DATUMA OVOGA PUTA IMAĆE PRILIKU DA GLASAJU ZA SRPSKI PARLAMENT
U Srbiju stiže glas dijaspore
Srbobran Branković: Očekuje se da će se, prevashodno, evropska dijaspora pojaviti na ovim izborima. - Zoran Lučić (CeSID): Ako dođe, kao što se priča, 200.000 birača iz dijaspore oni će svakako uticati na rezultate izbora
Važeća izborna pravila pružaju
mogućnost srpskoj dijaspori da glasa samo u slučaju da dođe u zemlju u vreme
parlamentarnih izbora. Pošto su parlamentarni izbori za Skupštinu Srbije
zakazani za 28. decembar, opravdano se pretpostavlja da će zbog novogodišnjih i
božićnih praznika mnogo naših sunarodnika boraviti u zemlji i izaći na
glasanje
Predstavnici najvećih srpskih organizacija iz Amerike, Evrope i
Australije ponudili su pogodbu političkim partijama u stilu „mi vama podršku -
vi nama obećanje da ćete podržati donošenje novog zakona o Srbima van granica
Srbije”, koji će im omogućiti pravo glasa ali i predstavnike u republičkom
parlamentu. Dogovor podrazumeva i ustanovljenje ministarstva za dijasporu i
ministra koji će biti iz njenih redova.
|
Ambasade, konzulati, pisma... - Sadašnje odredbe izbornog zakona daju pravo glasa Srbima u dijaspori ali predviđaju da ti građani moraju da se vrate u zemlju i glasaju u mestu gde im je prijavljeno prebivalište u Srbiji. Treba imati u vidu da je, čak i ako postoje mogućnosti glasanja u ambasadama, potrebna i saglasnost zemlje domaćina ili da im se omogući glasanje preko pisma– objašnjava, dr Zoran Lučić. Pitanje glasanja u inostranstvu mora se rešiti zakonom i samo tako se može omogućiti ostvarivanje tog prava, ali pod uslovom da hoćemo da oni glasaju u zemljama u kojima sada žive. - To je veoma složen posao, čak sada i tehnički nezivodljiv. Ako u nekoj zemlji živi stotinu hiljada i više ljudi koji imaju pravo glasa u Srbiji, nije dovoljno da se otvore dva ili tri biračka mesta u ambasadama i konzulatima. Znači, mora se pronaći pravi način kako obezbediti tehničke uslove za našu dijasporu. |
- Pre
nego što smo odlučili da preuzmemo inicijativu, angažovali smo agenciju za
ispitivanje javnog mnjenja čije istraživanje nam je potvrdilo da većina građana
Srbije smatra da dijaspora treba da dobije sva politička i građanska prava u
domovini, ali i to da bi naša podrška određenoj političkoj stranci donela oko
sedam odsto glasova iz dela neopredeljenog biračkog tela. Istraživanje je
pokazalo i da bi oko 25 odsto birača povoljnije glasalo za partiju koju podržava
dijaspora. Zato smo odustali od ideje da za predstojeće izbore organizujemo
sopstvenu partiju i odlučili da podržimo neku od postojećih u Srbiji - rekao je,
član Kongresa srpskog ujedinjenja Miroslav - Majkl Đorđević.
Patriotska
stranka Srbije ima nameru da učestvuje na predstojećim parlamentarnim izborima i
cenzus od pet odsto uopšte im nije problem, jer očekuje milion naših ljudi iz
inostranstva u vreme izbora, smatra predsednik Patriotske stranke Srbije Zoran
Milinković.
|
Tužba Evropskom sudu u Strazburu Predsednik Srpske narodne obnove u Austriji Petar Milatović Ostroški podneo je Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tužbu protiv Srbije i Crne Gore zbog uskraćivanja prava glasa građanima da glasaju u diplomatskim i konzularnim predstavništvima u inostranstvu. Milatović očekuje obavezujuću presudu Evropskog suda za ljudska prava kojom će se matična država obavezati da svojim građanima omogući ostvarivanje tog ustavnog prava. |
- Ni
ovoga puta nećemo moći da glasamo u inostranstvu, ali nam na ruku ide datum koji
se poklapa s novogodišnjim praznicima. Konačno će i naš glas moći da se čuje.
