| Mr Dragan Miljanić | |
 | |
Da je tako govori i Saopštenje Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribinalom od 7. novembra kada nisu donete konkretne odluke povodom pomenutih optužnica Tribunala. Odnosi u "bermudskom trouglu" na relaciji: Beograd - Hag - Vašington, nakon obelodanjivanja (20. oktobra) haške optužnice protiv četiri generala, otvaraju se brojne dileme, teme i pitanja.
Skrećem pažnju na četiri. Prvo, otvoreno pitanje još uvek nerazrešenog odnosa između individualne i kolektivne krivice, odnosno optužbi Tribunala, i posledica koje po državu i narod Srbije iz toga proizlaze. Drugo, upotreba domaćih dvostrukih aršina od strane pojedinih političara u cilju očuvanja pozicija tj. vlasti. Treće, otvaranje dosijea, ali ne od strane srpske opozicije, već ovoga puta od strane SAD, o (ne)poverenju prema Vladi Srbije. I četvrto, koliki su dometi i dokle seže haška politika (ne)selektivne pravde. Pođimo redom.
a) Slučaj četvorice generala ponovo je, ko zna po koji put, otvorio dilemu da li Tužilaštvo "vuče" ka individulnoj, ili više naginje kolektivnoj krivici. Mislim da se na tasu Tribunala meri stepen individualne, ali i te kako, i to dalekosežno otvara i pitanje kolektivne krivice, bez obzira što Del Ponte Srbima zdušno preporučuje Hag kao "čistilište" gde će se sa njih skidati kolektivna krivica.
Ad hok Tribunal samo je predvorje drugog suda, Međunarodnog suda pravde (MSP), bez obzira što Del Ponte optužbama ostaje u okviru zahteva za suđenje pojedinicima. Del Ponte je čvrsto "zakucala" u optužnicama kvalifikacije, kao "genocid" i "kolektivne zločinačke akcije vojske i policije SRJ".
Podsetio bih čitaoce Danasa da su Hrvatska i BIH uputile i to na adresu MSP tužbe protiv SRJ za ratne zločine. Pojedini eksperati za međunarodno pravo kažu da je za sada samo "odloženo plaćanje dugova" građana SCG, građanima drugih država bivše Jugoslavije, i da je to odlaganje za sada u fazi "počeka" dok se ne zalupe vrata ad hok Tribunalu i okonča suđenje S. Miloševiću i kompaniji. Kako će se razmrsiti ovo složeno međunarodno - pravno pitanje još se ne zna, kao što se i ne zna zašto je nova vlast SCG, povukla optužbe protiv Hrvatske i BIH.
Odgovor na ovo komplikovano pravno-političko i moralno pitanje, kao i njegovo definitivno razrešenje, proizvešće, shodno tome, i različite političko-ekonomske, ali i etičke posledice po narod Srbije.
b) Nezavisno od gore iznetog, nameće se i pitanje, ako se Tribunalu opravdano zamera upotreba dvostrukih merila, zašto i Vlada Srbije (ne)svesno koristi dvostruke aršine. Naime optužbe protiv sadašnjih haških zatočenika sadrže i kvalifikacije o zajedničkim tj. kolekitvnim zločinačkim akcijama vojske i policije SRJ u vremenu pre Dejtona 1995. na području Hrvatske i bivše BIH, a kasnije i na Kosovu. Na trasi ovoga je i najnoviji zahtev Del Ponte ( 3 plus 4) o spajanju optužnice protiv sadašnja tri zatočenika u Hagu sa optužbama protiv četiri "nova" generala. . Nije mi poznat, u bilo kojoj formi, zahtev novih vlasti o preformulisanju ovih kolektivnih optužbi Tribunala u individulane.
Proglašavajući sada najnovije haške optužnice protiv četiri generala "kolektivnim", pojedini političari republičkog i saveznog ranga pozvali su u odbranu nacionalne i bezbedonosne interese zemlje. Uz napomenu da je prva tačka najnovije optužnice gotovo identična optužnici protiv aktuelnih zatočenika u Hagu, nameće se pitanje da li pojedinci iz Vlade Srbije više brinu za srpski kolektivitet ili za sopstvene fotelje, tj. vlast.
