Da li će Biljana Plavšić svedočiti u Hagu i u čiju koristKrupan svedok za Miloševića, Krajišnika...Bivša predsednica RS bi, ukoliko se pojavi na suđenju Slobodanu Miloševiću, trebala da svedoči o progonima muslimana i Hrvata, da potvrdi ili opovrgne iskaz lorda Dejvida Ovena da je Milošević 1993. imao dovoljnu moć nad bosanskim Srbima da ih prisili da prihvate Vens-Ovenov mirovni sporazumTužilaštvo Haškog tribunala trebalo bi ovih dana da završi izvođenje dokaza po optužnicama za Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika i predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Okončanje prvog dela suđenja poklapa se sa dvogodišnjicom početka ovog maratonskog procesa, 12. februara 2002. godine. Haški tribunal je suđenju Miloševiću do sada posvetio oko 300 dana, čime je već potučen rekord procesa protiv hrvatskog generala Tihomira Blaškića, koji je proglašen krivim posle 223 dana suđenja. Važni svedoci Tužilac je do sada izveo oko 300 svedoka, među kojima su hrvatski predsednik Stjepan Mesić, nekadašnji slovenački predsednik Milan Kučan, poslednji premijer bivše SFRJ Ante Marković, bivši predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović i bivši predsednik SRJ Zoran Lilić, mnogi međunarodni zvaničnici od kojih izdvajamo lorda Dejvida Ovena, Ričarda Holbruka, Veslija Klarka...
Do kraja ovog dela suđenja, prema rečima portparola glavnog tužioca Florans Artman, ostalo je još osam radnih dana, a tužilac očekuje da izvede još desetak svedoka. U Hagu se nezvanično pominje kako bi kao svedok Tužilaštva mogla da se pojavi i bivša predsednica Republike Srpske Biljana Plavšić. Ovu informaciju do zaključenja našeg lista nismo mogli da potvrdimo. Podsećamo da je Biljana Plavšić, koja je priznala krivicu za zločine za koje je tereti Tužilaštvo Haškog tribunala, osuđena na 11 godina zatvora i kaznu izdržava u Švedskoj. Prema rečima Aleksandra Pavića, glavnog političkog savetnika predsednika Republike Srpske, u periodu od avgusta 1996. do 1. jula 1997. godine, Plavšićeva je priznala ono što nije učinila, misleći da postupa ispravno preuzevši na sebe odgovornost za zločine koji su joj stavljeni na teret. Posle nagodbe s advokatima Plavšićeve, tužilac je odustao od optužbe za genocid, ali nije isključeno da bi ona svojim svedočenjem mogla da pomogne Tužilaštvu u optuživanju drugih. Nameće se pitanje da li će Haški tribunal zloupotrebiti saradnju Plavšićeva s Tužilaštvom, pozvati je da svedoči i optužiti srpski narod za genocid? Bez obaveza U nagodbi se, istina, nigde ne pominje obaveza svedočenja protiv Miloševića, Momčila Krajišnika i, eventualno, ukoliko dospeju pred sud, Radovana Kradžića i Ratka Mladića. Izvori "Glasa" bliski Biljani Plavšić kažu da je ona "slomljena" pretprošle jeseni, a da je "na njoj rađeno" od leta 1997. godine, te da su je američki advokati, navikli na nagodbe, ubedili da prizna krivicu radi smanjenja kazne. Bez obzira na nagodbu i priznanje, sama činjenica da je "dobila" svega 11 godina robije, što je isuviše blaga kazna za zločine za koje je optužena, upućuje na zaključak da, ukoliko se Biljana Plavšić pojavi kao svedok Tužilaštva, mogao bi to da bude završni čin pogodbe koju su napravili njeni advokati. Judžin O Saliven i Robert Pavić, koji su je branili pred Tribunalom i nagodili se s