Korak ka pripajanju Albaniji
U Crnoj Gori živi 47.682 Albanaca, odnosno 7,09 odsto ukupnog stanovništva. Pored Malesije, odnosno opštine Tuzi, druga dva regiona bili bi Ulcinj i Plav sa Gusinjem
Početak godine na crnogorskoj političkoj sceni protiče u znaku sve glasnijih zahteva tamošnjih Albanaca za stvaranjem posebnih teritorijalnih jedinica od opština u kojima oni čine većinu. Doduše, regionalizaciju Crne Gore još uvek zvanično ne traže albanski politički lideri, već pojedinci iz nekih nevladinih organizacija i albanski studenti, ali je ovaj "rukopis" dobro poznat odranije, jer su slične akcije ovako počinjale na Kosovu i u Makedoniji.
Prema nedavno održanom popisu stanovništva, u Crnoj Gori živi 47.682 Albanaca, odnosno 7,09 odsto ukupnog stanovništva. U njihovo ime već je počelo potpisivanje peticije na prostoru Malesije, a sve uoči javne rasprave o vladinom predlogu da Tuzi budu jedna od administrativnih opština u sastavu Podgorice, koja treba da se održi 13. januara. Javna rasprava održava se po drugi put, jer je prva odložena zbog toga što nije bio pripremljen prevod, niti je bilo prevodioca koji bi prevodio sa srpskog na albanski jezik. Gotovo svi crnogorski Albanci ne slažu se sa ovim predlogom vlade, već zahtevaju da u Tuzi budu sedište prave opštine, koja bi obuhvatila celu Malesiju.
Kako su organizatori svega ovoga zamislili, pored Malesije, odnosno opštine Tuzi, druga dva regiona bili bi Ulcinj i Plav sa Gusinjem. Prema podgoričkim "Vijestima", do sada je regionalizaciju potpisom podržalo više od hiljadu stanovnika Malesije, a u drugim krajevima njeno potpisivanje navodno još nije počelo. Na listiću koji organizatori nude na potpisivanje piše samo da "potpisnik podržava inicijativu za formiranje regije Malesija".
|
Policija bez Albanaca Vušanje je najveće albansko selo u plavskoj opštini,
zvanično najsiromašnijem kraju u Crnoj Gori. Tahir Đombaljaj, predsednik
Opštinskog odbora Demokratskog saveza, tvrdi da ih je Republika odavno
zaboravila, te da za pedeset godina u krajevima gde žive Albanci ništa
nije ulagano. |
||||
- Povod za peticiju o regionalizaciji je ignorisanje dugogodišnje inicijative Albanaca da dobiju svoju opštinu u Tuzima. Tu inicijativu su još 1993. godine potpisali svi predsednici mesnih zajednica iz Malesije, a Albancima je, uoči prošlih parlamentarnih izbora, obećana opština Tuzi - izjavio je profesor Nikola Berišaj iz nevladine organizacije "Ilirikum" iz Tuza i dodao kako regionalizacija na etničkom principu ne znači ugrožavanje državnog suvereniteta Crne Gore, već je reč o ekonomskim i kulturološkim razlozima.
I predsednik ogranka Demokratskog saveza za Malesiju Ljuka Đokaj tvrdi da je neprihvatljivo da Malesija ne dobije pravu opštinu i da treba potpisati peticiju o regionalizaciji, bez obzira na to što njegova stranka još uvek o svemu tome, kako tvrdi, nema zvaničan stav.
Mediji pišu da je pomenutu peticiju organizovala neformalna grupa građana, koju čini petnaestak mlađih ljudi, studenata podgoričkog i prištinskog univerziteta. Oni najavljuju kako će se registrovati kao nevladina organizacija, čiji će prioritet biti promocija regionalizacije Crne Gore, a početak rada posvećen borbi za tri albanska regiona. Za sada nije poznato o kojim se još regionima radi, s obzirom na to da su u svim drugim crnogorskim opštinama Srbi i Crnogorci većina. Pretpostavlja se da bi Rožaje, sa većinskim muslimanskim življem, pripalo regionu Plava i Gusinja.
