-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== B92.NET na WAP-u Svi korisnici WAP servisa sada mogu, putem svojih mobilnih telefona, prelistavati stranice sajta B92. Dovoljno je da u Bookmark/Favorites svog telefona unesete adresu naseg sajta, koji je prilagoden ovom servisu: http://wap.b92.net/ Od sadrzaja koji su trenutno prilagodeni upotrebi putem WAP mreze, to su dnevne vesti, vesti iz sporta, tv program, kao i vremenska prognoza. U najskorije vreme planiramo da prosirimo ove sadrzaje, o cemu cemo vas na vreme obavestiti. Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard). ====================================================================== IZVORI EU: KOŠTUNICA VEROVATNO 23. MARTA U BRISELU Brisel -- Srpski premijer Vojislav Koštunica verovatno će doputovati u Brisel na razgovore o "daljem jačanju veza Srbije i Evropske unije", 23. marta kada se održava sastanak šefova diplomatija evropske petnaestorice, saopštili su zvanični izvori EU. Kako su agenciji Beta rekli zvaničnici bliski visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijeru Solani, u dogovoru sa irskim predsedništvom Unije još uvek se radi na konačnom utvrdjivanju datuma i sadržine Koštuničine posete. Solana je posle formiranja srpske vlade rekao je da želi da što pre uspostavi kontakt sa Koštunicom. Ispostavilo se da su ove nedelje neodložne obaveze novog srpskog premijera u formiranju vlade, dok će visoki predstavnik EU cele iduće sedmice boraviti u poseti Kini i Kanadi. Funkcioneri EU su rekli da bi Koštunica 23. marta svakako trebalo da razgovara sa Solanom i, moguće, sa još nekim čelnicima EU, u nastojanju da se od novog srpskog premijera dobiju što jasnija objašnjenja o programu i politici njegovog kabineta. Šefovi diplomatija i čelne ličnosti Unije su saopštili da će o Koštuničinoj vladi donositi sud na osnovu onoga što ona konkretno bude činila. Evropska petnaestorica su stavili do znanja da su osnovi za saradnju Srbije i SCG sa EU nastavak političkih i ekonomskih reformi, delovanje pravne države, bitka protiv organizovanog kriminala, dobrosusedski odnosi, kao i usaglašavanje tržišta i delovanje svih institucija državne zajednice SCG. U više navrata je naglašavano da je nužan uslov da Srbija i SCG poštuju medjunarodne obaveze, uključujući saradnju sa Haškim sudom za ratne zločine, jer je to nezaobilazni elemenat uvažavanja domaćih i medjunarodnih zakona. Institucije i vlade zemalja članica EU su stavile do znanja da vrlo nepovoljno gledaju na podršku koju je Koštučin manjinski kabinet u parlamentu prihvatio od Socijalističke partije Srbije. Evropska unija smatra da bi za izvlačenje Srbije iz sadašnje teške ekonomsko-socijalne situacije i političke neizvesnosti, kao i obezbedjenje snažne saradnje i pomoći EU, bilo najbolje i neophodno da u vladi budu sve istinske srpske demokratske snage. Vlade i institucije EU smatraju da je SPS, na čijem je čelu i dalje bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević, u suštini bila aparat njegovog režima, koji je krivac za pravu propast Srbije tokom proptekle decenije. U Briselu su, takođe, uvereni da se rukovodstvo i program te stranke uopšte nisu promenili. Evropski zvaničnici naglašavaju da je za Evropsku uniju neshvatljivo da je moguća, makar i posredna koalicija sa "Miloševićevim socijalistima", a nije moguć nikakav dogovor sa Demokratskom strankom, što bi zajamčilo trajnost i stabilnost vlade i odnosa zemlje sa Evropskom unijom. MAROVIĆ: NADAM SE DA ĆE KOŠTUNICA SARAĐIVATI SA TRIBUNALOM Podgorica -- Predsednik SCG Svetozar Marović rekao je da se nada da će srpski premijer Vojislav Koštunica sarađivati sa Haškim tribunalom. "Nadam se da je prioritet gospodina Koštunice evropeizacija, to sam shvatio iz njegovog ekspozea, a ona nije moguća bez saradnje sa Hagom", rekao je Marović u intervjuu podgoričkoj "Pobjedi" od nedelje. Bilo binajbolje kada bi se optuženi pred Tribunalom sami predali i "lišili odgovornosti i ovaj narod". Govoreći o promena u Savetu ministara SCG, Marović je kazao da treba prvo sačekati Srbiju da se izjasni o tim promenama i dodao da je Crna Gora "spremna da poštuje dogovor koji neće ugrožavati ni Srbiju ni Crnu Goru". Upitan da li bi Srbija i Crna Gora brže ušle u Evropsku uniju kao samostalne države ili u okviru zajednice, Marović je ocenio da je nabrži put u Evropu saradnja sa njom i da državna zajednica nikog ne ograničava da sačuva svoja prava. SMAJLOVIĆ: ZAPAD NEĆE U PRVA TRI MESECA VRŠITI VELIK PRITISAK NA NOVU VLADU Beograd -- Novinar nedeljnika NIN Ljiljana Smajlović smatra da Vašington i Brisel neće, u naredna tri meseca, vršiti preveliki pritisak na Srbiju da ispuni medjunarodne obaveze. Ona navodi da se Srbija trenutno nalazi u zoni nižeg pritiska zbog uspeha radikala prvo na predsedničkim, a potom i na parlamentarnim izborima. Ljiljana Smajlović kaže da, kao i 2003., i ove godine će biti odložena sertifikacija američke pomoći Srbiji do juna, kako bi se vladi Vojislava Koštunice dalo vremena da se pokaže. "Ja očekujem da se ova situacija sa relativno pozitivnim signalima prema Srbiji i sa nekom suzdržanošću u odnosu na Koštunicu i njegovu najavu da mu Hag neće biti prioritet, da se to nastavi u prva tri meseca njegove vlasti, a da se onda, u junu, pritisak žestoko poveća. Mi ćemo znati stvarnu situaciju o tome kako sada Zapad na nas gleda tek negde tamo u junu. Pritisak Zapada inače, od 5. oktobra, oko Haga ide po principu toplo-hladno, tu se labavi i zavrće ruka, ali uvek zavisno i od naših unutrašnjih prilika, a ne samo od ovih rokova", rekla je Ljiljana Smajlović. OD HAGA NE ZAVISI SAMO AMERIČKA, NEGO I POMOĆ MEĐUNARODNIH INSTITUCIJA Beograd, Vašington -- Iako je pitanje saradnje sa Haškim tribunalom aktuelizovano pre imenovanja nove Vlade Srbije, na poslednjoj sednici Vlade o tome nije bilo reči. Priču oko saradnje sa Hagom pokrenuo je premijer Vojislav Koštunica izjavom da izručenja Tribunalu nisu prioritet njegove vlade. Stav da je saradnja sa Haškim tribunalom samo međunarodna obaveza Srbije u javnost je izneo još jedan od koalicionih partnera - predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković. Sa druge strane, potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus smatra da, ako sadašnja vlast kaže da se po komandnoj odgovornosti neće suditi u Hagu nego u zemlji, sa realizacijom toga treba početi odmah. Politički analitičar Stojan Cerović za B92 ocenjuje da su takva talasanja unutar vladajuće koalicije očekivana. Cerović dodaje i da se premijer, posle sopstvenih izjava o Hagu, našao u bezizlaznoj situaciji. "Mislim da je Koštunica pogrešio što je zauzeo takav stav na samom početku, što je zauzeo suviše tvrd gard koji, najverovatnije, neće moći da održi. Njemu je sada opasno i ako sarađuje i ako ne sarađuje, u oba slučaja može da izgubi, njegova vlada će u jednom slučaju trpeti pritisak spolja i od dela vlade iznutra, a ako sarađuje, SPS će otkazati poslušnost, a možda i delovi njegove sopstvene stranke. Takod a je on u prilično bezizlaznoj situaciji na tu temu", rekao je Cerović. U međuvremenu, približava se 31. mart, kada će američka administracija, na osnovu stepena saradnje sa Hagom, odlučivati o finansijskoj pomoći Srbiji. 