Od medijskog spektakla do šturih vesti
Svojim nastupom u sudnici, načinom na koji je unakrsno ispitivao svedoke, bivši jugoslovenski predsednik pobrao je simpatije čak i onih koji su ga mrzeli
Pune dve godine u sudnici broj tri Haškog tribunala, bivši jugoslovenski i predsednik Srbije Slobodan Milošević bori se sam protiv glavne tužiteljke Karle del Ponte, njenih optužbi i svedoka. Njegovo suđenje, najavljivano kao proces stoleća, ubrzo nije više bilo medijski spektakl, kako je to izgledalo na današnji dan pre dve godine. U početku je ovo suđenje izazivalo veliku pažnju kako domaće tako i međunarodne javnosti, ali je ona vremenom opadala. Suđenje Miloševiću postajalo je udarna medijska vest samo kada bi se kao svedoci pojavili međunarodni zvaničnici, poput Medlin Olbrajt ili Vesli Klarka.
Milošević je svojim nastupom pred sudijama ubrzo pokupio simpatije i većine onih koji su bili protiv njega. Način na koji je unakrsno ispitivao svedoke, uz neverovatno poznavanje činjenica uz čiju je pomoć obarao iskaze, prikazalo ga je i kao dobrog pravnika.
 | ||||
 |
|
Hronologija Milošević je uhapšen 10. aprila 2001. u Beogradu, a u Hag je prebačen 28. juna iste godine. Bio je to zvezdani trenutak Suda, koji su zaposleni proslavili ispijanjem šampanjca. Pred Sud je Milošević prvi put stupio 3. jula, kada je odbio da se izjasni o optužnici za Kosovo i kazao da ne priznaje Haški tribunal. Isto je ponovio i prilikom izjašnjavanja o optužnici za Hrvatsku 29. novembra 2001. i nekoliko nedelja kasnije za Bosnu i Hercegovinu, 11. decembra. |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Tužilaštvo Haškog tribunala trebalo bi 19. februara da završi izvođenje dokaza po optužnicama za Kosovo, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku protiv bivšeg jugoslovenskog i predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Optužnice ga terete za ratne i zločine protiv čovečnosti na Kosovu i Metohiji, za ratne zločine u Hrvatskoj i genocid tokom rata u Bosni i Hercegovini. Milošević je optužen na osnovu individualne krivične odgovornosti, član 7 (1) Statuta MKSJ i na osnovu krivične odgovornosti nadređenog, član 7(3) Statuta MKSJ, za teške povrede ŞŽenevske konvencije iz 1949. godine, kršenje zakona i običaja rata i genocid u BiH.
Suđenje Miloševiću počelo je na današnji dan, pre dve godine, kada je glavni tužilac Karla del Ponte dala uvodnu reč po optužnici za Kosovo. Izvođenje dokaza Tužilaštva po ovoj optužnici završeno je 11. septembra 2002. godine, a 26. septembra počelo je suđenje po optužnicama za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
Okončanje prvog dela suđenja, odnosno završetka izvođenja tužiočevih dokaza i saslušanja njegovih svedoka, poklapa se sa dvogodišnjicom početka ovog maratonskog procesa, 12. februara 2002, koje od prvog dana, u TV prenosu prati veliki broj građana Srbije.
Povodom druge godišnjice od početka suđenja, portparol glavnog tužioca Haškog tribunala Florans Artman kaže za "Glas" da Tužilaštvo nema pravo da komentariše proces koji je u toku. Jedino sudije mogu da analiziraju i na kraju donesu presudu.
- Mi možemo da govorimo o tehničkim stvarima. Dve godine suđenja poklopilo se sa krajem izvođenja dokaza koji ga terete. Računamo da je do sada na iznošenje dokaza optužbe utrošeno oko 300 dana i trebalo bi da bude izvedeno 315 svedoka. Tužiocu su ostala još svega dva radna dana za dokazivanje navoda optužbe - kaže Artmanova i dodaje da se proces odužio, jer je zbog bolesti optuženog suđenje više puta prekidano. Usled toga je, podseća naša sagovornica, ustanovljen novi ritam suđenja, pa se sa celodnevnog rada prešlo na rad od 9 do 13,30 i to svega tri dana u sedmici.
| ||||
|
|
Rekord Haški tribunal je suđenju Slobodanu Miloševiću do sada posvetio više od 300 dana, čime je već potučen rekord procesa protiv hrvatskog generala Tihomira Blaškića, koji je proglašen krivim posle 223 dana suđenja. Tužilac je izveo 315 svedoka. Miloševiću će, po završetku prvog dela suđenja, biti određen isti broj radnih dana koliko je na raspolaganju imalo Tužilaštvo, a moći će da dovede isti broj svedoka. Presuda će, najverovatnije biti doneta 2006. ili 2007. godine. |
|
|
|
| |||
|
| |||
| ||||
Srpski ministar pravde Vladan Batić kaže da nije pažljivo pratio ovo suđenje,
ali ocenjuje da je ono poprilično neefikasno.
- Često se zamera našim
sudovima da nisu efikasni, ali su u poređenju sa Haškim i brzi i efikasni. Druga
stvar je da ovaj proces ima političke dimenzije i tako će biti sve dok ne počne
s radom Stalni međunarodni krivični sud, čije je sedište takođe u Hagu -
naglašava Batić uz primedbu da su praksa Tribunala i Pravila promenljivi.
Sam Milošević i njegovi pravni savetnici Zdenko Tomanović i Dragoslav Ognjanović, kao i ostali članovi pravničkog tima koji su mu pomagali, više puta su upućivali kritike na rad Suda i Tužilaštva, počev od pomenutih izmena pravila, do izmena redosleda izvođenja svedoka.
Jedan od advokata iz tima Miloševićevih pravnih savetnika, advokat Dragoljub Tomašević, upozorava na mnogobrojna kršenja prava optuženog, počev od nelegitimnosti samog Suda, osnovanog Rezolucijom SB UN, preko nelegitimnog hapšenja u Beogradu, do činjenice da je čitav proces politički.
- Među najdrastičnija kršenja Miloševićevih prava navodim činjenicu da ne bi smelo da bude suđenja dok se njegovo zdravstveno stanje ne sanira. On se vraća u sudnicu posle nekoliko dana prekida iako nije ozdravio, što još više utiče na njegovo zdravlje. Druga je stvar što on nije ravnopravna strana u postupku, čak ni po Statutu Tribunala. Milošević nije ravnopravan s tužiocem ni kada je u pitanju prilaz dokumentima koji u Hag stižu iz Beograda, niti će imati dovoljno vremena za pripremu iznošenja svojih dokaza u cilju obaranja navoda optužbe. Iz jednog neprava ide se u drugo - ističe Tomašević.
- Sud će odobriti tri meseca Miloševiću za pripremu svoje odbrane, odnosno, kako on sam kaže, iznošenja istine. Pitanje je kako će kontaktirati sa svedocima i uzimati izjave, kada će biti u pritvorskoj jedinici UN u Ševeningenu?
