-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== MAROVIĆ: "NA PLANU REFORME VOJSKE MOGLO DA SE URADI VIŠE" Podgorica, Beograd -- Posle istupa savetnika predsednika državne zajednice Blagoja Grahovca i sam Svetozar Marović je istakao da nije zadovoljan brzinom reformi u vojsci. On je izjavio da bi "intimno voleo" bržu reformu vojske i sistema odbrane. Podsetivši da ima "dosta odluka koje su dobra podloga za dinamičniju reformu" i da je reforma vojske "značajno prisutna u medijima", Marović je ipak podvukao da je "još mali broj konkretnih predloga". Vojno politički komentator Ljubodrag Stojadinović kaže za B 92 da osnovni problem u reformama leži u nepostojanju koncepcije reforme vojske. "Ja sam siguran da ministar Tadić ima dobre namere, ali je sigurno da okvir za te reforme nije napravljen, znači ne postoji strategija bezbednosti, ne postoje doktrinarna dokumenta na nivou savezne države ili nečega što predstavlja državnu zajednicu. Bez tih dokumenata može se govoriti samo o nekim inicijativama. Reforme u sebi podrazumevaju, pre svega, redefiniciju ovoga što imamo sada. Kada bi se govorilo o tome kakve su ambicije gospodina Tadića i ako bi te ambicije određivale nivo reformi, mogu reći da je taj nivo zavidan, ali u suštini mislim da se nije mnogo uradilo osim u nekim kozmetičkim prepravkama koje se tiču pre svega kadrovskih promena i koje se tiču nekih koraka prema svetu i odatle proizilazi i podrška koja dolazi iz velikog sveta", rekao je Stojadinović. Predsednik Srbije i Crne Gore je u intervjuu podgoričkim Vijestima istakao da ne vidi problem u naglašenoj razlici u opicijama ministra odbrane Tadića i svog savetnika za odbranu generala Grahovca o reformi vojske. "Tadić je ministar predstavnik Srbije i jedne demokratske partije. S druge strane, general Grahovac ima prepoznatljivu kompetentnost u poslu koji obavlja. Naprosto, ne treba se bojati različitih mišljenja", kaže Marović. Na pitanje u čemu je razlika u koncepcijama generala Grahovca i ministra Tadića Ljubodrag Stojadinović odgovara: "Ja pretpostavljam da gospodin Grahovac smatra da civilni deo ministarstva odbrane nije u otpunosti upoznat sa strukom, pogotovo imajući u vidu savetnike gospodina Tadića koji su, po meni, nekvalifikovani da mu pomažu u onome što predstavlja njegov ključni zadatak, i iz toga, verovatno, ne direktno na relaciji Marović - Tadić, postoji jedan sukob koji se tiče, po mom sudu, odnosa prema struci, a iz toga proizilazi i koncepcijsko nerazumevanje ili koncepcijski nesklad. Postoji i druga jedna faza koja pomaže taj nesklad, a to je prilično neinteresovanje onoga što predstavlja državnu zajednicu za status vojske pa i za njene reforme, tako da su reforme u poslednje vreme postale pre svega deo koji se odnosi pre svega na javni stav, a ne nešto što se konkretno čini u okviru sistema, jer on, moram to da ponovim, nije dirnut i on u svojoj suštini ostaje isti onakav kakav je izašao iz prošlosti i ovo što se verbalno čini svakodnevno treba materijalizovati pre svega kroz jednu osmišljenu koncepciju, a zatim tu koncepciju treba sprovoditi", rekao je Stojadinović. HOLKERI: POČETAK DIJALOG JE PITANJE DANA Beograd -- Šef UNMIK-a Hari Holkeri izjavio je da je početak dijaloga Prištine i Beograda "pitanje dana, a ne nedelja". Holkeri koji će u utorak i sredu učestvovati na sastanku Kontakt grupe u Njujorku, izjavio je da će od Kontakt grupe zatražiti da prihvati njegove sugestije u vezi sa proceduralnim pitanjima dijaloga. On je ponovio da će teme dijaloga Beograda i Prištine biti iste one koje su utvrdjene na samitu u Solunu, odnosno pitanja energetike, saobraćaja, povratka izbeglica i rasvetljavanja sudbine nestalih lica. Šef UNMIK-a, koji će najverovatnije voditi taj dijalog, rekao je da će pokušati da na početku razgovora okupi najviše predstavnike obe strane, jer bi njihovo učešće garantovalo efikasnije razgovore. "Ovo su razgovori o praktičnim pitanjima i svi vrlo dobro znamo da će pitanje konačnog statusa Kosova kasnije rešavati Savet bezbednosti UN", naglasio je Holkeri. Predsednik Koordinacionog centra Nebojša Čović izjavio je za B92 da je u subotu razgovarao sa Holkerijem i da smatra da su njegovi predlozi za početak dijaloga, fer i konstruktivni jer ne propagiraju nijednu stranu: "On će prezentirati svoje stavove Kontakt grupi, i naravno očekujem da će Kontakt grupa podržati ono što treba da se dogodi, a to je dijalog. Ako ljudi ne razgovaraju i ne vode dijalog, onda ne znam kako će rešavati probleme. Videli smo te načine kada se ne razgovara, videli smo šta se događalo kada nije bilo dijaloga. Ja očekujem na tom inicijalnom sastanku, odnosno dijalogu, da na njemu prisustvuju i visoki zvaničnici iz EU i NATO-a, na primer gospodin Solana i gospodin Robertson. Bilo bi to dobro", kazao je Čović. Pred odlazak u Njujork, Hari Holkeri je razgovarao i sa albanskim i srpskim političarima na Kosovu. Šef poslaničkog kluba koalicije "Povratak", Dragiša Krstović rekao je da je Holkeriju predočeno da je kosovskim Srbima teško prihvatljiv zahtev medjunarodne zajednice da njihovi predstavnici budu u kosovskoj delegaciji koja će pregovorati sa Beogradom, i dodao da sve zavisi od daljih političkih razgovora. Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović izjavio je za Večernje Novosti da je dijalog posebno važan u rešavanju pitanja Kosova. Marović je rekao da će nastup naše delegacije na redovnom zasedanju Generalne Skupštine Ujedinjenih Nacija biti iskorišćen da se još jedanput ukaže na neophodnost razgovora Beograda i Prištine. "Dijalog je neizostavan i mora da počne što pre. Srbija i Crna Gora želi da bude lider dijaloga", rekao je Marović. Predsednik Srbije i Crne Gore koji u nedelju putuje u Njujork rekao je i da će sa generalnim sekretarom Ujedinjenih Nacija Kofijem Ananom razgovarati i o učešću vojnika Srbije i Crne Gore u mirovnim misijama svetske organizacije, ali i da ne očekuje da bi do Nove godine vojnici državne zajednice mogli da budu uključeni u mirovne operacije. "ODLUKE GUVERNERA I SAVETA NBS OSTAJU VAŽEĆE, BEZ OBZIRA NA PRAVILNOST IZBORA" Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Kori Udovički ocenila je da sve odluke guvernera i Saveta centralne banke ostaju punovažne bez obzira na to što u javnosti postoje sporenja oko pravilnosti njihovog izbora u Skupštini. Udovički je agenciji Beta izjavila da i u slučaju da se pristupi reizboru guvernera i Saveta, njihove dosadašnje odluke moraju ostati na snazi: "Ja želim da naglasim da su guverner i članovi saveta zakoniti i punovažni nosioci svojih funkcija od trenutka donošenja odluke o izboru guvernera i saveta Narodne banke Srbije. Ove odluke postaju punovažne i samo Narodna skupština Srbije može da ih preinači, bilo primenom zakona o Narodnoj banci, bilo primenom sopstvenih procedura koje bi preispitale sam izborni čin. Akti i radnje koje je Narodna banka Srbije donela u prethodna dva meseca ne mogu postati ništavi ni ukoliko Narodna skupština odluči da sam čin izbora na bilo koji način ospori. Bilo koji čin ili akt kojim bi se osporio izbor, morali bi da budu primenjeni na takav način kojim se istovremeno potvrđuje pravovaljanost akata koje je do tada donela Narodna banka Srbije", rekla je Kori Udovički. Ona je dodala da će se "samo tako obezbediti državni interes i funkcionisanje institucije Narodne banke Srbije". JOVANOVIĆ: PARLAMENTARNI IZBORI USPORAVAJU IZRADU USTAVA Novi Sad -- Potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović ocenio je da bi vanredni parlamentarni izbori "u drugi plan gurnuli" izradu novog Ustava Srbije i ispunjavanje uslova da "na proleće SCG dobije pozitivno mišljenje" za pridruživanje Evropskoj uniji. On je, u intervjuu za novosadski "Dnevnik" od nedelje, ustav i priključenje EU označio kao "strateške prioritete vlade" i kazao da bi parlamentarni izbori taj posao "gurnuli u drugi plan", ali je dodao da bi predsednički izbori mogli da doprinesu ubrzavanju tog procesa jer bi, kako smatra, "stabilizovali političke prilike". On je ocenio da je Srbija ušla u "najosetljiviju fazu" i da se nalazi u poziciji u kojoj su Poljska ili Madjarska bile proteklih deset godina i dodao da "nema toliko vremena" za definisanje odgovora na carinsku politiku SCG u oblasti agrara. "Tokom naredne nedelje bi trebalo da definišemo politiku prema 50 poljoprivrednih proizvoda koja bi potom bila osnova za naš dogovor sa Crnom Gorom. Ministarstvo poljoporivrede je već pronašlo rešenje za šest strateških proizvoda koja su u skladu i sa interesima Crne Gore i ne dovode u pitanje razvojnu perspektivu našeg agrara", kazao je Jovanović. KOŠTUNICA: PREDSEDNIČKI IZBORI - ŠAMAR U LICE NARODU Beograd -- Lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica rekao je, u intervjuu za "Politiku", da će predstojeći predsednički izbori u Srbiji produbiti ekonomsku, ustavnu i parlamentarnu krizu u zemlji. "Ovi izbori ništa ne rešavaju. Oni su šamar u lice narodu, koji zaista teško živi. Obavljene su mnoge ankete i preko dve trećine ispitanika se izjasnilo za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, a ne predsedničkih", ukazao je Koštunica koji je ocenio da na izborima 16. novembra predsednik verovatno neće biti izabran. Predsednik Demokratske stranke Srbije je rekao i da ova partija neće podžati nijednog predsedničkog kandidata jer ne podržava ni izbore, ukazujući da su za krizu u zemlji "jedino rešnje parlamentarni izbori, i to što pre". VUK DRAŠKOVIĆ: U BRISEL SE NAJBRŽE STIŽE PREKO VAŠINGTONA Podgorica -- Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da put Srbije u Evropsku uniju vodi preko Vašingtona, jer su SAD strateški partner Srbiji i srpskom narodu. "Srbija mora u Evropu, ali u Brisel se najbrže stiže preko Vašingtona. U SAD vidimo strateškog partnera broj jedan Srbije i srpskog naroda, ali SPO je i za obnovu najboljih odnosa sa Francuskom, Italijom, Nemačkom i naročito sa Rusijom", istakao je Drašković u intervjuu podgoričkoj "Pobjedi". On je, međutim, ocenio da današnja i ovakva Srbija nema saveznika i da je "dobrovoljni vazal svakome". Govoreći o predsedničkim izborima, Drašković je naglasio da ih treba bojkotovati. "Raspisivanje izbora u ovom momentu je kupovina vremena i izbjegavanje raspisivanja lokalnih i parlamentarnih izbora. Ovakvi izbori su besmisleni i mi smo za to da stranke opozicije bojkotuju ovakvu prevaru", rekao je Drašković. TUŽILAŠTVO ČEKA IZJAŠNJAVANJE ADMINISTRATIVNOG ODBORA Beograd -- Tužilaštvo Prvog opštinskog suda u Beogradu očekuje da se Aministrativni odbor uskoro izjasni o tužbama Otpora i SPS-a protiv poslanika i čelnika Skupštine Srbije u vezi sa zakonitošću izbora Kori Udovički na mesto guvernera. Kako saznaje B92 u toku su predistražne radnje, odnosno pretkrivični postupak, a Tužilaštvo, po prijavi Otpora, ima zakonsku osnovu samo da utvrdi ko je konkretno zloupotrebio kartice poslanika koji nisu prisustvovali glasanju za čelne ljude Narodne banke, a ne i da li je prilikom glasanja bilo kvoruma. U slučaju tužbe SPS-a protiv predsednice Skupštine Nataše Mićić, zbog odbijanja da ovoj partiji dostavi listing prisutnih poslanika u parlamentu prilikom glasanja za Zakon o lustraciji i izbora guvernera, ukoliko se utvrdi konkretna odgovornost, Administrativni odbor je dužan da joj ukine imunitet, nakon čega protiv nje može biti pokrenut krivični postupak. Sednica Administrativnog odbora bi trebalo da se održi u utorak, ali nije izvesno da će se na dnevnom redu naći izjašnjavanje o