Najava političkog raspleta u Srbiji među iseljenicima
I dijaspora traži opšte izbore
Kongresi Srba u SAD i Evropi stvoreni su sa prvim ciljem da ostvare davno željeno objedinjenje i takvu dijasporu stave u službu nacionalnih interesa, uz ispunjenje i sopstvenih želja u vezi sa otadžbinom
Više nema sumnje da predstoji politički rasplet u Srbiji pre isteka redovnog mandata Skupštine i Vlade, izabranih posle 5. oktobra 2000. Uostalom, kriza vlasti i institucija se svugde demokratski rešava parlamentarnim izborima, pa mora i kod nas s obzirom na dostignut stepen krize. Svi domaći faktori su već u predizbornom ruhu, strani analitičari i interesi mobilisani, a poslednjih dana se uključila i dijaspora. Član predsedništva Kongresa Srba Evrope (KSE) Mila Alečković-Nikolić kaže: "Odnos snaga na političkoj sceni Srbije potpuno je nejasan i može da se odmeri jedino na parlamentarnim izborima.
Predsednik UO Kongresa srpskog ujedinjenja (KSU) u SAD Majkl Đorđević kaže: "Nemamo ni prijatelja ni neprijatelja u otadžbini, samo želimo da u Srbiji promenimo neke stvari koje ne valjaju, a to je jedino izvodljivo kroz izbore ". Gospođa Alečković-Nikolić najavljuje formiranje pokreta za "Dostojanstvenu Srbiju u Evropi" sa ciljem da se i institucionalno angažuju na promenama koje bi omogućile stabilizaciju i izlazak iz već duboke političke krize u Srbiji. KSU na svojoj godišnjoj skupštini 3-5. oktobra u San Francisku se opredelio, takođe, za akciju osnivanjem Radne grupe za konkretne predloge i nastup u zemlji.
Dakle, evidentan je interes da se srpska dijaspora politički angažuje u predstojećem periodu sa ciljem da nađe mesto u sledećoj političkoj preraspodeli. Ovakve ambicije dijaspore zaslužuju ocenu i komentar, odnosno odgovor na tri važna pitanja: koja je politička osnova za nastup, kakva je realna snaga aktera i šta se nudi s obzirom na tražnju?
Dijaspora u prekomorskim zemljama i Evropi očigledno želi da se aktivno uključi u predstojeću političku utakmicu u Srbiji sa ciljem ili da utiče na vlast sa distance preko brižljivo odabranih "predstavnika" u zemlji (dijaspora u SAD) ili da se i na direktan način uključi u političke tokove i strukture (Evropa sa povratnicima).
I dalje bez jedinstva
Za takve želje je neophodno najpre snažno podržati očuvanje i izgradnju pravne i demokratske države sa stabilnim i validnim institucijama od čega smo još daleko. U tom smislu poređenje sa Grcima ili Italijanima nije umesno, jer oni imaju visokoorganizovane demokratske države, integrisane u EU sa, za nas, još uvek nedostižnim društvenim standardima.
Opredeljenje za prevremene izbore, pravo glasa ili zalaganje za određenu regulativu (denacionalizacija i dr.), sve skupa na liniji pravne i demokratske stabilne države, u ovom trenutku je prava i jedino realna mera angažovanja dijaspore. U tom smislu ciljevi dijaspore moraju da se usklade sa potrebama države i nacije, lične želje podrede opštem nacionalnom interesu, a politička strategija jasno dugoročno promoviše kako bi se izbegao utisak da se ona pragmatično definiše samo prema razvoju u zemlji.
U ovom pogledu KSE deluje realnije s obzirom na promovisan politički program. Dijaspora se ni danas ne može pohvaliti visokim nivoom jedinstva i organizovanosti. To je večita tema koja nije apsolvirana. To je, takođe, i prvi kriterij snage. Uostalom, kongresi u SAD i Evropi o kojima je reč formirani su sa prvim ciljem da realizuju davno željeno objedinjenje i takvu dijasporu stave u funkciju nacionalnih interesa uz ispunjenje i sopstvenih želja u vezi sa domovinom.
Nemoćna otadžbina
Niti je glavni cilj ispunjen niti je otadžbina na nivou da apsorbuje sve raskole, parcijalne interese, različite organizacije i sl. poznato iz života dijaspore. Uostalom, koliko su dijaspori svi Srbi u Srbiji isti, to važi i za Srbe u dijaspori za nas ovde. Mera njihove snage i privrženosti je količina snage koju objedinjeni pretaču ka zemlji u njenoj borbi za sopstveni opstanak i priključenje uspešnima. Ovde su poređenja sa Grcima, Italijanima, Poljacima, ali i Mađarima, Turcima veoma umesna.
Dijaspora je mnogo učinila na humanitarnom i kulturnom planu. To je sigurno doprinelo opstanku u nedavnim najvećim iskušenjima. Na političkom i ekonomskom planu sada je pravi trenutak za angažovanje. Na primer nedavno je u Prištini boravio bivši predsednik SAD Bil Klinton sa otvorenom najavom podrške Albancima. Doprinos albanske dijaspore tome je već identifikovan.
Takvi uticajni emisari, za koje je potreban valjan lobi, bili bi veoma značajni i Srbima i Beogradu. Jer, podrška opstanku, izgradnji i priključenju naše demokratske otadžbine integrisanoj budućnosti je sada najviši nacionalni interes čemu dijaspora može veoma mnogo da doprinese ukoliko ima stvarni uticaj i težinu u matičnim državama ili sa organizovanim nastupom na širem međunarodnom planu.
One koji su dijasporu prevarili za novac, neka ih pamti i više ne podržava, ali zemlju i narod (pošten i siromašan) ekonomski može lako da podrži i uz realizaciju sopstvenih interesa uključivanjem preko tržišnih pravila igre. To je najlakši i najčistiji put da se politički artikuliše kao realni faktor od uticaja i u zemlji. Ilustrativan primer za ovo je nastup na ekonomskom forumu KSU u San Francisku gospodina Srbe Ilića koji je takav put izabrao.
ZORAN MILIVOJEVIĆ
