|
 Да ли се рат у некој земљи може планирати
тако да изгледа да је избио “спонтано”, независно од спољњег фактора? Да
ли се нека земља може довести до распада а да то међународна заједница
правда унутрашњим нагомиланим противречностима и чак се појављује као
посредник у решавању настале кризе?
Наравно да може. Распад
Југославије, грађански рат у њеним бившим републикама и планови за даље
комадање земље одавно су били замишљени на затвореним конференцијама
Билдерберг клуба, који свој програм стварања светске владе спроводи са
мање или више успеха већ неколико деценија.
Сада ће они који исмевају
“теорију завере” скочити и на сав глас демантовати ова размишљања као
благу параноју аутора текста. Но, погледајмо чињенице. Прво, списак
учесника редовне годишње конференције за 1995. и 1996. годину. Учесници су
били, између осталих, лорд Карингтон, Ханс ван ден Брук, Вили Клас, Хозе
Кутиљеро, Ричард Холбрук, Торвалд Столтенберг, Франц Враницки, Џорџ Сорош,
Карл Билт. Све миротворци који су покушавали да разреше југословенску
кризу.
Иако се са годишњих конференција Билдерберга не издају званична
саопштења, информације о дневном реду и темама о којима се разговара ипак
процуре у јавност. Није да су билдерберговци тајна организација, они само
“воле да раде дискретно”.
Ово је тачно, нарочито у случају
Југославије.
ЗАМКА ЗА СРБИЈУ
На конференцији одржаној 1996.
године одлучено је да Бил Клинтон добије и други мандат америчког
председника. Да чим то постане, прекрши дато обећање да ће повући америчке
трупе из Босне, да их размести у околним земљама, првенствено у Мађарској,
и да команду над војним снагама у Босни добије немачки генерал, што се и
остварило у октобру месецу 1996. године.
Други важан задатак
билдерберговаца око кога су се сложили било је даље провоцирање Срба, не
само преко оптужби за ратне злочине већ и кроз подстицање сепаратизма на
Косову. У овом потенцијалном сукобу између Срба и Албанаца, који нису
задовољни аутономијом у оквиру Србије већ траже независну државу,
дестабилизацију региона треба проширити на Грчку, Албанију, Бугарску,
Турску и Русију, унутар кога треба да се нађу беспомоћне трупе САД-а и
НАТО пакта, што ће бити разлог за веће ангажовање на смиривању ратног
пожара. Да би се политичка ситуација гурала у правцу конфликта, америчка
влада је у два маха, 1992. и 1993. године, претила Слободану Милошевићу
ратном одмаздом “у случају конфликта на Косову проузрокованог српском
акцијом”. Даљњи ударац на српски понос и интензивирање мешања у унутрашње
ствари земље било је успостављање “званичног присуства” у “главном граду
Косова”.
Осећајући замку, српска власт се ограничила на кратке
репресивне полицијске акције против побуњеника на Косову, од којих ни
једна није била довољан разлог да се Билдерберг ангажује на задобијању
америчке и европске јавности за пуно ангажовање против Србије. Зато се
приступило методичној подршци, финансирању и наоружавању УЧК-а, како би се
ситуација погурала у правцу озбиљнијих оружаних конфликта. Билдербергу је
требао овај рат, и то одмах.
ПОДЕЛА СВЕТА НА ТРИ УНИЈЕ
По
устаљеној шеми, годишња конференција за 1999. годину одржана је од 3. до
6. јуна у луксузном летовалишту Пења Лонга у Синтри, Португалија. Ретко
када је интересовање новинара за Билдерберг било тако изражено као те
године, поготово што је агресија на Југославију заустављена, да ли
случајно, дан пре почетка конференције.
Друга, и најважнија тема
конференције, била је “рат на Косову”, која је укључивала и разговор око
формирања Велике Албаније, које ће уследити после периода “старатељства”
над “независним Косовом”, као и разговор о даљем комадању Југославије. То
је део плана генералног исправљања граница региона, са циљем продужавања
регионалне нестабилности и конфликта, и реконструкције, вредне милијарде
долара, уништене регионалне инфраструктуре.