navedenim krivičnim prijavama. LOKALNI IZBORI U PRIBOJU Priboj -- U nedelju u 20 sati zatvorena su biračka mesta na vanrednim loklnim izborima u Priboju, izveštava dopisnik Radija B92 Muharem Mutabdžija. Zbog toga što je većia biračkih mesta od ukupno 48 koliko ih je u nedelju ujutro otvoreno, raspoređena po seoskim centrima pribojske opštine, još uvek nije poznat tačan procenat izlaznosti birača na vanrednim lokalnim izborima. Prema podacima od 16 časova, birači su uglavnom apstinirali ovoga puta, jer je glasalo 6.564 ili 25,55 odsto, u odnosu na upisanih 25.719 birača. Šef CESID-ovog regionalnog tima Muarema Halilovića, procenjuje da ukupan broj građana koji će izaći na birališta neće preći 40 odsto, što se ne može smatrati dobrim signalom pred predstojeće predsedničke izbore u Srbiji. Građani Priboja su u nedelju birali i predsednika skupštine opštine, a za ponedeljak u podne zakazana je konferencija za novinare, kada će biti saopšeni neslužbeni rezultati ovih izbora. U svakom slučaju, pošto su oni organizovani po novom Zakonu o lokalnoj samoupravi i proporcionalnom izbornom sistemu gde izlaznost nije uslovljena, Priboj je u nedelju dobio 41 poslanika, dok će gotovo sigurno predsednik skupštine opštine biti poznat tek nakon drugog kruga. ŽIVKOVIĆ SE SASTAO SA DECOM IZ GORAŽDEVCA Beograd -- Premijer Zoran Živković uručio je deci iz Goraždevca, koja se nalaze u poseti Beogradu, poklone Vlade Srbije koji se sastoje od školskog pribora, računara i geografskih karata. Živković je najavio i da će republička Vlada do početka grejne sezone naći načina da uvede centralno grejanje u Osnovnu školu u Goraždevcu. Premijer je tom prilikom rekao da stariji u vlasti imaju odogovornost da učine sve kako bi njihove zrelije godine bile lepše od detinjstva. On je istakao da Vlada namerava da učini sve da taj cilj i ostvari. "Nije lako, nije jednostavno, ne mogu da vam kažem da će to biti sutra, za sedam dana ili za deset dana ili za mesec dana, ali ćemo svoj politički rad usmeravati ka raznim ciljevima, ali uvek će najvažniji cilj biti da se deca na Kosovu i Metohiji, bez obzira koje su nacije, a posebno vi, možete da se igrate slobodno, da učite slobodno, da se kupate u vašoj reci slobodno, da možete slobodno da dođete u Beograd, ali da možete slobodno da se vratite u vaš Goraždevac", rekao je Živković. Posle susreta sa premjerom Živkovićem deca iz Goraždevca, koja u nedelju završavaju trodnevnu posetu Beogradu, trebalo bi da se sastanu sa Patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom. U PONEDELJAK POČINJE SUDJENJE IVANOVIĆU I JOVANOVIĆU Kosovska Mitrovica -- Sudjenje predsedniku Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije Milanu Ivanoviću i predsedniku Opštinskog odbora SNV-a Nebojši Joviću počinje u ponedeljak pred Medjunarodnim sudskim većem Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Njih dvojica optuženi su da su učestvovali u skupini koja je izazvala nasilje 8. novembra 2002. godine kada su se, kod centralnog mosta u Kosovskoj Mitrovici, sukobili gradjani i pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga u južnoj srpskoj pokrajini. Tom prilikom povredjen je veliki broj ljudi na obe strane. Jović je, takodje, optužen za napad na službeno lice. Sudskim većem predsedavaće sudija iz Francuske Pol Ševalije, dok će optužnicu zastupati tužilac iz Engleske Filip Olkok. Predvidjeno je da sudjenje traje osam dana jer je i optužba i odbrana predložila veliki broj svedoka. U OBILIĆU PREĆENO GRUPI SRPSKIH NOVINARA Obilić -- Grupu kosovskih novinara medija na srpskom jeziku, pri povratku sa liturgije u crkvi u Obiliću, u nedleju je presretalo vozilo iz kojeg im je prećeno smrću. Novinari "KIM" Radija i "Glasa juga" preneli su Beti da im je osoba u kamuflažnoj uniformi, iz automobila crne boje, marke "Golf", na izlasku iz centra Obilića davala znake "prstom ispod grla", više puta ih usporavajući na putu prema Prištini. "Nismo mogli da ga zaobidjemo. Osoba iz 'golfa" je prestala da nas prati tek kada je vozilom udarila u beli kombi, na putu za Prištinu", ispričali su Beti novinari koji nisu iz bezbednosnih razloga hteli da im se navedu imena. Slučaj je prijavljen policiji. Novinari "KIM" radija i "Glasa juga" prisustvovali su liturgiji koju je u crkvi Male gospojine u Obiliću prvi put od dolaska Kfora i UNMIK-a na Kosovo, služio vladika raško-prizrenski Artemije. Liturgiji je prisustvovalo više stotina Srba iz Obilića i okolnih sela. SVILANOVIĆ: "ČINIMO SVE ŠTO MOŽEMO" London -- Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanović je ocenio da "saradnja sa Hagom više nije pitanje političke volje, jer činimo sve što možemo da otkrijemo prebivališta svih optuženika i to je naš politički cilj". "Ja lično, a i ova vlada, činimo sve što možemo kako se i neka naredna vlada ne bi bavila tim izuzetno izazovnim političkim pitanjem", izjavio je on za britanski Bi-Bi-Si. Teodor Meron, koji je ocenio da njegov sud ne može da "zatvori vrata" sve dok se u Seveningenu ne budu nasli glavnooptuženi za ratne zločine. "Usudio bih se da kažem da imena ima još. Nemojte me terati da spomenem i neka druga imena, jer ne želim to da činim", odgovorio je Svilanović na pitanje šta Beograd čini da se u Hagu nadju Radovan Karadzić i Ratko Mladić. "To nije način na koji ja obavljam svoj posao. Dokle god sam deo ove vlade, moram da obavljam svoju dužnost i zato se istinski trudim da suštinski popravim saradnju sa Hagom. No, ta saradnja se ne može definisati sa samo nekoliko imena, posebno ne samo sa imenima koja ste pomenuli", rekao je on. "Zar ne nalazite da je hrabro to što je ova vlada bilo uhapsila, bilo podstakla na predaju Hagu dva bivša predsednika, a još dvojicu bivših šefova ove države ohrabrila da