Montgomeri mi je rekao da je 70 odsto Srba za samostalnu drzavu!
| Ni Kolin Pauel nema nista protiv da Srbija bude
samostalna - Ne, ne, nemojte da budete u zabludi! Stav Kolina Pauela i americke administracije identican je stavu Spoljnopolitickog odbora Evropskog parlamenta. Bio sam pre tri nedelje sa Montgomerijem, oni su, za svoje potrebe, pravili anketu i utvrdili da 70 odsto ljudi u Srbiji hoce samostalnu drzavu. U Crnoj Gori situacija je nedefinisana, negde pola-pola. Montgomeri mi je priznao da je pre tri godine, kada su prvi put istrazivali, 25 odsto ljudi u Srbiji bilo za nezavisnu drzavu, a da ih danas ima 70 odsto, kao i da ce njihov broj dalje rasti. Priznacete da je takva situacija i normalna, jer drzavna zajednica je paralisana: nemate ni sud, nije donet zakon o imovini, nije reseno pitanje vojnog pravosudja, nije donet zakon o organizaciji organa drzavne zajednice, grb, zastava, himna. Institucionalno, a da ne govorim efektivno, nikad se necemo usaglasiti, nikad taj akcioni plan nece zaziveti, posto to moze da bude samo na stetu jedne od dveju strana. Dve monete, dva tarifna, poreska i bankarska sistema... Tu nema realnog zivota. |
Mada je intervju
sa Vladanom Baticem, predsednikom Demohriscanske stranke Srbije i ministrom
pravde u Vladi Srbije, obavljen u nedelju uvece, u prostorijama njegove partije
bilo je kao u kosnici. Ljudi iz stranke kazu da taj ritam za DHSS nije nista
neuobicajeno: njihov predsednik, tvrde, obilazi gradove Srbije i kad nije
predizborna kampanja.
Uz to, u DHSS, kao i u vecini drugih stranaka, vlada
uverenje da ce cenzus odpet odsto biti preskocen i da je ulazak u parlament
sigurna stvar.
Govoreci o tome kakvu prekompoziciju politicke scene ocekuje
posle izbora, Vladan Batic kaze:
- Mislim da ce biti dosta iznenadjenja.
Stranke bivseg rezima napravice dobar rezultat. Ne zelim da budem neka ptica
zloslutnica, ali u politici sve funkcionise po principu spojenih sudova. Znaci,
onda kada su demokratske snage posvadjane, jacaju ekstremne struje. Nadam se, ne
do one mere koja bi im omogucila da vrse vlast.
Zalili ste se da Vase misljenje nije uvazavano u DOS oko puno stvari?
-
Demohriscanska stranka Srbije je godinu dana bila van DOS, jer nije postovana
cinjenica da je 400.000 gradjana potpisalo inicijativu za raspisivanje
referenduma za samostalnu Srbiju. Da
li se sada osecate izdanim od strane Demokratske stranke i Zorana
Zivkovica?
- Ne osecam se izdanim. Moj partner je bio Zoran Djindjic. Da se
ovakva situacija dogodila sa Djindjicem, onda bi covek mogao da govori o nekoj
dozi nezadovoljstva.
Dobro, ali to je i dalje Demokratska stranka.
- Ne, ovo vise nije politika
Demokratske stranke koju je vodio Zoran Djindjic, tako da ja DS sigurno ne
dozivljavam kao partnere. Oni su u medjuvremenu usli u socijalisticku
internacionalu, Demohriscanska stranka Srbije usla je tamo gde joj je mesto, u
Evropsku narodnu partiju kao asocijaciju evropskih i konzervativnih,
demohriscanskih i narodnih stranaka. Biti na listi DS znaci izgubiti identitet.
Znate, ako pristanete da budete na tudjoj listi, onda ste seizi, causi, vazali,
vise nemate stranku. Stranke koje su pristale da budu usisane prakticno vise ne
postoje.
Posle izbora imacete partnere za koaliciju. Koje?
- Vec je proglaseno desetak
premijera, ministara i tako dalje. Nema mesta za partnerstva, jer su vec sve
zivo zauzeli, trebace im vlada od 300 clanova da bi sve ambicije i svi apetiti
bili zadovoljeni. Mi bismo da sacekamo, pa cemo se, kad dodje trenutak, lako
opredeliti. Ne
razmisljate o mogucnosti da ne predjete cenzus?
- Ne. Ja sam dupli Lav, ja
samo pobedjujem (smeh).