17. marta pred podkomitetom za Evropu američkog kongresnog Komiteta za spoljne odnose o tome će govoriti Danijel Server, direktor Balkanske inicijative vašingtonskog Instituta za mir. U izjavi za B92, Server upozorava da, u slučaju da se saradnja sa Haškim tribunalom oceni kao nezadovoljavajuća, Srbiji preti ne samo izostanak američke, nego i drugih vidova finansijske pomoći: "Odluka o sertifikaciji će zavisiti više od toga šta Beograd učini, nego od toga šta kaže. Ali, ako Vlada uradi ono što je najavila da će učiniti, ako odbije da izruči optužene u Hag, mislim da možete očekivati prekid američke bilateralne pomoći, a takođe i snažnu akciju Evrope. Glavni razlog zbog koji su SAD nastavljale da odobravaju pomoć Srbiji je ta što Amerika nije želela da podriva reformski orijentisanu vladu u Beogradu. Ova vlada je, međutim, mnogo manje reformski orijentisana, tako da argument da je podrivanje Vlade loša ideja, nije više tako jak. Ali, 100 miliona dolara američke pomoći nije tako bitno. Pravo pitanje je da li će biti obustavljena i finansijska pomoć Međunarodnog monetarnog fonda", rekao je Server. VUJANOVIĆ: ČEŠKOSLOVAČKI MODEL NAJBOLJI PUT ZA SCG Podgorica -- Crnogorski predsednik Filip Vujanović ponovo je izjavio da je uveren da je za Srbiju i Crnu Goru najbolje da se, po isteku Beogradskog sporazuma, sporazumno razdruže. SCG bi trebalo da se ugleda na Češku i Slovačku koje su procenile da im zajednička država ne donosi korist i da je bolje da imaju samostalan subjektivitet u međunarodnoj zajednici, rekao je on za podgoričke "Vijesti" od nedelje. Ukoliko ne dođe do toga nužan je referendum o državnom statusu Crne Gore, kazao je Vujanović povodom dvogodišnjice potpisivanja Beogradskog sporazuma. On je ocenio da Crna Gora i Srbija treba da zadrže "kvalitetne" odnose jer ih "mnogo toga vezuje i upućuje jedne na druge". SOLANA: BEOGRAD I PODGORICA MORAJU DA SARAĐUJU Podgorica -- Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u nedelju da je "došlo vreme da se primene sve potrebne mere da bi se unapredila funkcionalnost državne zajednice Srbija i Crna Gora". "U poslednje vreme, politička nesigurnost u Srbiji je, u određenom meri, smanjila efikasnost institucija unije, ali sam uveren da će se, stvaranjem jasnije situacije u Beogradu, sve stvari poboljšati", rekao je Solana za podgoričke "Vijesti" od nedelje. Solana je rekao da Beograd i Podgorica "moraju da sarađuju" i pozdravio to što je novi srpski premijer Vojislav Koštunica "u svom prvom obraćnju javnosti eksplicitno pomenuo potrebu da se ojača SCG". Potrebno je uložiti više truda, sa obe strane, da bi bila unaprijeđena efikasnost zajedničke države. Uveren sam da će nova vlada u Beogradu biti raspoložena za saradnju u ovom smislu, i očekujem da i Vlada u Podgorici učini isto", rekao je Solana. Solana je rekao da je uveren da će postojati uslovi da SCG napreduje na putu ka Evropi, ako su "obe republike posvećene državnoj zajednici, sprovođenju reformi, ispunjavanju međuanrodnih obaveza, borbi protiv organizovanog kriminala i regionalnoj saradnji", prenosi RTS. HOLKERI U PONEDELJAK U BEOGRADU Priština -- Šef UNMIK-a Hari Holkeri u ponedlejak bi trebalo da dodje u Beograd na sastanak sa najvišim državnim zvaničnicima, potvrđeno je RTV B92 u izvorima bliskim UNMIK-u. Prema tim izvorima, Holkeri bi trebalo da se sastane sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom i šefom Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojšom Čovićem. To će biti prva poseta Holkerija Beogradu od kako je Koštunica izabran za predsednika Vlade Srbije. SUROI: ALBANCI DA SE ZALAŽU ZA NEZAVISNU CRNU GORU Ulcinj -- Nezavisni albanski intelektualac iz Prištine Veton Suroi rekao je u Ulcinju da će državni status Crne Gore biti rešen tokom 2005. godine i da se Albanci moraju boriti za svoja prava u toj republici. "Albanci u Crnoj Gori se moraju zalagati za svoja prava i za nezavisnost Crne Gore. U tim nastojanjima oni će imati podršku šest miliona Albanaca na Balkanu", poručio je Suroi na tribini u Ulcinju. On smatra da će se u u narednih godinu dana na zapadnom Balkanu desiti značajni događaji, jer će se čitav region "nositi sa nestabilnom Vladom Srbije". "Moguće je da će ona propasti za šest meseci i da će biti održani novi izbori ili će se održati duže. U tom slučaju biće snažno podržana od fašističkih snaga radikala ili socijalista", rekao je Suroi. BULATOVIĆ NA ČELU BIA - LEGITIMAN POTEZ ILI ZNAK REVANŠIZMA? Beograd -- Vlada Srbije za novog šefa Bezbednosno informativne agencije imenovala je u subotu Radeta Bulatovića, koji je bio savetnik za bezbednost Vojislava Koštunice, dok je obavljao funkciju predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Tokom akcije "Sablja" Bulatović je uhapšen jer je bio osumnjičen za udruživanje radi neprijateljske delatnosti. On se teretio za susrete sa Miloradom Lukovićem Legijom i Dušanom Spasojevićem Šiptarom pre ubistva premijera Zorana Đinđića. Bulatović je, nakon poricanja krivice, oslobođen krivične odgovornosti na osnovu, kako je obrazloženo, odgovarajućih zakonskih razloga. Advokat Božo Prelević u izjavi za B92 kaže da privođenje Bulatovića u akciji "Sablja" nema prevelikog značaja u slučaju njegovog imenovanja za šefa Bezbednosno-informativne agencije, jer protiv njega nije ni pokrenut postupak. "To može da bude posledica politizacija akcije 'Sablja', a može da bude i nedostatak dokaza. Ja mislim da je ovo prvo, ali o tome objektivno može govoriti samo onaj ko je imao ceo taj predmet u rukama. Ali, u svakom slučaju, pretpostavljam, da su imali nešto značajno da bi tužilac podigao optužnicu, znači tužilac nije podigao nikakvu optužnicu, i to jeste problem prethodnih vlasti", rekao je Prelević. Novinar nedeljnika "Vreme" Miloš Vasić, međutim, smatra da bi funkciju šefa Agencije trebalo da obavlja profesionalac: "Reč je o jednov veoma specifičnom zanatu, za koji se traži profesionalac od integriteta. Govorim, dakle, o čoveku koji mora iznutra da poznaje funkcionisanje tog mehanizma. Poznavanje tog zanata nužno je zbog toga što bilo ko ko se u taj zanat ne razume, ostaje kao lak plen manipulantima iznutra, iz tog istog zanata. Ta okolnost