Title: Message

DA LI ĆE NAJZAD BITI REŠENA JEDNA OD NAJVEĆIH TAJNI KOMUNISTIČKE JUGOSLAVIJE
Gde je Hebrangov grob?
Ni 55 godina posle nestanka iz glavnog zatvora Udbe u Beogradu „Glavnjače” ne zna se ni kako je skončao život niti gde je sahranjen Andrija Hebrang. - Zid ćutanja na sve strane. - Krajem prošle godine porodica pokrenula proces vraćanja njegovih posmrtnih ostataka iz Srbije u Zagreb

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić uputio je pismo predsedniku Srbije i Crne Gore Svetozaru Maroviću, u kojem navodi da bi razrešenje sudbine Andrije Hebranga, moguća identifikacija posmrtnih ostataka i njihovo prenošenje u Hrvatsku bio velik gest u poboljšanju odnosa dve države. Mesić u pismu podseća Marovića da je tokom „sadržajnih i otvorenih” razgovora u Beogradu 10. septembra jedno od pitanja bila i sudbina Andrije Hebranga. On je „uveren da se takvim aktivnostima može značajno doprineti rešavanju još jednog, dugo otvorenog pitanja između Hrvatske i SCG, što bi sigurno ubrzalo i poboljšalo rešavanje preostalih otvorenih pitanja”.
Sudbina Andrije Hebranga verovatno je jedna od najvećih tajni komunističke Jugoslavije. Nestao je iz „Glavnjače”, glavnog zatvora Udbe u Beogradu, u noći 7. maja 1948. i od tada mu se gubi svaki trag. Dva dana pre toga smenjen je s dužnosti ministra industrije. Na partijsko saslušanje negde na Frušku goru Hebranga je iz kućnoga pritvora u tadašnjoj Rumunskoj 56 odveo 7. maja 1948. u 6 sati general Ivan Gošnjak u pratnji dve osobe nepoznatih imena. Partijska komisija zaključila je da je Andrija Hebrang sarađivao s ustašama, da je vodio šovinističku politiku u odnosu na Srbe... Optužen je i da je ustaški špijun zbog navodnog prokazivanja zagrebačkih komunističkih ilegalaca u ustaškom zatvoru, a kao sovjetski agent zbog odavanja državnih tajni Sovjetima i podrške rezoluciji IB-a. Istragu protiv njega vodio je udbaš Milorad Milatović, koji je kasnije unapređen u generala.
Andrija Hebrang se još u ranoj mladosti priklonio komunizmu, koji mu je kasnije i došao glave. Zbog tih ideja policija ga je više puta hapsila. Ali, to mladog Hebranga nije obeshrabrilo, već je nastavio partijski angažman. Vrlo brzo postao je član rukovodstva zagrebačke partijske organizacije. Poput mnogih komunista iz onog vremena, i Hebrang je više godina proveo u zatvoru u Lepoglavi.
Andrija Hebrang je bio aktivan i u NOR-u. Bio je, pored ostalog, ratni skretar CK KPH, kao i predstavnik Hrvatske na zasedanju AVNOJ-a u Bihaću. Posle rata u vladi Tito-Šubašić, bio je ministar industrije. Hebrang je u Beogradu često dolazio u konflikt s članovima Politbiroa CK KPJ, najviše zbog određivanja hrvatskih granica, načina privrednog razvoja i drugih pitanja.
Hebrangova porodica do danas nije saznala kako je on završio. Predočavajući biografiju svog oca, Branko Hebrang na Internet-sajtu piše da je Udba naknadno sročila zapisnik, prema kojem se Andrija Hebrang 11. juna 1949. obesio o radijator u svojoj ćeliji, iako tada zatvor nije imao radijatore.
Branko Hebrang ukazuje na još jednu nelogičnost: njegov otac je tek rešenjem SUP-a Beograd od 25. novembra 1957. i zvanično proglašen mrtvim i upisan u matične knjige umrlih opštine Stari grad. Kao datum smrti upisan je 11. juni 1949. Uz to, rešenjem Državnog sekretarijata unutrašnjih poslova Republike Hrvatske od 17. marta 1958. porodično prezime Hebrang promenjeno je u Markovac.
Osamdesetih godina prošlog veka Olga i Dunja Hebrang, supruga i kćerka, pokušale su na beogradskim grobljima da pronađu Andrijin grob. Ali, nisu uspele, jer oni koji su znali za grob o tome nisu hteli da govore.
Olga i Branko Hebrang nisu se, međutim, predavali u potrazi za grobom supruga i oca. Pisali su pisma na mnoge adrese: tužilaštvima, kongresima SKJ, novim vlastima u Hrvatskoj. I opet nisu saznali ništa novo.
Supruga i sin Andrije Hebranga obraćali su se i vlastima u Beogradu, nevladinim organizacijama... U međuvremenu je Branko Hebrang 20. novembra 2002. započeo proces vraćanja posmrtnih ostataka svog oca iz Srbije u Zagreb. Zbog toga je krajem maja ove godine, preko zagrebačkog advokata Stjepana Bićana, beogradskom sudu predložio da se sprovede postupak osiguranja dokaza i da se pozove srbijanska Vlada da dostavi izvorne dokumente o Hebrangovoj smrti i sahrani.
Istog dana je pismo upućeno i premijeru Srbije Zoranu Živkoviću i potpredsedniku Vlade Žarku Koraću, od kojih se, na osnovu Sporazuma o normalizaciji odnosa između RH i SRJ iz 1996, traži da našem Ministarstvu pravde i Ministarstvu inostranih poslova narede(!?) dostavu podataka. Početkom jula Žarko Korać je Branku Hebrangu odgovorio da je pismo uputio MUP-u i BIA-i. „Ako nešto saznam, javiću”, poručio je Korać.
Koliko je poznato, Žarko Korać se još nije javio Branku Hebrangu s novim vestima. Možda će se posle Mesićevog pisma ova, jedna od najtamnijih komunističkih nedoumica, najzad rešiti. Možda.

M. Bozokin

 
http://www.dnevnik.co.yu/


Одговори путем е-поште