svedoče pred Tribunalom", zaključio je pitanjem Svilanović. BOGATA HAŠKA NEDELJA: MILOŠEVIĆ, STANIŠIĆ, SIMATOVIĆ, ŠAINOVIĆ, OJDANIĆ... Hag -- Suđenje bivšem predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom nastavlja se u utorak, a tokom nedelje u haškim sudnicama pojaviće se i Jovica Stanišić, Franko Simatović, MIlan Milutinović, Nikola Šainović i Dragoljub Ojdanić, javlja dopisnik B92 iz Haga Ljubica Gojgić. Prema najavama Tužilaštva prvi dani nastavka suđenja rezervisani su za svedočenje svedoka koji je najavljen kao veoma važan za dokazni postupak Tužilaštva, ali njegov identitet nije otkriven. U isto vreme Radio Slobodna Evropa objavio je vest da je Ante Marković, poslednji premijer bivše Jugoslavije u subotu otputovao za Hag gde bi sledeće nedelje trebalo da se pojavi na suđenju Miloševiću. Inače, suđenje Miloševiću prekinuto je u četvrtak pošto se optuženi ponovo požalio na iscrpljenost i, kako je rekao, "nedopustivo visok pritisak". U sudnici jedan Haškog tribunala u utorak će se po prvi put zajedno, na statusnoj konferenciji, pojaviti bivši šef DB-a Srbije Jovica Stanišić i osnivač Crvenih beretki Franko Simatović, koji su optuženi za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj i Bosni. Stanišić i Simatović, koji su Tribunalu izručeni u maju odnosno junu, u odvojenim pojavljivanjima pred sudom odbacili su sve navode haške optužnice. Dan kasnije u istoj sudnici, takođe na statusnoj konferenciji, trebalo bi da se pojave i bivši potpredsednik vlade SRJ Nikola Šainović, ministar odbrane general Dragoljub Ojdanić i bivši predsednik Srbije Milan Milutinović. Milutinović je između dva pojavljivanja u sudnici promenio glavnog branioca tako da će ga u sredu, po prvi put, pred sudijama zastupati kanađanin Judžin O'Saliven. Inače, u Haškom tribunalu se nastavlja i suđenje dvojici pripadnika vojske RS Draganu Jokiću i Vidoju Blagojevicu, koji su optuženi za ucešće u ubistvu više hiljada bosanskih Muslimana u Srebrenici. Pretpostavlja se da će najvećim delom sledeće nedelje trajati iskaz optuzzenog sa iste optužnice Momira Nikolića, bivšeg šefa bezbednosti Bratunačke brigade VRS-a, koji je u dogovoru sa Tužilaštvom priznao krivicu, a presuda će mu biti izrečena pošto se završi njegovo svedočenje u procesu protiv optuženih sa iste optužnice. U dosadašnjem svedočenju Nikolić je potvrdio da je cilj operacije u Srebrenici bilo proterivanje bosanskih Muslimana iz tog grada. DUŠAN MIHAJLOVIĆ U POSETI IZRAELU Jerusalim -- Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović sastao se sa ministrom javne bezbednosti Izraela Cakijem Hanebijem i tom prilikom je dogovoreno da se u narednih nekoliko nedelja usaglasi konačna verzija sporazuma o međusobnoj policijskoj saradnji, koji podrazumeva borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala. Ministar Mihajlović, koji se nalazi u poseti Izraelu povodom proslave 80. rođendana Šimona Peresa, kaže da je prilikom razgovora bilo reči i o još nekim pitanjima. "Imali smo razgovore i u njihovoj upravi za obezbeđenje, imajući u vidu da je to oblast koja nas veoma interesuje. Takođe smo se dogovorili o međusobnoj sardanji, obuci naših stručnjaka, sagledavanju svih ostalih stvari koje su vezane za rad ove uprave, od taktike do opreme koja se koristi, tako da su i ti razgovori bili jako korisni", rekao ej Mihajlović za B92. HLEB IZ DRŽAVNIH PEKARA OD DANAS SKUPLJI ZA TRI DINARA Beograd -- Vekna hleba iz društvenih pekara od nedelje će biti skuplja za tri dinara i umesto dosadašnjih 20 koštaće 23 dinara. Posle dve godine, odluku o povećanju cene hleba doneli su članovi Žitozajednice. Cena takozvanog "narodnog hleba" ostaje 13 dinara. Djordje Ilić iz udruženja privatnih pekara ne odobrava povećanje cene hleba. Ilić u izjavi za B92 kaže da cena od 23 dinara nije realna za veknu hleba: "S obzirom da je cena brašna 14-15 dinara za kilogram, s obzirom na odnos cene pšenica-brašno-hleb koji je1:2:4, gde je cena hleba duplo veća od cene brašna, smatramo da kilogram hleba po tom odnosu je 30 dinara, a onda je nelogično da se vekna od 600 grama prodaje po 20 dinara. S druge strane smatramo da standard stanovništva nije takav da ovog momenta treba da jurimo ka ekstrazaradi, već da je sasvim dovoljno da normalno radimo i zarađujemo i da sačekamo bolje vreme, kada ćemo svi bolje živeti", kazao je Ilić. Djordje Ilić je rekao da se cene hleba, koji proizvode privatni pekari, neće menjati. EFT: MAZUT KUPLJEN PO CENI VEĆOJ OD NAJVIŠE BERZANSKE Beograd -- Član Upravnog odbora londonske kompanije "Enerdži Fajnansing Tim" (EFT) Vojin Lazarević izjavio je da je mazut od Naftne industrije Srbije kupljen po ceni koja je bila viša od najviše berzanske cene na taj dan. Povodom nedavnih tvrdnji poslovodstva EPS-a da je kompaniji EFT ponudjena cena od 122 dolara po toni mazuta, a EPS-u cena od 196,8 dolara po toni, Lazarević je agenciji Beta rekao da je "evropski prosek cene lako utvrditi, jer berza postoji i postoje zapisi o prometu i ceni na taj dan". "EFT je kupio mazut po ugovoru iz 2001. godine od NIS-a po ceni od 104 dolara, iako je cena na berzi na taj dan bila od 96 do 99 dolara po metričkoj toni, što znači da smo platili izmedju pet ili osam dolara preko najviše berzanske cene", kazao je on. On je ocenio da je u poslovima uslužne prerade mazuta, kompanija EFT bila "apsolutno korektna i NIS to zna". "Dobili smo za kilogram mazuta 3,55 kilovata električne energije, a ono što je EPS faktički dobio, je sasvim solidna zarada i EPS to zna i to i Ministarstvo energetike Srbije zna, zbog čega me čudi da su izašli sa takvim neprofesionalnim optužbama", rekao je on. On je objasnio da je "hladjenjem termoelektrane, nakon uslužne prerade mazuta, praktično grejan Novi