Molitveni dorucak za jedne stvar prestiza, a za druge
demonstracija moci SAD
Prilika za CIA i demonstraciju moci
masonski obred deljenja hleba i vina
Pozvaju se oni koji americke interese stavljaju ispred interesa sopstvenih zemalja, a pozivi na molitveni dorucak sluze i za prikrivanje kontakata americkih obavestajnih sluzbi sa ljudima koji su im interesantni
BEOGRAD - Nacionalni molitveni dorucak u Vasingtonu ovih dana predstavlja predmet velikog interesovanja javnosti, pre svega zbog ubedjenosti da pozivanje ili nepozivanje pojedinih politicara odrazava stav americke administracije prema odredjenoj zemlji.
Uprkos cinjenici da pozive na dorucak upucuju sami kongresmeni, kongresni odbori ili senatori, a ne admistracija, mnogi domaci i strani politicki analiticari smatraju da se radi o selektivnom pozivanju onih ljudi koji bezuslovno zagovaraju proamericku politiku u drzavama iz kojih dolaze. Iz ovog razloga, ima i misljenja da molitveni dorucak poseduje i znacenje inicijacije, odnosno uvodjenja novih poslusnika u mrezu takozvanog novog svetskog poretka.
- Ovaj dogadjaj, pre svega, jeste ispoljavanje moci SAD koje promovisu svoju ulogu stozera sveta. Tamo su pozvani ljudi koji imaju izrazito proamericke stavove, a americke interese neretko stavljaju ispred interesa sopstvenih zemalja, sto se vidi iz cinjenice da tamo nema onih koji se ne slazu sa spoljnom politikom SAD - kaze za "Balkan" vojni analiticar Milovan Drecun.
Prema njegovim recima, ovaj skup nema bitnu ulogu u zapocinjanju politickih i medjudrzavnih poslova, ali je svakako znacajan za uspostavljanje licnih kontakata medju pozvanima. Osim toga, kaze on, pozivi na molitveni dorucak neretko sluze za prikrivanje kontakata americkih obavestajnih sluzbi sa ljudima koji su tim sluzbama interesantni.
- Molitveni dorucak daje direktnu i indirektnu direktivu pozvanima o tome koji je nacin ponasanja pozeljan, i koji se pravac delovanja od njih ocekuje. Zato se ne treba cuditi izjavama pojedinih politicara koji, po povratku s ovog dogadjaja tvrde da se ulazak u Evropsku Uniju moze ostvariti jedino preko Amerike, sto je besmisleno - zakljucuje Drecun, isticuci cinizam "molitvenog" okupljanja ciji je inicijator drzava koja svoje vojne intervencije imenuje verskim simbolima, kao sto je bio slucaj s "Milosrdnim andjelom".
Politicki analiticar Tomislav Kresovic takodje smatra da se na molitvenom dorucku, koji je "demonstracija moci SAD", okupljaju ugledne licnosti iz politickog i javnog zivota, koje, pri tom, poseduju minimum "politicke i moralne savesti". Prema njegovim recima, procedura doruckovanja je deo masonskog obreda u znacenju "deljenja hleba i vina s americkim predsednikom".
- Ova procesija sluzi za razmenjivanje misli i informacija na globalnom nivou, a vladarima iz senke pogoduje da utvrde snagu americke politike - kaze Kresovic, objasnjavajuci da se poziv na molitveni dorucak moze shvatiti kao vrsta preporuke za uspostavljanje vaznih kontakata.
G. Medic
Prvi dorucak s Ajzenhauerom
Nacionalni molitveni dorucak u Vasingtonu odrzava se svakog prvog cetvrtaka u februaru. Tradiciju je 1942. godine ustanovila grupa senatora i kongresmena koji su se sastajali jednom nedeljno kako bi razgovarali o svojim svakodnevnim duhovnim potrebama.
Manifestacija je sadasnji oblik dobila 1953. godine kad su senatori i kongresmeni na molitveni dorucak pozvali tadasnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera. Od tada, dorucku svake godine prisustvuju politcki, verski i civilni lideri iz celog sveta, a broj zvanica dostize oko 4.000 ljudi.
Osim lidera Kongresa, dorucku redovno prisustvuju predsednik i potpredsednik Sjedinjenih Drzava, kao i brojni zvanicnici administracije.
Rucak i vecera mnogo znacajniji
Bivsi diplomata pri UN Darko Trifunovic smatra da su poziv na molitveni dorucak primali ljudi koji su procenjeni kao znacajni politicki i drustveni subjekti u svojoj zemlji. Prema njegovim recima, prisustvovati ovoj manifestaciji stvar je prestiza, ali je ipak mnogo znacajnije ostati na rucku i veceri koji sledi posle dorucka, za sta je odredjeno mnogo manje zvanica.
- Molitveni dorucak je jedinstvena prilika da predstavnici jedne zemlje stupe u kontakt s sirim krugom pripadnika americke administracije, sto se posebno odnosi na neformalne bilateralne susrete. Ovde je veoma znacajna uloga diplomatskih predstavnistava koja pokusavaju da zainteresuju americke predstavnike za svoju zemlju - istice Trifunovic, naglasavajuci da je domaca diplomatija zatajila u mnogo cemu, a narocito ne ostvarujuci kontakte s Amerikancima srpskog porekla, od kojih su mnogi bili cak i clanovi Kongresa.