da je gospodin Bulatović bio pritvaran za vreme akcije "Sablja" zbog određenih kontakata, povlači za sobom i sumnju na revanšizam", rekao je Vasić. Imenovanje Radeta Bulatovića nameće pitanje i da li Demokratska stranka Srbije preuzima i Ministarstvo unutrašnjih poslova i sektore koji rade odvojeno od Ministarstva, poput Bezbednosno informativne agencije. Božo Prelević smatra da se stiče utisak da DSS hoće da preuzme odgovornost za sektor bezbednosti : "Mislim da tu ima aspekata koji govore u prilog da je možda bolje da to ne budu ljudi iz iste stranke, ali, sa druge strane, ima jako mnogo aspekata koji govore da ako nisu iz iste stranke onda imate sukob te dve grupacije i prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu. Prosto je dosadilo slušati gospodina Batića i Mihajlovića kako, u okviru iste vlade, prebacuju odgovornost za nerad jedan drugom", rekao je Prelević. S druge strane, Miloš Vasić kaže da se i u ovom slučaju dokazuje fascinacija političara u Srbiji tajnim službama i policijom : "Ne vidim čemu fascinacija tajnim službama nakon Petog oktobra i konačnog preuzimanja vlasti iz januara i februara 2001. godine. Te službe treba da služe onome što su njihovi bazični prioriteti. Međutim, to otimanje za tim ko će kontrolisati kapacitete za prisluškivanje, ko će kome prikazivati video-snimke čijih poseta kome, ili intimnog života svojih stvarnih ili zamišljenih političkih protivnika (najčešće zamišljenih). To je stvar koju treba iskoreniti", rekao je Vasić. V. MIHAJLOVIĆ: ŠEF DIPLOMATIJE BIĆE DRAŠKOVIĆ, CRNA GORA NEKA TRAŽI ŠTA HOĆE Podgorica -- Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Vojislav Mihajlović rekao je da će novi ministar inostranih poslova državne zajednice Srbija i Crna Gora biti lider SPO-a Vuk Drašković, bez obzira što neki politički krugovi u Podgorici to mesto traže za Crnu Goru. "Može Crna Gora da traži šta hoće. Ministarstvo inostranih poslova će pripasti Srbiji, a budući šef diplomatije biće predsednik SPO Vuk Drašković. Raspored je već napravljen i kršenje jednog dogovora otvorilo bi niz pitanja", rekao je Mihajlović podgoričkim medijima. Predsednik Saveta ministara Svetozar Marović rekao je za "Pobjedu" da povodom kadrovsklih rešenja u njegovom kabinetu "treba sačekati Srbiju". "Otvoreni smo za sve razgovore i spremni smo da poštujemo dogovor koji neće ugrožavati ni Srbiju , ni Crnu Goru", rekao je Marović. MIĆUNOVIĆ: DS SVE DALJA OD STRANAKA IZ VLADE Beograd -- Predsednik Demkratskog centra Dragoljub Mićunović izjavio je da je u ovom trenutku teško reći da li će DS ući u vladu posle sto dana njenog rada, navodeći da svaki novi dan otežava dalje približavanje sa strankama koje su u Vladi Srbije. DS će biti samostalna opozicija koja ima velike razlike u odnosu na radikale, rekao je on. Mićunović je, u intervjuu za "Vesti" od nedelje rekao da još ne može ništa da kaže o svojoj eventualnoj ponovnoj kandidaturi za predsednika Srbije, pošto o tome uopšte nije bilo reči. Mićunović je izjavio da se stvara nova Demokratska stranka, u kojoj on očekuje mesto u najužem rukovodstvu, a ne počasno. "Nije reč o počasnom predsedniku DS. Biću, naravno, u najužem rukovodstvu koje učestvuje u donošenju odluka, jer me inače počasti same po sebi sigurno ne bi zanimale", On rekao je da njegov DC sa DS-om ubrzano vodi razgovore o ujedinjenju i da se očekuje da će do kraja aprila biti jasniji rezultati o održavanju skupštine na kojoj treba da dođe do ujedinjenja, a ne utapanja. VAŠINGTON INTERESUJE ODNOS SRBIJE PREMA HAGU, RS I KOSOVU, NE I SUDBINA SCG Vašington -- Finansijska pomoć Amerike Srbiji ni ove godine neće izostati, ali će biti tesno povezana sa zahtevom o punoj saradnji sa Haškim tribunalom, o čemu će jasni signali biti upućeni novoj vladi u Beogradu, smatra Srđan Darmanović, direktor podgoričkog Centra za demokratiju i ljudska prava. Kako iz Vašingtona javlja dopisnik B92 Helena Đorđević, Darmanović je zajedno sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora za ljudska prava, protekle nedelje boravio u Vašingtonu. gde su imali susrete sa predstavnicima adminitracije i stručnjacima za Balkan. Jedna od glavnih tema razgovora bili su formiranje nove vlade I posledice po region. "Svi su zainteresovani pre svega kakvi će biti efekte nove vlade, da li će ona nastaviti reforme, da li će sarađivati sa Haskim tribunalom, kako ce se to reperkutovati na odnose Srbije i Crne Gore i naravno Kosovo", rekao je Darmanović. "Čini mi se da će u skladu sa politikom ove zemlje oni zauzeti pragmatičan stav da sa jednom vladom koja je izabrana na normalnim izborima treba sarađivati, ali ne bez određenih uslova obzirom da je novi premijer već dao neke izjave, koje nisu u saglasnosti sa prioritetima EU i SAD, a odnose se pre svega na saradnju sa Haškim tribunalom. Bilo je reči i o tome sta će nova vlada preduzeti prema Republici Srpskoj, da li će biti novih momenata jer se zna da je Koštunica imao sklonost ka Srspkoj demokratskoj stranci. I naravno, pitanje Kosova je u žiži, jer je ovih dana Koštunica izašao sa planom o kantonizaciji. Mislim da je nepotrebno govoriti da se ovde to uglavnom doživljava, mada možda ne javno, kao nešto što pre svega nije realno", rekao je. Darmanović kaže da nije stekao utisak da pitanje opstanka državne zajednice Srbija i Crna Gora mnogo zabrinjava sagovornike u Vašingtonu, podsećajući da je državna zajednica pre svega bila projekat Evropske unije. "Mislim da i o tome preovladava pragmatičan stav da ako unija ne funkconise, ili ukoliko Srbija ili Crna Gora ili samo jedna od te dve države uniju ne žele, a za to imaju podršku građana, ne vidim da će ovde biti neki problem. Pretpostavljam da će se uvažiti svaka odluka koja se donese u Srbiji ili Crnoj Gori ili obostrano. Naravno, oni shvataju da dve vlade, srpska i crnogorska, verovatno neće više imati tako dobru saradnju kako je bilo u vreme vlade Zorana Đinđica, zatim Živkovića i Đukanovića, jer su to bili ne samo partneri po slovu Ustavne povelje, nego i politički saveznici u mnogim pitanjima. Sada će to biti više jedno prinudno partnerstvo, po slovu Povelje, ljudi koji dosta različito misle o mnogim stvarima, pa i pitanju koje Crnu Goru najvise tangira, a to je pitanje njenog statusa", rekao je Darmanović. SAVET STRANIH INVESTITORA NASTAVLJA DA ULAŽE U SRBIJU Beograd -- Generalni sekretar Saveta stranih investitora Kristof Grojsing izjavio je da će članice tog saveta i dalje ulagati u Srbiju, jer je nova vlada pokazala spremnost da nastavi reforme. On je agenciji Beta kazao da je u periodu do formiranja nove vlade broj članica u Savetu povećan na 80, a da su njihove investicije dostigle 1,5 milijardu evra, što je skoro tri