Međunarodna pravda
između Haga i Kosova
Suđenja u Hagu nisu političko već nacionalno pitanje. Na�a dr�ava treba argumentovano da izađe sa dokazima o tome da Tačiju, Hajredinaju i Čekuu treba suditi za ratne zločine
Beogradski advokat Toma Fila poslednjih godina kreće se na relaciji Beograd - Hag - Kosovska Mitrovica, gde pred međunarodnim sudovima brani optu�ene za ratne zločine. Između dva suđenja, Fila je za "Glas" govorio o svom iskustvu u odbrani pred ovim sudovima.
Koje su sličnosti i razlike između sudova u Hagu i na Kosovu i Metohiji, s
obzirom na to da se radi o međunarodnim sudovima?
-Tribunal u Hagu je
formiran da pomogne sti�avanju rata i ratnih strasti. Ali, smatram da je
napravljena kardinalna gre�ka �to nije oročen, tako da mo�e jako dugo da traje.
Druga stvar je da smo mi kao dr�ava ratifikovali i Međunarodni krivični sud po
Rimskom statutu, koji se takođe nalazi u Hagu, pa se mo�e desiti da odgovaramo i
na ovom sudu. Kada jedan zavr�i svoju misiju, drugi počne i tako u nedogled.
Dakle, Ha�ki tribunal je stvoren da bi se uspostavio mir u biv�oj Jugoslaviji,
koji je ozvaničen Dejtonskim sporazumom.
|
Kud se dede sudija? - Ima ponekad i komičnih situacija. Recimo, kada je pro�le godine u Gnjilanu bio zemljotres ba� u vreme suđenja, sudije, obezbeđenje i policajci su pobegli. U sudnici su ostali samo optu�eni, advokati i oko 200 Albanaca koji su pratili suđenje. Mnogi su mislili da je u pitanju bombardovanje. Kada se shvatilo �ta se de�ava, počela je potraga za sudijama da bi se nastavilo suđenje - priča Fila. |
||||
Ali, ovaj sud i dalje radi po Statutu. Međutim, taj sud, odnosno Međunarodni krivični sud za biv�u Jugoslaviju, svojim odlukama donosi postupak i dobrim delom utiče na promenu Statuta, tako �to daje razna tumačenja. Ono �to je zami�ljeno 1993. godine i ovo �to se danas de�ava potpuno je različito. Zato smatram da bi jedna kvalitetna vlada, uz pomoć prijateljskih zemalja, Rusije, Kine ili nekog drugog, mogla da pokrene preispitivanje rada Ha�kog tribunala.
Ima li snage za to?
- Ja bih pre pitao da li ima volje za to.
Recimo, kada su u pitanju optu�be za albanske separatističke vođe OVK na Kosovu
i Metohiji. Ministar Vladan Batić stalno nosi ogromnu dokumentaciju u Hag, ali
nikako da se realizuje neka od optu�nica. On i njegova ekipa to ne znaju da
napi�u, a ne da nemaju dokaza. Gospodin Batić stalno nosi te fascikle sa brojem
�rtava Srba i drugog nealbanskog stanovni�tva na Kosovu i Metohiji kao neki
telefonski imenik. Jer, optu�be bi trebalo da se odnose na ubistva, na
sistematsko i rasprostranjeno ubijanje civila, a ne na obična ubistva za koja se
sada sudi na Kosovu i Metohiji. Ne mo�e se samo reći da ima dokaza o grobovima.
Mora se ustanoviti da su to masovne grobnice, �to znači da je na jednom mestu
ubijeno ili sahranjeno vi�e od deset civila. To je pravi dokaz.
Da li takva sporost i neefikasnost mo�e da navede na pomisao da tu ima
neke skrivene namere ili je, kako Vi tvrdite, u pitanju neznanje?
