|
Кантонизација као решење косметске кризе прихватљива
је за представнике свих странака у Скупштини Србије осим за Српску
радикалну странку.
Заменик председника СРС-а Томислав Николић
критиковао је премијера Србије Војислава Коштуницу што у Бриселу излази са
предлогом о кантонизацији Косова и Метохије а да претходно о томе није
заузела став Скупштина Србије.
– Не слажем се планом о
кантонизацији Космета. Посланици треба да расправљају о плану за Косово и
Метохију. Они би морали да се упознају са њима, да дају своје примедбе,
али и да се о томе питају и изјасне стручни људи. Ко је Војислав Коштуница
да подноси план? Колико посланика стоји иза њега – 55? Ма каква владајућа
коалиција, од када владајућа коалиција води националну политику? Ваљда о
томе треба да се пита Народна скупштина. Па у тој коалицији има партија
које се залажу за независност Косова и Метохије – изјавио је
Николић.
Коментаришући предлог о кантонизацији Косова и Метохији,
он је питао како је то могуће спровести у Грачаници и Чаглавици, на
пример.
– Нема решења све док Косово и Метохија није у саставу
Србије, или ја можда не познајем територију Србије па треба нова влада да
ме упозна са неким новим моментима. То је национални интерес о којем треба
да се изјасни не само власт, црква и опозиција, већ цео народ – закључио
је Николић.
– Кантонизација Космета није само предлог ДСС-а, већ
целе владајуће коалиције и то је најбоље решење за проблем наше јужне
српске покрајине. Не само у овом моменту, већ и за дужи период. То је
једино право и одрживо решење – каже Бранислав Ристивојевић, шеф
посланичког клуба ДСС-а.
– То није кантонизација у правом смислу
речи. У питању је децентрализација или административно-територијална
организација у покрајини и преношење доброг дела надлежности на
административне јединице. Тамо где српска популација преовладава треба
организовати кантоне или неке друге административне јединице. На краћи рок
мораће у покрајини да буде присутна међународна заједница у војном смислу,
да обезбеди остваривање оваквог решења – наставља
Ристивојевић.
Неки су предложили да се на Космету уведе војна
управа, да се УНМИК развласти и да Кфор преузме све надлежности. То може
да буде одговор за једну до две недеље, можда за два месеца, али то није
решење проблема који доле постоје. Не треба стављати знак једнакости
између комплетне албанске мањине у Србији и албанских терориста и
екстремиста који су изазвали ова дешавања и били њихов катализатор. Очито
да је концепт који је „гурала” међународна заједница о мултиетничком
Косову тешко одржив. Јер, албански политички лидери нису довољно зрели и
немају довољно политичке културе да схвате да ниједна политичка опција не
може да задовољи своје жеље максимално, каже Ристивојевић.
Ксенија
Миливојевић, портпарол Г17 плус, објаснила је у име владајуће коалиције да
је састанак о ову тему у Бриселу заказан још пре последњих косметских
догађаја, да је кантонизација за сада само идеја и да је „добро да из
Коштуничиних разговора у Бриселу сазнамо шта о томе мисли међународна
заједница”.
– То нису никакви преговори. Кантонизација би била
могуће решење да се заштите преостали Срби на Косову и Метохији и сматрам
да је за то потребан опште-политички консензус. Неопходно је израдити
државну стратегију која ће бити платформа и полазна основа за рад наше
дипломатије, владе и свих релевантних државних органа који ће нас
заступати у разговорима.
Народна скупштина Србије је једино место
на којем треба да се одредимо према предлогу о кантонизацији и зато
Демократска странка жели да се о тој теми отвори расправа, рекао је Душан
Петровић, потпредседник ДС-а.
Петровић је казао да су последњи
догађаји на Космету последица политике Слободана Милошевића, али
захваљујући дипломатској активности министра одбране Бориса Тадића и шефа
дипломатије Горана Свилановића учињени су кораци напред. Ако Влада Србије
буде у стању да конципира јасну политику, имамо шансу да ствари на Космету
померимо у корист националних интереса.
Суштина је да се Србима
обезбеди политичка аутономија и да преостали Срби на Косову и Метохији
добију шансу да се организују и почну да раде – казао је
Петровић.
------------------------------------------------------------
РАДИКАЛИ
У ЗНАК ПРОТЕСТА НАПУСТИЛИ СЕДНИЦУ
Траже одмах расправу о
Космету
Посланици СРС-а напустили су седницу на самом почетку,
после образложења шефа посланичке групе Томислава Николића да заседање
„није смело да не почне расправом о ситуацији на Космету”.
Николић
је изјавио да „Србија није у редовном стању да би се на седницама усвајали
записници и одвијала редовна расправа као да се ништа није
догодило”.
– Сматрамо лицемерјем то што се данас у Скупштини не
говори о жртвама терора и што, уместо тога, премијер у свету образлаже
предлог кантонизације. Ко су људи овлашћени да говоре о кантонизацији?
Надам се да ће доћи дан када ћемо ми водити Скупштину и решавати
најважнија питања – нагласио је Николић.
Председник парламента
Предраг Марковић одговорио је Николићу, иако су и он и остали радикали већ
били изашли из сале, да је и сам иницирао хитно ванредно заседање о
тероризму на Космету када је позвао представнике свих посланичких група да
говоре о тој теми.
– Одазвали су се представници пет посланичких
група, али радикали нису. Затражили смо и да Одбор за безбедност и
међунационалне односе припреми извештај, како се Скупштина не би користила
за маркетинг на туђој несрећи. Уместо тога, прикупљамо прецизне податке,
како би парламент могао да усвоји резолуцију о Космету, која ће
обавезивати међународну заједницу да и на основу тих аргумената помогне
нашем живљу – истакао је Марковић.
– На челу поменутих одбора су
представници опозиције које позивам да пожуре и да отпочне ванредна
седница о Космету. Истовремено смо заказали седницу посвећену буџету који
мора да се усвоји до 31. марта, не само због пензионера и буџетских плата,
већ и због функционисања војске и полиције. Ко покушава да одложи буџет –
ради против своје земље. Можете бити опозиција власти, али не смете бити
опозиција држави – поручио је Марковић радикалима. |
