|
Ekskluzivno: Posle teksta u `USA Tudej` Nataši Kandic se mržnja
prema Srbima obila o glavu
Tvrdnjom da poseduje dokument VJ o
navodnom etnickom cišcenju na Kosmetu, Nataša Kandic i novinar Džek Keli
obmanuli americku javnost BEOGRAD/VAŠINGTON - Nataša Kandic, manje poznata
kao predsednik Fonda za humanitarno pravo, a više kao osoba koja sebe
predstavlja kao `borca za ljudska prava`, ciji je angažman dosad u
nekoliko navrata u zemlji ozbiljno doveden u pitanje, dospela je zbog
iznošenja grubih neistina na crnu listu i u Americi.
Novinska
prica naslova - `UN: Dokaz povezuje Srbe sa ratnim zlocinima`, objavljena
u jednom od vodecih americkih listova `USA Tudej`, koja govori o navodnom
etnickom cišcenju koji je na Kosmetu planirala i izvršila
VojskaJugoslavije, a za koji je izvor bila Nataša Kandic, ispostavila se
kao gnusna laž.
Novinar Džek
Keli, koji ju je objavio 14. jula 1999. godine, izgubio je posao, trenutno
je pod istragom i gotovo sigurno po dosadašnjem toku istrage bice
maksimalno kažnjen. Nacionalov pouzdani izvor iz lista `USA
Tudej`,
koji je ž eleo da ostane anoniman jer je istraga u toku, istice
da bi Nataša Kandic da je državljanin Amerike takode, trenutno sedela na
`optuženickoj klupi`.
Ovom
ekskluzivnom pricom koju Nacional objavljuje, potvrduju se i ne samo
navodi nekoliko srpskih generala koji su tvrdili da Kandic iznosi grube
neistine kada je 1999. godine, ali i više puta kasnije, glasno u
javnosti
tvrdila da poseduje dokument u kome su ispisane naredbe, gde i
kada VJ treba da izvrši etni cko cišcenje na Kosovu i
Metohiji.
Prica koja
je dovela i do poslovnog ali i životnog kraha novinara `USA Tudeja`, Džeka
Kelija govori o `etnickom cišcenju sela Kusce`, kod Gnjilana u Kosovskom
Pomoravlju. List `Vašington post` koji se takode bavi ovom
pricom piš
e; `navodi su zasnovani na prici iz Beograda sa aktivistom za ljudska
prava Natašom Kandic`..., kojoj pak, Keli u tada objavljenom tekstu koji
je bio i na naslovnoj strani novine, nije pomenuo ime. Ime
Nataše
Kandic kao izvora koji tvrdi da ima u posedu izveštaj
Jugoslovenske armije, Keli navodi po prvi put pred
istragom.
- Novina
`USA Tudej` je sprovela internu istragu koju je vodio Mark Memot.
Istražitelj je razgovarao sa Natašom Kandic. Ona je priznala Memotu da
nikada nije imala u posedu onu svesku sa dokazima, i da nikada nije ni
videla dokaze za genocid koji je pocinila Vojska Jugoslavije - navodi za
Nacional izvor iz `USA Tudeja`, potanko upoznat sa detaljima istrage i
dodaje;
- Takode, za
vreme istrage Kandic je prvo rekla Memotu da nikada nije upoznala novinara
Kelija. Cak je jednom prilikom Keliju i jednom od glavnih ljudi u listu
Galageru rekla da se ne seca susreta sa Kelijem, ali uz izvinjenje i
obrazloženje da je imala mnogo razgovora za novinarima. Kasnije, ipak je
priznala da se srela sa Kelijem barem jednom - dodaje naš izvor i istice
da `tvrdnje da ništa ne zna o Keliju `padaju u vodu` jer je
tokom
istrage kao dokaz korišc en i telefonski listing Kelijevog telefona`: - Iz
listinga se vidi da je Keli nekoliko puta zvao kancelariju Nataše
Kandic.
-
precizira naš izvor iz `USA Tudeja`. Za razliku od izjave date
Amerikancima u okviru ozbiljne istrage, Nataša Kandic sa kojom je Nacional
stupio u kontakt pre dva dana, na pitanje da li poseduje dokument VJ sa
naredbom za etnicko cišcenje odgovorila je kao iz
rukava:
- Kako da
ne. To je zapravo dnevnik jednog oficira... - odgovorila je pre dva dana
Kandic i zamolila da je posle naših iznetih navoda pozovemo tokom sutraš
njeg dana. Dogovor da se iznova cujemo Kandic medutim,
nije
ispoštovala.