Sad". "Verujem da EPS tu toplotu nije poklonio gradjanima Novog Sada, već da su oni platili za to grejanje", dodao je Lazarević. Povodom izjave generalnog direktora EPS-a Ljubomira Gerića da je kompanija EFT nakon uslužne prerade mazuta izvezla struju u Republiku Srpsku, član Upravnog odbora kompanije EFT kazao je da "u tom poslu nismo mnogo zaradili". "Naravno, tržište to reguliše i u tom poslu nismo bog zna što zaradili, ali smo strujom koju smo dobili iz toplane u Novom Sadu, uspeli da ispunimo naše obaveze, zbog teške energetske situacije u okruženju", dodao je on. RUSKI LUKOIL UGOVORIO KUPOVINU BEOPETROLA Beograd -- Pregovori "Lukoila" i tenderske komisije za prodaju "Beopetrola", koji su vođeni od 25. avgusta, kako saznaje Beta, završeni su uspešno pre očekivanog roka. Ugovor o prodaji "Beopetrola" ruskoj naftnoj kompaniji, prema informacijama iz Agencije za privatizaciju, biće potpisan krajem iduće nedelje, najverovatnije 26. septembra. "Lukoil" je za preuzimanje "Beopetrola" ponudio 210 miliona evra dok je drugoplasirani ponuđač, mađarska naftna kompanija MOL, dostavila ponudu vrednu 190,35 miliona evra. U ponudi "Lukoila" navedeno je da će za preuzimanje 79,5 odsto kapitala "Beopetrola" u budžet Srbije biti uplaćeno 117 miliona evra, a u narednih pet godina u to preduzeće investirano 85 miliona evra. Pored toga predviđena su i ulaganja u socijalni program od osam miliona evra. Godišnji obrt "Lukoila" je 15 milijardi dolara, a ta kompanija posluje u 30 zemalja i 60 ruskih regiona, ima 4.076 pumpi i 150.000 zaposlenih. Pre tri godine "Lukoil" je postao vlasnik američkog lanca "GETTY Petroleum" koji ima 1.300 benzinskih pumpi. Ta kompanija ima u planu da do 2010. godine proširi svoju mrežu na 8.000 pumpi. SINDIKAT I MINISTARSTVO NASTAVLJAJU SA USAGLAŠAVANJEM Podgorica -- Predstavnici crnogorskog Ministarstva rada i socijalnog staranja i Saveza samostalnih sindikata te Republike nastaviće u ponedeljak usaglašavanje spornih stavova o Predlogu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, o čemu bi trebalo da se izjasni republički parlament 24. septembra. Ministarstvo rada će, kako je ranije saopšteno, sutra obavestiti Sindikat o svojim stavovima, nakon čega će, ako bude potrebe, biti nastavljeni pregovori o spornom zakonu. Rezultati usaglašavanja trebalo bi da budu saopšteni u utorak. Od ishoda tih pregovora zavisi da li će Predlog zakona o penzijsko- invalidskom osiguranju biti stavljen na dnevni red sednice parlamenta u sredu, ili će njegovo usvajanje biti odloženo. Ako poslanici na izjašnjavanje dobiju sadašnju verziju tog zakona, Sindikat će na dan sednice parlamenta organizovati protestni skup. Sindikat Crne Gore traži da se u novi zakon unesu rešenja po kojima bi muškarci u penziju išli sa 63 godine života, a žene sa 58 godina, umesto sa 65, odnosno 60 godina, kako predvidja Predlog zakona koji Vlada Crne Gori nudi parlamentu na usvajanje. Prema zahtevu Sindikata, penzija za nove penzionere ubuduće bi se obračunavala tako što bi se 75 odsto iznosa penzije uskladjivalo na osnovu rasta plata zaposlenih, a 25 odsto prema rastu troškova života. REFORMA EKOLOGIJE USLOV ZA ULAZAK U EU Bor -- Jedan od ključnih uslova za pridruživanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji je reforma zaštite i očuvanja prirode i biološke raznovrsnosti, izjavila je direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Lidija Amidžić. "Zato je neophodno što hitnije donošenje republičkog zakona o zaštiti životne sredine", rekla je Amidžićeva u Boru prilikom predstavljanja akcije očuvanja biološkog sveta na teritoriji Srbije, u organizaciji Zavoda za zaštitu prirode, Agencije za očuvanje biodiverziteta "Ekolibri-bionet" i Mladih istraživača iz Bora. Amidžićeva je ocenila da je "posebno važno" da prilikom izrade zakona učešće uzmu sve institucije koje vode brigu o zaštiti živog sveta, "a ne samo pravnici". Predstavnik agencije "Ekolibri-bionet" Jovan Angelus rekao je da se o uslovima za prijem SCG u EU forsiraju potrebe ekonomskih i socijalnih reformi, ali se "retko ili gotovo nikada" ne govori o uslovima koje zemlja treba da ispuni u zaštiti živog sveta ako želi da bude član evropske porodice. Angelus je istakao da je zato neophodno odmah započeti pripremu za implementaciju evropskih programa zaštite prirode u celini, u skladu sa odlukama Ministarske konferencije, održane u maju u Kijevu. Podsetio je da je na toj konferenciji svim članicama EU, kao i zemljama u procesu pridruživanja, naloženo da "po svaku cenu ulože maksimalan napor u sprečavanju uništavanja biološke raznovrsnosti". "Komisija evropske zajednice koja prati program zaštite prirode svesna je mogućnosti da se zbog očekivanog ekonomskog rasta u zemljama tranzicije može ugroziti biološki svet, pa zato ona ne priznaje tranzicioni period za implementaciju svojih propisa o zaštiti prirode", kazao je Angelus. 