|
Ko je zaslužan za DejtonU verbalnom dvoboju između Miloševića i Veslija Klarka, koji je juče posle revizije u Vašingtonu najzad stigao na ekrane haškog tribunala, često je intervenisao i sudija Mej. On se postavljao kao štit između optuženog i Veslija Klarka, štiteći svedoka od pokušaja da odgovori na neka od Miloševićevih pitanja. Ipak jedno od neuralgičnih područja u optužnici protiv Miloševića, period njegove međunarodne rehabilitacije u vreme dejtonskog mirovnog sporazuma, potpunije je rasvetljeno zahvaljujući dijalogu između dva aktera ovih događaja. Bila je to svojevrsna zamka i za optuženog ali i za tužilaštvo. Jer Klark je upravo, govoreći o Miloševićevoj ulozi i uticaju na bosanske Srbe, što je i bio razlog za njegovo učešće u Dejtonu, zamerio tadašnjem predsedniku Srbije na sastanku u Beogradu u avgustu 1995. što nije sprečio srebrenički masakr. Milošević mu je, kako tvrdi pretendent za budućeg američkog predsednika, odgovorio da je pokušao da ubedi Mladića da se ne ubijaju ljudi, ali ga Mladić nije poslušao. Karla del Ponte, koja je prisustvovala svedočenju Veslija Klarka, kao i u nekim drugim retkim prilikama kada na proces dolaze svedoci najvišeg ranga, okarakterisala je Klarka kao jednog od najznačajnijeg od tri stotine svedoka koje je tužilaštvo do sada izvelo. Ali zašto Klark nije još tada, pre osam godina i pre Dejtona, otišao da posvedoči o ulozi Miloševića u srebreničkom masakru? Umesto toga predsedniku Srbije pružena je prilika da u ime bosanskih Srba kao mirotvorac sklapa sporazum o prestanku krvoprolića u Bosni. Ali evo samo delova opširnih dijaloga koji su dvojica starih znanaca vodili u sudnici na temu mira i Dejtona: Klark: Časni sude, moje je mišljenje da je Slobodan, odnosno optuženi bio suštinska i vodeća snaga u svim aktivnostima u bivšoj Jugoslaviji, kako u ratu tako i u miru. On prema tome nije bio samo vođa susedne države, već lider koji je imao uticaj, moć, ako ne i potpunu kontrolu nad bosanskim Srbima.... i to je suština... Milošević: Pa, suština je pogrešna, generale, jer u pitanju je isključivo moja posvećenost, moje uporno insistiranje na pitanjima mira. Pitanjima mira, generale. To je bilo u interesu celog naroda, i imao sam podršku celog naroda u tom smislu. I silovit i miroljubiv General je bio na mukama da objasni ovu kontroverzu. On je na Miloševićevo predstavljanje sebe kao isključivog mirotvorca imao svoj odgovor, ali se obraćao isključivo sudskom veću: "Bilo je to vođstvo koje ne bi moglo da se nazove uobičajenim u međunarodnom pravu... Bila je to kombinacija strategija u kojoj je upotrebljavao i silu, i zastrašivanje, a zatim bi se okretao međunarodnoj zajednici u naporima za postizanje mira..". Ali, kako je nastavio Klark, "mi smo znali za ovu kombinaciju njegovih veština i uticaja kada smo se odlučili da uđemo u razgovore sa njim". Ali ni Milošević, koji je na ovog svedoka i na ovu temu čekao gotovo pune dve godine otkako suđenje traje, nije hteo tek tako da odustane od isticanja svojih dejtonskih zasluga. Zato je od Klarka tražio da opiše kako su dugo i napeto trajali pregovori u američkoj bazi. Milošević: Sećate li se, generale, prvog sastanka delegacija. Bilo je to prvog radnog dana. Svi smo došli uveče i prvog radnog dana sedeli smo oko velikog okruglog stola, sve tri delegacije, uključujući i predstavnike Kontakt grupe... Sećate li se toga? Muke za okruglim stolom Milošević se, postavljajući ovo pitanje, preneo sa optuženičke klupe u Dejton, a general je odgovorio: Sećam se te prve sednice za okruglim stolom... Milošević: I tog prvog radnog dana muslimanska delegacija je predložila da Republika Srpska dobije oko 30, 34 ili 35 odsto teritorije? Ali za razliku od britanskog lorda Ovena, koji je na Miloševićeva pitanja odgovarao iscrpno i pokazao da se svih sastanaka i pregovora precizno seća, američki general nije želeo ili zaista ne pamti sve detalje. Odgovorio je da ne može da se seti svega toga... ali ga je optuženi podsetio da je od te početne pozicije do kraja pregovora za Republiku Srpsku uspelo da se osigura 49 odsto teritorije Bosne. Klark: Časni sude, ja se svakako slažem da su debate u Dejtonu bile
duge i napete, mislim da je to istorijska činjenica... Kao i to da su
pregovori trajali tri nedelje.
Ipak, Milošević, za koga je takođe jasno da je kao i Klark ovaj dvoboj iskoristio za predizbornu kampanju, koja mu je u zatvorskim ševeningenskim uslovima uskraćena, bio je zadovoljan da ponovi: kako je em mirotvorac em osigurao Republici Srpskoj sa početnih 30 odsto, 49 odsto teritorije Bosne. Drugom prilikom opet, Klark je na insistiranje Miloševića opisao još jednu situaciju, prilikom prvog susreta u Beogradu kad se pripremao Dejton: "Časni sude, bilo je to za vreme pauze. Ambasador Holbruk ustao je da ode do toaleta... optuženi je sedeo u fotelji na čelu stola... kada je ustao, prišao sam mu. Bila je to pauza odmah pošto je optuženi objavio da će raspisati referendum koji će osigurati da se lideri sa Pala slože sa bilo kojim mirovnim uslovima koji im se iznesu. I jednostavno sam nastavio debatu sa njim i pitao ga... ako imate toliko uticaja na generala Mladića, kako ste dozvolili da ubije sve te ljude u Srebrenici..". Po rečima Klarka, Milošević ga je pogledao i rekao da ga Mladić nije poslušao. "Generale Klark, to je bezočna laž!", uzviknuo je optuženi. I tako se kolo, koje se sastoji iz srebreničke tragedije, za koju je po optužnici od 2001. godine odgovoran i Milošević, i Dejtona koji se desio odmah posle Srebrenice i za koji je, po mnogim izjavama, jedan od najzaslužnijih takođe Milošević, zatvorilo. Sudskom veću na čelu sa britanskim sudijom Mejom neće biti lako da reši ovu protivurečnost koja postoji od prvog dana suđenja. Da li je Milošević te 1995. godine bio mirotvorac ili zločinac, ili oboje u isto vreme, kako sugeriše svedok Vesli Klark. Zorana Šuvaković
|
