-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA1
======================================================================
B92.NET na WAP-u
Svi korisnici WAP servisa sada mogu, putem svojih mobilnih telefona,
prelistavati stranice sajta B92. Dovoljno je da u Bookmark/Favorites svog
telefona unesete adresu naseg sajta, koji je prilagoden ovom servisu:
http://wap.b92.net/
Od sadrzaja koji su trenutno prilagodeni upotrebi putem WAP mreze, to su
dnevne vesti, vesti iz sporta, tv program, kao i vremenska prognoza. U
najskorije vreme planiramo da prosirimo ove sadrzaje, o cemu cemo vas na
vreme obavestiti.
Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi
na nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard).
======================================================================
IZVORI EU: KOŠTUNICA VEROVATNO 23. MARTA U BRISELU
Brisel -- Srpski premijer Vojislav Koštunica verovatno će doputovati u
Brisel na razgovore o "daljem jačanju veza Srbije i Evropske unije",
23. marta kada se održava sastanak šefova diplomatija evropske
petnaestorice, saopštili su zvanični izvori EU. Kako su agenciji Beta
rekli zvaničnici bliski visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i
bezbednost Havijeru Solani, u dogovoru sa irskim predsedništvom Unije
još uvek se radi na konačnom utvrdjivanju datuma i sadržine Koštuničine
posete.
Solana je posle formiranja srpske vlade rekao je da želi da što pre
uspostavi kontakt sa Koštunicom. Ispostavilo se da su ove nedelje
neodložne obaveze novog srpskog premijera u formiranju vlade, dok će
visoki predstavnik EU cele iduće sedmice boraviti u poseti Kini i
Kanadi.
Funkcioneri EU su rekli da bi Koštunica 23. marta svakako trebalo da
razgovara sa Solanom i, moguće, sa još nekim čelnicima EU, u nastojanju
da se od novog srpskog premijera dobiju što jasnija objašnjenja o
programu i politici njegovog kabineta. Šefovi diplomatija i čelne
ličnosti Unije su saopštili da će o Koštuničinoj vladi donositi sud na
osnovu onoga što ona konkretno bude činila.
Evropska petnaestorica su stavili do znanja da su osnovi za saradnju
Srbije i SCG sa EU nastavak političkih i ekonomskih reformi, delovanje
pravne države, bitka protiv organizovanog kriminala, dobrosusedski
odnosi, kao i usaglašavanje tržišta i delovanje svih institucija
državne zajednice SCG.
U više navrata je naglašavano da je nužan uslov da Srbija i SCG poštuju
medjunarodne obaveze, uključujući saradnju sa Haškim sudom za ratne
zločine, jer je to nezaobilazni elemenat uvažavanja domaćih i
medjunarodnih zakona. Institucije i vlade zemalja članica EU su stavile
do znanja da vrlo nepovoljno gledaju na podršku koju je Koštučin
manjinski kabinet u parlamentu prihvatio od Socijalističke partije
Srbije. Evropska unija smatra da bi za izvlačenje Srbije iz sadašnje
teške ekonomsko-socijalne situacije i političke neizvesnosti, kao i
obezbedjenje snažne saradnje i pomoći EU, bilo najbolje i neophodno da
u vladi budu sve istinske srpske demokratske snage.
Vlade i institucije EU smatraju da je SPS, na čijem je čelu i dalje
bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević, u suštini bila aparat
njegovog režima, koji je krivac za pravu propast Srbije tokom proptekle
decenije. U Briselu su, takođe, uvereni da se rukovodstvo i program te
stranke uopšte nisu promenili. Evropski zvaničnici naglašavaju da je za
Evropsku uniju neshvatljivo da je moguća, makar i posredna koalicija sa
"Miloševićevim socijalistima", a nije moguć nikakav dogovor sa
Demokratskom strankom, što bi zajamčilo trajnost i stabilnost vlade i
odnosa zemlje sa Evropskom unijom.
MAROVIĆ: NADAM SE DA ĆE KOŠTUNICA SARAĐIVATI SA TRIBUNALOM
Podgorica -- Predsednik SCG Svetozar Marović rekao je da se nada da će
srpski premijer Vojislav Koštunica sarađivati sa Haškim tribunalom.
"Nadam se da je prioritet gospodina Koštunice evropeizacija, to sam
shvatio iz njegovog ekspozea, a ona nije moguća bez saradnje sa Hagom",
rekao je Marović u intervjuu podgoričkoj "Pobjedi" od nedelje. Bilo
binajbolje kada bi se optuženi pred Tribunalom sami predali i "lišili
odgovornosti i ovaj narod".
Govoreći o promena u Savetu ministara SCG, Marović je kazao da treba
prvo sačekati Srbiju da se izjasni o tim promenama i dodao da je Crna
Gora "spremna da poštuje dogovor koji neće ugrožavati ni Srbiju ni Crnu
Goru". Upitan da li bi Srbija i Crna Gora brže ušle u Evropsku uniju
kao samostalne države ili u okviru zajednice, Marović je ocenio da je
nabrži put u Evropu saradnja sa njom i da državna zajednica nikog ne
ograničava da sačuva svoja prava.
SMAJLOVIĆ: ZAPAD NEĆE U PRVA TRI MESECA VRŠITI VELIK PRITISAK NA NOVU
VLADU
Beograd -- Novinar nedeljnika NIN Ljiljana Smajlović smatra da
Vašington i Brisel neće, u naredna tri meseca, vršiti preveliki
pritisak na Srbiju da ispuni medjunarodne obaveze. Ona navodi da se
Srbija trenutno nalazi u zoni nižeg pritiska zbog uspeha radikala prvo
na predsedničkim, a potom i na parlamentarnim izborima. Ljiljana
Smajlović kaže da, kao i 2003., i ove godine će biti odložena
sertifikacija američke pomoći Srbiji do juna, kako bi se vladi
Vojislava Koštunice dalo vremena da se pokaže. "Ja očekujem da se ova
situacija sa relativno pozitivnim signalima prema Srbiji i sa nekom
suzdržanošću u odnosu na Koštunicu i njegovu najavu da mu Hag neće biti
prioritet, da se to nastavi u prva tri meseca njegove vlasti, a da se
onda, u junu, pritisak žestoko poveća. Mi ćemo znati stvarnu situaciju
o tome kako sada Zapad na nas gleda tek negde tamo u junu. Pritisak
Zapada inače, od 5. oktobra, oko Haga ide po principu toplo-hladno, tu
se labavi i zavrće ruka, ali uvek zavisno i od naših unutrašnjih
prilika, a ne samo od ovih rokova", rekla je Ljiljana Smajlović.
OD HAGA NE ZAVISI SAMO AMERIČKA, NEGO I POMOĆ MEĐUNARODNIH INSTITUCIJA
Beograd, Vašington -- Iako je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom
aktuelizovano pre imenovanja nove Vlade Srbije, na poslednjoj sednici
Vlade o tome nije bilo reči. Priču oko saradnje sa Hagom pokrenuo je
premijer Vojislav Koštunica izjavom da izručenja Tribunalu nisu
prioritet njegove vlade. Stav da je saradnja sa Haškim tribunalom samo
međunarodna obaveza Srbije u javnost je izneo još jedan od koalicionih
partnera - predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković. Sa druge
strane, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus smatra da, ako
sadašnja vlast kaže da se po komandnoj odgovornosti neće suditi u Hagu
nego u zemlji, sa realizacijom toga treba početi odmah.
