Biti Srbin danas u svetu nije nimalo lako, ali
ne samo u svetu, to nije lako biti ni u sopstvenoj državi okrenutoj
globalnim stremljenjima.
"Da bi iđe brata u svijetu, da požali ko da
bi pomogo", bilo je tako i u vreme velikog Njegoša. Možemo samo na osnovu
toga da vidimo kako su malobrojni bili naši prijatelji u prošlosti, a
bogami i u sadašnjosti.
Zato je Ari Livne, gospodin koji hoda u jednoj
srpskoj a drugoj jevrejskoj cipeli retka zvezda na nebu iznad Srbije.
Gospodin Livne je rođen u Budimpešti pre 82 godine, kako kaže slučajno jer
se majka zatekla tamo u vreme porođaja. Živeo je i školovao se u Novom
Sadu. Posle Drugog svetskog rata, otišao je u Izrael, kolevku svog naroda
i tamo ostao zvanično da živi, ali i svuda po svetu, pomalo. Posebno
ističe da je čovek koji ima dve domovine, a to su Srbija i Izrael.
Kada govori o Srbima, uvek govori mi i to pravim
vojvođanskim akcentom. Za Republiku Srpsku naglašava da ne može nestati
sve dok postoji Srbija, a da će krst na koji je trenutno stavljen srpski
narod, u budućnosti nestati.
- Konačno ja sam slobodan i mogu danas
da radim i kažem sve šta hoću i želim, jer u mojim godinama više neću da
gradim karijeru, zaradio sam dovoljno da normalno i lepo živim. Šteta što
čovek kasno dostigne ovo stanje, jer dok gradi karijeru i stiče
materijalno zavistan je mahom od drugih - kaže gospodin Livne.
Sem sentimentalnog odnosa prema Srbiji, kako on kaže,
postoji tu i problem njegove generacije, a to je problem Drugog svetskog
rata i perioda posle toga.
- Za moju generaciju svet je i dalje
podeljen između dobrih i zlih.. Zli su oni koji su bili sa nacističkom
nemačkom, a dobri su oni koji su se borili protiv toga. Mislim da
Jugoslavija, a pre svega Srbija, pripada onoj maloj grupi država, za koje
smatram da su zaslužile mnogo više nego su dobile posle završetka rata. U
istoriji ne postoji veća nepravda od toga, ali ne mogu odrediti ko je kriv
za to, da se je Srbija dovedena u situaciju u kojoj se sada nalazi. To
nije samo sada, tako je dugi, dugi niz godina. To je počelo posle pada
Titovog režima. Srbija je došla u strašno stanje, da je kao država
obeležena. Stavljen je krst na Srbiju, što vam mogu potvrditi iz
bezbrojnih razgovora koje sam vodio po celom svetu. Srpski narod je
obeležen kao krivac za zločine, a da pri tom niko ne spominje zločine koji
su nad Srbima izvršeni . Niko ne spominje ubijene i stotine hiljada
proteranih Srba iz Hrvatske i sa Kosmeta- kategoričan je gospodin
Ari.
- Nažalost, činjenica je da smo izgubili jedan rat koji je
mnogo važniji od svih drugih, a to je medijski rat. On je totalno
izgubljen i ne može se popraviti iz više razloga. Ni u prošlom režimu, a
nažalost ni u ovom sada, nema nikog ko to želi da popravi. U svetu je
napravljeno bezbroj filmova koji Srbe prikazuju kao genocidan narod, ali
nisam video nijedan koji je finansiran iz Srbije, a koji bi pokazao
realnost i drugu stranu medalje. Nijedan koji pokazuje zločin nad Srbima i
zato je taj rat izgubljen. Realnost je surova - sa žaljenjem kaže veliki
srpski prijatelj Ari.
Prema njegovom mišljenju sada treba ući u drugi rat da bi
se bar malo popravila ružna slika koja je stvorena o Srbima u svetu, kao
zločincima. To bi moralo jako mnogo da košta, a kako on pretpostavlja mi
za to nemamo sredstava, a i da imamo nema ljudi ovde koji shvataju da je
neophodno to učiniti. Koliko je potrebno ispraviti užasnu sliku koja je o
nama stvorena.
Srbija ne treba da izgleda u očima drugih onako kako
izgleda.
- Predstavnici vlasti u Srbiji to pokušavaju da ulepšaju u
domaćoj javnosti, ali situacija je mnogo gora u inostranstvu od onoga sta
se vama ovde predstavlja. Mi ne izgledamo dobro danas u svetu. Ja sam u
vrlo bliskim kontaktima sa Republikom Srpskom, vrlo dobro znam kako to
izgleda u svetu. Mi smo, mislim da Srbija, posle pada Titovog režima nije
razumela korišćenje jevrejskog sveta i lobija, dok je još tamo bilo
generacija koje su preživele Drugi svetski rat i koje su imale osećanja
ljubavi prema srpskom narodu. Mora se znati da su Jevreji došli u Srbiju
pre više od 500 godina, kada su proterani iz Španije. Sa Srbima su proveli
sve te vekove , živeli u jako jako lepim odnosima - navodi Ari Livne,
istorijsku povezanost srpskog i jevrejskog naroda.
Na primeru odnosa prema Jevrejima u tom periodu
gospodin Ari pravi poređenja Srbije sa zemljama iz okruženja, a na osnovu
toga ističe treba da se zna o kakvim državama i narodima je reč.
-
U prvom redu Hrvatska, pa Mađarska, Bosna, mislim muslimanski deo. Tamo su
ubijali i progonili Jevreje. Uvek tvrdim i danas to smatram, da Nemci koji
su istrebili toliko miliona Jevreja, činili su to na jedan način koji je
tipičan za njih. To znači da su dobili naređenje da treba ubijati Jevreje
i Nemački vojnici su to radili. Oni bi bilo koje drugo naređenje isto tako
izvršili i da su im rekli da treba ubijati nejevreje. Za razliku od njih,
hrvatske ustaše, mađarski nacisti i mnogi drugi iz okolnih zemalja, to su
radili iz zadovoljstva. To je ono što je još strašnije. To u Srbiji nije
postojalo, iako je i tu bilo saradnika nacista, ali ih je bilo jako malo.
To se sa srpskom nacijom ne može povezivati generalno - kategoričan je
gospodin Ari Livne koji dokazuje koliko je slobodan iznoseći vrlo direktno
svoje mišljenje
Srbija je propustila da iskoristi upliv i uticaj
Jevreja u Americi i uopšte na zapadu, baš na osnovu toga što nikada nije
bila antisemitska zemlja. I ta šansa je propuštena, a vrlo je teško to
popraviti jer generacije koje to dobro znaju, kako gospodin Ari kaše,
polako izumire. Eto još malo i je neće ih ni biti.
- Nove
generacije nemaju takva osećanja, jer ih to ne interesuje. Mogu slobodno
da kažem za nove jevrejske generacije da ih ni Izrael ne interesuje, onako
kako je to nama značilo. Mi smo plakali kad čujemo izraelsku himnu. Oni su
praktičniji od nas, hoće da daju novac i da pri tom znaju zašto je
upotrebljen. To nije na emotivnoj bazi ni za Izrael toliko, a u odnosu na
Srbiju to su osećanja kao o bilo kojoj drugoj državi na svetu i ništa više
- završava razgovor gospodin Ari Livne, koji kaže, nažalost da mnogo
govornika o ovome više nema, jer u njegovim godinama ljudi vode više
računa o sopstvenom zdravlju, a manje o problemima Srbije i visokoj
svetskoj politici.
KRISTINA VLAHOVIĆ
