BEOGRADSKI FORUM ZA SVET
RAVNOPRAVNIH
Medija centar -
Beograd
Petak, 26.septembra 2003. u 11 sati
Predstavljanje publikacije
STRATEGIJA RAZVOJA U NESTABILNIM USLOVIMA
Autori: Kosta Mihailovic, Mihailo Markovic,
Oskar Kovac, Vladislav Jovanovic, Radovan
Radinovic, Dragutin Zelenovic,
Živadin Jovanovic, Rade Drobac.
Ovo je deseta, po redu sveska u izdanju Beogradskog foruma. Njen drugi deo, koji se odnosi na privatizaciju, bice predstavljen drugom prilikom.
Strategija razvoja je za svaku državu i sve narode egzistencijalno pitanje. Njeno postojanje ili nepostojanje je od kljucnog znacaja u kriznim i prelomnim razdobljima. Usred carinskog rata sa Austrijom, Srbija je smogla snage za jednu industrijsku politiku koja je za pet godina udvostrucila broj industrijskih preduzeca i radnika. Posle II svetskog rata ona je decenijama imala uspešnu razvojnu strategiju. Kada je pocetkom sedamdesetih godina u Jugoslaviji prestao interes za zajednickom strategijom razvoja, njena sudbina je bila odlucena. Danas je isto, u privremenoj državi nema zajednicke strategije razvoja, a samim time ni rešenja za ogromne socijalne, ekonomske i politicke probleme zemlje. Bez minimalne saglasnosti vecine gradana o državnim i nacionalnim interesima Srbije (a to je osnova svake strategije) ni ovoj državi se ne piše dobro.
Šta cini, u normalnim državama, predmet i ciljeve strategije razvoja? Neki ciljevi su univerzalne vrednosti, kao sloboda, svestrana emancipacija licnosti, svestran i slobodan razvoj coveka. U takve vrednosti se svrstava i jednakost u smislu jednakih šansi i jednakog prava na socijalnu sigurnost. Ove temeljne vrednosti se mogu ostvariti samo postavljanjem instrumentalnih ciljeva, kao što su: privredni rast, porast zaposlenosti, životnog standarda, obezbedenje jednakih šansi i jednakih prava ljudi u sticanju obrazovanja, zaštiti zdravlja i životne sredine. Takvo društvo se ne može ostvariti bez suverenosti države, podele vlasti, vladavine prava, funkcionisanja demokratije, slobode medija i javne komunikacije. Razume se da i ovi ciljevi strategije razvoja moraju biti obezbedeni odgovarajucom politikom formiranja privredne strukture, razvoja infrastrukture i poebnim strategijama u oblasti prosvete, nauke i tehnologije.
Mnogi misle da u Srbiji danas nema nikakvih uslova za formulisanje poželjne strategije razvoja. To je tacno. Ko nece ili ne ume da sacuva državu, brani teritoriju i suverenitet zemlje, privredu i egzistenciju gradana, nije sposoban da kreira autenticnu razvojnu strategiju, niti da mobiliše na postizanje saglasnosti o minimumu državnih i nacionalnih interesa u Srbiji. To što sada nema trezvenog strateškog razmišljanja kod odgovornih za sudbinu društva, ne znaci da strategija nije potrebna i da njeni ciljevi nisu poznati. To znaci nešto drugo. Niko u ovoj zemlji nije nezamenjiv.
Tacno je da danas i velike zemlje stoje u odnosima medusobne zavisnosti, a kamoli one koje se neprestano smanjuju. Zato nije više moguca apsolutno i izolovano-nezavisna strategija razvoja. Postoje spoljna ogranicenja koja poticu iz spoljnopolitickog i geopolitickog položaja Srbije. Srbija je u žarištu novoprobudenog strateškog interesa SAD i Evropske unije. Pravac sever-jug sa odgovarajucim saobracajnim koridorima kroz Srbiju je neodvojiv deo interesa i politike EU u odnosu na Bliski istok i Aziju. Americki koridor od Crnog mora do Jadrana nije baš sasvim isto. Srbija ne može da rešava odnose interesa velikih zemalja i regiona, ali može i mora da istice i brani svoje interese. Srbija ima pravo da bude u svim evropskim multilateralnim organizacijama i institucijama, da se ekonomski povezuje sa EU pod uslovima i na nacin koji važi za sve suverene zemlje. Ona ne treba da o tim svojim neotudivim pravima pregovara uopšte, a pogotovu ne iz puzeceg položaja. Srbija treba da pregovara o evropskim i americkim interesima na njenoj teritoriji i u nadležnosti njenih državnih organa. Primer su saobracajni koridori sever-jug koje treba da gradi Srbija uz interes i ucešce EU i povodom kojih ima dovoljno zajednickih interesa i obostrane koristi. Jasno je da Srbija treba da obnovi potpuno zapostavljene spoljnopoliticke i ekonomske odnose sa drugim zemljama, pa i onim velikim koje su najmanje u ropstvu sadašnje jedno-polarnosti sveta.