Zalagali ste se za lustraciju, otvaranje dosijea, za to da ministri nemaju pravo
da otvaraju racune u inostranstvu, da nemaju pravo da otvaraju firme, i tako
dalje. Ali, nikada niste rekli ko se, konkretno, tome suprotstavljao i sa kakvim
argumentima?
- Da, bilo je tu i zalaganje za denacionalizaciju, vracanje
imovine srpskom narodu, eticki kodeks, drzavni grb, zastavu i himnu, bilo je
zaista mnogo toga. Svakog dana sam dolazio u salu za sednice Vlade, na jednom
zidu stoji onaj simbol iz Bihaca. Formiram grupu kompetentnih ljudi, ona napravi
predlog, ja ga podnesem, dodje sednica Vlade, hajde da glasamo, niko nece da
stavi na glasanje. Ali
opet ne kazete ko Vam se suprotstavljao.
- Cetvoro ljudi je glasalo protiv.
Dragan Veselinov, Kori Udovicki i zaboravio sam ko jos. Svi ostali bili su
uzdrzani, samo sam ja bio „za“. Ista stvar je bila i sa etickim kodeksom i puno
drugih predloga. Kad
pominjete eticki kodeks, da li biste Vi tu bili sasvim cisti?
- Apsolutno.
Nikada nisam bio clan nijednog upravnog odbora, ni sportskog drustva, ni u
opoziciji ni u vlasti, a necu biti ni ubuduce.
Racuni u inostranstvu?
- Ama nista! A ja sam bio imucan covek, zastupao sam
firme u inostranstvu, nisam siromasan. Samo u Srbiji ljudi pocnu da se bave
politikom da bi se obogatili. U inostranstvu morate da budete bogati da biste se
bavili politikom.
Dobro. DHSS zasniva svoj program i kampanju na ideji nezavisne Srbije. Ali, da
li zaista mislite da je to ostvarivo? O Srbiji su cesce odlucivale velike sile
nego sami Srbi, i to je i sada tako. Koliko, dakle, misljenje jedne politicke
partije u Srbiji uopste moze da bude vazno?
- Kamo srece da Srbija nije usla
u taj jugoslovenski projekat, sada bi bila mocna, jaka, bogata drzava. Ne
trazimo mi nikakvo menjanje granica, trazimo Srbiju onoliku kolika je danas. Ova
prica o velikim silama: velike sile su krenule u koncept drzavne zajednice
plaseci se da se ne ponovi iskustvo sa prostora SFRJ. Da ne dodje do nekih
sukoba, lomova izmedju Srbije i Crne Gore, tenzija, neprijateljstava, ratova.
Ali, neke stvari se menjaju.
Koje stvari, sta se promenilo? Medjunarodna zajednica i dalje neblagonaklono
gleda na ideju samostalne Srbije.
- Niste u pravu. Pogledajte izvestaj
Spoljnopolitickog odbora Evropskog parlamenta: ne moramo vise da budemo sa Crnom
Gorom, to je lepo receno i takva preporuka data je i Evropskoj uniji. To je
dokument od pre dvadesetak dana i tu se jasno kaze da Srbiji i Crnoj Gori vise
ne treba diktirati da budu zajedno.
| Covic ima apokalipticne
vizije - Ma, dajte, to su neke kataklizmicke impresije i vizije gospodina Covica. Ja mislim obrnuto: ne treba nama Kosovo kao fikcija, kao iluzija i mit. Nama treba Kosovo u Srbiji i Srbija na Kosovu. - Tvrdim da samo jaka Srbija moze da spase Kosovo, a ova reka ponornica nema sanse da to uradi. Ako neko misli da cemo sacuvati Kosovo na taj nacin sto ce ono biti deo neke trojne ili troclane drzavne zajednice, konfederacije ili federacije, saveza drzava, savezne drzave, onda nam takvo Kosovo ne treba. Nama treba Kosovo na kome ce Srbija imati svoj identitet, onaj identitet koji danas nema na Kosovu, jer je Kosovo pod protektoratom. Jaka Srbija, uz pomoc dobre diplomatije, medijske kampanje, vracanja istorijskih saveznika i prijatelja, mozda nesto moze da uradi. Ovako, svaki dan gledamo kako Kosovo nestaje zato sto nemamo drzavu. |
Pominjete izvestaj Spoljnopolitickog odbora Evropskog parlamenta. Imate li Vi
neke druge signale sa strane, iz inostranstva, da bi ideja samostalne Srbije
bila prihvacena?
- Dovoljno je sto nam niko nije stavio nijednu primedbu, to
je, priznacete, pouzdan signal. Na petogodisnjicu Demohriscanske stranke Srbije
dosli su svi ambasadori Evropske unije i niko nam nijednu losu rec nije rekao.
