Balkan
Balkan zbog svoga “stanja duha” sam sebe uništava i udaljava od Evrope
Povodom izlaska najnovijeg broja italijanskog geopolitičkog časopisa “Limes”, u Trstu je 12. januara održan okrugli sto na temu “Budućnost Balkana u EU”. Ugledni referenti Roberto Antonione, zamenik ministra spoljnih poslova Italije; Rikardo Ili, predsednik regije Friuli Venecija-Đulija, koja ima najtešnje veze sa Balkanom; Predrag Matvejević, profesor rimskog univerziteta i drugi, sem lepih reči, koje malo nude, teško da su čime mogli uneti optimizam. Ono što je rekao Roberto Antonione moglo bi sve svesti na to da je saradnja sa Balkanom neizbežna, ali i da Italija nema nekih posebnih planova, sem onih koje je formulisala Evropska unija. Rikardo Ili bi se dao svesti na njegovu poznatu tezu da bi bez saradnje sa Balkanom, regija koju on vodi doživela krah. Infrastruktura, koju on smatra preduslovom napretka (autoput Italija – Grčka preko Slovenije, Hrvatske, Crne Gore i delom Albanije, sa koridorom Beograd – Bar, koji bi se na njega vezao) nisu ni ušli u prioritete EU. Lućo Karaćolo, glavni urednik “Limesa” bio je najdirektniji: "Strateški i ekonomski Balkan postaje sve manje zanimljiv. Uočljivo je da se o tom području, sem nekih ekscesa, danas vrlo malo šta može naći u novinama".
Ako je tako, onda malo znače reči Rikarda Ilija da Jugoistočna Evropa poseduje velike prirodne i ljudske potencijale. Nije u pitanju samo hrvatska obala, nego i kontinentalni deo sa hiljadama i hiljadama visoko obrazovanih ljudi koji nemaju posla, a veoma bi dobro prošli na evropskom tržištu rada. Emotivno izlaganje Predraga Matvejevića, moglo bi se svesti na to da Balkan zbog svoga “stanja duha” sam sebe uništava i udaljuje od Evrope. Argument su pobede nacionalističkih partija u Bosni, pobeda HDZ u Hrvatskoj i konačno trijumf radikala u Srbiji. Balkan, kako je to rekao jedan od učesnika, košta previše, a ne donosi ništa.
Više materijala za razloge razočaranja Balkanom može se naći u samom časopisu na čijoj je naslovnoj strani oktopod koji svojim pipcima pravi ršum među zvezdama na evropskoj zastavi. Ajzenštajn je svojevremeno, režirajući bitku na Ladoškom jezeru, postavio tzv. geografsku orijentaciju slike. Desno je istok, levo je zapad. I tačno po toj šemi pipci oktopoda dolaze sa desna – sa istoka, da bi napravili nered u savršenom krugu evropskih zvezdica. Metafora je jasna, kao i strah velikog dela članica EU da će otvaranje na istok dovesti do teških sukoba u samoj Uniji, te da bi trebalo dobro razmisliti pre nego što sledeća tura zemalja sa istoka bude prihvaćena. Gotovo da se u tom širenju na istok prevashodno vide razlozi za sukobe oko budućeg Ustava EU, kojim jedni (Britanija, Španija, Italija…) žele da postignu labavu zajednicu, odnosno zonu slobodne razmene, bez jakih institucija i pod zaštitom Amerike. Drugi žele političku integraciju sa sve jačim institucijama, ali su i sami uplašeni nepoznanicama koje širenje na nerazvijeni i politički labilni istok nosi.
Očito dobro informisani Fabio Mini, pod naslovom “Bekstvo sa Balkana” piše: "Međunarodna zajednica je na Balkanu investirala i investira i dalje ogromna sredstva i veliki deo svojeg poverenja… U međuvremenu sve zemlje Balkana, a posebno one iz ex Jugoslavije, nalaze se u istim socijalnim, ekonomskim, administrativnim i bezbednosnim uslovima – katastrofalnim". Svesni tih okolnosti italijanski političari sve više uobličavaju svoju strategiju čvršćeg vezivanja za sebe zemalja koje izbijaju na Jadransko more. Politička zbivanja u kontinentalnom delu još uvek ne nude ni minimum sigurnosti za moguće investicije, odnosno njihova unutrašnja nestabilnost dovodi u sumnju svaki pokušaj da se ozbiljno sa tim, inače ne naročito interesantnim područjem, ulazi u ozbiljnije rizike.
U kontekstu italijanske zainteresovanosti za jadranski region uz politička zbivanja u Srbiji, indirektno postaje jasna i budućnost srpsko-crnogorske državne zajednice. U intervjuu sa Milom Đukanovićem, crnogorski premijer na pitanje: "Danas u toj Zajednici vi ostajete zato što vam to konvenira ili zato što verujete u nju?" – kaže: "Odgovaram vrlo iskreno. Ja jesam i ostajem pristalica nezavisnosti, ne kao separatista, ne kao nacionalni romantičar, nego kao politički realista koji smatra da je teško garantovati funkcionalnost državnih organa kada postoje dve države članice tako različite kakve su Srbija i Crna Gora". Dekompozicija bivše Jugoslavije ni posle deset godina nije završena i nije čudo što glavni naslov časopisa pežorativno glasi: “Naš (u smislu evropski – primedba EM) Orijent”.