Tokom
jucerašnjeg dana uzaludno smo pokušali u nekokoliko navrata da stupimo u
kontakt sa njom. Iako joj je mobilni telefon bio ukljucen, ona se nije
javljala.
U `USA
Tudeju` veruju da su zapravo njihov novinar i Nataša Kandic u dogovoru
`pustili` lažnu pricu, a kao dokaz za to navode detalje iz
istrage:
- Dokumenta,
zapravo, nema, a to su, gotovo je sigurno, znali oboje u trenutku kada je
tekst pravljen. Keli je u više navrata tokom istrage menjao pricu o tome
ko je bio prisutan prilikom intervjua. Po jednoj od verzija pored njega i
Kandic, bili su prisutni prevodioci i dva istražitelja UN. Posle je na
pitanje istražitelja ko je bio prevodilac, i zahtev da navede ime bar
jednog, Keli naveo ime Danijele Jacamovic, koja je navodno u Beogradu.
Istražitelj Memot je pokušao preko ambasade USA u Beogradu da stupi u
kontakt sa prevodiocem, ali mu je odgovoreno da takva osoba ne postoji -
navodi naš izvor iz `USA Tudeja` i dodaje:
- Medutim,
dogodilo se da Memota pozove, navodno, taj prevodilac Jacamovic, i kaže mu
da je radila za Kandic i da zove iz Beograda. Cak do u tancine potvrdi i
Kelijevu pricu. Medutim, istragom i beleženjem brojeva telefona utvrd eno
je da osoba koja je zvala, nije iz Srbije, nego je Ruskinja, i da je poziv
bio iz Teksasa. Posle ovih saznanja Keli priznaje da se radi o laži i da
je u pitanju Ruskinja iz Teksasa. Tada je i dobio otkaz - precizira naš
izvor.
Na pitanje
upuceno našem sagovorniku iz `USA Tudeja` šta misli koji je bio interes
Nataše Kandic u celoj prici, on kaže:
- Šokantno
je da to neko radi svom narodu, pa ma šta mislio o njemu. Takode, ona je
borac za ljudska prava i postavlja se pitanje njenog kredibiliteta da se
takvim poslom uopšte bavi. Postavlja se veliko pitanje njene
odgovornosti.
- precizira
naš izvor iz `USA Tudeja`. K.D.
Ova novinska prica pisana je u vrlo
teškim trenucima za Vojsku Jugoslavije, narod u Srbiji i na Kosovu i
Metohiji. Bilo je to neposredno po potpisivanju Kumanovskog sporazuma i u
vreme povlacenja Vojske i progona Srba sa Kosmetskih prostora. Bila je to,
ne samo još jedna u nizu prica o navodnim genocodima koje su izvršili
Srbi, nego i umalo prilika za novinara Džeka Kelija, da dobije
najprestižniju novinarsku nagradu Pulicer. Šta je sa ovom pricom želela da
postigne Nataša Kandic, obzirom da se ne javlja na telefon
- ne
znamo.
Možemo samo
da pretpostavimo... Ipak, gotovo je neverovatno da je i dalje spremna za
dve price; jednu, kada daje izjavu istražitelju - da ne poseduje dokument
o etnickom cišcenju, da ga nikada nije ni videla, i onu drugu kada je niko
ne poziva na odgovornost osim one koju bi za javnu rec trebalo da ima pred
sobom samom i citaocima, a kada kaže da ga poseduje.
Inace, nije
zgoreg pomenuti da je selo Kusce oduvek bilo cisto srpsko selo, znaci i
pre rata na Kosmetu. Otuda je potpuno jasno da nije ni moglo biti izvrš
eno etnicko cišcenje. Takode, ceo taj kraj i tokom rata bio je prilicno
miran i jedini su sukobi bili sa UCK pred kraj rata prilikom njihovog
povlac enja iz podujevskog kraja, kada su ih planine vodile ka
Pomoravlju... Ipak, u nedostatku Kandickinog objašnjenja, može se
naslutiti da za pricu Kusce nije izabrano slucajno. Upravo je idealno, jer
u njemu žive samo Srbi. Dokaz je to, po tvorcima price, da je etnicko
cišcenje vec izvršeno.
http://www.inter-nacional.com/
| 