Ljudi naprosto vide da je to realnost. Sta
ste to kapitalno uradili u Ministarstvu koje vodite, a sta, od onog sto ste
zeleli, niste ostvarili?
- Kao ministar pravde sam prezadovoljan, kao
gradjanin sam nezadovoljan. Zasto to kazem? Zato sto ljudi identifikuju
ministarstvo ili ministra pravde sa pravosudjem, a ja, u smislu nekog
odlucivanja, nemam nikakve veze sa pravosudnom vlascu. Mogu da kazem da sam bio
zapanjen radom sudova, razocaran kao gradjanin, kao covek. Bio sam zaprepascen
pustanjem nekih ubica iz zatvora, neoptuzivanjem nekih koji su bili gospodari
zivota i smrti, i tako dalje. Ono sto sam licno obecao, i sto je bilo u mojoj
nadleznosti, ispunio sam.
| Bice tragicno ako optuznica za ubistvo
premijera nije cvrsto utemeljena - Saznanja zaista nemam, to najiskrenije govorim. Ali, da bi se podigla optuznica, morate imati tvrde, valjane dokaze i jake argumente. Bilo bi tragicno da u ovom slucaju nemamo takvu situaciju. - Da, ali to je tipicna nasa ambicija da se bavimo svim i svacim. Ispada da novine znaju o slucaju vise nego sto znaju drzavni tuzilac i specijalni tuzilac za organizovani kriminal. To su neverovatne stvari. - To je parcijalno, uzmete kopiju iskaza nekog svedoka, dobijete je od branioca koji je otrcao s njom u medije da bi dobio neki dinar. Niko ne bi smeo da se igra sa takvim stvarima, previse je to ozbiljan slucaj da bi se improvizovala optuznica. Verujem da je optuznica utemeljena na cvrstim, neoborivim dokazima, ali tok postupka ce sve pokazati. |
Na
primer, sta?
- Na primer, znacajno smo povecali plate. Onda, obecali smo nove
zgrade i izgradili ih. Vrhovni sud nije imao svoju zgradu, Ministarstvo pravde
dobilo je svoju reprezentativnu zgradu, napravljena je ta pravosudna tvrdjava po
svim svetskim standardima najviseg reda, citav niz zgrada po Srbiji je
izgradjen, nadgradjen, dogradjan, rekonstruisan, adaptiran i, uopste,
modernizovan na zavidnom nivou. Obecali smo i sproveli kompjuterizaciju
pravosudja, napravili moderan centar za edukaciju, dolaze strani strucnjaci, a
svake nedelje nase sudije i tuzioci sticu nova znanja u Italiji, Nemackoj.
Ipak, ljudi koji se razumeju u pravosudje tvrde da tu sad
vlada jedna druga vrsta rasula, da postoji vakuum i da zaposleni u pravosudju
cekaju da vide sta ce biti na izborima, da se mnogi procesi ili odugovlace, ili
nisu ni pokrenuti, da nijedan funkcioner iz one predjasnje vlasti, pre DOS, nije
optuzen.
- To nije tacno, optuzeno ih je puno. Ali jeste bilo puno
opstrukcija. Znate, postoji nesto sto je opsta svest da neko treba da bude
optuzen i nesto sto su materijalni dokazi, a oni su unistavani cetiri meseca
posla pada Milosevica. Ako je tacno da tuzioci i sudije mozda cekaju ovaj prelazni
period da vide sta ce biti na izborima, onda je to strasno. Ako ljudi iz te
oblasti traze utociste i patrone u politickoj sferi, onda bi institucije pravde
mogle da se pretvore u institucije nasilja i sredstvo politickog
obracuna.
- To je sve prazna prica. Nijedan tuzilac u ovoj zemlji
nije clan Demohriscanske stranke Srbije, niti sam ikoga ja u ovoj drzavi
protezirao. Nisam ni govorio o DHSS. Pricamo o principima.
-
Ovo sto kazem odnosi se i na druge, i ja govorim o principu. Siguran sam da
gospodin Ostojic i Sonja Brkic nisu clanovi neke stranke. Fabrikuje se svasta:
te zavise od ovih, te zavise od onih. Potpuno otvoreno govorim: od svih
predsednika sudova u Srbiji, a ima ih sijaset - 150 gradova, pa negde i okruzni,
pa trgovinski sudovi, ima sigurno 300 predsednika sudova u Srbiji - samo dva
coveka su moje stare kolege koji su bili sudije, i to u dva mala grada u Srbiji.