Ako bi se ostvarile kljucne domace pretpostavke za minimalni sporazum o državnim i nacionalnim interesima Srbije i uspostavila legitimna demokratska vlast, strategija razvoja bi mogla da se definiše i u uslovima navedenih spoljnih ogranicenja. Nije ne-poznato šta ona treba da sadrži. Uostalom, ako uopšte ima svrhe slušati Svetsku ban-ku,onda treba prihvatiti njeno stanovište da strategija treba da bude vlasništvo onih na koje se ona odnosi i da treba da bude prihvacena od strane vecine gradana. Spoljni faktor u tome ne može da ima odlucujucu ulogu. Po preporuci Svetske banke, strategija ne treba da se odnosi samo na privredni razvoj, nego treba da obuhvati i karakter i ulogu države, politickog i pravosudnog sistema, fizicku i socijalnu infrastrukturu.
Jedno od kljucnih pitanja bi izvesno bilo: kakvu privrednu strukturu Srbija treba da formira, za šta da se specijalizuje u medunarodnoj podeli rada. S druge strane se postavlja pitanje tehnološke sposobnosti privrede Srbije za ostvarenje odgovarajuce strategije razvoja. Povodom ovih pitanja ima najviše pogrešnih predubedenja u javnosti. Misli se da, posle jedne decenije spoljnog uništavanja države i privrede, Srbija nema potreban nivo produktivnosti, konkurentnosti i tehnološke sposobnosti da bilo šta efikasno proizvodi. To je, naravno, besmislica. Nikada sve zemlje nece imati istu produktivnost, ali to nije prepreka za njihovu proizvodnju i medusobnu trgovinu. Nisu bitne apsolutne razlike u produktivnosti,- njih kompenziraju razlike u platama. Princip uporednih prednosti zahteva samo da svaka zemlja proizvodi i izvozi ono u cemu je relativno najproduktivnija, a uvozi ono u cemu je relativno najmanje produktivna. Tako ce zemlje ucesnice razmene najbolje da iskoriste svoje raspoložive faktore proizvodnje a korist ce biti obostrana. Takozvana konkurentnost sa tim nema nikakve veze. Smatra se da je proizvodac konkurentan ako se sa cenom svog proizvoda uklapa u deviznu cenu na inostranom tržištu. Pošto se u kratkom roku produktivnost ne može izmeniti, konkurentnost je u nadležnosti politike deviznog kursa. Tražnja za devizama ce kurs postaviti na nivo koji ivoz cini konkurentnim i isplativim.
Istraživanja D. Zelenovica su pokazala da, i pored ogromnih nanetih šteta, tehnološka sposobnost opreme, ljudskih resursa i organizacije proizvodnje u Srbiji omogucuju efikasnu proizvodnju u nizu sektora poljoprivrede i industrije. To što je stranim subjektima poklonjen veliki broj preduzeca u Srbiji jeste nadležnost Ustavnog suda i drugih pravosudnih organa, ali u normalnim državama ne bi trebalo da bude prepreka za formulisanje i sprovodenje nacionalne strategije razvoja. Ta preduzeca imaju nacionalni tretman, za njih važe domaci zakoni , ona podležu domacim merama ekonomske politike.
Na kraju se sve svodi na to dali u Srbiji ima dovoljno mudrosti i odgovornosti za for-miranje minimuma saglasnosti o državnim i nacionalnim interesima, dali se u njoj može konstituisati vlast koja ce da štiti suverenitet države i gradana i da bude odgovorna njima.