četvrtine ukupnih ulaganja u Srbiji. Grojsing, koji je i direktor HVB banke u Beogradu, rekao je da su predstavnici vlade "na samom početku" pokazali interesovanje za saradnju sa Savetom i da se već sastao sa potpredsednikom Miroljubom Labusom, kome je predstavio predloge investitora za unapređenje investicione klime u Srbiji. "Moj prvi utisak je da postoji čvrsto opredeljenje nove vlade da se reformski procesi nastave i da je vlada uvidela značaj saveta investitora, tako da očekujem da ćemo i sa njom imati dobru saradnju, kao i sa prethodnom", kazao je on. Kao prioritetni zadatak vlade Grojsing je naveo usvajanje budžeta, a zatim i donošenje niza zakona, pre svega o porezu na dodatu vrednost, o stečaju, o agenciji za strana ulaganja i antimonoplski zakon, kao i reforme poreske politike i izgradnju institucija. Prethodna vlada uradila je i pripremila dosta toga što je doprinelo poboljšanju ekonomske situacije u Srbiji, a nova bi trebalo da nastavi u tom pravcu, rekao je on. "Moglo bi da bude malih odstupanja u toj politici, ali nova vlada ne bi trebalo da menja osnovni kurs reformskih procesa koji je postavila prethodna", dodao je generalni sekretar Saveta stranih investitora. Članice saveta su poznate firme poput "Britiš- ameriken tabako", "Erikson", "Simens", "Koka-kola", "Mercedes benc", "Henčel merima", OMV i poznate svetske banke HVN, "Socijete ženeral", "Rajfajzen" i druge. ADVOKAT: ODBRANA PRED SPECIJALNIM SUDOM NE VRŠI OPSTRUKCIJU Beograd -- Advokat Slobodan Milivojević izjavio je u nedelju da pravni zastupnici okrivljenih na suđenjima pred Specijalnim sudom u Beogradu ne vrše opstrukciju, već se trude da isprave greške koje su počinjene u istrazi. Milivojević je za istraživački projekat agencije Beta "Kriminal NET" kazao da je to važno i zbog toga što sve presude koju budu donete mogu ići na ocenu pred Evropski sud u Strazburu. Milivojević, koji je zastupnik odbrane u više postupaka pred Specijalnim sudom, kazao je da će "problem na suđenjima biti zapisnici o ispitivanju osumnjičenih u policiji za vreme akcije 'Sablja'". "Veliki broj osumnjičenih nije bio upozoren na prava koja ima", rekao je on, a negde su izjave uzimane i pod pretnjom ili prinudom. Milivojević je kazao da očekuje da će se posle izbora nove Vlade Srbije stanje u pravosuđu popraviti. Ceo intervju možete pročitati na www.orgkriminal.org SASTANAK RADNIH GRUPA BEOGRADA I PRIŠTINE ZA NESTALE I KIDNAPOVANE Priština -- Sastanak radnih grupa Beograda i Prišine za nestala i kidnapovana lica odrzaće se najverovatnije 9. marta, potvrđeno je u sedištu UNMIK-a u Prištini. Kako iz tog grada za B92 javlja novinar UNMIK radija Zoran Ćulafić, medijator sastanka biće Fransoa Smit, šef operacija Međunarodnog crvenog krsta za Ameriku i Evropu, a obe delegacije biće sastavljene od po pet članova, kao sto je bio slučaj i na prvom sastanku radnih grupa za energetiku. Portparol Vlade Kosova Mimoza Kusari izjavila je za B92 da je prištinska delegacija spremna za razgovore. "Mi smo potpuno spremni, premijer je, pored Fljore Brovine, imenovao još dva člana radne grupe. Prvi sastanak će se održati u Prištini, a drugi bi mogao u Beogradu", rekla je Mimoza Kusari. Ona očekuje pozotivan rezultat u ovoj oblasti i kaže da je pitatanje nestalih i kidnapovanih lica prvenstveno humano pitanje, koje još uvek teško opterećuje rad svih drugih kosovskih institucija. Razgovori će se voditi na nivou eksperata, bez prisustva predstavnika visoke politike, a u Prištini je ponovljeno da će kontakte sa medijima održavati, kako je dogovoreno na prvom sastanku, samo predsedavajući radnih grupa. POSLANIK EVROPSKOG PARLAMENTA: UTICAJ ŽENA U EU SE SMANJUJE Leskovac -- Članica Evropskog parlamenta iz Italije Luiz Morgantini ocenila je u Leskovcu da se uticaj žena na politiku Evropske unije smanjuje u odnosu na prethodne godine. "Uticaj žena na politička zbivanja je, nažalost, veoma mali. Izgleda kao da smo se vratili unatrag, što se tiče uticaja žena i njihovog znanja na politiku. U evropskom parlamentu nas je 626 delegata, a samo 37 odsto su žene", rekla je Luiz Morgantini agenciji Beta. Luiz Morgantini, jedna od stotinak učesnica trodnevne ženske konferencije u Leskovcu, dodala je da žena ima malo i u parlamentima evropskih država. "Veoma mali broj žena nalazi se u vladama. Zato je jako važno da se kao žene organizujemo po svetu i da pokušamo u što većem broju da uđemo u naše vlade i naše institucije", naglasila je ona. U italijanskom parlamentu nalazi se, na primer, svega sedam odsto žena, u kolumbijskom desetak odsto, kao i u srpskom parlamentu. U Kanadi se taj procenat kreće oko trideset odsto. Konferencija, koju su organizovale Žene u crnom iz Beograda i Ženski centar iz Leskovca na temu "Drugačija moć je moguća", završava se u nedelju. RADNICI TEHNOSA 18. DAN BLOKIRALI MAGISTRALNI PUT Čačak -- Radnici čačanskog "Tehnosa" blokirali su i u nedelju, 18. dan za redom, magistralni put Čačak-Užice na raskrsnici u Konjevićima, zahtevajući isplatu zaostalih zarada i rešavanje statusa preduzeća. Oko 200 radnika "Tehnosa" postavilo je nekoliko kamiona i teretnih vozila na magistralni put u periodu izmedju 10 i 13 časova, a od zaustavljenih vozila formirana je kolona duga više od kilometra. Kroz blokadu su propuštana samo vozila Hitne pomoći i osam cisterni sa vodom, koje su otišle za Kraljevo koje ima problema sa vodosnabdevanjem. Paralelno sa ovom blokadom, meštani sela Konjevići su već peti dan blokirali seoski put i zaustavili saobraćaj putničkih vozila koja su prethodnih dana, u vreme blokade magistralnog puta, prolazila seoskim putem, kao alternativnim pravcem. Meštani Konjevića ističu da su blokirali seoski put kako bi ga zaštitili od propadanja, obrazlažući da su taj put "napravili sopstvenim sredstvima". Član Štrajkačkog odbora "Tehnosa" Stoja Kojović uputila je danas, u ime odbora, javni apel Vladi Srbije da "primi delegaciju odbora i da se zauzme za rešavanje problema u tom preduzeću". Organizatori obe blokade naglasili su da će se ona nastaviti i sutra od 10 do 13 sati. PLAGIJAT NA TRŽISTU AKUMULATORA Sombor -- Fabrika akumulatora iz Sombora optužila je u nedelju za "nelojalnu konkurenciju" jednu firmu iz Mađarske koja je na domaćem tržištu plasirala falsifikovane somborske "Blek hors" akumulatore. U saopštenju se precizira da se na akumulatorima marke "Silver hors", koje proizvodi mađarska firma "Jas plastik" iz Jezberenjija nalazi žuta etiketa, sa simbolom srebrnog konja u galopu i crno uokvirenim srebrnim slovima "Silevr hors". "Etiketa je ordinarni falsifikat i očigledna kopija nalepnice somborskog akumulatora 'Blek hors'. Iz aviona se vidi da je prekopiran naš robni žig, da se izazove zabuna