Još se dimi Madlenin kolt
"Ja nisam slučajni prolaznik", upozorila je sve u Srbiji, u SR Jugoslaviji, Madlen Olbrajt kada su nam se prvi put ukrstili putevi 31. maja 1997. u Beogradu. Posle razgovora sa jugoslovenskim zvaničnicima, održala je pres konferenciju u rezidenciji američke misije (ambasadora).
"Mi ćemo – upadljivo je naglasila "mi" da se zna kako govori u ime supersile SAD – pritiskati tako čvrsto i tako dugo koliko treba da se postignu prednosti mira u ovom regionu.."., poručila je.
Da u Beograd nije dolazila kao "slučajni prolaznik" potvrdila je docnije, 4. februara 1999. kada je u Vašingtonu, i to u Institutu za mir, otvoreno nagovestila napad. Rekla je – ako Milošević u pogledu Kosova ne prihvati zahteve Kontakt grupe, u stvari Vašingtona, "on može da očekuje vazdušne napade NATO-a".
Podrška separatistima na Kosovu
Nagoveštaj bombardovanja nije mogao biti jasniji. Pri tom je poručila onima koje naziva "kosovskim Albancima", a ovi sami sebe zovu "Šiptari", da ima u vidu njihove grandomanske namere i dodala – ako opstruišu napredak pregovora (sa Srbijom) "neće moći da očekuju da ih NATO i međunarodna zajednica, znači SAD, oslobode da se izvuku napolje..".
Praktično je gospođa Olbrajt poručila albanskim separatistima na Kosovu da se pomoću NATO-a "oslobode i izvuku napolje", iz Jugoslavije.
Kad se obrela u Beogradu tog proleća 1997, gospođa Olbrajt je tek tri meseca bila na dužnosti šefa Stejt dipartmenta, ovlašćena odlukom Klintona da tumači spoljnu politiku SAD, politiku tada već duboko zaglibljenu u vojnu intervenciju na Balkanu, počev od Hrvatske, Bosne i Makedonije. Od februara 1997. Albanija grca u potpunom haosu. Ogorčeni zbog bankarskih podvala i korumpirane vlasti, desetine hiljada Albanaca pridružuju se pljačkaškim bandama. Pobuna širom zemlje, haos, bezvlašće. Vojska, policija, država – ne postoje. Rulja opljačkala kasarne, vojne baze, policijske stanice, razgrabljeno više od pola miliona vatrenog oružja, ugrabljen čak i vojni brod. Pljačka na svakom koraku, stradaju naročito stranci.
Amerikanci beže iz Tirane
U Tirani ugrožena i američka ambasada, iako Vašington hoće da Albaniju pretvori u svoj istureni oslonac na Balkanu. Vašington naredio da se evakuiše tri četvrtine osoblja američke ambasade u Tirani. Od 160 službenika ostaje samo četvrtina. U opsednutoj rezidenciji, naređeno je, mora da ostane američka ambasadorka Marisa R. Lino, radi prestiža supersile. Samo sa 20 službenika i komandosa.
Pobunjenici raketom gađali američki helikopter, pa su SAD sve letove obustavile. Spasavanje stranaca nastavljaju Nemci i Italijani. U pobuni preko 1.600 lica izgubilo život, među njima ima i stranaca.
U opštem haosu nemački komandosi otvorili vatru na šiptarske pobunjenike. Prvi nemački plotun posle Drugog svetskog rata.
Madlen Olbrajt, šef resora američke spoljne politike, nije intervenisala u Albaniji gde su ugroženi, kako strateški interesi SAD, tako i životi američkih građana. Nije pohitala u Tiranu da pokaže da ume da "čvrsto pritiska", nego je usred albanskog haosa doputovala da direktive i pretnje saopštava u Beogradu.
Od tada se štošta izmenilo. Madlen Olbrajt je već tri godine u penziji, nema zvanične funkcije ali se nije okanila da šalje poruke kao onda dok je, po milosti Bila Klintona, važila za šefa Stejt dipartmenta. Nedavno, krajem septembra ove godine, u intervjuu za nemački "Špigel", upustila se ne samo da kritikuje strane državnike, najoštrije francuskog predsednika Širaka, nešto blaže nemačkog kancelara Šredera – što se nisu pridružili američkoj invaziji na Irak, nego je očitala lekciju i svom predsedniku, Džordžu Bušu Mlađem, što nije ratoborniji i što umesto pritiska na evropske partnere ležerno odgovara: "Baš mi je svejedno šta oni tamo pričaju..".
Glavne strele uputila je Evropi zbog Kosova. U njeno vreme, Kosovo, ostatak Srbije pa i neke tačke u Crnoj Gori, zasipani su bombama. Ona sada poručuje: "Kriza na Kosovu s jedne strane pokazuje da su Evropa i Amerika zbog njihovih različitih stavova mnogo vremena protraćile na konsultacije. Ja sam u mojoj knjizi..". i onda bivša ministarka iz svojih memoara, sa ukupno 517 stranica, izvlači i deli lekcije.
Madlen kritikuje američko-evropsku koaliciju i kaže: "Pogledajte, za bombardovanje Jugoslavije mi nismo imali mandat od OUN, nama je dovoljan bio NATO... I tako je sada moglo da se postupi u Iraku..". Još jednom se osvrnula na Kosovo, gde je odmah posle NATO agresije u leto 1999. pohitala da ohrabri Rugovu, da se srdačno sretne sa Tačijem, sa šiptarskim kolovođom za kojim su izdate policijske poternice, spada u nezaboravne njene poduhvate.
Danas Madlen Olbrajt, nezvana, javno upućuje lekcije i kritičke poruke čak transatlantskih razmera. Jer, kako je rekla, ona "nije slučajni prolaznik".
Božidar Dikić