Politički analitičar Stojan Cerović za B92 ocenjuje da su takva
talasanja unutar vladajuće koalicije očekivana. Cerović dodaje i da se
premijer, posle sopstvenih izjava o Hagu, našao u bezizlaznoj
situaciji. "Mislim da je Koštunica pogrešio što je zauzeo takav stav na
samom početku, što je zauzeo suviše tvrd gard koji, najverovatnije,
neće moći da održi. Njemu je sada opasno i ako sarađuje i ako ne
sarađuje, u oba slučaja može da izgubi, njegova vlada će u jednom
slučaju trpeti pritisak spolja i od dela vlade iznutra, a ako sarađuje,
SPS će otkazati poslušnost, a možda i delovi njegove sopstvene stranke.
Takod a je on u prilično bezizlaznoj situaciji na tu temu", rekao je
Cerović.
U međuvremenu, približava se 31. mart, kada će američka administracija,
na osnovu stepena saradnje sa Hagom, odlučivati o finansijskoj pomoći
Srbiji. 17. marta pred podkomitetom za Evropu američkog kongresnog
Komiteta za spoljne odnose o tome će govoriti Danijel Server, direktor
Balkanske inicijative vašingtonskog Instituta za mir. U izjavi za B92,
Server upozorava da, u slučaju da se saradnja sa Haškim tribunalom
oceni kao nezadovoljavajuća, Srbiji preti ne samo izostanak američke,
nego i drugih vidova finansijske pomoći: "Odluka o sertifikaciji će
zavisiti više od toga šta Beograd učini, nego od toga šta kaže. Ali,
ako Vlada uradi ono što je najavila da će učiniti, ako odbije da izruči
optužene u Hag, mislim da možete očekivati prekid američke bilateralne
pomoći, a takođe i snažnu akciju Evrope. Glavni razlog zbog koji su SAD
nastavljale da odobravaju pomoć Srbiji je ta što Amerika nije želela da
podriva reformski orijentisanu vladu u Beogradu. Ova vlada je, međutim,
mnogo manje reformski orijentisana, tako da argument da je podrivanje
Vlade loša ideja, nije više tako jak. Ali, 100 miliona dolara američke
pomoći nije tako bitno. Pravo pitanje je da li će biti obustavljena i
finansijska pomoć Međunarodnog monetarnog fonda", rekao je Server.
VUJANOVIĆ: ČEŠKOSLOVAČKI MODEL NAJBOLJI PUT ZA SCG
Podgorica -- Crnogorski predsednik Filip Vujanović ponovo je izjavio da
je uveren da je za Srbiju i Crnu Goru najbolje da se, po isteku
Beogradskog sporazuma, sporazumno razdruže.
SCG bi trebalo da se ugleda na Češku i Slovačku koje su procenile da im
zajednička država ne donosi korist i da je bolje da imaju samostalan
subjektivitet u međunarodnoj zajednici, rekao je on za podgoričke
"Vijesti" od nedelje. Ukoliko ne dođe do toga nužan je referendum o
državnom statusu Crne Gore, kazao je Vujanović povodom dvogodišnjice
potpisivanja Beogradskog sporazuma. On je ocenio da Crna Gora i Srbija
treba da zadrže "kvalitetne" odnose jer ih "mnogo toga vezuje i upućuje
jedne na druge".
SOLANA: BEOGRAD I PODGORICA MORAJU DA SARAĐUJU
Podgorica -- Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i
bezbednost Havijer Solana izjavio je u nedelju da je "došlo vreme da se
primene sve potrebne mere da bi se unapredila funkcionalnost državne
zajednice Srbija i Crna Gora". "U poslednje vreme, politička
nesigurnost u Srbiji je, u određenom meri, smanjila efikasnost
institucija unije, ali sam uveren da će se, stvaranjem jasnije
situacije u Beogradu, sve stvari poboljšati", rekao je Solana za
podgoričke "Vijesti" od nedelje. Solana je rekao da Beograd i Podgorica
"moraju da sarađuju" i pozdravio to što je novi srpski premijer
Vojislav Koštunica "u svom prvom obraćnju javnosti eksplicitno pomenuo
potrebu da se ojača SCG". Potrebno je uložiti više truda, sa obe
strane, da bi bila unaprijeđena efikasnost zajedničke države. Uveren
sam da će nova vlada u Beogradu biti raspoložena za saradnju u ovom
smislu, i očekujem da i Vlada u Podgorici učini isto", rekao je
Solana.
Solana je rekao da je uveren da će postojati uslovi da SCG napreduje
na putu ka Evropi, ako su "obe republike posvećene državnoj zajednici,
sprovođenju reformi, ispunjavanju međuanrodnih obaveza, borbi protiv
organizovanog kriminala i regionalnoj saradnji", prenosi RTS.
HOLKERI U PONEDELJAK U BEOGRADU
Priština -- Šef UNMIK-a Hari Holkeri u ponedlejak bi trebalo da dodje u
Beograd na sastanak sa najvišim državnim zvaničnicima, potvrđeno je RTV
B92 u izvorima bliskim UNMIK-u. Prema tim izvorima, Holkeri bi trebalo
da se sastane sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom i
šefom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojšom Čovićem. To
će biti prva poseta Holkerija Beogradu od kako je Koštunica izabran za
predsednika Vlade Srbije.
SUROI: ALBANCI DA SE ZALAŽU ZA NEZAVISNU CRNU GORU
Ulcinj -- Nezavisni albanski intelektualac iz Prištine Veton Suroi
rekao je u Ulcinju da će državni status Crne Gore biti rešen tokom
2005. godine i da se Albanci moraju boriti za svoja prava u toj
republici. "Albanci u Crnoj Gori se moraju zalagati za svoja prava i za
nezavisnost Crne Gore. U tim nastojanjima oni će imati podršku šest
miliona Albanaca na Balkanu", poručio je Suroi na tribini u Ulcinju. On
smatra da će se u u narednih godinu dana na zapadnom Balkanu desiti
značajni događaji, jer će se čitav region "nositi sa nestabilnom Vladom
Srbije". "Moguće je da će ona propasti za šest meseci i da će biti
održani novi izbori ili će se održati duže. U tom slučaju biće snažno
podržana od fašističkih snaga radikala ili socijalista", rekao je
Suroi.
BULATOVIĆ NA ČELU BIA - LEGITIMAN POTEZ ILI ZNAK REVANŠIZMA?
Beograd -- Vlada Srbije za novog šefa Bezbednosno informativne agencije
imenovala je u subotu Radeta Bulatovića, koji je bio savetnik za
bezbednost Vojislava Koštunice, dok je obavljao funkciju predsednika
Savezne Republike Jugoslavije. Tokom akcije "Sablja" Bulatović je
uhapšen jer je bio osumnjičen za udruživanje radi neprijateljske
delatnosti. On se teretio za susrete sa Miloradom Lukovićem Legijom i
Dušanom Spasojevićem Šiptarom pre ubistva premijera Zorana Đinđića.
Bulatović je, nakon poricanja krivice, oslobođen krivične odgovornosti
na osnovu, kako je obrazloženo, odgovarajućih zakonskih razloga.
Advokat Božo Prelević u izjavi za B92 kaže da privođenje Bulatovića u
akciji "Sablja" nema prevelikog značaja u slučaju njegovog imenovanja
za šefa Bezbednosno-informativne agencije, jer protiv njega nije ni
pokrenut postupak. "To može da bude posledica politizacija akcije
'Sablja', a može da bude i nedostatak dokaza. Ja mislim da je ovo prvo,
ali o tome objektivno može govoriti samo onaj ko je imao ceo taj
predmet u rukama. Ali, u svakom slučaju, pretpostavljam, da su imali
nešto značajno da bi tužilac podigao optužnicu, znači tužilac nije
podigao nikakvu optužnicu, i to jeste problem prethodnih vlasti", rekao
je Prelević.
Novinar nedeljnika "Vreme" Miloš Vasić, međutim, smatra da bi funkciju
šefa Agencije trebalo da obavlja profesionalac: "Reč je o jednov veoma
specifičnom zanatu, za koji se traži profesionalac od integriteta.
