|
|
Nisam optuživala bilo koga. Samo sam ponovo pomenula informacije koje su cirkuslisale u Prištini tog januara 1999. godine - kaže u eksluzivnoj izjavi za Danas Helena Ranta, finski stručnjak za sudsku medicinu i šef tima forenzičara koji su uoči intervencije NATO u Jugoslaviji istraživali slučaj Račak. Izjava je dostavljena elektronskom poštom.
Ranta je u intervjuu za nedeljno izdanje berlinskog lista Berliner cajtung izjavila da Tribunal u Hagu nije dovoljno ispitao detalje koji ukazuju da su u noći između 15. i 16. januara 1999. godine vođene teške borbe između srpskih snaga i pripadnika OVK i da je tom prilikom ubijeno i više srpskih vojnika.
Takva tvrdnja Helene Rante izazvala je različite reakcije, komentare i ocene u ovdašnjoj javnosti. To je bio i povod da list Danas zamoli Helenu Rantu da detaljnije pojasni ocene izrečene u tom intervjuu.
Da podsetimo, još od jaunara 1999. godine incident u selu Račak, nedaleko od Štimlja, bio je praćen kontroverzama i različitim interpretacijama. Tadašnji šef verifikacione misije OEBS Vilijem Voker odmah je događaj proglasio za masakr nad nedužnim i nenaoružanim albanskim civilima, koji su izvršili pripadnici srpske policije. Prema mnogim analizama, ova izjava i medijska kampanja koja je usledila nakon događaja bili su neposredni povod za već unapred priremljeno NATO bombardovanje Jugoslavije. Zvanična verzija tadašnje vlade u Beogradu bila je da se u Račku dogodio okršaj sa naoružanim pripadnicima OVK, ali da su tela poginulih naknadno premeštena i postavljena na način kako bi izgledalo da je reč o masakru civila. Slučaj Račak Haški tribunal je koristio kao glavni dokaz za "etničko čišćenje i masakr" nad nenaoružanim albanskim civilima na procesu Slobodanu Miloševiću.
Prema rečima Helene Rante, ona je za vreme boravka na Kosovu dobila informacije koje su ukazivale da je izvestan broj srpskih vojnika ubijen u Račku, kao i da su tamo sahranjeni članovi OVK. Grupa finskih forenzičara koju je predvodila Helena Ranta izvršila je detaljnu patološku analizu nađenih albanskih leševa i sprovela istražne radnje na sceni incidenta, ali istraga nije obuhvatila i ubijene srpske vojnike.
"Tim je dobio sudski nalog Okružnog suda u Prištini da ispita samo 40 tela koje su srpske vlasti prebacile iz seoske džamije u Račku u Prištinu, u ponedeljak 18. januara 1999. godine", objašnjava Ranta.
U odgovoru na pitanje Danasa, ona navodi da nije bilo pritisaka pojedinih predstavnika međunarodne zajednice da se slučaj srpskih vojnika ne uključi u istragu. "Sećam se jedino incidenta tokom rada u Prištini kad je srpski ministar zdravlja i socijalnog staranja zatražio da mu dam preliminarne informacije. Prirodno je da sam odbila da to učinim."
Finski patolog je u pomenutom intervjuu zatražila, takođe, da se objave slike koje su napravila dvojica fotografa pre dolaska posmatrača iz misije OEBS. Ove fotografije se ne nalaze u dokumentaciji konačnog izveštaja, gde se takođe, i ne pominje da se na fotografijama vidi da je najmanje jedno telo pomerano. To se, inače, nije moglo videti na fotografijama koje su napravili posmatrači OEBS.
"U vreme kad su vršene autopsije, raspolagali smo samo setom fotografija koje su nam dostavili članovi OEBS. Nešto kasnije sam u Štimlju videla desetine, čak i stotine fotografija iz Račka. Bile su izložene u opštinskoj zgradi, možete to nazvati čak i izložbom. Rečeno mi je da su slike napravili pripadnici OVK".
U izjavi za Danas, Ranta izražava neslaganje sa ocenom koju je objavio Berliner cajtung da konačan izveštaj finskih forenzičara ne sadrži dokaze da su albanski civili masakrirani u Račku januara 1999.
"Takva ocena zasniva se na tekstu objavljenom u časopisu Forenzik sajens internešenel gde su korišćeni samo rezultati autopsija, koji su dostavljeni srpskim vlastima i Evropskoj uniji u martu 1999. Konačan izveštaj pisan je mnogo kasnije, a autori teksta nisu imali pristup rezultatima istraga koje su sprovedene na mestu incidenta, od novembra 1999. do marta 2000. Izveštaj koji pokriva ove istrage dostavljen je jedino Tribunalu u Hagu u junu 2000. godine", rekla je na kraju Helena Ranta.