tužiocem, međutim, tvrde da svedočenje na drugim suđenjima u MKSJ nije deo nagodbe s Tužilaštvom. Ali, sama činjenica da je osuđena na tako malo vremensku kaznu za tako velike zločine koji su joj pripisani, a koje je sama priznala, upućuje na zaključak da je Tužilaštvo postupilo kao u slučaju Dražena Erdemovića, osuđenog na svega pet godina zatvora, iako je priznao 30 ubistava. Pušten je iz zatvora pre isteka kazne, a, verovatno, kao deo nagodbe, svedočio je na suđenju Miloševiću. Tako mala kazna Erdemoviću je izrečena jer je pomogao da se otvori slučaj Srebrenice. Šta će se otvoriti eventualnim Svedočenje bivše predsednice RS, bilo da se pojavi kao svedok Tužilaštva, bilo, što nije isključeno, u drugom delu suđenja kao Miloševićev svedok, biće veoma interesantno. Drugo je pitanje šta bi Plavšićeva mogla da kaže na sudu i koga bi mogla da tereti i za šta. Tokom dve godine, koje su prethodile izricanju presude, stekao se utisak da je ona tužiocu više bila potrebna kao svedok, nego kao optužena, te da bi kao takva otvorila neke nove slučajeve i pomogla da se dokažu zločini za koje se terete Krajišnik, Milošević, Karadžić, Mladić. Priznanjem krivice pomogla je samo tužiocu koji, moguće je, traži i više. Podsećamo na izjavu njenog nekadašnjeg savetnika Pavića, koji je rekao potpisniku ovih redova da je Plavšićeva bila redak svedok o prisustvu hrvatske vojske u Bosni pre međunarodnog priznanja i da je u Brodu videla masakre. Da li će i o tome svedočiti? Bivša predsednica RS zanimljivija je, međutim, tužiocu zbog drugih stvari. Ona je bila potpredsednik RS u vreme kada je predsednik bio Radovan Karadžić, od 1992. do 1996. godine. U predsedničku fotelju sela je pošto je Karadžić, pod pritiskom međunarodne zajednice, morao da se povuče s funkcije. Predsednica je postala na izborima održanim po pravilima ustanovljenim posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a upamćena je po sukobima s Miloševićem, što je veoma bitno tužiocu. Neslaganje s Miloševićem Plavšićeva je, podsećamo, odbila da se rukuje s Miloševićem kada je 1994. godine došao u Bosnu. Cilj njegove posete bio je da nju i njene saradnike ubedi da potpišu Vens-Ovenov mirovni plan. Kako je na suđenju Miloševiću, kao svedok optužbe, već svedočio kopredsedavajući Međunarodne mirovne konferencije za bivšu Jugoslaviju od 1992. do 1995. Dejvid Oven, koji je rekao da je Milošević 1993. imao dovoljnu moć nad bosanskim Srbima da ih prisili da prihvate Vens-Ovenov mirovni sporazum, ali da on nije želeo da učini ništa što bi moglo dovesti do poraza srpske strane u ratu, očekuje se da Plavšićeva potvrdi, ili opovrgne ovaj iskaz. Mnogo je pitanja na koja bi Plavšićeva trebalo da odgovori. Između ostalog, da li je i koliki bio uticaj Miloševića u JNA i da li su jedinice JNA zaista prelazile preko Drine. Svakako će biti reči i o blokadi granice prema Republici Srpskoj, pošto što su bosanski Srbi odbili mirovni plan, da li su Vojsci RS iz Srbije stizale isporuke nafte, oružja i municije… Imaće i tužilac i Milošević o mnogo čemu da popričaju s Plavšićevom. Podsećamo i da se s puno žustrine predsednica RS okomila na Miloševića 1995. godine, kada ga je javno kritikovala zbog prihvatanja Dejtonskog sporazuma. Hoće li ponoviti te kritike u Hagu i kako će taj svoj tadašnji stav obrazložiti, ako