12 GODINA OD PROGLAŠENJA CRNE GORE KAO EKOLOŠKE DRŽAVE Podgorica -- U Crnoj Gori u subotu je obeleženo 12. godina od usvajanja Deklaracije o ekološkoj državi. U tom dokumentu je navedeno da Crna Gora prema prirodi uspostavlja državni odnos i poziva na mudrost sve ljude da spreče ekološku katastrofu. Ministarstvo za zaštitu životne sredine Crne Gore ocenilo je da je u toj državi stvoren institucionalni okvir za očuvanje čovekove okoline. Medjutim, zbog niza drugih problema koji su Crnu Goru opterećivali u prethodnim godinama, kako je ocenjeno, praktični mehanizmi zaštite životne sredine još nisu sasvim funkcionalni. Predsednik udruženja Grin hom (Green Home) Darko Pajović ocenio je u izjavi za B92 da je 12 godina posle usvajanja deklaracije, očigledno da nije dovoljno učinjeno u zaštiti životne sredine: "Potrebno je monogo više raditi, potrebno je sa mnogo više dobre volje, mnogo više upornosti pre svega, raditi na razvijanju ekološke svijesti. Skoro svakog dana sebe manje-više demantujemo da je Crna Gora ekološka država. U zadnja tri meseca imamo evidentne ekološke incidente, kao zagađenje rijeke Zete. Generalno, neki zaključak je da se državne institucije, ali isto tako i nevladine organizacije, moraju uozbiljiti ukoliko hoćemo da razvijemo ideju koja je po našem mišljenju jedni pravi i mogući koncept razvoja Crne Gore u budućnosti", kazao je Pajović. MESIĆ: IZVINJENJE DOPRINOSI SMANJENJU TENZIJA Novi Sad -- Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da gest izvinjenja koji su on i predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović nedavno uputili građanima dve zemlje "pomaže da se ide u bržu (međusobnu) saradnju sa smanjenim tenzijama". U intervjuu koji u nedelju objavljuje novosadski "Dnevnik", on je dodao da izvinjenjem, međutim, "niko nije amnestiran" i da su i Beograd i Zagreb "za individualnu, a ne kolektivnu odgovornost" naroda. Mesić je potvrdio da "postoje problemi" oko povratka srpskih izbeglica u Hrvatsku, iako u hrvatskom zakonodavstvu postoje "evropske regulative" po kojima svako ima pravo da se vrati i živi u svojoj kući. "Jedni ne bi hteli da se sprovodi takva politika, jer se sami, ili neko njihov, nalaze u tuđem vlasništvu, drugi iz nacionalnih predrasuda nisu za povratak izbeglih. Problema ima, ali Hrvatska mora nastojati da to ne zaustavi proces povratka svojih građana", kazao je Mesić. On je ponovio da Hrvatska "mora ubrzati povratak svojih građana" jer se samo tako potvrđuje kao demokratsko i pravno uređena zemlja i dodao da je tu "potrebna velika pomoć" i Srbije i Bosne i Hercegovine. SADRŽAJNI RAZGOVORI PREDSTAVNIKA SPC U VATIKANU Beograd -- Episkop bački Irinej razgovarao je u Rimu sa zvaničnicima Vatikana o opštim kretanjima u savremenom hrišćanskom svetu, dijalogu hrišćana sa svetom, kao i perspektivama odnosa dijaloga i dalje saradnje između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve - saopšteno je iz Informativne službe Srpske pravoslavne crkve. U saopštenju se navodi da je episkop Irinej tokom posete Italiji imao neformalne, ali vrlo sadržajne i konstruktivne razgovore sa predsednikom Pontifikalnog saveta za negovanje hrišćanskog jedinstva kardinalom Valterom Kasperom i državnim sekretarom Vatikana Anđelom Sodanom. DRUGA SMOTRA KULTURNOG STVARALAŠTVA SRBA U HRVATSKOJ Vukovar -- U mestu Trpinja na području grada Vukovara u subotu uveče je održana Druga smotra narodnog stvaralaštva Srba u Hrvatskoj. U programu manifestacije nastupilo je 11 kulturno-umetničkih društava iz Zagreba, Okučana, Pačetina, Petrinje, Darde, Jagodnjaka, Belog Manastira, Vere, Bobote, Negoslavaca i Trpinje. U programu su nastupile i izvorne pevačke narodne grupe iz Okučana i Petrinje. Potpredsednik Saveta za nacionalne manjine hrvatske vlade Siniša Tatalović je rekao da je Druga smotra narodnog stvaralaštva Srba u Hrvatskoj "pokazala da su Srbi u Hrvatskoj ne samo opstali, već i da su smogli snage izgraditi svoje manjinske institucije koje na jedan kvalitetan način rade na očuvanju identiteta i kulture Srba u Hrvatskoj". Druga smotra narodnog stvaralaštva Srba bila je takmičarskog karaktera, a pobedilo je kulturno-umetničko društvo "Branko Radičević" iz Darde, koje će predstavljati srpsku nacionalnu zajednicu na završnoj smotri narodnog stvaralaštva nacionalnih manjina u Hrvatskoj, početkom novembra u Zagrebu. U SLOVENIJI REFERENDUM O RADNOM VREMENU PRODAVNICA Ljubljana -- Slovenci se u nedelju na referendumu izjašnjavaju o radnom vremenu prodavnica. Gradjani Slovenije odlučivaće da li će nedeljom biti otvorene samo manje benzinske pumpe i prodavnice u bolnicama, hotelima, na aerodromima, graničnim prelazima, železničkim i autobuskim stanicama, a trgovine sa neophodnim prehrambenim potrebštinama samo deset nedelja u godini. Do sada su veliki tržni centri uz odgovarajuču dozvolu bili otvoreni i neradnim danima. Rezultati referenduma će biti obavezujući za parlament, koji neće smeti da usvoje zakon suprotan odlukama na referendumu. Današnje izjašnjavanje gradjana Slovenije je peto u ovoj godini. U januaru su birači istovremeno odlučivali o slovenačkoj železnici i vraćanju ulaganja u telekomunikacijsku mrežu, a u martu o ulasku u Evropsku uniju (EU) i NATO. Privremeni rezultati referenduma biće poznati večeras, a glasovi iz inostranstva neče bitnije uticati na krajnji ishod. GRAĐANI LETONIJE ZA ULAZAK U EU Viljnus -- Gradjani Letonije velikom većinom podržali su ulazak te zemlje u Evropsku uniju. Prema preliminarnim rezultatima, koje je ubrzo po zatvaranju glasačkih mesta objavila državna televizija, 69 odsto gradjana glasalo je za, a 31 bio je protiv ulaska u EU. Konačni rezultati očekuju se u nedelju. Malta, Slovenija, Madjarska, Litvanija, Slovačka, Poljska, Češka i Estonija već su se izjasnile za ulazak u EU, dok na Kipru referendum nije ni održan. Mnogu su ulazak Letonije u EU pozdravili kao "povratak u Evropu" posle više od deset godina bolnih reformi od dobijanja nezavisnosti 1991. godine. DVA PRIPADNIKA AL-AKSE POGINULA U MEĐUSOBNOM OKRŠAJU Nablus -- Pripadnici radikalnog palestinskog pokreta Brigade mučenika Al-Akse ubili su u subotu aktivistu tog pokreta, koji je prethodno likvidirao šefa grupe za Tulkarem Saleha Nasera, saopštili su palestinski bezbednosni izvori. Fida Tiravi (27) pogodio je Nasera iz automatske puške, koji je uspeo da ga rani pre nego što će umreti. Ljudi lojalni Naseru krenuli su zatim u poteru za Tiravijem, usmrtivši ga u bolnici gde je potražio pomoć zbog zadobijenih povreda. Motivi međusobnog okršaja pripadnika ovog naoružanog krila pokreta Fatah palestinskog lidera Jasera Arafata još uvek su nepoznati. IZRAELSKA VOJSKA PONOVO U DŽENINU Dženin -- Izraelska vojska uvela je policijski čas u Dženinu nakon što je oko 30 tenkova, džipova i oklopnih vozila ponovo ušlo u centar ovog grada na Zapadnoj obali, javila je agencija Frans pres, pozivajući se na izvore bezbednosti i očevice. U gradu se čula pucnjava, ali nema podataka o eventualnim žrtvama. Izraelski vojnici u subotu su vraćeni u predgrađa Dženina nakon dvodnevnih operacija radi "uništenja terorističke infrastrukture". Četiri izarelska vojnika i četiri Palestinca, uključujući dvoje djece, povređeni su u ovim operacijama, tokom kojih je uhapšeno pet militanata. AMERIČKI VOJNIK UBIJEN U NAPADU U RAMADI Bagdad -- Jedan američki vojnik poginuo je u Ramadi kada je na vozilo u kome se nalazio bačena eksplozivna naprava, saopštila je američka vojska. Do napada je došlo u subotu oko 10 sati u Ramadi, gradu stotinak kilometara udaljenom od Bagdada koji se smatra za bastion iračkih sunita od kojih veliki broj i dalje podržava svrgnuti režim Sadama Huseina. U saopštenju američke vojske navodi se da je na vozilo bačena eksplozivna naprava ručne izrade, dok je vojnik koji je zadobio teške povrede izdahnuo na putu do bolnice. U subotnjim napadima poginula su ukupno tri američka vojnika. U napadu na zatvor u Abu Garibu, 20 kilometara od Bagdada, poginula su dvojica vojnika dok ih je 13 ranjeno. KLARK VODI MEĐU PREDSEDNIČKIM KANDIDATIMA DEMOKRATA Vašington -- Penzionisani general Vesli Klark vodi među kandidatima demokrata za predsedničke izbore, koji će u SAD biti održani novembra 2004. godine, ali za sada ne može da pobedi odlazećeg predsednika Džordža Buša, rezultat je istraživanja lista "Njuzvik". Prema istraživanju, Klark ima 14 odsto podrške medju demokratama i jedan je od 10 prijavljenih kandidata Demokratske stranke. Istraživanje je pokazalo da bi za Klarka glasalo 43 odsto građana a za Buša 47 odsto. Većina ispitanika, njih 52 odsto, smatra da Klarkov nedostatak političkog iskustva neće predstavljati hendikep za njegovu predsedničku kandidaturu. Njih 42 odsto smatra da će ga njegovo vojno iskustvo učiniti kompetentnim za rešavanje bezbednosnih pitanja. Istraživanje je pokazalo i da bi 33 odsto demokrata glasalo za Hilari Klinton ukoliko bi se ona kandidovala, dok bi nekadašnjeg potpredsednika Ala Gora podržalo 28 odsto ispitanika. Istraživanje je sprovedeno telefonom i u njemu je učestvovala 1.001 odrasla osoba u periodu od 18. do 19. septembra. Greška istraživanja je plus minus tri poena. PREMA POSLEDNJIM PODACIMA, NAJMANJE 28 MRTVIH OD "IZABELE" Vašington -- Prema poslednjim podacima, 28 osoba nastradalo je do nedelje na istočnoj obali SAD u naletu uragana "Izabela". Strahuje se da broj nastradalih može da se poveća, a spasilačke ekipe i dalje tragaju za žrtvama. Američki predsednik Džordž Buš naložio je federalnim vlastima da se uključe u pružanje pomoći u više američkih država na istoku zemlje. Oko dva miliona domova ostalo je juče bez struje od Severne Karoline do Pensilvanije. Prema rečima jednog zvaničnika elektrodistribucije, za popravke na mreži biće potrebno "dosta vremena". Prema podacima osiguravajućih društava, "materijalna šteta od udara uragana mogla bi da dostigne više milijardi dolara". Uragan "Izabela" je dostigao vrhunac u četvrtak, kada je vetar snagom kovitlaca od 160 kilometara na sat udario o obalu Severne Karoline. DVOTREĆINSKA VEĆINA ZA CSU U BAVARSKOJ Berlin -- Na izborima za pokrajinski parlament u teritorijalno najvećoj nemačkoj pokrajini Bavarskoj, vladajuća Hrišćansko-socijalna unija osvojila je dvotrećinsku većinu. Prema prvim pouzdanim proračunima, CSU šefa bavarske vlade Edmunda Štojbera osvojila je 62,1 odsto glasova, što joj je, s obzirom na slabost drugih stranaka, dovoljno za dvotrećinsku većinu mesta u pokrajinskom parlamentu. Na izborima 1998. CSU je dobila 52,9 odsto glasova. nedeljnji rezultat najbolji je za CSU u poslednje tri decenije. Opoziciona Socijaldemokratska partija Nemačke postigla je najgori posleratni rezultat u Bavarskoj, osvojivši samo 18,5 odsto glasova. Na izborima 1998. pošlo joj je za rukom da osvoji simpatije 28,7 odsto Bavaraca. U pokrajinskom parlementu u Minhenu biće zastupljena samo još jedna stranka, Savez 90/Zeleni, koja je osvojila 7,3 odsto glasova (5,7 na prošlim izborima). POLICIJA SILOM RASTURILA OPOZICIONI SKUP Baku -- Azerbejdžanska policija upotrebila je silu kako bi rasturila pristalice vodećeg kandidata opozicije na predstojećim predsedničkim izborima, pošto je neočekivano veliki broj ljudi došao da čuje njegov govor. Lider partije Musavat Isa Gambar obratio se gomili okupljenoj u bioskopu u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu, dok su drugi zvaničnici stranke govorili u drugom bioskopu. U obe dvorane može da stane 450 ljudi, ali se okupilo mnogo više ljudi i oni koji nisu uspeli da uđu stajali su ispred vrata. Policija je koristila pendreke da bi rasturila gomilu okupljenu ispred bioskopa i pretukla one koji su se opirali. "Nisu imalu dozvolu da organizuju ovakav događaj ispred bioskopa, tako da smo morali da ih primoramo da odu", rekao je policajac koji je odbio da se predstavi. Musavat partija saopštila je da je na desetine osoba povređeno a neki su i pritvoreni. Policija je odbla da objavi informacije o broju uhapšenih. Predsednički izbori u ovoj nekadašnjoj sovjetskoj republici zakazani su za 15. oktobar. Očekuje se da će predsednik Gajdar Aliev pobediti, ako se kandiduje. Aliev, star 80 godina, leči srčane probleme u bolnici u SAD ali zvaničnici tvrde da će se uskoro vratiti. Njegov sin Ilham Aliev kandidovao se za predsednika ali vladajuća partija tvrdi da će najverovatnije povući kandidaturu. DOVEDENI U PITANJE KLJUČNI