Prilika za CIA i demonstraciju moci
masonski obred deljenja hleba i vina
Pozvaju se oni koji americke interese stavljaju ispred interesa sopstvenih zemalja, a pozivi na molitveni dorucak sluze i za prikrivanje kontakata americkih obavestajnih sluzbi sa ljudima koji su im interesantni
BEOGRAD - Nacionalni molitveni dorucak u Vasingtonu ovih dana predstavlja predmet velikog interesovanja javnosti, pre svega zbog ubedjenosti da pozivanje ili nepozivanje pojedinih politicara odrazava stav americke administracije prema odredjenoj zemlji.
Uprkos cinjenici da pozive na dorucak upucuju sami kongresmeni, kongresni odbori ili senatori, a ne admistracija, mnogi domaci i strani politicki analiticari smatraju da se radi o selektivnom pozivanju onih ljudi koji bezuslovno zagovaraju proamericku politiku u drzavama iz kojih dolaze. Iz ovog razloga, ima i misljenja da molitveni dorucak poseduje i znacenje inicijacije, odnosno uvodjenja novih poslusnika u mrezu takozvanog novog svetskog poretka.
- Ovaj dogadjaj, pre svega, jeste ispoljavanje moci SAD koje promovisu svoju ulogu stozera sveta. Tamo su pozvani ljudi koji imaju izrazito proamericke stavove, a americke interese neretko stavljaju ispred interesa sopstvenih zemalja, sto se vidi iz cinjenice da tamo nema onih koji se ne slazu sa spoljnom politikom SAD - kaze za "Balkan" vojni analiticar Milovan Drecun.
Prema njegovim recima, ovaj skup nema bitnu ulogu u zapocinjanju politickih i medjudrzavnih poslova, ali je svakako znacajan za uspostavljanje licnih kontakata medju pozvanima. Osim toga, kaze on, pozivi na molitveni dorucak neretko sluze za prikrivanje kontakata americkih obavestajnih sluzbi sa ljudima koji su tim sluzbama interesantni.
- Molitveni dorucak daje direktnu i indirektnu direktivu pozvanima o tome koji je nacin ponasanja pozeljan, i koji se pravac delovanja od njih ocekuje. Zato se ne treba cuditi izjavama pojedinih politicara koji, po povratku s ovog dogadjaja tvrde da se ulazak u Evropsku Uniju moze ostvariti jedino preko Amerike, sto je besmisleno - zakljucuje Drecun, isticuci cinizam "molitvenog" okupljanja ciji je inicijator drzava koja svoje vojne intervencije imenuje verskim simbolima, kao sto je bio slucaj s "Milosrdnim andjelom".
Politicki analiticar Tomislav Kresovic takodje smatra da se na molitvenom dorucku, koji je "demonstracija moci SAD", okupljaju ugledne licnosti iz politickog i javnog zivota, koje, pri tom, poseduju minimum "politicke i moralne savesti". Prema njegovim recima, procedura doruckovanja je deo masonskog obreda u znacenju "deljenja hleba i vina s americkim predsednikom".
- Ova procesija sluzi za razmenjivanje misli i informacija na globalnom nivou, a vladarima iz senke pogoduje da utvrde snagu americke politike - kaze Kresovic, objasnjavajuci da se poziv na molitveni dorucak moze shvatiti kao vrsta preporuke za uspostavljanje vaznih kontakata.
G. Medic
Prvi dorucak s Ajzenhauerom
Nacionalni molitveni dorucak u Vasingtonu odrzava se svakog prvog cetvrtaka u februaru. Tradiciju je 1942. godine ustanovila grupa senatora i kongresmena koji su se sastajali jednom nedeljno kako bi razgovarali o svojim svakodnevnim duhovnim potrebama.
Manifestacija je sadasnji oblik dobila 1953. godine kad su senatori i kongresmeni na molitveni dorucak pozvali tadasnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera. Od tada, dorucku svake godine prisustvuju politcki, verski i civilni lideri iz celog sveta, a broj zvanica dostize oko 4.000 ljudi.
Osim lidera Kongresa, dorucku redovno prisustvuju predsednik i potpredsednik Sjedinjenih Drzava, kao i brojni zvanicnici administracije.
Rucak i vecera mnogo znacajniji
Bivsi diplomata pri UN Darko Trifunovic smatra da su poziv na molitveni dorucak primali ljudi koji su procenjeni kao znacajni politicki i drustveni subjekti u svojoj zemlji. Prema njegovim recima, prisustvovati ovoj manifestaciji stvar je prestiza, ali je ipak mnogo znacajnije ostati na rucku i veceri koji sledi posle dorucka, za sta je odredjeno mnogo manje zvanica.
- Molitveni dorucak je jedinstvena prilika da predstavnici jedne zemlje stupe u kontakt s sirim krugom pripadnika americke administracije, sto se posebno odnosi na neformalne bilateralne susrete. Ovde je veoma znacajna uloga diplomatskih predstavnistava koja pokusavaju da zainteresuju americke predstavnike za svoju zemlju - istice Trifunovic, naglasavajuci da je domaca diplomatija zatajila u mnogo cemu, a narocito ne ostvarujuci kontakte s Amerikancima srpskog porekla, od kojih su mnogi bili cak i clanovi Kongresa.
