Problemi Internet provajdinga
Mornari bez mora Telekomi su javno dobro i zato njihova uloga u zemljama tranzicije nije samo popunjavanje državnog budžeta, već da prvenstveno služe svojim korisnicima - upozoreno je na panel diskusiji "Problemi Internet provajdinga" ovogodišnjeg Infofesta Poslednjeg dana INFOFEST-a, Kongresna dvorana budvanskog hotela Avala bila je prepuna stručnjaka, ali i korisnika usluga Internet provajdinga, koji su, kako je pokazala diskusija koja je usledila, najviše pogođeni aktuelnim problemima u ovoj delatnosti. Pored domaćina, Interneta Crne Gore i gostujućeg slovenačkog Internet provajdera SiOL, u diskusiji su učestvovali i eksperti iz Srbije i Republike Srpske. Iako se kao dominantan problem u regionu iskristalisalo manje ili više loše upravljanje telekomunikacionom infastrukturom od strane lokalnih telekoma, njihovih predstavnika na skupu nije bilo. Sa druge strane, iskustva Slovenije, koja je većinu dotaknutih problema uspešno prevazišla, samo su pojačala gorak utisak da su oni najdublji i najizraženiji u - Srbiji. U sopstvenom dvorištu Direktor Interneta Crne Gore, Slavoljub Popadić, izneo je u uvodnom izlaganju presek trenutnog stanja Interneta u Republici, pregled dosadašnjih rezultata, kao i vrlo ambiciozne planove daljeg razvoja. Obzirom da se radi o jedinom ISP provajderu u Crnoj Gori, izneti pokazatelji o broju korisnika i njihovoj starosnoj strukturi mogu se smatrati relevantnim, ali činjenica da se radi o samo 6 odsto stanovništva, govori da se Crna Gora nalazi na samom početku priče o informatičkom društvu. I pored ograničenja koja su ovom provajderu nametnuta do isteka monopola Telekoma Crne Gore 2004. godine, Popadić je izrazio zadovoljstvo tempom razvoja i saradnjom sa lokalnim telekom operaterom - prvenstveno po pitanju obezbeđivanja dovoljnog broja ulaznih i brzine realizacije iznajmljenih linija. Upozorenje provajderima Objašnjavajući kakve moderne servise SiOL nudi svojim korisnicima, Berišaj je istakao da je ADSL faktička primena širokopojasne elastične mreže, po kojoj mogu da "teku" svi postojeći servisi. Počev od kablovske televizije digitalnog tipa, isti modem će omogućiti VoIP-usluge, PayTV servis, video na zahtev i kompletno elektronsko bankarstvo. Ali, upozorio je Berišaj, Internet je izuzetno ozbiljan posao:"Svedoci smo spora između UBS banke i Sunrise ISP zbog ispada mreže u toku dva i po sata, gde se radi o ogromnim svotama novca! Znači, sporazum mora postojati na svakom koraku, jer mi - provajderi, nismo bogom dani da nam niko ništa ne može. Naše je da kroz infrastrukturu ponudimo kompletne i pouzdane servise. Konkretno, cilj SiOL-a je da omogući besplatan Internet - svako 'surfovanje' mora biti besplatno, a dodatni servisi ono od čega provajder mora da živi, što je već sada slučaj sa dial-up pristupom kod nekih provajdera u Sloveniji". Međutim, korisnici iz Crne Gore ne dele njegovo zadovoljstvo, što je potvrdio i komentar da se "ovde priča o DSL-u i sofisticiranim tehnologijama, dok neki delovi Republike nisu ni infrastrukturno pokriveni". Kao primer navedena je situacija u Lepetanima, gde korisnici ne mogu ni preko "dial-up" pristupa, bilo kojim modemom, da se povežu na Internet, iako su na samo kilometar odatle iskopani kanali i postavljeni kablovi. "Nadležni u Telekomu su nam rekli da uopšte nismo u planu za ovu godinu, a ovamo tvrde da će izvršiti kompletnu digitalizaciju!?", negodovao je jedan od prisutnih korisnika, uz napomenu da je slična situacija i u Herceg Novom. Usled odsustva predstavnika Telekoma Crne Gore, kojima je pitanje zapravo bilo namenjeno, reagovao je Popadić, rekavši da je u poslednjih nekoliko godina crnogorski Telekom "napravio izuzetno dobru infrastrukturu 'na kičmi', koju su i stručnjaci Siemens-a okarakterisali kao jednu od najboljih u Evropi, naravno, kada kompletno bude realizovana. Ono u čemu naš Telekom kasni je digitalizacija, odnosno zamena analognih centrala digitalnim, gde su njihove ambicije da do kraja godine kompletno završe ovaj proces, na šta direktno ne možemo da utičemo", objasnio je Popadić. Pogled "preko