Подстакнути конфликтом на
Косову Тони Блер и други европски лидери поставили су темеље заједничке
одбрамбене политике која ће омогућити Европској Унији да изводи војне
операције у земљама ван својих граница. Пакт који је усвојен на самиту ЕУ
у Келну замишља употребу европских трупа за интервенцију у кризама ради
одржавања мира и пружања хуманитарне помоћи под патронатом НАТО, али без
америчког учествовања. Способност ЕУ да створи снаге независне од савеза
са Америком је витална у прибављању Унији дипломатског и безбедносног
утицаја који јој је дуго недостајао. Повлачење Америке је у складу са
стварањем “Еуро армије”, која ће у ЕУ заменити НАТО. Војска САД ће бити
основ војних снага Америчке Уније, а и за Азијску Унију ће се формирати
војне интервентне снаге.
„САДА КОСОВО, СУТРА ИЗРАЕЛ“
Цела идеја
је да се свет подели у три зоне, а у свакој ће постојати независна војна
сила која ће гарантовати њен опстанак. Ово је дугорочни план Трилатералне
комисије, стварање Европске, Азијске и Америчке уније, што је “Асошијетед
прес” објавио још 29. јануара 1997. године, поводом састанка светске елите
у Давосу. За овај план живо је заинтересован и Билдерберг клуб, који после
рата у Босни и комадања Југославије, прижељкује нови конфликт, и то на
Блиском Истоку, поготово што су интереси неких чланова Билдерберга у
контроли светске трговине нафтом посебно изражени.
Зато су у Синтри
започете припреме за “Блискоисточну мировну нагодбу”. Ова нагодба
подразумева проглашење палестинске државе и коначно решење проблема
Јерусалима. Цитат са конференције: “Резултати за Израел неће бити добри”.
Ова тачка дневног реда објаснила је присуство на конференцији у Синтри
представника јеврејске заједнице из Израела и света, као и присуство
важних представника арапских режима који су противници Израела. Цитат са
конференције: “Договор око Јерусалима је постигнут, а проблем Голана је
управо сређен”.
Неколико недеља пре конференције, Аријел Шарон је
изјавио: “Сада Косово, Израел ускоро!” Због ове изјаве био је жестоко
критикован, али ова изјава добија на тежини сада када је одлучено да се и
на Блиском Истоку, као и на Балкану, изврши промена државних граница и
стварање нових држава. Сваки отпор Израела у наметнутом решењу
палестинског питања ће неизбежно водити још једном конфликту створеном и
контролисаном од стране Билдерберга. Као што ће то бити случај и приликом
стварања фантомске државе Косово, на штету територијалних и националних
права Срба. За сада, полако али сигурно, међународна заједница припрема
атрибуте државности Косова, а многи најављују “финално решење” за 2005.
годину. Да ли ће се планови Билдерберг клуба остварити до њихове годишње
конференције за ту годину, и да ли ће тријумфално прославити постизање још
једног великог стратешког циља, остаје да се види.
ГРАНИЦЕ
РАДОЗНАЛОСТИ
“Немам никаквих министарских обавеза да дам дневни ред или
записник састанка Билдерберга, коме сам присуствовао у мају месецу ове
године”, хладно је одговорио лорд Џорџ Робертсон, тада британски министар
одбране и донедавни генерални секретар НАТО-а, на захтев посланика
британског парламента, 20. јула 1998, да стави на увид “списак главних
тема о којима се расправљало на Билдербергу, приложи дневни ред и записник
са састанка у Библиотеци”.
ПРЕПОРУКА ЗА ЋУТАЊЕ
“Захваљујемо
директорима ,Вашингтон Поста’, ,Њујорк Тајмса’, магазина ,Тајм’ и других
значајних публикација што су узели учешће у прослави, као и зато што нису
нарушили дискрецију на коју су се обавезали пре скоро 40 година. Ми не
бисмо били у стању да овај светски пројект доведемо до краја да смо ових
година били изложени светлу публицитета. Али, свет је данас просветљенији
и више наклоњен мондијализму, који ће човечанству уместо рата донети само
мир и просперитет”, рекао је Дејвид Рокфелер “слободној штампи”
демократских земаља у Немачкој, 1991.
године
|
