Sve je izgledalo kao još jedan običan Dan zahvalnosti koji
će predsednik SAD Džordž Buš provesti sa svojom porodicom na ranču u Teksasu.
Džordž Buš stariji, bivši predsednik Amerike, sa suprugom Barbarom doputovao je
na ranč, a da nije bio svestan činjenice da se njegov sin, prvi čovek najmoćnije
države na svetu, nalazi u Iraku, koji svakako nije mesto koje se može pohvaliti
bezbednošću, naročito ne za „osvajače“.
Dobro čuvana tajna nije „provaljena“ ni od strane medijskog tima Bele kuće koji je već dobio meni šta će se naći na trpezi za večeru najpoznatije američke porodice u Teksasu. Uprkos tome, Bušov iznenadni put u Irak trebalo je da se planira nekoliko nedelja, a svega nekoliko najbližih saradnika i pomoćnika bilo je upućeno u sve detalje.
Jedna od „obaveštenih“ bila je Laura Buš, koja je znala da će konačna odluka o putu u Irak biti doneta svega nekoliko sati pre polaska.
„Imao sam svega nekoliko minuta da uzmem šta mi je potrebno i da budem ispred hotela. Nisam smeo nikoga da obavestim“, rekao je Tim Sloan, fotoreporter novinske agencije AFP, član medijske ekipe koja je pokrivala Bušovu posetu Iraku.
Predsednik SAD je u neobeleženim kolima napustio ranč u sredu uveče, a agenti specijalne službe nisu ni znali da je on otišao. Buš je po prvi put tokom 45-minutne vožnje do aerodroma imao priliku da se požali na saobraćajnu gužvu jer nije bilo predsedničkog karavana sa rotacionim svetlima. Ukrcao se u „Er fors van“ u nekadašnjoj vojnoj bazi „Vako“ u 20.25 sati po lokalnom vremenu, zajedno sa malom grupom proverenih novinara.
Na putu do Iraka avion je privremeno sleteo u vazduhoplovnu bazu „Endrus“ kod Vašingtona kako bi se ukrcali pomoćnici i visoki zvaničnici Bele kuće.
Pre sletanja na aerodrom u Bagdadu, Den Barlet, direktor Bele kuće za komunikaciju, upozorio je novinare da će avion sleteti sa ugašenim svetlima i u potpunom mraku.
„Veoma važno je da kada budemo sletali ne otvarate navučene zavese sa prozora. I kada sletimo i iskrcate se, ne sme biti svetla na pisti, ne idemo na terminal, već će avion stati na kraju piste“.
Čak ni osoblje na bagdadskom aerodromu nije bilo obavešteno o sletanju predsedničkog aviona, koje je obavljeno u 17.32 sata po lokalnom vremenu. Buš je smešten u beli džip, formirana je kolona od 13 vozila u kojoj se nalazilo i vojno bolničko vozilo.
Više od 600 vojnika očekivalo je da će na Dan zahvalnosti večerati sa Polom Bremerom, američkim administratorom u Iraku i generalom Rikardom Sančezom, komandantom američkih jedinica.
Novinari prenose da su vojnici bili više nego prijatno iznenađeni kada je njihov vrhovni komandant ušao i pozdravili su ga jakim aplauzom.
Vest da je Buš za jedan od najvećih američkih praznika posetio Irak, velikom brzinom je obišla svet, ali tek pošto je on ponovo bio u „Er fors vanu“ i na putu kući. Ceo put je bio maksimalno isplaniran, bila je to udarna vest u udarnom terminu u SAD.
Buš je u Iraku proveo dva sata, put je trajao 30 sati, a osnovni razlog puta bilo je podizanje morala američkim vojnicima u Iraku, koji se nalaze na meti svakodnevnih napada ekstremista.
„Nismo umarširali stotine milja u srce Iraka, platili veliku cenu, svrgli diktatora i oslobodili 25 miliona ljudi da bi se povukli pred grupom ubica“, rekao je Buš vojnicima.
Čak ni elitnoj 101. vazduhoplovno-desantnoj diviziji nije unapred rečeno da će Buš doputovati u Irak, što je prva poseta jednog američkog predsednika toj zemlji.
„Samo sam tražio mesto gde ću dobiti pristojan obrok. Hvala vam što ste me pozvali na večeru. Ne mogu da zamislim bolje društvo sa kojim ću večerati za Dan zahvalnosti. Hvala vam za vaš doprinos, ponosni smo na vas i Amerika vas podržava“, dodao je Buš.
A. Petrović
Pretnja novinarima
Tokom leta petočlani medijski tim je morao da preda nadležnima mobilne telefone, pejdžere, baterije i druge elektronske naprave kao meru predostrožnosti. Rečeno im je da ako procuri vest da se Buš nalazi na putu za Irak, da će se avion okrenuti i vratiti nazad.
Najbliži provaljivanju tajne bio je neimenovani pilot „Britiš ervejza“ koji je primetio „Er fors van“ i radio signalom upitao pilota da li se radi o „letećoj tvrđavi“, dobio je negativan odgovor i Bušov put za Irak je nastavljen.
http://www.blic.co.yu/