plota" Da je kroz slične probleme prošla i Slovenija i da se oni moraju rešavati postupno, potvrdio je Paško Berišaj, direktor slovenačkog Internet provajdera SiOL: "Posebne pohvale upućujem menadžmentu Internet Crne Gore, koji očito zna da uči na našim greškama. Oni su napredovali do faze da jasno znaju šta ne smeju i dokle mogu da idu spram monopolskih prava Telekoma, što je već samo po sebi uspeh", istakao je Berišaj. Kao najveći problem, gost iz Slovenije vidi to što su vlade nekih zemalja u tranziciji žurile sa prodajom telekoma bez prethodnog ulaganja u infrastrukturu - koja bi nakon deregulacije tržišta bila iznajmljivana svim zainteresovanim operaterima i provajderima. Slovenija je bila upozoravana na vreme, nastavio je Berišaj, napominjući da je doajen telekomunikacija, Džordž Arnald, prilikom jedne posete rekao: "Meni se to ne sviđa! Ako želite da iz Ljubljane stignete u Postojnu, ne morate da kupite put nego ga napravite, postavite saobraćajne znake i rampu i - naplaćujte putarinu!". Dakle, zadatak telekoma država u tranziciji i njihovih poslanstava nije da spašavaju državi budžet, nego da, kao javno dobro, prvenstveno koriste građanima, zaključio je Berišaj. Pogubnost lošeg gazdovanja Ni južnije nije tužnije Na Kosovu se u domenu razvoja Interneta događaju revolucionarne promene, podstaknute prisustvom međunarodnih institucija. Ovo područje trenutno koristi pojasnu širinu Interneta kao SiOL pre godinu i po dana. Paško Berišaj je pohvalio i pojavu Internet provajdera u Republici Srpskoj, konkretno TEOL, koji je po njegovom mišljenju, iako radi tek nepunih mesec dana, pokrenuo izuzetno jake projekte. Kakve su posledice lošeg gazdovanja najbolje je ilustrovao Dejan Ristanović, predstavnik beogradskog SezamPro provajdera. "Telekom Srbije je do sada od prodaje linkova uzimao značajan novčani iznos, bez ispunjenih obećanja o uvođenju nove opreme, optike i slično. Postojeći primarni ISD priključci omogućavali su da kod provajdera postoji 'lajt' pristup, što znači da u domaćem saobraćaju Internet mnogo manje košta korisnike. Ali sada Telekom Srbije hoće da iste uređaje postavi jedino kod sebe i da ih iznajmljuje po portu". Navedena cena takvog aranžmana bila bi oko 30 evra po ulaznoj liniji, što znači da bi provajdera svaki primarni priključak koštao oko 1800 evra, "pa ako nemate dobro napunjen pristup, kao što je to slučaj u manjim mestima, vi ne možete da funkcionišete", upozorio je Ristanović, dodavši: "Ako zaista bude tako i ukoliko, kao što se priča, Telekom podigne pretplatu na svaki već izdat primarni priključak, doći će do toga da više nema 'lajt' pristupa i cene Interneta će znatno skočiti". Nema nazad Moguće izlaze iz komplikovane situacije u Srbiji, prisutnima je predočio Zoran Jovanović, rukovodilac akademske mreže, ističući da akcionarski ugovor Telekoma koji je potpisan u krajnje čudnim okolnostima, sadrži tehnički vrlo kontradiktorne klauzule. "Nije pomenut VOiP, monopol na optiku, Internet i prenos podataka - znači ugovor ima gomilu tehničkih nedoslednosti, ali njegov sadržaj i međunarodni karakter praktično vezuju ruke vladi da nešto konkretnije uradi". Oslanjajući se na činjenicu da Internet nije zvanično pod monopolom, Jovanović je ukazao na potrebu izgradnje alternativne optičke infrastrukture za celu zemlju, kojom bi se zaobišao Telekom i čije bi performanse bile znatno bolje od onih koje Telekom trenutno može da ponudi. Realizacija ovog projekta, čiji je tehnički deo već završen i radi se njegova pravna priprema, trebalo bi da počne ove jeseni, a njena eksploatacija da dovede do ekspanzije svih širokopojasnih servisa Interneta. "Namera je da se na taj način, barem što se tiče Interneta, uradi deregulacija tržišta do 2005-te i da se, onog trenutka, kada istekne monopol izbegne situacija da sva optička infrastruktura ostane u vlasništvu Telekoma i, praktično, produži monopol. Istovremeno se stvaraju uslovi za dovođenje drugih fiksnih telekom operatera", objašnjava Jovanović. Komplementarna priča alternativnoj mreži je izgradnja KDS sistema u Srbiji, kojim će, takođe, biti omogućen