Očekujemo da se otvori posebno ministarstvo za dijasporu, pravo glasa u
inostranstvu, skraćenje vojnog roka, smanjenje taksi i dažbina – ističe
Milinković.
Da bi se zahtevi dijaspore ostvarili, Patriotska stranka
dijaspore s Privrednom snagom Srbije osnovala je koaliciju “Privredna snaga
Srbije i dijaspora” s kojom će se pojaviti na parlamentarnim izborima. Na milion
i po potencijalnih glasača iz rasejanja računaju i Nenad Vujić iz SAD i Boško
Tešanović iz Australije.
- Prava demokratizacija u Srbiji će nastupiti tek
pošto se dijaspora politički vrati u maticu, a znaju se modaliteti tog povratka
-smatra članica Predsedništva Kongresa Srba Evrope Mila Alečković-Nikolić.
-
Nakon neuspelih predsedničkih izbora u Srbiji prenošene su reakcije iz sveta,
ali ne potpuno verodostojno. Preneta je reakcija o apatiji biračkog tela, o
maloj kampanji, ali nije preneto ono najvažnije - da je EU pitala zašto nije
dozvoljeno pravo glasa bar milionu Srba iz rasejanja koji bi glasao – ističe
ona.
Problem prava glasa dijaspore je pitanje političke volje da se ono reši,
smatra, direktorka beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja Slavka
Drašković-Jovanović. Deklarativno, svi podržavaju to kao najnormalniju stvar na
svetu, ali kada se dođe do konkretnog, onda se odjednom javljaju tehnički
problemi oko glasanja. Inače, i podaci o broju Srba u rasejanju su različiti.
Neki koriste broj od četiri miliona Srba u svetu, a neki oko 2,5 miliona, koji
Slavka Drašković - Jovanović smatra približnijim i tačnijim.
|
Kako to rade drugi Kongres srpskog ujedinjenja sproveo je istraživanje o pravu glasa dijaspore drugih zemalja. Ono je pokazalo da u 75 odsto ispitanih zemalja, a to su bile Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, Mađarska, Izrael, Grčka i Poljska, dijaspora ima pravo glasa putem pisma, Interneta ili u ambasadama. Zemlje daju dijaspori pravo glasa, a uz to i pravo da bude birana u parlament. Pravo glasa svojoj dijaspori omogućila je i Hrvatska, i na prošlonedeljnim izborima u Hrvatskoj vojvođanski Hrvati su imali dva kandidata na listama za dijasporu. Građani SCG koji imaju i državljanstvo Hrvatske mogli su da glasaju u diplomatskim predstavništvima u Beogradu, Subotici i Kotoru. |
Priliv dijaspore jeste jedan od faktora koji bi mogao poremetiti izborne
prognoze, smatra istraživač javnog mnjenja Srbobran Branković.
- Očekuje se,
naime, da će se prevashodno evropska dijaspora pojaviti na ovim izborima. Za nas
istraživače biće vrlo teško da predvidimo u kolikom obimu će glasovi dijaspore
uticati na izborne rezultate pojedinih izbornih lista, jer se dolazak dijaspore
očekuje tek 24. ili 25. decembra. Mi istraživanja radimo pre toga i prilično sam
zabrinut zbog te okolnosti. Ne postoje ni pouzdane procene o broju glasača iz
dijaspore koji bi se mogli pojaviti na decembarskim izborima, sem nekih
proizvoljnih podataka da se broj kreće između 200.000 i 300.000 birača – ističe
Branković.
Činjenica je da će zbog predstojećih praznika broj glasača iz
dijaspore biti znatno veći nego ikad pre, ali je isto tako činjenica da će
određeni broj ovdašnjih birača putovati za praznike.
- Teško je sada
proceniti koliko će tačno birača iz dijaspore doći i zato će ovi izbori imati
rezultate koji će biti malo pomereni u odnosu na prethodni broj glasača iz
inostranstva. Ako dođe, kao što se priča, 200.000 birača iz dijaspore, oni će
svakako uticati na rezultate izbora. Ukoliko svih 200.000 glasa za istu
političku opciju to je oko pet odsto biračkog tela, a to znači oko 12 poslanika
u parlamentu – zaključuje član Upravnog odbora CeSID-a dr Zoran Lučić.
LJ. Malešević