joj se pruži prilika? Plavšićeva bi, ukoliko se pojavi u sudnici, trebalo da svedoči o progonima, s obzirom na to da ih je priznala kao zločin protiv čovečnosti. Uz njenu pomoć, ako bude svedočila, Tužilaštvo će nastojati da dokaže Miloševićevu komandnu odgovornost i umešanost Jugoslovenske narodne armije u sukobe u Bosni i Hercegovini. Odnosno, da dokaže da je SRJ izvršila agresiju na Bosnu i Hercegovinu, kao i da se potvrde optužbe za navodni genocid. Nije isključena ni mogućnost da tužilac uopšte ne pozove Plavšićevu da svedoči. Ali, to može da učini Milošević u drugom delu suđenja, kada bude izvodio svoje dokaze kojima bi trebalo da opovrgne navode optužbe. Plavšićeva će u tom slučaju, ukoliko sudsko veće proceni da je njeno svedočenje od velike važnosti za dokazivanje istine, morati da se odazove pozivu Suda i odgovarati najpre na Miloševićeva pitanja, a potom da se podvrgne unakrsnom ispitivanju tužioca. Ukoliko Milošević u drugom delu suđenja pozove Plavšićevu kao svog svedoka, što nije isključeno, čak i ako se prethodno pojavi kao svedok optužbe, on će sigurno nastojati da pokaže kako se "Zapad svojevremeno dodvoravao Plavšićevi, čiji im je nacionalizam bio prihvatljiv". Posledice Uspe li tužilac da dokaže Miloševiću genocid, za šta je već na 46 godina zatvora osuđen jedan Srbin - Radislav Krstić, nekadašnji zamenik komandanta Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske, posledice bi bile dalekosežne. Pre svega, Srbi bi dobili epitet genocidnog naroda, što bi se kasnije formalizovalo pred Međunarodnim sudom pravde, a žrtve navodnog genocida mogle bi da traže odštetu. Poput lančane reakcije, moglo bi se dogoditi da se izvede zaključak kako je i Republika Srpska državna tvorevina nastala na genocidu, pa bi kao takva na nekom novom "Dejtonu" bila ukinuta i utopljena u federalnu Bosnu i Hercegovinu. Ni državna zajednica Srbija i Crna Gora ne bi dobro prošla. Kako je genocid najteži zločin koji se pripisuje Miloševiću, sigurno će tužilac, ukoliko je pozove da svedoči, očekivati da izvuče korist iz tvrdnje Biljane Plavšić da je postojao projekat za etničko čišćenje muslimana i Hrvata i da je ono vršeno planski. I, da je sve rađeno sa znanjem Miloševića, uključujući i događaje u Srebrenici. Tužilac će se u tom slučaju svakako potruditi da Plavšićeva ponovi i obrazloži svoje tvrdnje o organizovanom progonu i pomogne u dokazivanju Miloševićeve komandne odgovornosti, iz čega bi se izveo zaključak da je JNA bila okupatorska vojska u Bosni i Hercegovini. Sve zajedno bi, ukoliko se dokažu navodi optužbe, moglo da ima štetne posledice i po SRJ. Odnosno, moglo bi da utiče na tužbu koju je BiH podnela protiv naše zemlje u Međunarodnom sudu pravde u Hagu. U svakom slučaju, kad god i u kojoj god ulozi se pojavila u sudnici, bilo kao svedok Tužilaštva ili Miloševića, pravni savetnici optuženog očekuju da će Plavšićeva, kroz unakrsno ispitivanje, biti diskreditovana. I, da će biti demaskirana pogodba oko njenog priznanja krivice, ukoliko je postojala. Čak i ako se ne pojavi na suđenju u slučaju Milošević, priznanje krivice, ipak, joj može doneti još jedan sudski poziv: da svedoči u slučaju Krajišnika, s kojim je bila kooptužena. Ljiljana Staletović |
||||||||||||||||||||
Glas
javnsoti,
Nedelja, 25. januar, 2004
Dosije:
