coding: Central European (Windows)
KORUPCIJA KAO EPIDEMIJA
Autor: Marica VukoviÃ
BEOGRAD, 27.11.2003. (Beta) -
Korupcija u Srbiji, kao jedan od najveÃih problema sa kojim
se suoÃavala nova vlast, povezivana je u javnosti najÃeÅÃe za skandale.
Mediji snose dobar deo odgovornosti zbog toga Åto je to druÅtveno zlo
uglavnom poistoveÃivano sa aferema u kojima su glavni uÃesnici bili
Ãlanovi vlade ili njeni sluÅbenici. Pri tom, skoro da se nije
ni pominjala korupcija vlasti na lokalnom novu, koju gradjani
najviÅe oseÃaju na sopstvenoj koÅi. Ipak, medijima se ne moÅe prebaciti krivica
Åto do danas nije ni zapoÃeta ozbiljnija borba protiv
korupcije.
I dalje, medjutim, ostaje u najmanju ruku nejasno,
zbog Ãega je sadaÅnja vlada odlagala donoÅenje antikorupcijskih zakona, medju
kojima i najvaÅniji zakon o spreÃavanju sukoba interesa. Za sada su miÅljenja
podeljena.
Dok jedni, a pre svega predstavnici opozicije i nevladinih
organizacija, smatraju da to nije odgovaralo veÃini Ãlanova vlade koji su se
pararelno bavili biznisom i bili Ãlanovi brojnih upravnih odbora, drugi
procenjuju da je korupcija poistoveÃivana sa podmiÃivanjem
drÅavnih sluÅbenika i nije joj se u javnosti pridavao veÃi znaÃaj sve dok bivÅi
vladini sluÅbenici Nemanja Kolesar i Zoran
Janjusevià nisu optuÅeni za "pranje"
novca.
Nakon toga usledila je i potvrda da je ministarka za
saobraÃaj i telekomunikacije Marija RaÅeta VukosavljeviÃ
sredinom svog mandata otvorila privatnu firmu, kao i da je
dodeljen krediti njenom svekru iz Fonda za razvoj, u kojem je
ona Ãlan Upravnog odbora. Na tako vidljive optuÅbe za zloupotrebu poloÅaja vlada
nije mogla da ostrane ravnoduÅna, ali je reakcija stigla prekasno da bi
popravila Åtetu koja joj je naneta.
Prednost poloÅaja
Ãesto koriÅÃen metod
Sekretar Ministarstva za finansije i
ekonomiju Aleksandra Drecun, koja je bila zaduÅena za pripremu
Zakona o spreÃavanju sukoba interesa, javno je priznala da joj je jedan
ministar rekao da bi u sluÃaju da se taj zakon primeni, on ostao gotovo bez
ijednog saradnika.
Njene reÃi su nedvosmislena potvrda da je
korupcija u Srbiji poprimila
osobine epidemije, tako da su niÅi drÅavni sluÅbenici,
po ugledu na pretpostavljene, obilato koristili prednosti poloÅaja i
nedostaka zakona koji bi taÃno razgraniÃio kojih pravila bi morali da se
pridrÅavaju svi koji primaju platu iz drÅavne kase.
MiÅljenje da je vlada
morala ranije da se pozabavi onim Åta rade njeni sluÅbenici, a pogotovo da
donesu zakone koji se svuda u svetu smatraju jednim od
najvaÅnijih stubova u borbi protiv korupcije, moglo se Ãuti i
na skupu posveÃenom izveÅtavanju o korupciji u zemljama bivÅe SFRJ, koji je
organizovala Novinska agencija Beta u saradnji sa nevladinom organizacijom
Transparentnost Srbija.
Za skupÅtinsku proceduru pripremljen je i predlog
zakona o dostupnosti informacija za koji Aleksandra
Drecun kaÅe da je, takodje, naiÅao na otpor kod nekih Ãlanova
vlade.
Ona tvrdi da je imala velike muke da pojedinim Ãlanovima vlade
objasni da to sto su prihvatili da obavljaju javnu funkciju gradjanima daje za
pravo da njihov posao u vladi, ali delom i privatni Åivot, stavljaju pod
lupu i paÅljivo procenjuju.
Prema njenim reÃima, nova
vlada moraÃe da nadje odgovor i na pitanje koja Ãe agencija, komisija ili neki
drÅavni organ, Ãuvati podatke o imovnom stanju funkcionera. O konceptu takvog
struÃnog tela do sada nije postignuta saglasnost, a neki funkcioneri odbili su i
da prijave svoju imovinsku kartu.
Jedna od tema nedavnog skupa o
korupciji bila je i konfuzija oko samog pojma - sukob
interesa. Sa ocenom Drecunove da u javnosti zaista vlada apsolutno
nesnalaÅenje o tome Åta moÅe da se objavi, a Åta je sluÅbena tajna ili o kojem
nivou privatnosti ne treba raspravljati jer nema nikakve veze sa obavljanjem
javne funkcije, sloÅio se i potpredsednik Vlade Åarko KoraÃ.
On je naveo
da prevladava miÅljenje da su svi koji su bogati ujedno i sumnjivi i da imuÃan
Ãovek ne moÅe da bude na javnoj funkciji.
Koraà se sa takvim stavom ne
slaÅe, ali se zalaÅe da se jasno pravno definiÅe da funkcioner dok je u vlasti
mora da prekine sve svoje privatne poslove.