I nisu postali predsednici sudova zato sto su clanovi Demohriscanske stranke
Srbije, nego zato sto su bili najbolje sudije u tim gradovima. Otvoreno govoreci, da li pravosudje ima snagu da otpocne
ovaj, kako ga zovu, proces stoleca? Navodi se da nece poceti do kraja
godine.
- Nisam procitao ni jedno jedino slovo iz istrage o ubistvu
premijera Djindjica, kao sto za ove tri godine nisam okrenuo ni jedan jedini
telefon nijednog tuzioca, nijednog predsednika suda, da intervenisem za bilo
sta. Iz medija sam saznao da je zakazano sudjenje za 22. decembar i ulozio
ogroman napor da se obezbede uslovi, jer to je obaveza ministra pravde. Za
nekoliko dana pokazacemo citavoj javnosti kako izgleda sudnica u kojoj treba da
se odrzi proces. Da li ce i za koliko biti odlozen, to ne znam, niti je moje da
o tome odlucujem. Kazite, koliko ce biti svedoka saradnika? Sada se navodi da
ce ih biti osam, da li su tu moguca neka iznenadjenja?
- Koliko
znam, tu su Ljubisa Buha Cume, Milan Suvajdzic, Vukojevic... Ne znam, zaista. Ne
izbegavam odgovor, jednostavno, ne upustam se u ono sto nije moj posao. Ko placa zastitu svedoka saradnika?
- Tu,
priznajem, nemamo potpuno definisanu situaciju. Cuo sam preko medija da se jedan
od njih toboze javio iz inostranstva. Javio se Ljubisa Buha, ali zasto kazete
„toboze“?
- Pa, mislim da to nije istina, mada sa pojedinim zemljama
postoje bilateralni odnosi cak i te vrste. Niste odgovorili ko placa njihovu zastitu.
-
Imaju ovde policijsku zastitu 24 sata, i to o trosku drzavnog budzeta. Znaci, placaju poreski obveznici.
- U citavom
svetu je tako. Mada, da budem iskren, ceo taj sistem cuvanja, eventualne promene
identiteta i boravka u inostranstvu nije razvijen do kraja. To je u kratkom
vremenu koncipiralo Ministarstvo unutrasnjih poslova. Radjeno je na brzinu, jer
sila boga ne moli. Nije definisano ni koliko moze da traje zastita svedoka. Ko,
na primer, Ljubisi Buhi garantuje da ce zastita trajati kroz sest meseci ili dve
godine? Evo, promeni se politicka garnitura i resi da mu ukine zastitu.
- Sacuvaj Boze ako ce ubistvo prvog demokratskog premijera u
novijoj istoriji Srbije imati veze sa promenom vlasti, i sacuvaj Boze ako sve to
aminuje pravosudje. Onda smo se vratili unazad u istoriju, onda je to
katastrofa. Taj prag niko ne moze da predje i ne mogu da prihvatim takve
spekulacije. Znaci, Vi ne ocekujete ni da se dogodi nesto od onog sto se
najavljuje: da, recimo, nova vlast ukine Specijalni sud?
- Ne, jer
osnivanje Specijalnog suda naislo je na prihvatanje u citavoj Evropi i svim
njenim institucijama. Uostalom, to i postoji u svim zemljama koje su imale
eskalaciju kriminala. Nema, dakle, govora da se nesto menja, osim pojedinih
propisa koji moraju da budu precizniji i necega sto je uslovljeno tehnickim
inovacijama ili necim slicnim. Na kraju krajeva, i Hag menja svoja pravila svake
godine, i to nekoliko puta. Kod nas je sve to novo i morace da se usavrsava.
Da li zbog toga sto je sve novo, sto nemamo iskustva,
postoji druga vrsta opasnosti: da dodje do zloupotrebe svedoka saradnika, da
neko prijavi Vas, ili mene, ili nekog treceg, tvrdeci da je pocinjen
zlocin?
- Znate sta, mogucnost zlopotrebe postoji i u crkvi. U
Vatikanu postoje svakodnevne zloupotrebe. Moram da Vam kazem nesto: skoro ceo
nas razgovor bio je o pravosudju, a ja sam zeleo da govorim o izborima. Sta je to vazno sto jos niste rekli u vezi
izbora?
- Jednostavno: vazno je da oni koji razmisljaju o svojoj
buducnosti i buducnosti svoje dece imaju priliku da stvore drzavu koja ce tu
buducnost uciniti lepom. Dakle, da daju cistu desetku jakoj, samostalnoj,
suverenoj Srbiji. E, pa, sad zvucite kao na mitingu.
- Ne
sekirajte se, miting je zavrsen (smeh).
Ivan Ivackovic
