Dragoljub Mićunović, predsednički kandidat sa propuštenom prilikom
Kralj ili dvoriski sluga
U političkom životu svake države postoje veliki i mali političari. Oni veliki, koje istorije njihovih zemalja na svoje stranice upisuju zlatnim slovima, iskoristili su okolnosti u svojim zemljama i vizonarskim potezima dosegli vrhove političke veštine. Oni drugi, propustili su sve velike prilike jer nisu smeli ili nisu znali da odaberu pravi put do rajskih vrata večne politike.
Jedna od retkih prilika, kada se jednim potezom realizuju nekoliko velih dela za Srbiju i srpski narod, bila je na dohvatu ruke predsedničkom kandidatu Dragoljubu Mićunoviću. U slučaju da je Mićunović prepoznao svoju šansu života i odigrao svoj politički potez na pravu kartu, Srbija bi skrenula sa puta sunovrata u mirniji vode nove nade. Zbog jedne, jedine odluke Mićunovića, birači bi iz većine apstinenata prešli u participante, institucije sistema dobile bi mudrog koordinatora, svet bi odahnuo jer bi se balkanska neizvesnost pretvorila u izvesnost, a dve političke stranke doživele bi renesansu, jedna u naglom porastu pristalica, a druga u sprečavanju svog raspada.
Dragoljub Mićunović, ako želi da postane predsednik Srbije, treba da sugeriše svojim poslanicima u Skupštini Srbije, a ima ih četiri, da pomognu da se obori Vlada. Uz to Mićunović odmah treba da obznani da se odriče podrške takve Vlade koja pred sobom nema interese njenih građana, već samo interes vladanja do kraja mandata po bilo koju cenu. Da je ovo opravdan potez pokazuje indiferentnost članica DOS-a prema Mićunovićevoj kampanji, koje su, po svoj prilici, na liniji odluke o propadanju i ovih predsedničkih izbora kako bi se javnosti Srbije prezentirao stav kako eto narod nije za nikakve izbore, pa ni parlamentarne.
Nagrada birača
Šta bi taj potez značio za Mićunovića i njegov Demokratski centar? Mićunović bi za ovakav potez od birača bio nagrađen natpolovičnim izlaskom i ubedljivom pobedom nad ostalim predsedničkim konkurentima, a DC bi postao partija koja bi bez većih problema na vanrednim parlamentarnim izborima, koji bi usledili, lako prekoračila propisani cenzus i bila parlamentarna partija, bez pomoći neke od velikih.
Sa pozicija predsednika Srbije, sa velikim rejtingom u biračkom telu, imao adut u rukavu i opravdanje u srcu, da zakuca na vrata partije koju je svojevremeno osnovao i da joj ponudi partijski savez i svoju ličnost na čelu. Demokratska stranka bi se prihvatanjem ovakve ponude spasila od raspadanja i čak bi pridobila znatno više birača nego što danas ima, tako da bi uzela znatno veći broj poslaničkih mesta nego što danas može i da očekuje.
Sa pozicija predsednika Srbije Mićunović bi mogao da bude i pomiritelj svih političkih tenzija i da zadovolji svoj san o srpskom političaru 21. veka, kome će međunarodna zajednica dati svu podršku. Mićunović bi sa pozicija predsednika Srbije bio i most za premoćšavanje balkanske bujice čije obale su i na Istoku i na Zapadu.
Napuštanjem DOS-ovog broda i odricanjem od podrške Vlade koja se gotovo ničim ne može pohvaliti za ove tri godine vladavine, Mićunović bi stao na pramac nove političke fregate, koja bi povela Srbiju u mirnije vode političkog i ekonomskog oporavka.
Međutim, ako Mićunović kao predsednički kandidat nastavi da se ponaša kao nezadovoljni "dečačić" kome je neko oduzeo igračku, pa nastavi da sam sebe iz dana u dan demantuje: danas sam za vanredne parlamentarne izbore - sutra nisam, danas sam za rekonstrukciju vlade - sutra nisam, onda od velikog vizonara i vizionarstva nema ništa.
Na Mićunoviću je da izabere da li će biti "kralj" političkih zbivanja u Srbiji, ili će biti samo "dvorski sluga" promašenih političara regresivne elite? Međutim, brzina kojom se odvijaju prilike i neprilike u političkom životu Srbije izgleda da su već pregazile mogućnost Mićunovićevog vizionarstva. Sporost političke akcije Mićunovića i njegovog konsultantskog tima bila je očigledno brana za artikulisanje prave dobitničke kombinacije.
Sam je kriv
Međutim, možda je ponajviše sam predsednički kandidat kumovao svojoj improvizatorskoj ulozi jer nije poslušao neke svoje verne saborce i dočekao političku penziju bez velikog političkog poraza. Ovako, nekadašnja blistava demokratska smirenost, mudra pomirljivost i politička karijera borca za pravdu, biće ugrožena nervoznom ishitrenošću i porazom koji će uslediti 16 novembra. Pad Vlade, koji je sve izvesniji, a izveden bez pomoći Mićunovićevog skupštinskog četverca, nagoveštaj je pravog izbornog debakla najstarijeg predsedničkog kandidata .
Vinko Đurić