Govorim, dakle, o čoveku koji mora iznutra da poznaje funkcionisanje
tog mehanizma. Poznavanje tog zanata nužno je zbog toga što bilo ko ko
se u taj zanat ne razume, ostaje kao lak plen manipulantima iznutra, iz
tog istog zanata. Ta okolnost da je gospodin Bulatović bio pritvaran za
vreme akcije "Sablja" zbog određenih kontakata, povlači za sobom i
sumnju na revanšizam", rekao je Vasić.
Imenovanje Radeta Bulatovića nameće pitanje i da li Demokratska stranka
Srbije preuzima i Ministarstvo unutrašnjih poslova i sektore koji rade
odvojeno od Ministarstva, poput Bezbednosno informativne agencije. Božo
Prelević smatra da se stiče utisak da DSS hoće da preuzme odgovornost
za sektor bezbednosti : "Mislim da tu ima aspekata koji govore u prilog
da je možda bolje da to ne budu ljudi iz iste stranke, ali, sa druge
strane, ima jako mnogo aspekata koji govore da ako nisu iz iste stranke
onda imate sukob te dve grupacije i prebacivanje odgovornosti sa jedne
na drugu. Prosto je dosadilo slušati gospodina Batića i Mihajlovića
kako, u okviru iste vlade, prebacuju odgovornost za nerad jedan
drugom", rekao je Prelević.
S druge strane, Miloš Vasić kaže da se i u ovom slučaju dokazuje
fascinacija političara u Srbiji tajnim službama i policijom : "Ne vidim
čemu fascinacija tajnim službama nakon Petog oktobra i konačnog
preuzimanja vlasti iz januara i februara 2001. godine. Te službe treba
da služe onome što su njihovi bazični prioriteti. Međutim, to otimanje
za tim ko će kontrolisati kapacitete za prisluškivanje, ko će kome
prikazivati video-snimke čijih poseta kome, ili intimnog života svojih
stvarnih ili zamišljenih političkih protivnika (najčešće zamišljenih).
To je stvar koju treba iskoreniti", rekao je Vasić.
V. MIHAJLOVIĆ: ŠEF DIPLOMATIJE BIĆE DRAŠKOVIĆ, CRNA GORA NEKA TRAŽI ŠTA
HOĆE
Podgorica -- Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vojislav Mihajlović
rekao je da će novi ministar inostranih poslova državne zajednice
Srbija i Crna Gora biti lider SPO-a Vuk Drašković, bez obzira što neki
politički krugovi u Podgorici to mesto traže za Crnu Goru. "Može Crna
Gora da traži šta hoće. Ministarstvo inostranih poslova će pripasti
Srbiji, a budući šef diplomatije biće predsednik SPO Vuk Drašković.
Raspored je već napravljen i kršenje jednog dogovora otvorilo bi niz
pitanja", rekao je Mihajlović podgoričkim medijima.
Predsednik Saveta ministara Svetozar Marović rekao je za "Pobjedu" da
povodom kadrovsklih rešenja u njegovom kabinetu "treba sačekati
Srbiju". "Otvoreni smo za sve razgovore i spremni smo da poštujemo
dogovor koji neće ugrožavati ni Srbiju , ni Crnu Goru", rekao je
Marović.
MIĆUNOVIĆ: DS SVE DALJA OD STRANAKA IZ VLADE
Beograd -- Predsednik Demkratskog centra Dragoljub Mićunović izjavio je
da je u ovom trenutku teško reći da li će DS ući u vladu posle sto dana
njenog rada, navodeći da svaki novi dan otežava dalje približavanje sa
strankama koje su u Vladi Srbije. DS će biti samostalna opozicija koja
ima velike razlike u odnosu na radikale, rekao je on. Mićunović je, u
intervjuu za "Vesti" od nedelje rekao da još ne može ništa da kaže o
svojoj eventualnoj ponovnoj kandidaturi za predsednika Srbije, pošto o
tome uopšte nije bilo reči.
Mićunović je izjavio da se stvara nova Demokratska stranka, u kojoj on
očekuje mesto u najužem rukovodstvu, a ne počasno. "Nije reč o počasnom
predsedniku DS. Biću, naravno, u najužem rukovodstvu koje učestvuje u
donošenju odluka, jer me inače počasti same po sebi sigurno ne bi
zanimale", On rekao je da njegov DC sa DS-om ubrzano vodi razgovore o
ujedinjenju i da se očekuje da će do kraja aprila biti jasniji
rezultati o održavanju skupštine na kojoj treba da dođe do ujedinjenja,
a ne utapanja.
VAŠINGTON INTERESUJE ODNOS SRBIJE PREMA HAGU, RS I KOSOVU, NE I SUDBINA
SCG
Vašington -- Finansijska pomoć Amerike Srbiji ni ove godine neće
izostati, ali će biti tesno povezana sa zahtevom o punoj saradnji sa
Haškim tribunalom, o čemu će jasni signali biti upućeni novoj vladi u
Beogradu, smatra Srđan Darmanović, direktor podgoričkog Centra za
demokratiju i ljudska prava. Kako iz Vašingtona javlja dopisnik B92
Helena Đorđević, Darmanović je zajedno sa Sonjom Biserko, predsednicom
Helsinškog odbora za ljudska prava, protekle nedelje boravio u
Vašingtonu. gde su imali susrete sa predstavnicima adminitracije i
stručnjacima za Balkan. Jedna od glavnih tema razgovora bili su
formiranje nove vlade I posledice po region.
"Svi su zainteresovani pre svega kakvi će biti efekte nove vlade, da li
će ona nastaviti reforme, da li će sarađivati sa Haskim tribunalom,
kako ce se to reperkutovati na odnose Srbije i Crne Gore i naravno
Kosovo", rekao je Darmanović. "Čini mi se da će u skladu sa politikom
ove zemlje oni zauzeti pragmatičan stav da sa jednom vladom koja je
izabrana na normalnim izborima treba sarađivati, ali ne bez određenih
uslova obzirom da je novi premijer već dao neke izjave, koje nisu u
saglasnosti sa prioritetima EU i SAD, a odnose se pre svega na saradnju
sa Haškim tribunalom. Bilo je reči i o tome sta će nova vlada
preduzeti prema Republici Srpskoj, da li će biti novih momenata jer se
zna da je Koštunica imao sklonost ka Srspkoj demokratskoj stranci. I
naravno, pitanje Kosova je u žiži, jer je ovih dana Koštunica izašao sa
planom o kantonizaciji. Mislim da je nepotrebno govoriti da se ovde to
uglavnom doživljava, mada možda ne javno, kao nešto što pre svega nije
realno", rekao je.
Darmanović kaže da nije stekao utisak da pitanje opstanka državne
zajednice Srbija i Crna Gora mnogo zabrinjava sagovornike u Vašingtonu,
podsećajući da je državna zajednica pre svega bila projekat Evropske
unije. "Mislim da i o tome preovladava pragmatičan stav da ako unija ne
funkconise, ili ukoliko Srbija ili Crna Gora ili samo jedna od te dve
države uniju ne žele, a za to imaju podršku građana, ne vidim da će
ovde biti neki problem. Pretpostavljam da će se uvažiti svaka odluka
koja se donese u Srbiji ili Crnoj Gori ili obostrano. Naravno, oni
shvataju da dve vlade, srpska i crnogorska, verovatno neće više imati
tako dobru saradnju kako je bilo u vreme vlade Zorana Đinđica, zatim
Živkovića i Đukanovića, jer su to bili ne samo partneri po slovu
Ustavne povelje, nego i politički saveznici u mnogim pitanjima. Sada
će to biti više jedno prinudno partnerstvo, po slovu Povelje, ljudi
koji dosta različito misle o mnogim stvarima, pa i pitanju koje Crnu
Goru najvise tangira, a to je pitanje njenog statusa", rekao je
Darmanović.
