DA LI ĆE NAJZAD BITI REŠENA JEDNA OD NAJVEĆIH TAJNI KOMUNISTIČKE
JUGOSLAVIJE
Gde je Hebrangov grob?
Ni
55 godina posle nestanka iz glavnog zatvora Udbe u Beogradu „Glavnjače” ne zna
se ni kako je skončao život niti gde je sahranjen Andrija Hebrang. - Zid ćutanja
na sve strane. - Krajem prošle godine porodica pokrenula proces vraćanja
njegovih posmrtnih ostataka iz Srbije u Zagreb
Hrvatski predsednik Stjepan Mesić uputio je pismo predsedniku Srbije i
Crne Gore Svetozaru Maroviću, u kojem navodi da bi razrešenje sudbine Andrije
Hebranga, moguća identifikacija posmrtnih ostataka i njihovo prenošenje u
Hrvatsku bio velik gest u poboljšanju odnosa dve države. Mesić u pismu podseća
Marovića da je tokom „sadržajnih i otvorenih” razgovora u Beogradu 10. septembra
jedno od pitanja bila i sudbina Andrije Hebranga. On je „uveren da se takvim
aktivnostima može značajno doprineti rešavanju još jednog, dugo otvorenog
pitanja između Hrvatske i SCG, što bi sigurno ubrzalo i poboljšalo rešavanje
preostalih otvorenih pitanja”.
Sudbina Andrije Hebranga verovatno je jedna od
najvećih tajni komunističke Jugoslavije. Nestao je iz „Glavnjače”, glavnog
zatvora Udbe u Beogradu, u noći 7. maja 1948. i od tada mu se gubi svaki trag.
Dva dana pre toga smenjen je s dužnosti ministra industrije. Na partijsko
saslušanje negde na Frušku goru Hebranga je iz kućnoga pritvora u tadašnjoj
Rumunskoj 56 odveo 7. maja 1948. u 6 sati general Ivan Gošnjak u pratnji dve
osobe nepoznatih imena. Partijska komisija zaključila je da je Andrija Hebrang
sarađivao s ustašama, da je vodio šovinističku politiku u odnosu na Srbe...
Optužen je i da je ustaški špijun zbog navodnog prokazivanja zagrebačkih
komunističkih ilegalaca u ustaškom zatvoru, a kao sovjetski agent zbog odavanja
državnih tajni Sovjetima i podrške rezoluciji IB-a. Istragu protiv njega vodio
je udbaš Milorad Milatović, koji je kasnije unapređen u generala.
Andrija
Hebrang se još u ranoj mladosti priklonio komunizmu, koji mu je kasnije i došao
glave. Zbog tih ideja policija ga je više puta hapsila. Ali, to mladog Hebranga
nije obeshrabrilo, već je nastavio partijski angažman. Vrlo brzo postao je član
rukovodstva zagrebačke partijske organizacije. Poput mnogih komunista iz onog
vremena, i Hebrang je više godina proveo u zatvoru u Lepoglavi.
Andrija
Hebrang je bio aktivan i u NOR-u. Bio je, pored ostalog, ratni skretar CK KPH,
kao i predstavnik Hrvatske na zasedanju AVNOJ-a u Bihaću. Posle rata u vladi
Tito-Šubašić, bio je ministar industrije. Hebrang je u Beogradu često dolazio u
konflikt s članovima Politbiroa CK KPJ, najviše zbog određivanja hrvatskih
granica, načina privrednog razvoja i drugih pitanja.
Hebrangova porodica do
danas nije saznala kako je on završio. Predočavajući biografiju svog oca, Branko
Hebrang na Internet-sajtu piše da je Udba naknadno sročila zapisnik, prema kojem
se Andrija Hebrang 11. juna 1949. obesio o radijator u svojoj ćeliji, iako tada
zatvor nije imao radijatore.
Branko Hebrang ukazuje na još jednu
nelogičnost: njegov otac je tek rešenjem SUP-a Beograd od 25. novembra 1957. i
zvanično proglašen mrtvim i upisan u matične knjige umrlih opštine Stari grad.
Kao datum smrti upisan je 11. juni 1949. Uz to, rešenjem Državnog sekretarijata
unutrašnjih poslova Republike Hrvatske od 17. marta 1958. porodično prezime
Hebrang promenjeno je u Markovac.
Osamdesetih godina prošlog veka Olga i
Dunja Hebrang, supruga i kćerka, pokušale su na beogradskim grobljima da pronađu
Andrijin grob. Ali, nisu uspele, jer oni koji su znali za grob o tome nisu hteli
da govore.
Olga i Branko Hebrang nisu se, međutim, predavali u potrazi za
grobom supruga i oca. Pisali su pisma na mnoge adrese: tužilaštvima, kongresima
SKJ, novim vlastima u Hrvatskoj. I opet nisu saznali ništa novo.
Supruga i
sin Andrije Hebranga obraćali su se i vlastima u Beogradu, nevladinim
organizacijama... U međuvremenu je Branko Hebrang 20. novembra 2002. započeo
proces vraćanja posmrtnih ostataka svog oca iz Srbije u Zagreb. Zbog toga je
krajem maja ove godine, preko zagrebačkog advokata Stjepana Bićana, beogradskom
sudu predložio da se sprovede postupak osiguranja dokaza i da se pozove
srbijanska Vlada da dostavi izvorne dokumente o Hebrangovoj smrti i sahrani.
Istog dana je pismo upućeno i premijeru Srbije Zoranu Živkoviću i
potpredsedniku Vlade Žarku Koraću, od kojih se, na osnovu Sporazuma o
normalizaciji odnosa između RH i SRJ iz 1996, traži da našem Ministarstvu pravde
i Ministarstvu inostranih poslova narede(!?) dostavu podataka. Početkom jula
Žarko Korać je Branku Hebrangu odgovorio da je pismo uputio MUP-u i BIA-i. „Ako
nešto saznam, javiću”, poručio je Korać.
Koliko je poznato, Žarko Korać se
još nije javio Branku Hebrangu s novim vestima. Možda će se posle Mesićevog
pisma ova, jedna od najtamnijih komunističkih nedoumica, najzad rešiti. Možda.
M. Bozokin