Konfuziji o tome Åta je sukob
interesa, tvrdi Drecunova, doprinose i mediji koji
takodje nisu imuni na korupciju. Ona nije Åelela da imenuje
medije koje "finansiraju ljudi koji druge optuÅuju za korupciju, a
pritom su i sami korumpirani", ali je pozvala novinare da javno
prozivaju svoje kolege koji blate profesiju.
Glavni urednik Bete Dragan
Janjià smatra da se "ni mediji ni vlasti korupcijom ne bave na ozbiljan
naÃin".
"Mediji tu temu tretiraju uglavnom senzacionalistiÃki, jureÃi za
tiraÅima. To je veoma loÅe, jer javnost stiÃe utisak kako se ceo problem
korupcije svodi na medjusobna optuÅivanja za pojedine skandale, a problem je
daleko ozbiljniji", ocenio je JanjiÃ.
Predstavnici stranaka se, prema
njegovom miÅljenju, korupcijom bave u onoj meri u kojoj se to uklapa u kampanju
jednih protiv drugih, a ni jedna od njih joÅ nije pokuÅala da uspostavi efikasan
mehanizam koji bi postepeno vodio ka suzbijanju korupcije.
"To je, u
svakom sluÃaju, dugoroÃan proces, ali je sigurno da je korupciju moguÃe
spreÃiti", tvrdi JanjiÃ.
SliÃno i kod suseda
Sa sliÃnim
problemima suoÃavaju se i Hrvatska i Makedonija
jer tamoÅnji funkcioneri, prema reÃima predstavnika ogranaka
Transparency International u tim drÅavama, nisu bili spremni i pripremljeni na
to da svakodnevno moraju biti izloÅeni sudu javnosti.
Makedonska vlada,
kako je rekla Olivera TevÃeva, iako je formirana drÅavna komisija za spreÃavanju
korupcije, nije se ozbiljno pozabavila korupcijom u vlasti i javnim
sluÅbama.
"Obaveza makedonskih funkcionera je bila da prijave imovinu i
to je naiÅlo na veliki otpor. Na kraju su svi ipak dali svoju imovinsku kartu i
obavezali se da Ãe prijavljivati svaku promenu na toj karti", navela je
TevÃeva.
Transparentnost Makedonija uÃestvuje u pripremi zakona o
spreÃavanju sukoba interesa. Da i bez tog zakona javnost, za razliku od
funkcionera, prepoznaje sta je sukob interesa videlo se i na primeru smene
direktora Fonda za zdravstveno osiguranje, jer je njegova supruga postavljena na
mesto direktora jedne zdravstvene ustanove.
To je, kako je kazala,
okarakterisano kao nepotizam i prvi Ãovek Fonda za zdravstveno osiguranje je
smenjen pod pritiskom medija i javnosti.
Predsednik Transparentnosti
Hrvatska Zorislav Antun je upozorio da javnost ponekad reaguje suprotno
oÃekivanjima.
On je naveo primer da je i pored dokazane zloupotrebe
poloÅaja svojevremeno Franjo Tudjman dobio najvise glasova gradjana na izborima
za predsednika Hrvatske. Ali je zato, zaslugom medija, javnost stala na stranu
bankarske sluÅbenice koja je otkrila sluÅbenu tajnu objavljujuÃi podatke sa
neprijavljnog raÃuna Tudjmanove supruge, objasnio je Antun.
Åarko KoraÃ
smatra da bi od velikog znaccaja u borbi protiv korupcije bilo i usvajanje
Zakona o slobodnom pristupu informacijama, Ãiji predlog u Srbiji postoji, ali
nije do sada prosledjen u proceduru usvajanja.
On je rekao da bi taj
zakon novinarima omoguÃio da nesmetano i u kratkom roku dobiju sve informacije
za koje je javnost zainteresovana. Potrebno je, medjutim, da se precizno
definiÅe Åta je drÅavna ili sluÅbena tajna, a Åta spada u domen "nedodirljivog"
privatnog Åivota.
Nije svejedno da li se, na primer, neki ministar Ãesto
vidja u kafanama zbog toga Åto je sklon piÃu ili zbog toga Åto je to najzgodnije
mesto da se tamo vidja sa prijateljima.
PeÃat drÅavne tajne Ãesto je,
kako je kaÅe KoraÃ, sluÅio za zaÅtitu neÃijeg liÃnog interesa, dok je bilo
primera da je bio ugroÅen privatni Åivot funkcionera i njihovih porodica jer su
novinari objavljivali neproverene izjave.
Koraà tvrdi da je smenjivost
vlasti preduslov za smanjenje korupcije jer Ãe samo tako funkcioneri paziti Åta
rade. On medjutim priznaje da ima osnova i za drugaÃije miÅljenja prema kojem
ljudi na vlasti, svesni privremenosti funkcije koju obavljaju, pokuÅavaju da Åto
viÅe urade za privatne interese.
Bilo kako bilo, novoj vladi Ãe u
nasledje ostati donoÅenje antikoruopcijskih zakona i proÃiÅÃavanje drzavnog
aparata od onih koji su dobro unovÃili svoju poziciju. Korupcija ni u jednoj
zemlji nije iskorenjena, ali joj se, negde manje, a negde viÅe uspesno, bar
pokuÅava stati na put.
(kraj)