SAVET STRANIH INVESTITORA NASTAVLJA DA ULAŽE U SRBIJU
Beograd -- Generalni sekretar Saveta stranih investitora Kristof
Grojsing izjavio je da će članice tog saveta i dalje ulagati u Srbiju,
jer je nova vlada pokazala spremnost da nastavi reforme. On je agenciji
Beta kazao da je u periodu do formiranja nove vlade broj članica u
Savetu povećan na 80, a da su njihove investicije dostigle 1,5
milijardu evra, što je skoro tri četvrtine ukupnih ulaganja u Srbiji.
Grojsing, koji je i direktor HVB banke u Beogradu, rekao je da su
predstavnici vlade "na samom početku" pokazali interesovanje za
saradnju sa Savetom i da se već sastao sa potpredsednikom Miroljubom
Labusom, kome je predstavio predloge investitora za unapređenje
investicione klime u Srbiji. "Moj prvi utisak je da postoji čvrsto
opredeljenje nove vlade da se reformski procesi nastave i da je vlada
uvidela značaj saveta investitora, tako da očekujem da ćemo i sa njom
imati dobru saradnju, kao i sa prethodnom", kazao je on.
Kao prioritetni zadatak vlade Grojsing je naveo usvajanje budžeta, a
zatim i donošenje niza zakona, pre svega o porezu na dodatu vrednost, o
stečaju, o agenciji za strana ulaganja i antimonoplski zakon, kao i
reforme poreske politike i izgradnju institucija. Prethodna vlada
uradila je i pripremila dosta toga što je doprinelo poboljšanju
ekonomske situacije u Srbiji, a nova bi trebalo da nastavi u tom
pravcu, rekao je on. "Moglo bi da bude malih odstupanja u toj politici,
ali nova vlada ne bi trebalo da menja osnovni kurs reformskih procesa
koji je postavila prethodna", dodao je generalni sekretar Saveta
stranih investitora.
Članice saveta su poznate firme poput "Britiš- ameriken tabako",
"Erikson", "Simens", "Koka-kola", "Mercedes benc", "Henčel merima", OMV
i poznate svetske banke HVN, "Socijete ženeral", "Rajfajzen" i druge.
ADVOKAT: ODBRANA PRED SPECIJALNIM SUDOM NE VRŠI OPSTRUKCIJU
Beograd -- Advokat Slobodan Milivojević izjavio je u nedelju da pravni
zastupnici okrivljenih na suđenjima pred Specijalnim sudom u Beogradu
ne vrše opstrukciju, već se trude da isprave greške koje su počinjene u
istrazi. Milivojević je za istraživački projekat agencije Beta
"Kriminal NET" kazao da je to važno i zbog toga što sve presude koju
budu donete mogu ići na ocenu pred Evropski sud u Strazburu.
Milivojević, koji je zastupnik odbrane u više postupaka pred
Specijalnim sudom, kazao je da će "problem na suđenjima biti zapisnici
o ispitivanju osumnjičenih u policiji za vreme akcije 'Sablja'".
"Veliki broj osumnjičenih nije bio upozoren na prava koja ima", rekao
je on, a negde su izjave uzimane i pod pretnjom ili prinudom.
Milivojević je kazao da očekuje da će se posle izbora nove Vlade Srbije
stanje u pravosuđu popraviti.
Ceo intervju možete pročitati na www.orgkriminal.org
SASTANAK RADNIH GRUPA BEOGRADA I PRIŠTINE ZA NESTALE I KIDNAPOVANE
Priština -- Sastanak radnih grupa Beograda i Prišine za nestala i
kidnapovana lica odrzaće se najverovatnije 9. marta, potvrđeno je u
sedištu UNMIK-a u Prištini. Kako iz tog grada za B92 javlja novinar
UNMIK radija Zoran Ćulafić, medijator sastanka biće Fransoa Smit, šef
operacija Međunarodnog crvenog krsta za Ameriku i Evropu, a obe
delegacije biće sastavljene od po pet članova, kao sto je bio slučaj i
na prvom sastanku radnih grupa za energetiku.
Portparol Vlade Kosova Mimoza Kusari izjavila je za B92 da je
prištinska delegacija spremna za razgovore. "Mi smo potpuno spremni,
premijer je, pored Fljore Brovine, imenovao još dva člana radne grupe.
Prvi sastanak će se održati u Prištini, a drugi bi mogao u Beogradu",
rekla je Mimoza Kusari. Ona očekuje pozotivan rezultat u ovoj oblasti i
kaže da je pitatanje nestalih i kidnapovanih lica prvenstveno humano
pitanje, koje još uvek teško opterećuje rad svih drugih kosovskih
institucija.
Razgovori će se voditi na nivou eksperata, bez prisustva predstavnika
visoke politike, a u Prištini je ponovljeno da će kontakte sa
medijima održavati, kako je dogovoreno na prvom sastanku, samo
predsedavajući radnih grupa.
POSLANIK EVROPSKOG PARLAMENTA: UTICAJ ŽENA U EU SE SMANJUJE
Leskovac -- Članica Evropskog parlamenta iz Italije Luiz Morgantini
ocenila je u Leskovcu da se uticaj žena na politiku Evropske unije
smanjuje u odnosu na prethodne godine. "Uticaj žena na politička
zbivanja je, nažalost, veoma mali. Izgleda kao da smo se vratili
unatrag, što se tiče uticaja žena i njihovog znanja na politiku. U
evropskom parlamentu nas je 626 delegata, a samo 37 odsto su žene",
rekla je Luiz Morgantini agenciji Beta. Luiz Morgantini, jedna od
stotinak učesnica trodnevne ženske konferencije u Leskovcu, dodala je
da žena ima malo i u parlamentima evropskih država. "Veoma mali broj
žena nalazi se u vladama. Zato je jako važno da se kao žene
organizujemo po svetu i da pokušamo u što većem broju da uđemo u naše
vlade i naše institucije", naglasila je ona. U italijanskom parlamentu
nalazi se, na primer, svega sedam odsto žena, u kolumbijskom desetak
odsto, kao i u srpskom parlamentu. U Kanadi se taj procenat kreće oko
trideset odsto. Konferencija, koju su organizovale Žene u crnom iz
Beograda i Ženski centar iz Leskovca na temu "Drugačija moć je moguća",
završava se u nedelju.
RADNICI TEHNOSA 18. DAN BLOKIRALI MAGISTRALNI PUT
Čačak -- Radnici čačanskog "Tehnosa" blokirali su i u nedelju, 18. dan
za redom, magistralni put Čačak-Užice na raskrsnici u Konjevićima,
zahtevajući isplatu zaostalih zarada i rešavanje statusa preduzeća. Oko
200 radnika "Tehnosa" postavilo je nekoliko kamiona i teretnih vozila
na magistralni put u periodu izmedju 10 i 13 časova, a od zaustavljenih
vozila formirana je kolona duga više od kilometra. Kroz blokadu su
propuštana samo vozila Hitne pomoći i osam cisterni sa vodom, koje su
otišle za Kraljevo koje ima problema sa vodosnabdevanjem.
Paralelno sa ovom blokadom, meštani sela Konjevići su već peti dan
blokirali seoski put i zaustavili saobraćaj putničkih vozila koja su
prethodnih dana, u vreme blokade magistralnog puta, prolazila seoskim
putem, kao alternativnim pravcem. Meštani Konjevića ističu da su
blokirali seoski put kako bi ga zaštitili od propadanja, obrazlažući da
su taj put "napravili sopstvenim sredstvima".
