Kolin Pauel
Većina ljudi kad razmišlja o spoljnoj politici SAD, odmah pomisli na aspekte rata protiv terorizma: obnovu Iraka i Avganistana, nevolje na Bliskom istoku i terorističke ćelije koje vrebaju u jugoistočnoj Aziji, Evropi, pa čak i u Sjedinjenim Američkim Državama. Ovakva preokupacija je prirodna. Međunarodni terorizam je 11. septembra 2001. bukvalno udario kod kuće i iz razumljivih razloga , šokirana i razbešnjena američka javnost želi da se odgovorni izvedu pred lice pravde, i spoljnu politiku koja će obezbediti da se takvi događaji nikad više ne ponove.
Rat protiv terorizma ostaće prioritet broj jedan američke spoljne politike dok god je to neophodno, jer terorizam - potencijalno povezan sa širenjem oružja za masovno uništavanje - sada predstavlja najveću pretnju američkim životima. Ali, to ne znači da je terorizam jedini problem na koji obraćamo pažnju.
Predsednik Džordž Buš ima viziju boljeg sveta i strategiju da pretvori tu viziju u realnost. Prvi put javno izložena u septembru 2002, u okviru strategije nacionalne bezbednosti SAD, ona se pokazuje kao široka, duboka, dalekosežna i sa pogledom unapred, usklađena sa prilikama onoliko kolika je opasnost sa kojom se mi i drugi suočavamo.
Američka strategija je nadaleko optužena da je unilateralistička po svom dizajnu. Nije. Strategija se često optužuje da je neuravnotežena u korist vojnih metoda. Nije. Ona se često opisuje da je opsednuta terorizmom i da je otuda pristrasna prema preventivnom ratu u globalnim razmerama. Ona to sigurno nije.
Iznad svega, predsednikova strategija je jedno od partnerstava koje snažno afirmiše vitalnu ulogu NATO i drugih američkih savezništava - uključujući i UN.
Iza partnerstva stoji načelo. Predsednikova strategija je ukorenjena u promociji slobode i dostojanstva širom sveta. "Amerika mora snažno", napisao je predsednik, "da simbolizuje zahteve za ljudsko dostojanstvo o kojima se ne može pregovarati: vladavinu prava; ograničenje apsolutne vlasti države; slobodu govora; slobodu veroispovesti; jednaku pravdu; poštovanje žena; religioznu i etničku toleranciju; poštovanje privatne svojine". Mi istrajavamo na ovim vrednostima sada i uvek. To su vrednosti kojima služe partnerstva što ih gradimo i negujemo.
Slobodna trgovina i nove američke inicijative za ekonomski razvoj takođe istaknuto figuriraju u predsednikovoj strategiji, kao i uloga u pomaganju da se reše regionalni sukobi, kao što je onaj između Izraelaca i Palestinaca.
Drugi prioritet je razvijanje saradnje između glavnih svetskih sila. Upravo ovde leži ključ za uspešan zaključak o ratu protiv terorizma.
Mi ne vodimo rat protiv terorizma i negovanje konstruktivnih odnosa među glavnim svetskim silama kao ekskluzivne zadatke. Vodimo rat protiv terorizma sa namerom usmerenom na saradnju glavnih sila i nastojimo da povećamo saradnju sa namerom da postignemo uspeh u ratu protiv terorizma. Logika ovog dvostrukog prilaza oslanja se na činjenicu da terorizam ugrožava sam svetski poredak - i prema tome stvara zajednički interes među svim nacijama koje vrednuju mir, prosperitet i vladavinu prava.
Predsednik Buš je napisao: "Danas su se velike svetske sile našle na istoj strani". Takav razvoj nije samo dobra vest; to je revolucionarna vest. Isuviše mnogo godina - isuviše mnogo vekova - imperijalne navike zemalja proćerdale su neizreciva sredstva i talente tukući se za zemlju, slavu i zlato. Uzaludnost takvih navika postala je evidentna u 21. veku. Posedovanje ogromne teritorije, sirovih fizičkih izvora i grube moći ne garantuju ni napredak ni mir. To čine investicije u ljudski kapital, socijalno starateljstvo, trgovinu i saradnja unutar nacija i između njih.
Nije, prema tome, više potrebno da izvori nacionalne snage i bezbednosti jedne nacije ugrožavaju bezbednost drugih. Pronicljivost američkih osnivača - da nije potrebno da politika uvek bude nulti zbir konkurencije - prihvatilo je najzad dovoljno ljudi širom sveta, što obećava kvalitativnu razliku u karakteru međunarodnih odnosa. Ukoliko bi danas glavne zemlje povukle u istom pravcu, da bi se rešili problemi koji su zajednički za sve, umesto da rasipaju živote i bogatstvo suprostavljajući se jedna drugoj kao u prošlosti, mi bismo počeli da spasavamo istoriju od mnogih ljudskih gluposti. Ne smemo da uzmemo zdravo za gotovo sadašnji mir među svetskim nacijama, zbog različitih interesa koji još mogu da dovedu do sudara nacija. Moramo da radimo na tome strpljivo, svesni da je glavni rat u prošlosti izbio uprkos raširenom uverenju da se to jednostvano ne može ponovo dogoditi.
Naravno, mi želimo da promovišemo ljudsko dostojanstvo i demokratiju u svetu, da pomognemo ljudima da se izdignu iz siromaštva i da transformišu neadekvatni sistem globalnog javnog zdravlja. Mi radimo na ovim ciljevima upravo sada. Ali samo ako dubok mir naše ere može da bude "očuvan, odbranjen i proširen", da se poslužim predsednikovim rečima, možemo da radimo na ovim ciljevima dok god je neophodno da se oni ostvare.
I da se ne napravi greška, ovo su centralni ciljevi američke politike u 21. veku. Borimo se protiv terorizma zato što moramo, ali tražimo bolji svet zato što možemo, zato što je to naša želja, naša sudbina da tako radimo. Upravo stoga mi smo privrženi demokratiji, razvoju, globalnom javnom zdravlju i ljudskim pravima, kao i preduslovu za čvrstu strukturu globalnog mira. Ovo nisu visokoparni ukrasi za naše interese.Ovo su naši interesi, svrha kojoj služi naša moć. Upravo zato istrajaće reputacija čestitosti i saosećanja Sjedinjenih Država. Danas su motivi SAD osporavani u nekim zemljama. Ali dok čuvamo, branimo i širimo mir koji su slobodni ljudi stekli u 20. veku, videćemo da su Sjedinjene Države odbranjene u očima sveta u 21. veku.
Bilo bi grubo tvrditi da je spoljna politika Bušove administracije bila lišena grešaka od početka. Ali, mi smo uvek tražili prosvećeni sopstveni interes američkog naroda i u našim ciljevima i principima nema grešaka.
Naš prosvećeni sopstveni interes stavlja nas u sukob sa teroristima, tiranima i ostalima koji nam žele zlo. Od njih ne tražimo savet ili učtivost i prema njima nećemo imati milosti. Ali naš prosvećeni sopstveni interes pravi od nas partnere sa svima koji neguju slobodu, ljudsko dostojanstvo i mir. Mi znamo stranu na kojoj ljudski duh stvarno trpi, i mi crpemo podsticaj iz ovoga dok primenjujemo našu strategiju. Na kraju, to je jedini podsticaj koji nam je potreban.
Autor je američki državni sekretar. Ovaj članak je deo eseja koji će biti objavljen u narednom izdanju časopisa Forin afers, a Danas je dobio ekskluzivno pravo za objavljivanje u SCG