kod kupaca. Falsifikatori su išli tako daleko da su i nalepnice za lažni proizvod štampali u Somboru, a doslovno su prekopirali čak i uputstvo za upotrebu i garantni list našeg akumulatora", navodi se u saopštenju. Saopšteno je da je Fabrika akumulatora Sombor uspela da izdejstvuje privremenu zabranu uvoza mađarskih akumulatora, koja traje mesec i po dana, i koja ističe za desetak dana. "U međuvremenu, uzurpatori našeg 'Blek horsa' postavljaju reklame na bilbordima u našim gradovima, što znaci da ne odustaju. Tražili smo pomoć od nadležnih u Srbiji, podneli smo tužbu Trgovinskom sudu u Beogradu i očekujemo da će nas zaštititi, iako vreme prolazi na našu štetu", navodi se u saopštenju. Precizira se da je uvoznik akumulatora iz Mađarske beogradska firma "Promadris", koja je te akumulatore počela da uvozi polovinom prošle godine. U saopštenju se navodi da je mađrarska firma "Jas Plastik" bila svojevremeno dobavljač kućišta za somborske "Blek hors" akumulatore, dok je beogradski "Promadris" do polovine 2003. godine bio skladištar "Blek hors" akumulatora i Fabrici akumulatora iz Sombora ostao je dužan pedesetak miliona dinara za isporučene originalne proizvode. PRIJATELJI SUDA TRAŽE DA SE SLUČAJ RAČAK BRIŠE SA OPTUŽNICE PROTIV MILOŠEVIĆA Beograd -- U podnesku prijatelja suda navodi se da borbe na Kosovu nisu do 24. marta imale karakter oružanog sukoba već da pre mogu biti opisane kao "razbojništvo, neorganizovana i kratkotrajna pobuna ili terorističke akcije", koje ne podležu međunarodnom humanitarnom pravu, niti su u nadležnosti Tribunala. U podnesku britanskog advokata Stivena Keja, navodi se da bi, ukoliko sudsko veće uvaži tu argumentaciju prijatelja suda, iz optužnice trebalo izbrisati i ubistvo 45 Albanaca u Račku, koje je bilo jedan od prelomnih događaja za odluku NATOa da bombarduje Jugoslaviju. Prijatelji suda ocenili su da bi, pre nastavka procesa, sudsko veće trebalo da se izjasni i o prirodi sukoba u Hrvatskoj. Naime, oni ističu da se rat u toj republici ne može u celini okarakterisati kao međunarodni sukob, pošto Hrvatska nije sve vreme rata bila međunarodno priznata država, a da od toga kakva će biti kvalifikacija sukoba zavisi i da li su održivi neki navodi optužnice protiv Miloševića. Konačno, prijatelji suda skreću pažnju na jedan broj mesta zločina u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu o kojima tokom dokaznog postupka Tužilastva uopste nije bilo reči u sudnici zbog čega smatraju da ih treba izuzeti iz optužnica. "Smatrali smo da smo dužni da taj svoj stav iznesemo. Kako će sud odlučiti, to je sada drugo pitanje, na kraju krajeva, tu ima stvari koje zaslužuju i ocenu i procenu, a to se obično događa na kraju jednoga procesa. Ne bih mogao da prognoziram da li će to biti uvaženo sada, u ovom momentu. U svakom slučaju, smatrali smo da smo dužni da to iskažemo na način na koji smo iskazali u tom podnesku", rekao je Tapušković. Odlukom sudskog veća suđenje Milosevicu bice nastavljeno bez Branislava Tapuskovića, koji se prethodne dve godine bavio unakrsnim ispitivanjem svedoka. Tapuskovic kaze da je zeleo da pomogne sudijama da shvate siri, istorijski kontekst ratova u bivsoj Jugoslaviji i to pozivajuci se na materijale koje je dobijao od tuzilastva i na neke relevantne knjige. "U granicama tih mojih mogućnosti intervenisao sam, hoće li to pomoći onima koji o tome budu odlučivali da neka pitanja razreše na valjan način, to ću videti, pratiću suđenje kao običan posmatrač sa distance, pa ću videti da li je ono što sam činio tokom suđenja vodilo negde i hoće li to biti ocenjivano od suda na kraju postupka", rekao je Tapušković. On kao pozitivnu ocenjuje izjavu novog premijera Srbije da će se država više angažovati u procesima koji se vode u Hagu. VRHOVNI SUD O "LORI" I "KORANSKOM MOSTU" Zagreb -- Vrhovni sud Republike Hrvatske saopštio je da će u utorak, 9. marta, odlučivati o oslobađajućoj presudi Karlovačkog suda o "slučaju Koranski most", a 25. marta o oslobađajućoj presudi za "slučaj Lora", javlja dopisnik Srne. Karlovački županijski sud prošle godine je doneo oslobađajuću presudu kojom je pripadnik specijalne policije Mihajlo Hrastov oslobođen optužbe za likvidaciju 13 zarobljenih rezervista JNA na Koranskom mostu, 22. septembra 1991. godine. Sudsko veće je zaključilo da je Hrastov rezerviste ubio u samoodbrani. Međutim, Županijsko državno tužilaštvo žalilo se na takvu presudu, jer je "sudsko veće pogrešno utvrdilo činjenično stanje". Kao jedan od dokaza za to, Tužilaštvo navodi činjenicu da je Sud prihvatio tvrdnju odbrane da je Hrastov "na 13 rezervista pucao u samoodbrani", što je, navodi tužilaštvo, nemoguće, jer su svi, kao zarobljenici, predali oružje, pa nisu mogli pucati. Tužilaštvo dalje navodi da je Hrastov sa grupom vojnika imao zadatak da čuva tu grupu zarobljenih rezervista, ali je on, umjesto toga, pucao u zarobljenike, prvo iz mitraljeza, a zatim još i iz pištolja u glavu. Tužilaštvo zato očekuje da Vrhovni sud ceo predmet vrati ponovo na suđenje. Isto očekuje i Županijsko tužilaštvo u Splitu u "slučaju Lora", o kojem bi Vrhovni sud Hrvatske trebalo da se izjasni 25. marta. Splitsko tužilaštvo žalilo se, naime, na prošlogodišnju oslobađajuću presudu splitskog suda za sve optužene za zločin nad Srbima, među kojima je takođe bilo i rezervista JNA, u vojnom zatvoru Lora, tokom 1991. i 1992. godine. Taj skandalozni slučaj ostao je upamćen i po tome što je sudija Slavko Lozina dopustio pretnje svedocima u sudnici, a često je i sam aplaudirao optuženima. Zahtev Tužilaštva za ponovno suđenje temelji se na činjenici da tokom suđenja uopšte nisu saslušani preživeli svedoci iz Srbije i Crne Gore, te BiH, jer su se mnogi zbog prijetnji bojali da dođu, a i hrvatske vlasti su odugovlačile sa izdavanjem viza svedocima, pa su tako i "tehnički" onemogućile njihovo svedočenje. HAG PODIGAO OPTUŽNICU PROTIV JARNJAKA Zagreb -- Haški Tribunal dostavio je Vladi Hrvatske optužnicu protiv nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Ivana Jarnjaka, koji je ovu dužnost obavljao u vreme akcija "Bljesak" i "Oluja", piše zagrebački "Jutarnji list" u nedelju. Ministar pravosuđa Hrvatske Vesna Škare Ožbolt u ponedeljak će u 11 sati objaviti da su u Hrvatsku iz Haga stigle nove optužnice protiv Jarnjaka, ali i generala Mladena Markača i Ivana Čermaka, te izmenjena optužnica protiv Ante Gotovine. List navodi da u optužnicama stoji da su sva trojica generala terete za ratne zločine protiv čovečnosti, ali i to da je reč o zločinačkom poduhvatu kojeg su kreirali i u kojem su učestvovali Franjo Tuđman, Gotovina, Markač i Čermak, a čiji cilj je bio proterivanje i istrebljenje srpskog stanovništva. Navodi se da su odgovorni oni za smrt najmanje 150 osoba, od kojih su 32 precizne identifikovane. List navodi da bi u skladu sa dogovorom sa Vladom Hrvatske generali Markač i Čermak u Hag trebalo da otputuju krajem sedmice. IDUĆE NEDELJE PRESUDA RANKU ĆEŠIĆU ZA ZLOČINE U BRČKOM Hag -- Haški tribunal izreći će iduće nedelje presudu bosanskom Srbinu Ranku Ćešiću koji je prošle godine priznao krivicu za ratne zločine nad Muslimanima u Brčkom, u proleće 1992. Sudsko veće predsedavajućeg Alfonsa Orija kaznu Češiću će izreći u četvrtak, 11. marta. Ćešić (39) je 8. oktobra prošle godine pred sudijama priznao da je kriv po svih 12 tačaka optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona i običaja ratovanja u logoru Luka kod Brčkog, u maju 1992 godine. On je potvrdio da je, kao pripadnik interventnog policijskog voda u Brčkom, dolazio u logor i hicima iz vatrenog oružja lično ubio najmanje osam muslimanskih zatvorenika, kao i da je učestvovao u prebijanju nasmrt još dvojice. Optuženi je prihvatio i odgovornost za seksualno zlostavljanje civila pritvorenih u logoru Luka. Tužilaštvo je predložilo sudijama da Češića kazne zatvorom u trajanju između 13 i 18 godina, ali veće nije obavezno da tu preporuku uvaži. Pred Haškim tribunalom sledeće sedmice biće nastavljena i dva suđenja. Na procesu protiv generala bivše JNA Pavla Strugara, optuženog za artiljerijske napade na Dubrovnik u decembru 1991, biće saslušani novi svedoci optužbe u okviru dokaznog postupka koji traje već osam nedelja. Izvođenje dokaza tužioci nastavljaju i na suđenju penzionisanim oficirima Armije BiH Enveru Hadžihasanoviću i Amiru Kuburi koje optužnica tereti za zločine nad hrvatskim i srpskim civilima u srednjoj Bosni 1993. godine. U sudnici Haškog tribunala 11. marta će se pojaviti i grupa bosanskih Srba optuženih za zločine u okolini Prijedora, na čelu s bivšim komandantom logora Keraterm Željkom Mejakićem. Na statusnoj konferenciji, sudija će sa zastupnicima odbrane i optužbe razmotriti napredak u pripremama za početak suđenja. MAKEDONSKA POLICIJA UBILA DVOJICU PLJAČKAŠA Tetovo -- Makedonska policija ubila je u nedelju ujutro u Tetovu dvojicu naoružanih muškaraca koji su tokom noći pljačkali u nekoliko tetovskih sela. Policijski izvori rekli su da su naoružani pljačkaši pokušali da pobegnu i da ih je policija onda ubila. U sukobu je teško ranjen još jedan muškarac koji je prebačen u bolnicu u Skoplju. SAD VIŠE POSTIGLE U AVGANISTANU I IRAKU NEGO NA BALKANU Vašington -- Pomoćnica za međunarodnu bezbednost američkog sekretara za odbranu, Mira Rikardel, izjavila je da su mirovne misije u Avganistanu i Iraku za kreće vreme postigle znatno više nego misije u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, javlja iz Vašingtona izveštač B92 Helena Đorđević. "Od početka misija u Avganistanu i Iraku nastojimo da što brže predamo odgovornost za sudbinu zemlje narodu koji tamo živi. Za manje od godinu dana u Iraku i dve i po godine u Avganistanu, izgrađene su institucije lokalne vlasti, za čiju je uspostavu na Balkanu trebalo dvostruko više vremena", izjavila je Rikardel na panel raspravi koju je organizovao Univerzitet Džon Hopkins. Mira Rikardel navela je kao primer činjenicu da u Avganistanu lokalna vojska "deluje rame uz rame s američkom u potrazi za teroristima, što na Balkanu još nije slučaj". "Za razliku od Avganistana, u Bosni i Hercegovini, čak i nakon osam godina još postoje dve entitetske vojske, koje se gotovo uopšte nisu reformisale", ocenila je Mira Rikardel. BLIKS: TERORISTIČKE PRETNJE U SVETU SE PREUVELIČAVAJU London -- Bivši glavni inspektor UN u Iraku Hans Bliks ocenio je da se preuveličavaju pretnje koje predstavlja terorizam u svetu. "Precenjujemo teroristicke pretnje, a ima stvari koje su isto toliko opasne, ako ne i više, kao što je opšte uništavanje životne sredine", rekao je bivši švedski diplomata za televiziju BBC. Bliks je optužio zapadne zemlje, pogotovo SAD i Veliku Britaniju, da slepo veruju svojim obaveštajnim službama. On je takođe podsetio na američko bombardovanje jedne fabrike u Sudanu, koja je navodno proizvodila hemijsko oružje, što je bio odgovor na terorističke napade na ambasade SAD u Najrobiju i Dar es-Salamu, 1998. godine. "Ispostavilo se da ta fabrika nema nikakve veze sa Al-Kaidom, a oni su samo rekli da im je žao", podsetio je Bliks. On je još jednom izrazio žaljenje što je inspektorima UN bilo dato suviše malo vremena za kontrolu iračkog oružja pre američko-britanske intervencije protiv te zemlje. "Trebalo je malo vise strpljenja. Da su inspekcije potrajale još dva meseca, mislim da bi Bler i drugi shvatili da informacije njihovih obaveštajnih službi, na koje su se oslanjali, nisu potvrđene", dodao je Bliks. On je dodao da su i Amerikanci i Britanci uvek vise verovali svojim obavestajnim službama nego inspektorima Ujedinjenih nacija, ali, "na žalost, ispostavilo se da su inspektori bili u pravu". SAD ĆE U MARTU DODELITI POSLOVE OBNOVE VREDNE PET MILIJARDI Bagdad -- Američka agencija koja upravlja fondovima za posleratnu obnovu Iraka dodeliće ovog meseca poslove vredne pet milijardi dolara, saopštio je u Bagdadu jedan visoki američki zvaničnik. Biće to, kako navodi Rojters, prva sredstva koja će SAD potrošiti od ukupno 18,4 milijardi dolara koliko je Kongres izdvojio za obnovu infrastrukture posleratnog Iraka. Novcem raspolaže Kancelarija za upravljanje iračkim programima. Ugovori za vođenje poslova će verovatno biti dodeljeni ove nedelje, a za njima će do kraja marta uslediti građevinski ugovori, rekao je zvaničnik na konferenciji za novinare, ali nije precizirao poslove o kojima je reč. On je dodao da su SAD sastavile liste kompanija koje mogu da daju ponude za velike poslove, a onda te firme mogu same da izaberu podugovarače. Kancelarija za upravljanje iračkim programima u narednih nekoliko godina će za poslove obnove u naftom bogatom Iraku potrošiti ukupno oko 12,6 milijardi dolara. Kancelarija će dodeliti poslove u oblastima nafte, struje, javnih radova i vodovoda, kao i bezbednosti, pravosuđa, javnog prevoza, komunikacija, građevine, obrazovanja i zdravstva. POSTIGNUT SPORAZUM O PRIVREMENOM USTAVU, POTPISIVANJE U PONEDELJAK Nadžaf -- Visoki zvaničnik Vladajućeg saveta Iraka Movafak al Rubai izjavio je da je postignut dogovor sa visokim šiitskim zvaničnicima o privremenom Ustavu Iraka i da će dokument biti potpisan u ponedeljak. "Postigli smo sporazum. Uskoro će biti dobrih vesti", rekao je Rubai novinarima posle razgovora sa ajatolom Ali al Sistanijem, sveštenikom sa velikim uticajem među šiitskom većinom. "Potpisaćemo privremeni ustav u ponedeljak", rekao je Rubai. Još uvek nije jasno da li je Sistani prihvatio postojeći tekst privremenog ustava, koji je prošle nedelje prihvatio Vladajući savet, ili su unete neke promene koje će biti predstavljene savetu. Privremeni ustav je ključni korak u planu SAD da krajem juna preda Iračanima vlast. Ustav je trebalo da bude potpisan u petak, ali su šiitski predstavnici to odbili u poslednjeg trenutku jer se Sistani protivio dvema tačkama u dokumentu. Prva primedba odnosila se na klauzulu kojom bi Kurdi, koji čine petinu populacije Iraka, dobili pravo veta nad stalnim ustavom, dok se druga odnosila na predsednički savet. Trenutno se predviđa stvaranje tročlanog saveta - predsednik i dva zamenika, dok Šiiti žele petočlani savet sa tri šiitska člana, jednim Sunitom i jednim Kurdom. DESET RAKETA ISPALJENO NA BAZU AMERIČKIH SNAGA U IRAKU Bagdad -- Najmanje deset raketa ispalili su u nedelju uveče gerilci ka sedištu američkih okupacionih snaga u Bagdadu, saopštila je iračka policija i dodala da u napadu nije bilo žrtava. U saopštenju policije se navodi da su, veče uoči potpisivanja privremenog ustava Iraka, rakete ispaljene iz automobila u pokretu koji je kasnije eksplodirao. Rakete su bile ispaljene na zgrade u "zelenoj zoni", jako obezbedjenoj zoni na zapadnoj obali reke Tigar, gde je bila i jedna od palata Sadama Huseina, a sada je glavna baza okupacionih snaga u Iraku. Ekslpozije su se čule u Bagdadu, a u "zelenoj zoni" su se oglasile sirene za uzbunu. U toj zoni je tokom meseca bilo nekoliko napada raketama i minobacačkim projektilima. Snage SAD su pojačale nivo bezbednosti zbog mogućih napada gerilaca, koji pokušavaju da spreče potpisivanje privremenog ustava Iraka. U SUKOBU POLICIJE I NAPADAČA UBIJEN JEDAN CIVIL Mosul -- Jedan irački civil je ubijen, a drugi ranjen u sukobu policije i naoružanih ljudi koji su napali policijske položaje u Mosulu, rekli su policijski i bolnički izvori. Napadači su otvorili vatru na sedište policije u kvartu Sukar u centru grada. "U razmeni vatre pogođen je civil koji je prolazio u automobilu dok je drugi, koji se nalazio u drugom vozilu, ranjen", rekao je Frans presu portparol policije Abdel Azal Hafudi. Lekar iz bolnice u Mosulu Ahmad Abdala Radžab precizirao je da je ubijeni civil pogođen u glavu dok je drugi civil, koji je pogođen ruku, operisan i van životne opasnosti. HRW: AMERIČKE SNAGE KORISTILE PREKOMERNU SILU U AVGANISTANU Kabul -- Američke snage u Avganistanu upotrebile su prekomernu silu tokom hapšenja islamskih militanata, što je rezultiralo nepotrebnim civilnim žrtvama, čime su prekršile međunarodno pravo, tvrdi organizacija Hjuman rajts voč. Ova grupa, sa sedištem u SAD, tvrdi da su američke snage uhapsile ili privele najmanje 1.000 Avganistanaca i stranaca od 2002. godine, od kojih su neki bili podvrgnuti žestokom mučenju, a većini je bila uskraćena mogućnost da se brane. Dok je većina ovih ljudi na kraju puštena, neki su ostali u pritvoru u Avganistanu i u zatvoru u zalivu Gvantanamo, na Kubi. Međutim, američki vojni portparol rekao je da je u ovom izveštaju očigledan "nedostatak poznavanja oružanih sukoba i zakona u vezi sa tim sukobima". "Američke i koalicione snage vrlo ozbiljno razmatraju svaku primedbu o prekomernoj upotrebi sile i neprimerenom ponašanju vojnika", rekao je potpukovnik Brajan Hilferti Rojtersu. On je dodao da je Avganistan borbena zona i da su koalicione snage suočene sa vrlo opasnim i odlučnim neprijateljem. "Mi primjenjujemo odgovarajuća pravila angažovanosti u borbenim operacijama i u potpunosti poštujemo zakon o oružanim sukobima", tvrdi Hilferti. Što se tiče kritika u vezi sa tretmanom zatvorenika u američkim zatvorima u vazdušnoj bazi u Bagramu i na drugin mestima u Avganistanu, u saopštenju grupe se tvrdi da je zatvorenicima u ovim zatvorima uskraćeno pravo posete porodica, advokata i novinara. Grupa takođe tvrdi da su tri lica podlegla dok su bila u američkom zatvoru u Avganistanu i kritikuje američku vojsku što nije sprovela odgovarajuću istragu i objavila njene rezultate. "Trenutno istražujemo uzroke smrti osoba koje su bile u našem pritvoru", rekao je Hilferti. Grupa Hjuman rajts voč pozvala je SAD da javno objave i pokažu mesta u Avganistanu gde američke snage i CIA drže osumnjičene, da osiguraju da se zatvorenici tretiraju u skladu sa međunarodnim zakonom i dozvole porodicama i advokatima da ih posete. U NAPADU NA IZBEGLIČKI KAMP 14 MRTVIH, 81 RANJEN Gaza -- Četrnaest Palestinaca je ubijeno, među kojima dvoje dece i jedan adolescent, dok je 81 osoba ranjena u upadu izraelske vojske u izbegličke kampove El Burei i Nuseriat u pojasu Gaze, rekli su bolnički izvori. Palestinci su ubijeni kada su izraelske snage otvorile vatru na ulaze u kampove koji se nalaze u centru pojasa Gaze, rekli su isti izvori. Među ubijenima su i tri pripadnika Hamasa, palestinskog islamističkog pokreta odgovornog za brojne napade na Izrael. PRISLUSKIVANJE U UN Beograd, Njujork -- Vest da su britanske i američke obaveštajne službe prisluškivale Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i druge visoke zvaničnike otvorila je pitanje na koji način je moguće sasnkcionisati ovakve nelegalne radnje. Politički analitičar britanskog dnevnika Indipendent, Ben Rasel kaže za B92 da je ova vest izazvala je žestoke reakcije u Velikoj Britaniji. "Otkrićem bivšeg britanskog ministra za međunarodni razvoj, Kler Šort, da su britanci prisluškivali Kofija Anana, srušeni su tabui vezani za nezakonite radnje, čime je ponovo otvorena debata o opravdanosti invazije na Irak." A o posledicama prisluškivanja i eventualnim sankcijama u okviru Ujedinjenih nacija stručnjak za međunarodno pravo Vojin Dimitrijević za B92 kaže: ĆUjedinjene nacije ne mogu nikoga da tuže. Jedina posledica može da bude da neki pripadnik britanske misije mora da ode. Sankcija ne može da bude ni između država ni u odnosu na međunaordne organizacije." PREMA PRVIM ZVANIČNIM REZULTATIMA POBEDA ND Atina -- Na današnjim poslaničkim izborima u Grčkoj desničarska stranka Nova demokatija pobedila je sa 47,76 odsto glasova, a PASOK je drugi sa 40,97 odsto. To je prvi zvaničan rezultat Ministarstva unutrašnjih poslova koji se zasniva na podacima iz svega pet odsto od ukupno 20.348 glasačkih mesta. Po proceni analitičara, procenti će se tokom noći menjati, ali se rezultat neće preokrenuti. U Skupštini će, po tim prvim i nepotpunim zvaničnim podacima, ostati još samo Komunistička partija Grčke sa 4,83 odsto glasova, što je 1,83 odsto više od cenzusa koji iznosi tri odsto. Ostanak u Skupštini neizvestan je za četvrtu članicu dosadašnjeg saziva, za Koaliciju levice i napretka koju od cenzusa deli manje od pola odsto, pošto je na izborima za nju, po prvim rezultatima, glasalo svega 2,59 odsto birača. Još 13 stranaka