pristup širokopojasnom Internetu. Iako nezadovoljan brzinom realizacije projekata, čemu prvenstveno doprinosi sporo donošenje odluka i nestašica novca, Jovanović je izrazio nadu da ćemo već kroz godinu dana u Srbiji imati neku drugu priču. Povika oko cena Najburniji deo diskusije nastupio je pri pomenu cena, koje su po mišljenju korisnika iz Crne Gore ipak visoke. Slavoljub Popadić se složio sa opaskom, uz objašnjenje da cenu Internet usluga diktira lokalni telekom operater. Potvrđujući mišljenje prethodnika, Paško Berišaj je burno reagovao: "Objasnite mi na osnovu kojih parametara Telekom Crne Gore formira cene i kako link od 34 Mbita, za rastojanje od nekih deset kilometara može da košta 7000 evra?! Sumnjiva zajednica Paško Berišaj: "Piring" je međusobna razmena podataka između dva ravnopravna partnera - operatera, i prosto ne mogu da poverujem da su potrebe razmene podataka između Srbije i Crne Gore zadovoljene postojećim kapacitetom od samo 2 Mbit-a! Ja toliku pojasnu širinu koristim od kuće i plaćam je 45 eura mesečno. Slavoljub Popadić: Zahtev za povećanje pojasne širine "piringa" na 34 Mbit-a upućen je Telekomu Srbija, ali nikada nismo dobili odgovor. Još gore, kada sam poslednji put pozvao Telekom Srbije, zbog potreba tamošnjih Internet provajdera, za zakup pojasne širine od 155 Mbita dobio sam ponudu u zlatnim francima, a sama cena je bila ravna onoj koju je KPNQwest plaćao za ogromnu pojasnu širinu 'back bone' iz Amerike do Evrope, što je žalosno." Radi se o tome, objašnjava Berišaj, da Telekomi, u međusobnom sporazumevanju imaju oblikovanu vlastitu valutu- "SDR", (koja približno iznosi oko 1.3 USD), a zlatni franci nisu u upotrebi još od 1989. godine. Miloš Gospić, direktor marketinga TEOL provajdera iz Republike Srpske, želeći da matičnu kuću - Telekom Srpske, ogradi od ovakvih postupaka, naveo je kao primer dobrog poslovanja davanje 30 odsto popusta konkurentskom provajderu na iznajmljivanje 34 Mbit-nog linka, na šta je ponovo reagovao Paško Berišaj: "A koja je cena? Konkurencija u okruženju povećava kvalitet usluga, ona je dobra i ja je uvek pozdravljam i podržavam, ali rastojanje od vas do konkurenta je jako malo, desetak kilometara, a cena je i dalje, proverio sam, 27.000 evra!? Tako formirana cena ulazi u cenu prodavanja internet usluga - gde je tu tržište i tržišna logika? Telekom Srbije je meni dao 43 posto popusta na cenu u zlatnim francima, a svejedno je cena bila 726.000 evra!" Stoga je neophodno, složili su se učesnici rasprave, da značajnu ulogu u formiranju cena moraju da imaju i alternativni ponuđači optičkih čvorišta, kod kojih iznajmljivanje pojasnih širina ka inostranstvu može biti i 20 do 30 puta jeftinije nego kod nacionalnih telekoma. Nezaobilazni VoIP U nastavku diskusije, na "dnevni red" je došlo i nezaobilazno pitanje VOIP-a. Prodavanje usluga VoIP-a je u Crnoj Gori još uvek ekskluzivno pravo Telekoma, a problemi sa preuzimanjem i slanjem telefonskih poziva preko Interneta u Sloveniji su nestali tek deregulacijom tržišta. Ova, nekadašnja privilegija SiOL-a (koji je deo slovenačkog Telekoma), sada je dostupna svakoj firmi u Sloveniji koja poseduje licencu i registrovana je kao Voice provider. Između 30 i 40 odsto prenosa govora za koji Telekom Slovenije čak i ne zna, sada ide tim putem, tvrdi Berišaj, a deregulaciju tržišta vidi kao jedini izlaz iz nezavidne situacije u kojoj se nalaze VoIP provajderi u Srbiji. U sporovima oko VoIP-a u Srbiji, na obe strane ima mesta zamerkama, složio se Dejan Ristanović. Ali to sigurno nije opravdanje što se Telekom Srbije ponaša kao država u državi i ne poštuje odluke suda, a "ako se ovako nastavi, Telekom će potpuno uništiti razvoj telekomunikacija u Srbiji", bio je veoma pesimističan Ristanović. 'Gorak ukus' dominirao je i kada je vreme za raspravu isteklo. Nije neopravdana zebnja da ćemo, ukoliko se i dalje suštinski problemi budu zapostavljali ili rešavali kao i dosad, postati Internet mornari bez mora, što nas neće spasiti morske bolesti. Darko Bogojević http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ebit/11/por/mornari.htm
