| Ko je uzeo 2,3 miliona evra od seoskih imanja za izbeglice | |
| 12.12.2003. Sanda Rašković-Ivić, bivši komesar za izbeglice, pita ko je zaustavio kupovinu okućnica u Vojvodini za izbegle i raseljene BEOGRAD - Akciju otkupa seoskih imanja u Vojvodini 2001, za koju je izdvojeno oko 2,3 miliona evra iz budžeta Srbije i koju je podržao čitav parlament, stopirao je Odbor za izbeglice, čiji je predsednik bio Nebojša Čović. Deo tih para otišao je za plaćanje struje i kolektivnih centara, a za ostatak se ne zna gde je završio, niti koliko ga je tačno bilo. Kako je za Nacional rekla Sanda Rašković-Ivić, koja je u to vreme bila na čelu Komesarijata za izbeglice, sve stranke u parlamentu podržale su program i Komesarijat je dobio pare za otkup od 230 do 250 vojvođanskih imanja. - Imanja su profesionalno procenjena da bi se sprečile malverzacije. Moja ideja je bila da se porodice koje su se u starom kraju bavile poljoprivredom smeste u kuće i posle deset godina postanu vlasnici imanja. U tom periodu stanari ne bi imali pravo da kuće prodaju, menjaju i otuđuju, a vlasništvo nad tom imovinom imala bi Republika Srbija dok ne prođe deset godina - kaže Ivić. - Sve je išlo po sistemu da privatnik daje opštini, a ona Komesarijatu. Kuća s malim imanjem može da se kupi za pet do deset hiljada evra, a to je vrlo jeftino. Projekat se dopao i ljudima iz međunarodne zajednice, ali oni nisu smeli u prvom trenutku da se upuste u to jer su se plašili menjanja etničke strukture Vojvodine. Ipak, bili su iznenađeni jeftinoćom projekta. Komesarijat je smatrao da tim ljudima poklanjamo krov nad glavom i činimo dobro za državu: izbeglice dobijaju domove, omogućujemo zaposlenje barem jedne osobe u porodici, revitalizujemo sela, vraćamo ljude poljoprivredi - navodi ona. Kako Rašković-Ivić naglašava, i tada je postojalo veliko interesovanje da se projekat ostvari. - Ali, posle svih odobrenja i izdvajanja para iz budžeta, neka radna grupa pri Vladi koja se bavila izbeglicama, obustavlja sve. Razlog je što, navodno, niko više u Srbiji ne može da dobije stanarsko pravo ili besplatno stanovanje. Hteli su da se izbeglicama omoguće krediti da kupuju ta imanja. Ali, ti ljudi nisu u mogućnosti da podignu kredite, jer su siromašni i nemaju odakle - tvrdi ona. Sanda Rašković je pretprošlog leta, kaže, premijeru Zoranu Đinđiću napisala pismo u kome ga je zamolila da je primi, što on nije uradio. Objasnila mu je `glupu situaciju u kojoj se našla, jer su joj odobrena budžetska sredstva da se utroše u te svrhe, ali je neki odbor, ad hok osnovan, to stopirao`. - Pitala sam ga u pismu šta je starije - taj odbor ili zakon. Ostala sam bez odgovora. Projekat je ukinut bez pisanog obrazloženja. Delom para je plaćana struja i finansiran kolektivni centar, a ostalo je propalo. Čak i ne mogu da se setim koliko je propalo - kaže ona. Kako ona tvrdi, čak je 200.000 maraka koje je tada dijaspora dala da se kupi još deset imanja blokirano i nikada nije upotrebljeno za kuće za izbeglice. - Ne znam ni gde je taj novac završio. Mi smo, takođe, tražili i domaće donatore za kupovinu imanja i `Telekom` nam je dao pare. Od toga smo kupili imanje u Srpskoj Crnji za sedam hiljada evra. Optužili su me da kupujem luksuzne kuće od 110 kvadrata za izbeglice - kaže Sanda Ivić. Ona je smenjena prošle godine kad je počela kampanja za predsedničke izbore. - Ujedno je krenula i kampanja protiv mene. Zamerali su mi niz `nebuloznih` stvari. Pitali su da li je moralno primiti od Oebsa honorar za koji sam pošteno radila i zaradila ga. Govorili su da neracionalno trošim donatorska sredstva... Ali svi oni su dobili pravi šamar kad je pet donatorskih zemalja učinilo diplomatski presedan i izdalo saopštenje da sam dobro radila - završila je ona. Radmila Bajčić antrfile `Đinđić se bojao da Sanda nešto tu krade` Kako Nacional saznaje iz izvora bliskih ondašnjem Odboru za izbeglice, projekat je stopirao Zoran Đinđić, tadašnji premijer. Navodno je rekao: `Sanda tu nešto krade`. Posle toga je usledio veliki sukob između njega i Nebojše Čovića, potpredsednika Vlade. - Stopirano je i zbog toga što nisu zadovoljeni određeni kriterijumi. Čović je tada bio predsednik odbora i zalagao se za projekat, ali su ga nadglasali ostali. Uz to pobunio se i Jožef Kasa da se tako menja nacionalna struktura Vojvodine. Do sada niko ne zna gde su završile pare iz budžeta za taj projekat - rekao je naš izvor. |
Title: Message