c) Pretpostavke da je izgledno da su SAD odlučile da sruše Živkovića, povlači pitanje zašto je Tribunal baš ove jeseni otpečatio četiri optužnice kada je to mogao da učini mnogo ranije. Četiri ključna elementa, na pitanje zašto je taj posao baš sada odrađen, govore o (ne)svesnom pokušaju puštanju niz vodu premijera Živkovića od strane Amerikanaca: - rasprava u srpskom parlamentu i glasanje o (ne)poverenju Vladi; - novembarski predsednički izbori; -bečki raštimovan valcer o sudbini Kosova; i -eventualno održavanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Kao da je zanemareno od strane Zapada samokritično upozorenje dnevnika Mond u članku "Zaboravljena Srbija", izneto nakon ubistva premijera Z. Đinđića, o odgovornosti Zapada zbog "tapkanja demokratije u mestu" u Srbiji. Na trasi sličnog razmišljanja je i pisanje Njujork tajmsa o premijeru Z. Živkoviću kao ličnosti sa "dovoljnom dozom hrabrosti", koja će slediti kurs koji je zamislio Zapad, pod uslovom da taj isti Zapad ostavi Z. Živkoviću "mnogo veći manevarski prostor" od onog kojim je raspolagao Z. Đinđić.
Kako stvari stoje neko je taj manevarski prostor suzio i Vladi Srbije i premijeru Z. Živkoviću. A politici uslovljavanja Zapada - posebno "ultimativne" Amerike - ne nazire se kraj. Politika prinuda kao damaklov mač nad novom demokratskom vlašću visi evo već treću godinu. To što se Srbija opet nalazi na nekom početku Zapad ne oseća kao grižu savesti. Kako inače tumačiti usvajanje u Senatu Kongresa SAD, 2. 11. 2003. predloga zakona kojim se finansijska pomoć Amerike ponovo uslovljava saradnjom sa Hagom, počev od 31. 3. 2004., ukoliko R. Mladić ne bude izručen Tribunalu.
Srbija bi se nekako i odrekla nevelike američke pomoći od oko 100 miliona dolara godišnje da nije pod znakom pitanja i značajna pomoć drugih finansijskih institucija na koje SAD imaju veliki uticaj. Paralelno sa senatskim predlogom zakona-"pod uslovima"- odnosno "štapom", istovremeno je ponuđena i "šargarepa", odnosno odluka administracije SAD, o normalizaciji trgovinskih odnosa sa SCG. Mislim da pitanje saradnje sa Tribunalom ima veću specifičnu političku težinu od odluke o normalizaciji trgovine SAD - SCG.
Dokle će se igrati partija pokera sa narodom Srbije i nametati zapadna trgovina pod devizom "hleb za optužene". Zar nije ugledni Frankfurter Allgemeine Zeitung uzburkao, ali na žalost samo pojedine savesti, člankom "Zapad doprineo ubistvu Z. Đinđića", kada je pisao o ciničnoj ravnodušnosti Zapada kada je u pitanju Srbija.
d) O neprincipijelnosti Tužilaštva, dvostrukim standardima i njegovom političkom oportunizmu govore i izjave iz Haga nakon smrti F. Tuđmana i A. Izetbegovića. To što je Tužilaštvo, kako tek sada kaže, na obojicu za vreme njihovog života, sumnjalo za ratne zločine, ne preduzimajući pri tom ništa konkretno protiv njih, nije naknadna pamet Tribunala već je svojevrsni cinizam i dokaz selektivne pravde ove pre svega političke, a tek onda međunarodno-pravne institucije.
Kako stvari stoje, a s obzirom na godine i zdravlje Hašima Tačija, pre će Tribunal prestati s radom nego pustiti u etar slične izjave poput onih nakon upokojenja F. Tuđmana i A. Izetbegovića. Uostalom posle nedavne posete Del Ponte Prištini, okuraženi Hašim Tači na pitanje o navodnoj najavi podizanja haških optužnica protiv lica sa Kosova, odgovorio je "da to ne znači da su u pitanju Albanci, već da su to možda Srbi sa Kosova".
Pod velikim znakom pitanja je, već dokazana neistina, i izjava Del Ponte "da Tribunal ne razmišlja o politici". Stiče se utisak da koja god vlada ili koalicija dođe na vlast, neće mnogo promeniti svoju poziciju u odnosu na sadašnju, kada je u pitanju Tribunal. Pod pretpostavkom da sud u Srbiji i dobije jurisdikciju za suđenje četvorici generala, izvesno je da će ova država, bez obzira ko bio na vlasti, za prenos jurisdikcije morati da plati pre svega politčku, a ne međunarodno - pravnu cenu.
Autor je direktor u
Institutu za strategijske studije i razvoj "Petar Karić"