i koalicija dobilo je na izborima od 00,1 do 1,65 odsto glasova. Takođe po prvim zvaničnim rezultatima, na izbore je izašlo samo 68,68 odsto od 9,8 miliona glasača, a važećih glasačkih listića je 98,24 odsto. Atinom i Solunom od popodneva, trubeći i uz prasak petardi, kruže stotine automobila i motora sa državnim i partijskim zastavama ND, a neprekidno raste masa koja je bučno slavlje na ulicama počela satima pre nego što su u 19 časova zatvorena birališta. Lider grčkih socijalista Jorgos Papandreu priznao je u nedelju uveče poraz na parlamentarnim izborima, na kojima je pobijedila Nova demokratija sa Kostasom Karamanlisom na čelu, čime je okončana 11-godišnja vladavina PASOK-a u Grčkoj. "Partija Nova demokratija osvojila je izbore. Želim da čestitam lideru Nove demokratije Kostasu Karamanlisu i da mu poželim sreću u njegovom radu", rekao je Papandreu, bivši ministar inostranih poslova i lider Svehelenske socijalističke partije u televizijskom obraćanju. KERI: BUŠ NE VODI RAČUNA O BEZBEDNOSTI AMERIČKIH VOJNIKA Vašington -- Kandidat Demokratske stranke na predsedničkim izborima u SAD Džon Keri optužio je aktuelnog predsednika Džordža Buša da ne vodi dovoljno računa o bezbednosti američkih vojnika u Iraku. Keri je u redovnoj dnevnoj radio poruci demokrata u subotu predložio da se u Irak pošalje još 40.000 vojnika kako bi se povećala bezbednost američkih snaga u Iraku. "Kada bih bio predsednik, ne bih se ustručavao da koristim vojnu snagu kako bi zaštitio našu bezbednost, naš narod i naše vitalne interese, ali nikad naše vojnike ne bih izložio opasnosti i dopustio da nemaju dovoljno vatrene moći ili podrške", rekao je Keri. On je takođe optužio Buša da vojnike šalje u Irak bez pancira i bez mogućnosti da osiguraju najosetljivije delove svojih patrolnih vozila. "Na desetine hiljada vojnika došli su u Irak da bi tamo otkrili da ih opasnost vreba iza svakog ugla i da nema dovoljno pancira za njihovu zaštitu", rekao je Keri u petominutnoj poruci koja je objavljena širom SAD. On je kazao da je "veliki broj porodica" izdvojio novac iz svojih džepova ili ga je pozajmio od suseda kako bi svojim rođacima u Iraku obezbedio pancire. "Prošlog meseca, jedna tek udata žena je svom suprugu, koji se spremao da ode u Irak, za Svetog Valentina (Dan zaljubljenih) kupila pancir", rekao je Keri. PREGLED ŠTAMPE U pregledu štampe prenosimo kolumnu Ivana Torova o forsiranju afera, koje su se poput bumeranga vratile novoj Vladi Srbije iz dnevnika "Politika", intervju sa predsednikom SCG Svetozarom Marovićem iz podgoričkog dnevnika "Pobjeda", intervju sa novim guvernerom NBS Radovanom Jelašićem o tome da li će NBS i dalje biti nezavisna iz novosadskog "Dnevnika" i lični stav dr Danice Popović, profesorke Ekonomskog fakulteta i članice Centra za liberalno-demokratske studije o ekonomskim elemntima programa kabineta Vojislava Koštunice iz dnevnika "Glas javnosti". DOGODILO SE 7. MARTA 173. Potpisivanjem mira u Carigradu završen je rat Otomanskog carstva i Mletačke republike, u kojem su Turci (1571) preuzeli Kipar od Mletaka. 1765. Rođen je francuski hemičar Žozef Nieps, pionir fotografije. Usavršavajući litografiju od 1813. do 1820, prvi je u svetu uspeo da fiksira sliku dobijenu u mračnoj komori pomoću posrebrene bakarne ploče prekrivene osetljivim slojem asfaltnog laka. 1793. Francuski Konvent (revolucionarna skupština) objavio je rat Španiji. 1809. Umro je francuski konstruktor balona Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. sa Džonom Džefrisom prvi preleteo Lamanš balonom. 1814. Napoleonove trupe od 37.000 vojnika pobedile su 90.000 Prusa pod komandom feldmaršala Blihera u bici kod Linjija u Francuskoj. 1850. Rođen je čehoslovački državnik i filozof Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, borac za nezavisnost i prvi predsednik Čehoslovačke, od 1918. do 1935. 1876. Prvi razgovor telefonom obavili su pronalazač telefona Aleksander Grejem Bel i njegov saradnik Votson. 1932. Umro je francuski državnik Aristid Brijan, šest puta premijer između 1909. i 1929, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1926, začetnik ideje o Sjedinjenim Državama Evrope. 1936. Ulaskom vojske u demilitarizovanu Rajnsku oblast, Nemačka je demonstrativno prekršila Versajski mirovni ugovor zaključen posle Prvog svetskog rata. 1945. Američke trupe su u Drugom svetskom ratu zauzele strateški važan most preko Rajne kod Remagena u Nemačkoj. 1945. Potisnuvši japanske snage u Drugom svetskom ratu, britanska 14. armija je ušla u Mandalej, drugi po veličini grad u Burmi. 1945. Nakon ostavke kraljevske vlade, Josip Broz Tito je formirao novu jugoslovensku vladu u koju su ušli i šef Demokratske stranke Milan Grol, kao prvi potpredsednik, i Ivan Šubašić, kao ministar inostranih poslova. 1951. Jedan verski fanatik ubio je iranskog premijera Alija Razmaru u džamiji u Teheranu. 1983. U eksploziji gasa u rudniku uglja blizu turskog grada Eregli poginulo je 96 rudara. 1989. Iran je prekinuo diplomatske odnose s Velikom Britanijom zbog objavljivanja knjige britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija "Satanski stihovi", u kojoj je islam, prema oceni iranskih verskih vođa, izvrgnut poruzi. 1994. Prilikom sletanja na aerodrom u Kigaliju, oboren je avion kojim su se predsednici Ruande i Burundija Habjariman i Ntjaramir vraćali s mirovnih pregovora u Tanzaniji. Pogibija dvojice predsednika prekinula je osmomesečno primirje između plemena Hutu i Tutsi i izazvala novi talas nasilja. 1998. Italijanski vojni sud proglasio je krivim bivšeg nemačkog Š kapetana Eriha Pribkea za masakr u Adreatinskim pećinama u blizini Rima u Drugom svetskom ratu i osudio ga na doživotnu robiju. 1999. U 70. godini u Londonu je umro američki filmski režiser Stenli Kjubrik, jedan od najznačajnijih režisera modernog filma. Tokom 46 godina karijere snimio je oko 20 filmova među kojima su najpoznatiji "Staze slave", "2001: Odiseja u svemiru", "Paklena pomorandža", "Doktor Strendžlav" i "Beri Lindon". 2002. Arijel Šaron postao je premijer Izraela. 2002. Na referendumu u Irskoj glasači su se izjasnili protiv strogih zakona o zabrani abortusa. 2003. Za predsednika nove državne zajednice Srbije i Crne Gore izabran je potpredsednik Demokratske partije socijalista Crne Gore Svetozar Marović. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBQEukwkMYhVuIcyHKEQKaFQCgkuIGAuZX1D6CWsM0TA9NH+5oVOYAn3iW XnRoGuK5w9YswFPvnWbOqk2z =pXtg -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Za odjavu posaljite poruku na: [EMAIL PROTECTED] Za dodatne komande: [EMAIL PROTECTED] ==================================================================== Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/