23.10.2003
“Niko po osnovu toga što je bio starešina vojske ili policije na Kosovu i Metohiji i izvršavao zadatke koje je postavila država, ne može da odgovara za nekakve ratne zločine”, rekao je Dušan Mihajlović
Dok se kontingent od oko 1 000 pripadnika specijalnih snaga policije i Vojske Srbije i Crne Gore priprema za put u daleki Avganistan, grupa od četiri generala te iste policije i vojske počinje pripreme za manje-više, očekivani put u nešto bliži Hag.
Međunarodni zvaničnici i mediji različito gledaju na to kako će srpski vojnici i policajci biti prihvaćeni u Avganistanu i da li će njihov dolazak dodatno razbesneti islamske ekstremiste. Svi su, međutim, saglasni da su srpski specijalci trenutno među najboljim na svetu zbog bogatog iskustva stečenog na ratištima u Hrvatskoj, Bosni, Kosovu i jugu Srbije. Upravo zbog tog bogatog iskustva i generali policije Sreten Lukić i Vlastimir Đorđević i vojske Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević moraće da pakuju kofere za Ševeningen, “elitno srpsko odmaralište” u Holandiji. Sudija Haškog tribunala O’ Gon Kvon otpečatio je 20. oktobra uveče optužnice protiv četvorice generala, od kojih je u aktivnoj službi još jedino Lukić, u kojoj se navodi da su oni, na osnovu komandne odgovornosti, u pet tačaka optuženi za zločine protiv čovečnosti nad kosovskim Albancima i kršenje zakona i običaja rata, tokom sukoba na Kosovu, u proleće i leto 1999. godine. Optužnice su podignute 22. septembra.
|
Nebojša Pavković Kao oficir bio je na dužnostima u BiH, načelnik Katedre operative u školi nacionalne odbrane, a radio je i u kabinetu generala Vuka Obradovića, nekadašnjeg portparola JNA, a sada lidera stranke Socijaldemokratije. Dužnost u komandi Prištinskog korpusa preuzima 1994. godine, kada dobija i čin general-majora. Komandant tog korpusa postaje 24. decembra 1997. godine. Na mestu načelnika Generalštaba VJ zamenio je Dragoljuba Ojdanića, koji se već nalazi u Ševeningenu. Taj položaj je zadržao i nakon demokratskih promena, sve do 24. juna 2002. godine kada je ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice penzionisan. Protiv Pavkovića se pred domaćim sudom već vodi proces zbog uloge koju je imao u atentatu na lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi. |
Do objavljivanja optužnica dolazi u veoma delikatnom trenutku po Vladu Srbije, u momentu kada počinje dijalog sa predstavnicima kosovskih Albanaca, kada se zahuktava predizborna kampanja za predsednika Srbije, kada se u Skupštini Srbije raspravlja o poverenju vladi i predsednici parlamenta Nataši Mićić.
Da izbor trenutka za objavljivanje optužnice na kojoj se nalazi barem jedan čovek od velike važnosti za vlasti (Lukić) nije slučajan moglo bi ukazati više detalja. Posle oduševljenja zbog izručenja poslednjeg člana “vukovarske trojke” Veselina Šljivančanina i uveravanja da će svi optuženi za ratne zločine, uključujući i bivšeg vojnog lidera bosanskih Srba Ratka Mladića biti izručeni Hagu (datih prilikom posete premijera Srbije Zorana Živkovića Vašingtonu) došlo je do razočaranja među predstavnicima Haškog tribunala. Takvo stanje najbolje oslikava govor glavnog tužioca tog suda Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti UN i ministrima EU koja je navela da Beograd ne sarađuje s Tribunalom i da je premijer Živković čak zapretio da će u potpunosti prekinuti saradnju, ako budu podignute nove optužnice. Do toga je došlo pošto je Živković odbio da primi nove optužnice prilikom poslednje posete Del Ponteove Beogradu 6. oktobra.