Član Štrajkačkog odbora "Tehnosa" Stoja Kojović uputila je danas, u ime
odbora, javni apel Vladi Srbije da "primi delegaciju odbora i da se
zauzme za rešavanje problema u tom preduzeću". Organizatori obe blokade
naglasili su da će se ona nastaviti i sutra od 10 do 13 sati.
PLAGIJAT NA TRŽISTU AKUMULATORA
Sombor -- Fabrika akumulatora iz Sombora optužila je u nedelju za
"nelojalnu konkurenciju" jednu firmu iz Mađarske koja je na domaćem
tržištu plasirala falsifikovane somborske "Blek hors" akumulatore. U
saopštenju se precizira da se na akumulatorima marke "Silver hors",
koje proizvodi mađarska firma "Jas plastik" iz Jezberenjija nalazi žuta
etiketa, sa simbolom srebrnog konja u galopu i crno uokvirenim srebrnim
slovima "Silevr hors". "Etiketa je ordinarni falsifikat i očigledna
kopija nalepnice somborskog akumulatora 'Blek hors'. Iz aviona se vidi
da je prekopiran naš robni žig, da se izazove zabuna kod kupaca.
Falsifikatori su išli tako daleko da su i nalepnice za lažni proizvod
štampali u Somboru, a doslovno su prekopirali čak i uputstvo za
upotrebu i garantni list našeg akumulatora", navodi se u saopštenju.
Saopšteno je da je Fabrika akumulatora Sombor uspela da izdejstvuje
privremenu zabranu uvoza mađarskih akumulatora, koja traje mesec i po
dana, i koja ističe za desetak dana. "U međuvremenu, uzurpatori našeg
'Blek horsa' postavljaju reklame na bilbordima u našim gradovima, što
znaci da ne odustaju. Tražili smo pomoć od nadležnih u Srbiji, podneli
smo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu i očekujemo da će nas zaštititi,
iako vreme prolazi na našu štetu", navodi se u saopštenju.
Precizira se da je uvoznik akumulatora iz Mađarske beogradska firma
"Promadris", koja je te akumulatore počela da uvozi polovinom prošle
godine. U saopštenju se navodi da je mađrarska firma "Jas Plastik" bila
svojevremeno dobavljač kućišta za somborske "Blek hors" akumulatore,
dok je beogradski "Promadris" do polovine 2003. godine bio skladištar
"Blek hors" akumulatora i Fabrici akumulatora iz Sombora ostao je dužan
pedesetak miliona dinara za isporučene originalne proizvode.
PRIJATELJI SUDA TRAŽE DA SE SLUČAJ RAČAK BRIŠE SA OPTUŽNICE PROTIV
MILOŠEVIĆA
Beograd -- U podnesku prijatelja suda navodi se da borbe na Kosovu nisu
do 24. marta imale karakter oružanog sukoba već da pre mogu biti
opisane kao "razbojništvo, neorganizovana i kratkotrajna pobuna ili
terorističke akcije", koje ne podležu međunarodnom humanitarnom pravu,
niti su u nadležnosti Tribunala. U podnesku britanskog advokata Stivena
Keja, navodi se da bi, ukoliko sudsko veće uvaži tu argumentaciju
prijatelja suda, iz optužnice trebalo izbrisati i ubistvo 45 Albanaca u
Račku, koje je bilo jedan od prelomnih događaja za odluku NATOa da
bombarduje Jugoslaviju. Prijatelji suda ocenili su da bi, pre nastavka
procesa, sudsko veće trebalo da se izjasni i o prirodi sukoba u
Hrvatskoj. Naime, oni ističu da se rat u toj republici ne može u celini
okarakterisati kao međunarodni sukob, pošto Hrvatska nije sve vreme
rata bila međunarodno priznata država, a da od toga kakva će biti
kvalifikacija sukoba zavisi i da li su održivi neki navodi optužnice
protiv Miloševića. Konačno, prijatelji suda skreću pažnju na jedan broj
mesta zločina u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu o kojima tokom dokaznog
postupka Tužilastva uopste nije bilo reči u sudnici zbog čega smatraju
da ih treba izuzeti iz optužnica.
"Smatrali smo da smo dužni da taj svoj stav iznesemo. Kako će sud
odlučiti, to je sada drugo pitanje, na kraju krajeva, tu ima stvari
koje zaslužuju i ocenu i procenu, a to se obično događa na kraju
jednoga procesa. Ne bih mogao da prognoziram da li će to biti uvaženo
sada, u ovom momentu. U svakom slučaju, smatrali smo da smo dužni da to
iskažemo na način na koji smo iskazali u tom podnesku", rekao je
Tapušković.
Odlukom sudskog veća suđenje Milosevicu bice nastavljeno bez
Branislava Tapuskovića, koji se prethodne dve godine bavio unakrsnim
ispitivanjem svedoka. Tapuskovic kaze da je zeleo da pomogne sudijama
da shvate siri, istorijski kontekst ratova u bivsoj Jugoslaviji i to
pozivajuci se na materijale koje je dobijao od tuzilastva i na neke
relevantne knjige. "U granicama tih mojih mogućnosti intervenisao sam,
hoće li to pomoći onima koji o tome budu odlučivali da neka pitanja
razreše na valjan način, to ću videti, pratiću suđenje kao običan
posmatrač sa distance, pa ću videti da li je ono što sam činio tokom
suđenja vodilo negde i hoće li to biti ocenjivano od suda na kraju
postupka", rekao je Tapušković. On kao pozitivnu ocenjuje izjavu novog
premijera Srbije da će se država više angažovati u procesima koji se
vode u Hagu.
VRHOVNI SUD O "LORI" I "KORANSKOM MOSTU"
Zagreb -- Vrhovni sud Republike Hrvatske saopštio je da će u utorak, 9.
marta, odlučivati o oslobađajućoj presudi Karlovačkog suda o "slučaju
Koranski most", a 25. marta o oslobađajućoj presudi za "slučaj Lora",
javlja dopisnik Srne. Karlovački županijski sud prošle godine je doneo
oslobađajuću presudu kojom je pripadnik specijalne policije Mihajlo
Hrastov oslobođen optužbe za likvidaciju 13 zarobljenih rezervista JNA
na Koranskom mostu, 22. septembra 1991. godine. Sudsko veće je
zaključilo da je Hrastov rezerviste ubio u samoodbrani. Međutim,
Županijsko državno tužilaštvo žalilo se na takvu presudu, jer je
"sudsko veće pogrešno utvrdilo činjenično stanje". Kao jedan od dokaza
za to, Tužilaštvo navodi činjenicu da je Sud prihvatio tvrdnju odbrane
da je Hrastov "na 13 rezervista pucao u samoodbrani", što je, navodi
tužilaštvo, nemoguće, jer su svi, kao zarobljenici, predali oružje, pa
nisu mogli pucati. Tužilaštvo dalje navodi da je Hrastov sa grupom
vojnika imao zadatak da čuva tu grupu zarobljenih rezervista, ali je
on, umjesto toga, pucao u zarobljenike, prvo iz mitraljeza, a zatim još
i iz pištolja u glavu. Tužilaštvo zato očekuje da Vrhovni sud ceo
predmet vrati ponovo na suđenje.
Isto očekuje i Županijsko tužilaštvo u Splitu u "slučaju Lora", o kojem
bi Vrhovni sud Hrvatske trebalo da se izjasni 25. marta. Splitsko
tužilaštvo žalilo se, naime, na prošlogodišnju oslobađajuću presudu
splitskog suda za sve optužene za zločin nad Srbima, među kojima je
takođe bilo i rezervista JNA, u vojnom zatvoru Lora, tokom 1991. i
1992. godine. Taj skandalozni slučaj ostao je upamćen i po tome što je
sudija Slavko Lozina dopustio pretnje svedocima u sudnici, a često je i
sam aplaudirao optuženima. Zahtev Tužilaštva za ponovno suđenje temelji
se na činjenici da tokom suđenja uopšte nisu saslušani preživeli
svedoci iz Srbije i Crne Gore, te BiH, jer su se mnogi zbog prijetnji
bojali da dođu, a i hrvatske vlasti su odugovlačile sa izdavanjem viza
svedocima, pa su tako i "tehnički" onemogućile njihovo svedočenje.