-
Smatram da je u pitanju apsolutno neznanje. Vlada Srbije treba da formira
komisiju u kojoj će biti predstavnici nevladinih organizacija koje zdu�no
podr�avaju Ha�ki tribunal, kao �to su Nata�a Kandić, Sonja Biserko, Biljana
Popović - Vučo, prof.Vojin Dimitrijević, i zajedno sa ministrima Batićem i
Goranom Svilanovićem konačno izađu u javnost i dokumentuju da li ima elemenata
za suđenje u Hagu ili nema. S druge strane, ne sme da se desi da Karla del Ponte
izjavi u NJujorku da je Vlada Srbije molila nju da optu�i dva Srbina, Jovicu
Stani�ića i Franka Simatovića Frenkija, a da to niko nije demantovao. Jo� gore
je to �to je Svilanović tada boravio u Hagu, pa kada je Del Ponte obelodanila
taj boravak, onda je zvanično objavljena ta poseta.
Zbog čega uporno insistirate da na�a dr�ava treba argumentovano da izađe
sa stavom i dokazima o tome da Tačiju, Hajredinaju, Čekuu treba suditi za ratne
zločine?
- Moramo shvatiti da suđenja u Hagu nisu političko i
politikansko pitanje. To je, pre svega, nacionalno pitanje. Ne sme da se desi
kao u slučaju protivtu�be za Bosnu i Hercegovinu, kada su mnogi zvaničnici
tvrdili da je povlačenje te tu�be u datom trenutku mudar potez. Rekao sam da je
to sasvim pogre�no, jer obja�njenja da se ponovo mo�e podići protivtu�ba nisu
tačna. Postoji član Statuta 80 Stalnog suda u Hagu koji to onemogućava.
Zato sam uporan u stavu da konačno na�a dr�ava treba argumentovano da izađe sa stavom i dokazima o tome da Tačiju, Hajredinaju,Čekuu treba suditi za ratne zločine, koji nikad ne zastarevaju. Mislim da je neophodno obezbediti eksperte, ne iz Obrenovca ili Valjeva, već preko dijaspore, Amerike, Kine, Rusije, koji će svojim autoritetom formirati mi�ljenje da li u "toj jajce ima �umance." Da li su progoni, ubistva, pljačke srpskog i drugog nealbanskog stanovni�tva činjeni u cilju etničkog či�ćenja, ili su to činili neki pojedinci.
Imamo prilike da vidimo kako izgledaju suđenja u Hagu, pa i to kako
reagujete Vi, va�i klijenti, sudije, tu�ioci. Kako to izgleda na Kosovu i
Metohiji i da li ste zadovoljni?
- Ako se ustanovi da nema elemenata za
sud u Hagu, onda su tu sudovi na Kosovu i Metohiji. Tu se sudi za pojedinačna
krivična dela, za koje takođe nisu male kazne: od 15, 20 i 40 godina robije.
Međunarodna zajednica je vratila zakone koji su va�ili pre 1989. godine i sudi
se po Zakonu o krivičnom postupku. U Pri�tini postoji Vrhovni sud Kosova. Sudi
sudsko veće u kome su troje sudija stranaca, ili dva stranca i jedan Albanac ili
Srbin. Dodu�e, samo dvojica Srba su u tim većima, jedan u Kosovskoj Mitrovici i
jedan u Gnjilanu. Mi smo kao tim uop�te zadovoljni kako teku suđenja.
Kada ste prvi put branili na Kosmetu?
- Prvi put sam bio u Gnjilanu
na suđenju četvorici Srba koji su bili optu�eni za ubistvo brata Azema Vlasija.
Trojica optu�enih su oslobođena, a jednoj osobi se i dalje sudi. Sada sam
advokat na suđenju dr Milanu Ivanoviću i Neboj�i Joviću. Uspeli smo da od četiri
krivična dela, za koje je zaprećena kazna od 15 godina zatvora, doka�emo da ona
ne postoje. Sada im se sudi samo za uče�će u demonstracijama za koje je
predviđena kazna od �est meseci uslovno do pet godina.
Imate li problema u odlasku na Kosmet, pribavljanju dokaza, pronala�enju
svedoka?
- Do sada nisam imao problema. Dodu�e, u početku su me
sprovodili u blindiranim kolima uz mnogobrojnu pratnju, kasnije su to bili samo
d�ipovi, sada idemo običnim kolima. Svoj posao obavljam uz veliku pomoć i
saradnju sa Koordinacionim centrom, s tim �to za odbranu u Hagu dobijam dobre
pare, a ova suđenja na Kosovu i Metohiji radim volonterski - ka�e Toma Fila.
GULJ�EN REUFI PRLINČEVIĆ