Potpisnici peticije pozivaju se na jedan prošlogodišnji skup u Vašingtonu u organizaciji Nacionalnog američko-albanskog veća, na kome su bili predstavnici svih albanskih političkih partija koje deluju u Crnoj Gori i drugi Albanci, kao i da su svi oni usvojili dokument u kome se pominje regionalizacija Crne Gore. Međutim, špekuliše se da su, želeći i dalje dobre odnose sa aktuelnom crnogorskom vlašću, od tog dokumenta odmah potom odustali predsednik DUA Ferhat Dinoša i predsednik DS Mehmed Bardi.
Inače, na samom početku Vašingtonske deklaracije stoji da učesnici konferencije respektuju teritorijalni integritet Crne Gore i podržavaju njenu nezavisnost. Dalje se ređaju dobro poznate floskule o problemu decentralizacije i unutrašnje demokratizacije političkog sistema, regiji kao obliku lokalne samouprave, regionalizaciji kao evropeizaciji Crne Gore...
|
Albanska vojska Do sada nepoznata albanska "Nacionalna vojska Crne Gore" upozorila je da će, ukoliko se "eksperimentiše sa sudbinom Albanaca u Crnoj Gori", preduzeti "akcije protiv vitalnih crnogorskih objekata i interesa". Na Internet sajtu te organizacije stoji kako je albanska zajednica u toj republici i u državnoj zajednici diskriminisana i preti da bi mogla izazvati "probleme na Balkanu". Navodno, zvanični politički predstavnici Albanaca u Crnoj Gori ne znaju ništa o svemu ovome. Internet sajt, koji je na albanskom jeziku, izgledom veoma podseća na one koje su koristili albanski ekstremisti s juga Srbije, Kosova i iz Makedonije. Ukoliko se "potcenjivanje Albanaca" nastavi, UKM je zapretila da je spremna na "gerilske akcije protiv vitalnih strateških objekata i interesa srpsko-crnogorske pseudodržave". |
||||
- Potpisivanje peticije je samo odgovor građana na nacrt zakona o glavnom gradu u koma se Malesija i njeni stanovnici u potpunosti ignorišu. Nacrt potcenjuje građane, nudeći im prevaziđeni oblik decentralizacije - kaže potpisnik Vašingtonske deklaracije dr Nailj Draga iz Ulcinja. On podržava osnivanje i druge dve regije u Crnoj Gori, ali smatra da je sada Malesija prioritet. Tamošnji Albanci tvrde kako regionalizacije ne bi ni bilo da je Crna Gora samostalna država, ali kakve to veze ima s njihovim zahtevima, nikome nije jasno.
Visoki funkcioner vladajuće DPS Miodrag Vuković ističe da je
ideja regionalizacije izuzetno štetna za Crnu Goru, a posebno po albansku
nacionalnu zajednicu.
- Regionalizacija po nacionalnim šavovima je ekstreman
zahtev koji dovodi u pitanje teritorijalni integritet Crne Gore i njenu
građansku političku osnovu i ambiciju da osvoji evropsku budućnost. To je u
potpunoj suprotnosti s evropskim standardima - rekao je Vuković i naglasivši
kako veruje da se ova inicijativa neće širiti dalje od Malesije.
Ni poslanik DPS-a u parlamentu SCG Nikola Gegaj ne podržava
ideju o regionalizaciji Crne Gore.
- Crna Gora je građanska država i takva
treba da ostane. Predloženu inicijativu neće prihvatiti ni Brisel ni Vašington,
pa ni sami Albanci, čija prava treba unaprediti u skladu s međunarodnim
standardima - rekao je Gegaj.
- Ideja o regionalizaciji Crne Gore, ma od koga dolazila, apsolutno je protivustavna. Svaka regionalizacija, posebno na nacionalnoj osnovi, predstavlja grubo kršenje ustavnog koncepta građanske države. Ovde se ne radi ni o kakvim ustavnim pravima manjinskih naroda, kao što su pravo na jezik, pismo, školovanje, informisanje, nacionalne simbole i slično. Radi se o klasičnoj i očiglednoj povredi člana 8 Ustava Crne Gore, koji propisuje da je teritorijalno Crna Gora jedinstvena i neotuđiva i da se Crna Gora teritorijalno organizuje u opštine - ocenjuje bivši predsednik Ustavnog suda Blagota Mitrić.