HAG PODIGAO OPTUŽNICU PROTIV JARNJAKA
Zagreb -- Haški Tribunal dostavio je Vladi Hrvatske optužnicu protiv
nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivana Jarnjaka, koji je ovu
dužnost obavljao u vreme akcija "Bljesak" i "Oluja", piše zagrebački
"Jutarnji list" u nedelju. Ministar pravosuđa Hrvatske Vesna Škare
Ožbolt u ponedeljak će u 11 sati objaviti da su u Hrvatsku iz Haga
stigle nove optužnice protiv Jarnjaka, ali i generala Mladena Markača i
Ivana Čermaka, te izmenjena optužnica protiv Ante Gotovine.
List navodi da u optužnicama stoji da su sva trojica generala terete za
ratne zločine protiv čovečnosti, ali i to da je reč o zločinačkom
poduhvatu kojeg su kreirali i u kojem su učestvovali Franjo Tuđman,
Gotovina, Markač i Čermak, a čiji cilj je bio proterivanje i
istrebljenje srpskog stanovništva. Navodi se da su odgovorni oni za
smrt najmanje 150 osoba, od kojih su 32 precizne identifikovane. List
navodi da bi u skladu sa dogovorom sa Vladom Hrvatske generali Markač i
Čermak u Hag trebalo da otputuju krajem sedmice.
IDUĆE NEDELJE PRESUDA RANKU ĆEŠIĆU ZA ZLOČINE U BRČKOM
Hag -- Haški tribunal izreći će iduće nedelje presudu bosanskom Srbinu
Ranku Ćešiću koji je prošle godine priznao krivicu za ratne zločine nad
Muslimanima u Brčkom, u proleće 1992. Sudsko veće predsedavajućeg
Alfonsa Orija kaznu Češiću će izreći u četvrtak, 11. marta. Ćešić (39)
je 8. oktobra prošle godine pred sudijama priznao da je kriv po svih 12
tačaka optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja
zakona i običaja ratovanja u logoru Luka kod Brčkog, u maju 1992
godine. On je potvrdio da je, kao pripadnik interventnog policijskog
voda u Brčkom, dolazio u logor i hicima iz vatrenog oružja lično ubio
najmanje osam muslimanskih zatvorenika, kao i da je učestvovao u
prebijanju nasmrt još dvojice. Optuženi je prihvatio i odgovornost za
seksualno zlostavljanje civila pritvorenih u logoru Luka. Tužilaštvo je
predložilo sudijama da Češića kazne zatvorom u trajanju između 13 i 18
godina, ali veće nije obavezno da tu preporuku uvaži.
Pred Haškim tribunalom sledeće sedmice biće nastavljena i dva suđenja.
Na procesu protiv generala bivše JNA Pavla Strugara, optuženog za
artiljerijske napade na Dubrovnik u decembru 1991, biće saslušani novi
svedoci optužbe u okviru dokaznog postupka koji traje već osam
nedelja.
Izvođenje dokaza tužioci nastavljaju i na suđenju penzionisanim
oficirima Armije BiH Enveru Hadžihasanoviću i Amiru Kuburi koje
optužnica tereti za zločine nad hrvatskim i srpskim civilima u srednjoj
Bosni 1993. godine.
U sudnici Haškog tribunala 11. marta će se pojaviti i grupa bosanskih
Srba optuženih za zločine u okolini Prijedora, na čelu s bivšim
komandantom logora Keraterm Željkom Mejakićem. Na statusnoj
konferenciji, sudija će sa zastupnicima odbrane i optužbe razmotriti
napredak u pripremama za početak suđenja.
MAKEDONSKA POLICIJA UBILA DVOJICU PLJAČKAŠA
Tetovo -- Makedonska policija ubila je u nedelju ujutro u Tetovu
dvojicu naoružanih muškaraca koji su tokom noći pljačkali u nekoliko
tetovskih sela. Policijski izvori rekli su da su naoružani pljačkaši
pokušali da pobegnu i da ih je policija onda ubila. U sukobu je teško
ranjen još jedan muškarac koji je prebačen u bolnicu u Skoplju.
SAD VIŠE POSTIGLE U AVGANISTANU I IRAKU NEGO NA BALKANU
Vašington -- Pomoćnica za međunarodnu bezbednost američkog sekretara za
odbranu, Mira Rikardel, izjavila je da su mirovne misije u Avganistanu
i Iraku za kreće vreme postigle znatno više nego misije u Bosni i
Hercegovini i na Kosovu, javlja iz Vašingtona izveštač B92 Helena
Đorđević. "Od početka misija u Avganistanu i Iraku nastojimo da što
brže predamo odgovornost za sudbinu zemlje narodu koji tamo živi. Za
manje od godinu dana u Iraku i dve i po godine u Avganistanu, izgrađene
su institucije lokalne vlasti, za čiju je uspostavu na Balkanu trebalo
dvostruko više vremena", izjavila je Rikardel na panel raspravi koju je
organizovao Univerzitet Džon Hopkins.
Mira Rikardel navela je kao primer činjenicu da u Avganistanu lokalna
vojska "deluje rame uz rame s američkom u potrazi za teroristima, što
na Balkanu još nije slučaj". "Za razliku od Avganistana, u Bosni i
Hercegovini, čak i nakon osam godina još postoje dve entitetske vojske,
koje se gotovo uopšte nisu reformisale", ocenila je Mira Rikardel.
BLIKS: TERORISTIČKE PRETNJE U SVETU SE PREUVELIČAVAJU
London -- Bivši glavni inspektor UN u Iraku Hans Bliks ocenio je da se
preuveličavaju pretnje koje predstavlja terorizam u svetu.
"Precenjujemo teroristicke pretnje, a ima stvari koje su isto toliko
opasne, ako ne i više, kao što je opšte uništavanje životne sredine",
rekao je bivši švedski diplomata za televiziju BBC. Bliks je optužio
zapadne zemlje, pogotovo SAD i Veliku Britaniju, da slepo veruju svojim
obaveštajnim službama.
On je takođe podsetio na američko bombardovanje jedne fabrike u Sudanu,
koja je navodno proizvodila hemijsko oružje, što je bio odgovor na
terorističke napade na ambasade SAD u Najrobiju i Dar es-Salamu, 1998.
godine. "Ispostavilo se da ta fabrika nema nikakve veze sa Al-Kaidom, a
oni su samo rekli da im je žao", podsetio je Bliks. On je još jednom
izrazio žaljenje što je inspektorima UN bilo dato suviše malo vremena
za kontrolu iračkog oružja pre američko-britanske intervencije protiv
te zemlje. "Trebalo je malo vise strpljenja. Da su inspekcije potrajale
još dva meseca, mislim da bi Bler i drugi shvatili da informacije
njihovih obaveštajnih službi, na koje su se oslanjali, nisu potvrđene",
dodao je Bliks. On je dodao da su i Amerikanci i Britanci uvek vise
verovali svojim obavestajnim službama nego inspektorima Ujedinjenih
nacija, ali, "na žalost, ispostavilo se da su inspektori bili u pravu".