|
Vlastimir Đorđević Rođa Rođen je 1948. godine u Vladičinom Hanu. Diplomirani pravnik, karijeru u policiji započeo kao pripravnik, a zatim operativac u kriminalističkoj službi u SUP-u Zaječar. Početkom 80-ih godina prošlog veka postaje komandant policije na Kosovu. Đorđević 1994. godine, pošto je prethodno prebačen na dužnost u Beograd, postaje načelnik Uprave milicije. Načelnik RJB postao je posle ubistva policijskog generala Radovana Stojčića Badže, aprila 1997. godine. Đorđević je na toj funkciji bio do januara 2001. kada ga je zamenio general Sreten Lukić. Posle smene 2001. godine, Đorđević je postao savetnik u MUP-u, a u maju iste godine je penzionisan, jer je pokušao da prikrije slučaj sa “hladnjačom”, koja je 6. aprila 1999. izvučena iz Dunava sa 50 leševa. Posle objavljivanja te afere, Đorđević se nikad nije oglasio i njegovo trenutno mesto prebivališta nije poznato javnosti. Najviše se spekuliše da bi mogao biti u Rusiji, a svojevremeno je bilo i glasina da ga čuva tužilaštvo Haškog tribunala u nameri da ga upotrebi kao krunskog svedoka u procesu protiv Miloševića. Prema svedočenju Dragana Karleuše, koji je vodio istragu o hladnjači i masovnim grobnicama u Batajnici i Petrovom Selu, Đorđević je na sastanku državnog vrha u martu 1999. godine postavio pitanje “asanacije terena”, nakon čega je Slobodan Milošević tadašnjem ministru unutrašnjih poslova Vlajku Stojiljkoviću naredio da “preduzme mere za prikrivanje tragova koji bi mogli ukazati na dokaze o počinjenim zločinima”. Postoji sumnja i da je Đorđević organizovao kidnapovanje braće Bitići iz zatvora u Prokuplju. Leševi te trojice američkih državljana albanskog porekla pronađeni su kasnije u masovnoj grobnici u Petrovom Selu. |
Malo više svetla na motive haškog tužilaštva baca izjava američkog ambasadora Pjera Rišara Prospera data odmah po objavljivanju optužnica. Prosper je rekao da bi izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu omogućilo Srbiji i Crnoj Gori (SCG) da pred domaćim sudovima vodi postupke protiv četvorice vojnih i policijskih generala. On je rekao da bi hapšenje i izručenje Mladića Haškom sudu “potpuno promenilo okolnosti”.
|
Sreten Lukić Načelnik Resora javne bezbednosti (RJB) MUP-a Srbije general-potpukovnik Sreten Lukić, rođen 28. marta 1955. godine u Ruištima u opštini Višegrad u BiH. Srednju školu unutrašnjih poslova završio je 1974. godine, a šest godina kasnije diplomirao na Vojnoj akademiji kopnene vojske (intendantska služba). Za vreme rata na Kosovu Lukić je obavljao dužnost komandanta Štaba policije na Kosovu. Vlada Srbije imenovala je Lukića 31. januara 2001. za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika RJB MUP-a Srbije. U svetlu objavljivanja optužnice za ratne zločine protiv Lukića posebno je zanimljiv podatak da je on, u vreme dok je rat na Kosovu još trajao, naredio hapšenje oko 800 srpskih vojnika, policajaca i civila zbog sumnje da su počinili ratne zločine. Činjenicu da su pripadnici srpskih snaga na Kosovu činili ratne zločine, Lukić je svojevremeno objasnio time što je “većina zločina počinjena za vreme ratnog stanja, da su ljudi na čije su glave padale bombe, pošto nisu mogli doći do onih koji su ih bombardovali, otišli kod onih koji su krivi što ih bombarduju”. Prema pisanju “Vašington posta”, CIA poseduje snimke presretnutog razgovora između tadašnjeg potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića i Sretena Lukića u kojem se dogovaraju o uništavanju dokaza o masakru u selu Račak. Mogućnost da Sreten Lukić bude optužen za ratne zločine na Kosovu prvi je u novembru 2001. godine pomenuo zamenik glavnog tužitelja Haškog tribunala Grejem Bluit. Eksperti za Sretena Lukića kažu da je jedan od najboljih policajaca u zemlji, a ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović rekao je, reagujući na objavljivanje optužnice protiv Lukića, da je on bio “heroj i junak operacije ’Sablja’”. |
“Može se steći utisak da međunarodna zajednica potkopava vladu”, kaže, ali veruje da je taj utisak pogrešan “jer je u razvijenim demokratijama sudska vlast potpuno odvojena od izvršne vlasti”.