RAZVOJNI PROJEKTI Dubai -- Svetska banka je upozorila da je dovedena u opasnost realizacija ključnih razvojnih projekata za novi milenijum, koji za cilj imaju smanjenje siromaštva i podizanje životnog standarda. Svetska banka u najnovijem izvještaju za ovu opasnost krivi neuspehe u ključnim javnim službama, kao što su vodoprivreda, zdravstvo i prosveta. U izveštaju se upozorava da do napretka u dobrobiti čovečanstva neće doći ako se siromašnima ne obezbedi veći pristup tim službama. Nevladine organizacije tvrde da je za postojeće stanje kriva upravo politika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, jer sprečava pravednu raspodelu bogatstva. Izveštaj se podudara sa godišnjom konferencijom Svetske banke i MMF-a u Dubaiju. PREGLED ŠTAMPE Beograd -- U pregledu štampe za 21. septembar, možete pročitati intervju predsednika Republike Hrvatske Stjepana Mesića u novosadskom Dnevniku, zatim razgovor novinara Politike sa potpredsednikom Svetske banke za obnovu i razvoj Majklom Klajnom i na kraju analizu Feral tribjuna o izborima za guvernera Kalifornije, sa Arnoldom Švarcenegerom kao jednim od kandidata. DOGODILO SE 21. SEPTEMBRA 19. p.n.e Umro je Publije Vergilije Maron, proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa "Eneida". Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje ("Pakao") u Božanstvenoj komediji ("Georgike", "Bukolike", "Ekloge). 1327. Engleski kralj Edvard II ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III. 1452. Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave - smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem. 1792. Na prvoj javnoj sednici Konventa (revolucionarnog parlamenta) ukinuta je monarhija u Francuskoj. 1832. Umro je škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana "Rob Roj", "Ajvanho", "Veverli"... Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu "Hasanaginica". Izvršio je značajan uticaj na evropski roman. 1846. Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Pokrenuo je prvi socijalistički list u Srbiji "Radenik" (1871). Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalističke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu ("Srbija na istoku", "Načela narodne ekonomije", "Pevanje i mišljenje"). 1860. Umro je nemački filozof Artur Šopenhauer. Njegovu duboko pesimističnu filozofiju prihvatila je generacija razočarana neuspehom nacionalnih pokreta 1848 u Evropi, a u filozofiji i književnosti našla je odraza u delima Fridriha Ničea i Tomasa Mana ("Svet kao volja i predstava"). 1866. Rođen je engleski književnik Herbert Džordž Vels, koji je svojim prvim romanom "Vremeplov" utemeljio naučnu fantastiku ("Nevidljivi čovek", "Rat svetova"). 1938. Vlada Čehoslovačke prihvatila je britansko-francuski plan o prepuštanju Sudetske oblasti nacističkoj Nemačkoj. 1939. Rumunski fašisti, pripadnici "Gvozdene garde", ubili su premijera Rumunije Armanda Kalineskua. 1949. U Kini je formirana Centralna narodna vlada na čelu sa Mao Cedungom, koji je 1. oktobra proglasio Narodnu Republiku Kinu. 1956. U atentatu je smrtno ranjen nikaragvanski diktator Anastazio Somoza. Umro je osam dana kasnije, a nasledio ga je sin Luis. 1957. Umro je norveški kralj Hakon VII koji je vladao od 1905, kada ga je, nakon ukidanja norveško-švedske unije, norveški parlament izabrao za kralja. U Prvom svetskom ratu održao je neutralnost Norveške, a kada su Nemci u Drugom svetskom ratu okupirali Norvešku, izbegao je u London i formirao izbegličku vladu. Nasledio ga je sin Olaf V. 1964. Malta je postala nezavisna posle 164 godine britanske vladavine. 1972. Predsednik Filipina Ferdinand Markos zaveo je vanredno stanje u zemlji i stavio u zatvor hiljade protivnika njegovog režima. Markos je ostao na vlasti do 1986. 1973. Jugoslavija je prekinula diplomatske odnose sa Čileom, deset dana posle puča generala Augusta Pinočea, u kojem je ubijen predsednik Salvador Aljende. 1974. Umro je američki filmski glumac Volter Brenan, prvi glumac koji je dobio tri Oskara, a poznat pre svega po brojnim epizodnim ulogama u vestern-filmovima ("Moja draga Klementina", "Crvena reka", "Rio Bravo"). 1992. Meksiko i Vatikan su uspostavili pune diplomatske odnose posle prekida od 130 godina. 1993. Predsednik Rusije Boris Jeljcin raspustio je parlament pod optužbom da poslanici u parlamentu blokiraju ustavne reforme i izbore. Pobunjeni poslanici zabarikadirali su se u zgradi parlamenta, odakle su isterani uz pomoć vojske 4. oktobra. 1996. Na aerodromu u Bogoti, u avionu predsednika Kolumbije Ernesta Sampera, koji je bio spreman da poleti u SAD, posle anonimne prijave, pronađeno je oko četiri kilograma heroina. Predsednik je osumnjičen za veze sa narko-mafijom, dok je njegova vlada saopštila da se radi o nameštaljci. 1999. Na Tajvanu je u zemljotresu poginulo više od 2.100 ljudi, a ranjeno oko 8.700. 2000. Ruska vlada je odlučila da zamrzne ugovor sa Iranom o prodaji laserske tehnologije, nakon što su SAD izrazile zabrinutost zbog mogućnosti njenog korišćenja u izradi nuklearnog oružja. 2001. Japansko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je da će svim bankama i finansijskim institucijama u Japanu zabraniti da bez dozvole vlade obavljaju transakcije sa kompanijama i osobama koje su povezane sa Talibanima i vođom terorističke organizacije Al Kaida Bin Ladenom. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBP24as0MYhVuIcyHKEQJzLACgtdkBrT5rF99BZ0sNvOjuBmT2ArEAmwaW k1doNiCY6iiLQuRvf/27ZHt1 =1Sj4 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Za odjavu posaljite poruku na: [EMAIL PROTECTED] Za dodatne komande: [EMAIL PROTECTED] ==================================================================== Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
