U čekaonici EU još bar deceniju
Izvesno je da će sve balkanske zemlje ući u EU. Mi smo sa Bosnom i Hercegovinom na dnu liste. Hrvatska i Makedonija su zaključile ugovore o stabilizaciji i pridruživanju, a Albanija o tome pregovara
Glavne prepreke za dalji ubrzani proces pridruživanja Evropskoj uniji su neizvesnost da li će državna zajednica Srbije i Crne Gore opstati, kao i politička nestabilnost, nepostojanje institucija, potreba da se usvoji novi ustav koji ima demokratski legitimitet. Pridruživanje EU je jedan veliki reformski zahvat i za to je potrebna stabilna demokratska vlada.
Da bi ušli u EU prvo bi trebalo da se vidi u kojoj državi živimo i u kojoj ćemo živeti. Da li se ona zove državna zajednica SCG koja ima jedinstveno tržište i minimum jedinstvenih institucija, koje je kvalifikuju kao funkcionalnu suverenu državu po kriterijumima EU - kaže za "Glas" mr Danijel Pantić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.
Šta smo od kriterijuma do sada ispunili?
- Malo šta
smo ispunili. Od nas se traži da u praksi sprovedemo Akcioni plan o
harmonizaciji tržišta dve republike. To je neki minimum preduslova da bi ušli u
ozbiljnije pregovore sa Evropskom komisijom oko zaključenja Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju, koji predstavlja pravni instrument osmišljen za
zemlje takozvanog zapadnog Balkana, preko koga ide integracija sa EU.
Važni su i pojedini zakonski preduslovi za evropsku integraciju, kao što su zakon o prevenciji sukoba javnog i privatnog interesa, o dostupnosti informacija, o ombudsmanu. Dužni smo takođe i da ratifikujemo Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava, a to još nije urađeno. Nije donet ni nov zakon o nevladinim organizacijama, a u domaći pravni sistem trebalo bi da se implementiraju i pravne tekovine EU, koje se odnose na razne propise vezane na primer, za osnivanje preduzeća, zaštitu prava potrošača. Ove propise trebalo bi ne samo doneti, nego i primenjivati. Mi smo strateški gledano na repu događaja, jer su devedesete bile godine nazadovanja, raspada države čiji je deo bila Srbija.
Koji bi trebalo da budu naši sledeći koraci?
-
Neophodno je i da dve carine budu kontinuirane, da postoje jedinstvene carinske
stope i jedinstven spoljnotrgovinski režim što su preduslovi za jedinstveno
tržište. Postoje i drugi uslovi, kao što su slobodan protok kapitala, postojanje
fitosanitarnog nadzora, nadležnosti oko izdavanja potvrda o poreklu proizvoda,
ali je pitanje koliko će od toga biti urađeno do završetka Studije izvodljivosti
koja bi trebalo da bude urađena do proleća.
Ukoliko ne ispunimo zadate parametre dobićemo negativno mišljenje i onda se vraćamo na početak. Moramo i da kompletiramo institucije državne zajednice. Ukoliko na izborima u Srbiji dođe do drugačije konstelacije političkih odnosa, postoji mogućnost da Evropska komisija kaže da nema ništa protiv razdvajanja Srbije i Crne Gore, čime može da prestane potreba za imlementacijom Akcionog plana.
Da li bi Srbija i Crna Gora kao nezavisne države brže ušle u
EU?
- Mislim da bi brže išlo interno usaglašavanje ukoliko bi Srbija i
Crna Gora bile unitarne države. Kada se gleda dugoročan cilj, čini mi se da bi
prijem u EU išao brže, što ne znači da ne postoje rizici kod razdvajanja. I sama
činjenica razdvajanja inicijalno znači da idemo nekoliko koraka unazad da bi
uhvatili zalet i išli brže unapred. Stvar je političke procene šta je za nas
bolje.
Ako se gleda dosadašnje iskustvo funkcionisanja državne zajednice, onda smatram da postoje veće šanse za brži ulazak samostalno Srbije i Crne Gore. Međutim, drugo je pitanje koliko to odgovara Briselu. I dalje zvanično nije promenjen stav da bi SCG trebalo da ostanu zajedno, ali postoje indicije da se taj stav menja.
Šta od Evrope može da očekuje nova vlada?
- Nova vlada
može da očekuje pomoć, jer EU u Srbiji i Crnoj Gori želi da ima pouzdanog
partnera. Njima je važno da u parlamentu postoji realna demokratska većina, koja
će biti stabilna i stabilna vlada koja će moći da radi svoj posao, da se manje
bavi političkim stvarima i aferama i usredsredi na pripremanje zakona i
reformiše državnu administraciju. Evropa želi da sarađuje sa jasnim i dokazanim
snagama demokratske orijentacije kojih ima i u sadašnjoj vladajućoj koaliciji i
u opoziciji. To sigurno nisu stranke bivšeg režima koje su učestvovale u
Miloševićevim vladama i koalicijama.
Gde su Srbija i Crna Gora kada je reč o ulasku u EU?
-
Izvesno je da će sve balkanske zemlje ući u EU. Mi smo sa Bosnom i Hercegovinom
na dnu liste. Hrvatska i Makedonija su zaključile ugovore o stabilizaciji i
pridruživanju, a Albanija o tome pregovara.
Koje se političke snage u našoj zemlji protive
pridruživanju?
- To su one snage koje se protive saradnji sa svetom, sa
Haškim tribunalom, što je takođe jedan od preduslova za ulazak u EU koja nije
kompatibilna za širenje rasne, verske, etičke mržnje, čak ni sa jednom vrstom
agresivnog kapitalizma liberalnog tipa, već je za kapitalističku privredu
socijalnog tipa.
Neprihvatljivo je da građani ne plaćaju porez, da se ne uplaćuje radni staž, ne prijavljuju radnici. Trgovina ljudima i seks trafiking su takođe neprihvatljivi. Neophodna je i integrisana kontrola državne granice. Nema šanse da uđemo na belu šengensku listu dok se ta pitanja ne reše.
Kada bi realno mogli da uđemo u ovu organizaciju?
-
Imajući u vidu iskustva Slovenije kojoj je od sticanja samostalnosti trebalo 13
godina da uđe u EU, moja procena je da će nama trebati deset godina od
međunarodno-pravnog profilisanja naše države. Ukoliko se održi državna zajednica
to će biti deset godina po isteku roka koji je propisan Ustavnom poveljom, a
ukoliko se Srbija i Crna Gora razdvoje, onda deset godina od trenutka kada
Srbija postane nezavisna država i to vrlo intenzivnog rada i
pripreme.