Pribićević smatra i da su jako male šanse da se obistini ponuda Prospera da se četvorici generala sudi pred domaćim sudom, jer to “Haški tribunal nikako neće prihvatiti”. Reakcija srpskih vlasti bila je, u najmanju ruku, čudna za vladu koja stalno ističe da je saradnja sa Hagom obaveza od koje ne želi da beži. Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je da od države ne treba očekivati nikakve brze reakcije u smislu hapšenja i izručivanja optuženih generala i dodao da će Karlu del Ponte obavestiti da to “danas nije prioritet” njegove vlade. Objavljivanje optužnica on je ocenio kao “udarac na reforme u Srbiji”. I ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović reagovao je dosta oštro zapretivši podnošenjem ostavke ukoliko dođe do izručenja Lukića i Lazarevića Hagu. “Niko po osnovu toga što je bio starešina vojske ili policije na Kosovu i Metohiji i izvršavao zadatke koje je postavila država, ne može da odgovara za nekakve ratne zločine”, rekao je Mihajlović.
Pribićević izlaz sadašnjih vlasti iz tog ozbiljnog problema vidi u odugovlačenju. “Mislim da će vlada tu stvar, kao što je najavila, prolongirati i da će se izručenje poklopiti sa narednim izborima gde će biti izabrana neka drugačija vlada”, kaže Pribićević.
“Mislim da ovo pitanje može imati dosta ozbiljnu težinu na političkoj sceni u Srbiji, jer najveći deo građana optužnice doživljava kao deo politike ucenjivanja kojoj nema kraja. Mislim da će bilo koja vlada, ukoliko isporuči ove ljude Hagu, imati dosta ozbiljne političke probleme zbog toga”, zaključuje on.
|
Vladimir Lazarević Rođen je 23. marta 1949. godine u selu Grnčar, u opštini Babušnica. Završio je Vojnu akademiju 1972. godine, a kasnije i Komandno-štabnu akademiju kopnene vojske i školu nacionalne odbrane sa odličnim ocenama. Kao komandir, komandant i načelnik različitih vojnih formacija, službovao je u Nišu, Prizrenu, Prištini, Beogradu i Leskovcu. Načelnik Štaba Prištinskog korpusa postao je 1998. a nakon šest meseci i komandant tog operativnog sastava. Tim korpusom Lazarević je komandovao u vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Početkom 2000. postavljen je za komandanta Treće armije Vojske Jugoslavije. Lazarević je četiri puta vanredno unapređen ukazima bivšeg predsednika Slobodana Miloševića. Bivši predsednik SRJ Vojislav Koštunica, 1. aprila 2002. godine, postavlja ga na položaj načelnika Sektora za kopnenu vojsku. Sa ove dužnosti je smenjen na sednici VSO 7. avgusta 2003. godine, jer je, kako je ministar odbrane Boris Tadić tada objasnio, nedopustivo da “u Generalštabu Vojske SCG bude bilo ko optužen ili osumnjičen za ratne zločine”. Lazarević uživa reputaciju profesionalnog vojnika omiljenog među svojim podređenima. Za razliku od Nebojše Pavkovića, nije bezrezervno učestvovao u veličanju režima Slobodana Miloševića. Lazarević je ranije povodom najava da protiv njega Hag vodi istragu za ratne zločine, kazao da će se ponašati kao “profesionalni vojnik”i prihvatiti svaku istragu. |