SAD ĆE U MARTU DODELITI POSLOVE OBNOVE VREDNE PET MILIJARDI
Bagdad -- Američka agencija koja upravlja fondovima za posleratnu
obnovu Iraka dodeliće ovog meseca poslove vredne pet milijardi dolara,
saopštio je u Bagdadu jedan visoki američki zvaničnik. Biće to, kako
navodi Rojters, prva sredstva koja će SAD potrošiti od ukupno 18,4
milijardi dolara koliko je Kongres izdvojio za obnovu infrastrukture
posleratnog Iraka. Novcem raspolaže Kancelarija za upravljanje iračkim
programima. Ugovori za vođenje poslova će verovatno biti dodeljeni ove
nedelje, a za njima će do kraja marta uslediti građevinski ugovori,
rekao je zvaničnik na konferenciji za novinare, ali nije precizirao
poslove o kojima je reč. On je dodao da su SAD sastavile liste
kompanija koje mogu da daju ponude za velike poslove, a onda te firme
mogu same da izaberu podugovarače. Kancelarija za upravljanje iračkim
programima u narednih nekoliko godina će za poslove obnove u naftom
bogatom Iraku potrošiti ukupno oko 12,6 milijardi dolara. Kancelarija
će dodeliti poslove u oblastima nafte, struje, javnih radova i
vodovoda, kao i bezbednosti, pravosuđa, javnog prevoza, komunikacija,
građevine, obrazovanja i zdravstva.
POSTIGNUT SPORAZUM O PRIVREMENOM USTAVU, POTPISIVANJE U PONEDELJAK
Nadžaf -- Visoki zvaničnik Vladajućeg saveta Iraka Movafak al Rubai
izjavio je da je postignut dogovor sa visokim šiitskim zvaničnicima o
privremenom Ustavu Iraka i da će dokument biti potpisan u ponedeljak.
"Postigli smo sporazum. Uskoro će biti dobrih vesti", rekao je Rubai
novinarima posle razgovora sa ajatolom Ali al Sistanijem, sveštenikom
sa velikim uticajem među šiitskom većinom. "Potpisaćemo privremeni
ustav u ponedeljak", rekao je Rubai. Još uvek nije jasno da li je
Sistani prihvatio postojeći tekst privremenog ustava, koji je prošle
nedelje prihvatio Vladajući savet, ili su unete neke promene koje će
biti predstavljene savetu. Privremeni ustav je ključni korak u planu
SAD da krajem juna preda Iračanima vlast. Ustav je trebalo da bude
potpisan u petak, ali su šiitski predstavnici to odbili u poslednjeg
trenutku jer se Sistani protivio dvema tačkama u dokumentu. Prva
primedba odnosila se na klauzulu kojom bi Kurdi, koji čine petinu
populacije Iraka, dobili pravo veta nad stalnim ustavom, dok se druga
odnosila na predsednički savet. Trenutno se predviđa stvaranje
tročlanog saveta - predsednik i dva zamenika, dok Šiiti žele petočlani
savet sa tri šiitska člana, jednim Sunitom i jednim Kurdom.
DESET RAKETA ISPALJENO NA BAZU AMERIČKIH SNAGA U IRAKU
Bagdad -- Najmanje deset raketa ispalili su u nedelju uveče gerilci ka
sedištu američkih okupacionih snaga u Bagdadu, saopštila je iračka
policija i dodala da u napadu nije bilo žrtava. U saopštenju policije
se navodi da su, veče uoči potpisivanja privremenog ustava Iraka,
rakete ispaljene iz automobila u pokretu koji je kasnije eksplodirao.
Rakete su bile ispaljene na zgrade u "zelenoj zoni", jako obezbedjenoj
zoni na zapadnoj obali reke Tigar, gde je bila i jedna od palata Sadama
Huseina, a sada je glavna baza okupacionih snaga u Iraku. Ekslpozije su
se čule u Bagdadu, a u "zelenoj zoni" su se oglasile sirene za uzbunu.
U toj zoni je tokom meseca bilo nekoliko napada raketama i minobacačkim
projektilima. Snage SAD su pojačale nivo bezbednosti zbog mogućih
napada gerilaca, koji pokušavaju da spreče potpisivanje privremenog
ustava Iraka.
U SUKOBU POLICIJE I NAPADAČA UBIJEN JEDAN CIVIL
Mosul -- Jedan irački civil je ubijen, a drugi ranjen u sukobu policije
i naoružanih ljudi koji su napali policijske položaje u Mosulu, rekli
su policijski i bolnički izvori. Napadači su otvorili vatru na sedište
policije u kvartu Sukar u centru grada. "U razmeni vatre pogođen je
civil koji je prolazio u automobilu dok je drugi, koji se nalazio u
drugom vozilu, ranjen", rekao je Frans presu portparol policije Abdel
Azal Hafudi. Lekar iz bolnice u Mosulu Ahmad Abdala Radžab precizirao
je da je ubijeni civil pogođen u glavu dok je drugi civil, koji je
pogođen ruku, operisan i van životne opasnosti.
HRW: AMERIČKE SNAGE KORISTILE PREKOMERNU SILU U AVGANISTANU
Kabul -- Američke snage u Avganistanu upotrebile su prekomernu silu
tokom hapšenja islamskih militanata, što je rezultiralo nepotrebnim
civilnim žrtvama, čime su prekršile međunarodno pravo, tvrdi
organizacija Hjuman rajts voč. Ova grupa, sa sedištem u SAD, tvrdi da
su američke snage uhapsile ili privele najmanje 1.000 Avganistanaca i
stranaca od 2002. godine, od kojih su neki bili podvrgnuti žestokom
mučenju, a većini je bila uskraćena mogućnost da se brane. Dok je
većina ovih ljudi na kraju puštena, neki su ostali u pritvoru u
Avganistanu i u zatvoru u zalivu Gvantanamo, na Kubi. Međutim, američki
vojni portparol rekao je da je u ovom izveštaju očigledan "nedostatak
poznavanja oružanih sukoba i zakona u vezi sa tim sukobima". "Američke
i koalicione snage vrlo ozbiljno razmatraju svaku primedbu o
prekomernoj upotrebi sile i neprimerenom ponašanju vojnika", rekao je
potpukovnik Brajan Hilferti Rojtersu. On je dodao da je Avganistan
borbena zona i da su koalicione snage suočene sa vrlo opasnim i
odlučnim neprijateljem. "Mi primjenjujemo odgovarajuća pravila
angažovanosti u borbenim operacijama i u potpunosti poštujemo zakon o
oružanim sukobima", tvrdi Hilferti.
Što se tiče kritika u vezi sa tretmanom zatvorenika u američkim
zatvorima u vazdušnoj bazi u Bagramu i na drugin mestima u Avganistanu,
u saopštenju grupe se tvrdi da je zatvorenicima u ovim zatvorima
uskraćeno pravo posete porodica, advokata i novinara. Grupa takođe
tvrdi da su tri lica podlegla dok su bila u američkom zatvoru u
Avganistanu i kritikuje američku vojsku što nije sprovela odgovarajuću
istragu i objavila njene rezultate. "Trenutno istražujemo uzroke smrti
osoba koje su bile u našem pritvoru", rekao je Hilferti.
Grupa Hjuman rajts voč pozvala je SAD da javno objave i pokažu mesta u
Avganistanu gde američke snage i CIA drže osumnjičene, da osiguraju da
se zatvorenici tretiraju u skladu sa međunarodnim zakonom i dozvole
porodicama i advokatima da ih posete.
U NAPADU NA IZBEGLIČKI KAMP 14 MRTVIH, 81 RANJEN
Gaza -- Četrnaest Palestinaca je ubijeno, među kojima dvoje dece i
jedan adolescent, dok je 81 osoba ranjena u upadu izraelske vojske u
izbegličke kampove El Burei i Nuseriat u pojasu Gaze, rekli su bolnički
izvori. Palestinci su ubijeni kada su izraelske snage otvorile vatru na
ulaze u kampove koji se nalaze u centru pojasa Gaze, rekli su isti
izvori. Među ubijenima su i tri pripadnika Hamasa, palestinskog
islamističkog pokreta odgovornog za brojne napade na Izrael.
