PROCENA
Dodvoravanje tuđinima
Protiv činjenica ne treba argumentovati. Mnogima, kao na primer gospođi Borki Pavićević (dalje B P), to ne dopire do shvatanja. Argumenti BP su da po Srbiji vršljaju nekakvi "kvazinacionalisti" "patriote po zanimanju" itd.
Podstrekujući je, istim vokabularom služio se i naš novinar trudeći se da očito inscenirani intervju prikaže kao spontan. A sve izgleda pomalo drugačije.
Iako sam nekada imao dileme da li je paradoksalna činjenica da je neko manji Srbin ako to neće nego ako to nije, nastupi nekih perjanica nekih NVO? dakle nekih Nataša, Biserki Borki, Sonja... hoćete još (?) iznova razvejavaju dileme: činjenica je ispravna. Srpski nacionalizam kao takav je omeđio Sveti Sava stvaranjem Srpske pravoslavne crkve, organski vezane sa srpskim nacionom, da je drugačije, stvarao bi Pravoslavnu crkvu u Srbiji, pa bi Srbi, tada mogli da budu kao Nataša ili Borka ali bi morali najpre da pljunu na sv. Nikolaja žičkog, Njegoša, Radoslava Bratića ili Ljubomira Simovića i Matiju Bećkovića; žive legende našeg pesništva, na oca Tadeja; itd.
Ako nisu srpski nacionalisti (makar i pežorativno) i Srbi ovih godina prihvatili nekoliko stotina hiljada genocidno proteranih srba iz Hrvatske i sa Kosmeta, tada ih je valjda prihvatila BP i "Centar za kulturnu dekontaminaciju" budući da su oni tada bili toliko kontaminirani srpstvom pa ih je parama od svojih sponzora stambeno obezbeđivala, kulturno uzdizala, zapošljavala, ha! I nije se rat vodio za to ko će pre stići na Dedinje ili bar ne uglavnom.
Srbi su ga vodili da se odbrane od moguće islamizacije i radi odbrane od povampirenog ustaštva, Hrvati za teritoriju, državu, Arbanasi isto. Neki Miloševićevi generali i ratni profiteri jesu trčali da unovče "pobedu"u ratu ali oni imaju imena. I zna se kad je ko došao na Dedinje.
Doduše, ako bi smo poredili sadašnji omekšani i slatkorečivi, jezik (zamislite) sa ondašnjim npr. iz 1999. može se reći kako i BP igra na kartu poslovične srpske zaboravnosti, a te 1999. u jeku masakriranja našeg naroda: Grdelica, Čačak, Varvarin... i neprestanih pretnji od okupacije naše zemlje, BP putem raznih "radio mostova" uz pomoć radija "Slobodna Evropa" i "Glasa Amerike" nedirnuta od "neonacista" i "fašista" kako se tada izražavala, iz Srbije sa svojim zagrebačkim prijateljima razglabala kako posle rata najefikasnije denacifikovati one koji neskriveno ispoljavaju svoju nacionalnu pripadnost. Toliko o obostranim, mojim i njenim, reminiscencijama.
Neki ljudi jednostavno imaju potrebu da pljunu na svoje bližnje kako bi se dodvorili daljnjima i možda bi neko trebalo to pljuvanje povremeno da "dekontaminira". Vuk Drašković u "Nožu" kaže "nema većeg Turčina od poturčenog Srbina", a Dušan Savković kroz usta svog Apisa uspostavlja gotovo dijagnozu "... Srbi i te kako vole i cene čoveka-svinju. Poštuju ga. Srbi su srećni kada je nad njima čovek-svinja..."
Na kraju, dodao bih da mi srpski nacionalisti nikada nismo količinu istine
merili količinom gluposti koja je baca pod noge ali ni količinom gneva koja je
satire pa nestrpljivo iščekujem i jedno i drugo.
Zahvaljujem