PRISLUSKIVANJE U UN
Beograd, Njujork -- Vest da su britanske i američke obaveštajne službe
prisluškivale Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i druge visoke
zvaničnike otvorila je pitanje na koji način je moguće sasnkcionisati
ovakve nelegalne radnje. Politički analitičar britanskog dnevnika
Indipendent, Ben Rasel kaže za B92 da je ova vest izazvala je žestoke
reakcije u Velikoj Britaniji. "Otkrićem bivšeg britanskog ministra za
međunarodni razvoj, Kler Šort, da su britanci prisluškivali Kofija
Anana, srušeni su tabui vezani za nezakonite radnje, čime je ponovo
otvorena debata o opravdanosti invazije na Irak."
A o posledicama prisluškivanja i eventualnim sankcijama u okviru
Ujedinjenih nacija stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević za
B92 kaže: ĆUjedinjene nacije ne mogu nikoga da tuže. Jedina posledica
može da bude da neki pripadnik britanske misije mora da ode. Sankcija
ne može da bude ni između država ni u odnosu na međunaordne
organizacije."
PREMA PRVIM ZVANIČNIM REZULTATIMA POBEDA ND
Atina -- Na današnjim poslaničkim izborima u Grčkoj desničarska stranka
Nova demokatija pobedila je sa 47,76 odsto glasova, a PASOK je drugi
sa 40,97 odsto. To je prvi zvaničan rezultat Ministarstva unutrašnjih
poslova koji se zasniva na podacima iz svega pet odsto od ukupno 20.348
glasačkih mesta. Po proceni analitičara, procenti će se tokom noći
menjati, ali se rezultat neće preokrenuti. U Skupštini će, po tim prvim
i nepotpunim zvaničnim podacima, ostati još samo Komunistička partija
Grčke sa 4,83 odsto glasova, što je 1,83 odsto više od cenzusa koji
iznosi tri odsto. Ostanak u Skupštini neizvestan je za četvrtu članicu
dosadašnjeg saziva, za Koaliciju levice i napretka koju od cenzusa deli
manje od pola odsto, pošto je na izborima za nju, po prvim rezultatima,
glasalo svega 2,59 odsto birača. Još 13 stranaka i koalicija dobilo je
na izborima od 00,1 do 1,65 odsto glasova. Takođe po prvim zvaničnim
rezultatima, na izbore je izašlo samo 68,68 odsto od 9,8 miliona
glasača, a važećih glasačkih listića je 98,24 odsto. Atinom i Solunom
od popodneva, trubeći i uz prasak petardi, kruže stotine automobila i
motora sa državnim i partijskim zastavama ND, a neprekidno raste masa
koja je bučno slavlje na ulicama počela satima pre nego što su u 19
časova zatvorena birališta. Lider grčkih socijalista Jorgos Papandreu
priznao je u nedelju uveče poraz na parlamentarnim izborima, na kojima
je pobijedila Nova demokratija sa Kostasom Karamanlisom na čelu, čime
je okončana 11-godišnja vladavina PASOK-a u Grčkoj. "Partija Nova
demokratija osvojila je izbore. Želim da čestitam lideru Nove
demokratije Kostasu Karamanlisu i da mu poželim sreću u njegovom radu",
rekao je Papandreu, bivši ministar inostranih poslova i lider
Svehelenske socijalističke partije u televizijskom obraćanju.
KERI: BUŠ NE VODI RAČUNA O BEZBEDNOSTI AMERIČKIH VOJNIKA
Vašington -- Kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima u
SAD Džon Keri optužio je aktuelnog predsednika Džordža Buša da ne vodi
dovoljno računa o bezbednosti američkih vojnika u Iraku. Keri je u
redovnoj dnevnoj radio poruci demokrata u subotu predložio da se u Irak
pošalje još 40.000 vojnika kako bi se povećala bezbednost američkih
snaga u Iraku. "Kada bih bio predsednik, ne bih se ustručavao da
koristim vojnu snagu kako bi zaštitio našu bezbednost, naš narod i naše
vitalne interese, ali nikad naše vojnike ne bih izložio opasnosti i
dopustio da nemaju dovoljno vatrene moći ili podrške", rekao je Keri.
On je takođe optužio Buša da vojnike šalje u Irak bez pancira i bez
mogućnosti da osiguraju najosetljivije delove svojih patrolnih vozila.
"Na desetine hiljada vojnika došli su u Irak da bi tamo otkrili da ih
opasnost vreba iza svakog ugla i da nema dovoljno pancira za njihovu
zaštitu", rekao je Keri u petominutnoj poruci koja je objavljena širom
SAD. On je kazao da je "veliki broj porodica" izdvojio novac iz svojih
džepova ili ga je pozajmio od suseda kako bi svojim rođacima u Iraku
obezbedio pancire. "Prošlog meseca, jedna tek udata žena je svom
suprugu, koji se spremao da ode u Irak, za Svetog Valentina (Dan
zaljubljenih) kupila pancir", rekao je Keri.
PREGLED ŠTAMPE
U pregledu štampe prenosimo kolumnu Ivana Torova o forsiranju afera,
koje su se poput bumeranga vratile novoj Vladi Srbije iz dnevnika
"Politika", intervju sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem iz
podgoričkog dnevnika "Pobjeda", intervju sa novim guvernerom NBS
Radovanom Jelašićem o tome da li će NBS i dalje biti nezavisna iz
novosadskog "Dnevnika" i lični stav dr Danice Popović, profesorke
Ekonomskog fakulteta i članice Centra za liberalno-demokratske studije
o ekonomskim elemntima programa kabineta Vojislava Koštunice iz
dnevnika "Glas javnosti".
DOGODILO SE 7. MARTA
173. Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskog carstva i
Mletačke republike, u kojem su Turci (1571) preuzeli Kipar od Mletaka.
1765. Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije.
Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da
fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče
prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka.
1793. Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat
Španiji.
1809. Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar,
koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom.
1814. Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod
komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj.
1850. Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor
Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik
Čehoslovačke, od 1918. do 1935.
1876. Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander
Grejem Bel i njegov saradnik Votson.
1932. Umro je francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer
između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik
ideje o Sjedinjenim Državama Evrope.
1936. Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je
demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog
svetskog rata.
1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan
most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj.
1945. Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14.
armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi.
1945. Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu
jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan
Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih
poslova.
1951. Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u
džamiji u Teheranu.
1983. U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog grada Eregli
poginulo je 96 rudara.
1989. Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog
objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija
"Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih
vođa, izvrgnut poruzi.
1994. Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim
su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s
mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula
je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi
talas nasilja.
1998. Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšeg nemačkog Š
kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima
u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju.
1999. U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli
Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46
godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji
"Staze slave", "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Doktor
Strendžlav" i "Beri Lindon".
2002. Arijel Šaron postao je premijer Izraela.
2002. Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogih
zakona o zabrani abortusa.
2003. Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran
je potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore Svetozar
Marović.
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----
Version: PGP 6.5.1i
iQA/AwUBQEukwkMYhVuIcyHKEQKaFQCgkuIGAuZX1D6CWsM0TA9NH+5oVOYAn3iW
XnRoGuK5w9YswFPvnWbOqk2z
=pXtg
-----END PGP SIGNATURE-----
====================================================================
b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti
Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET.
Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na:
http://www.b92.net/
Za odjavu posaljite poruku na: [EMAIL PROTECTED]
Za dodatne komande: [EMAIL PROTECTED]
====================================================================
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
