Vojska i Kosovo
Patriotske i druge igre
U Vojnobezbednosnoj agenciji znali sve šta će biti na Kosovu, samo nisu znali kada
Hteli bismo da u fokus ovog teksta stavimo najfrekventnija javna viđenja uloge Vojske SCG u suzbijanju najnovije eksplozije nasilja na Kosovu. Krenimo odmah od Vojnobezbednosne agencije i njenog direktora, pukovnika Momira Stojanovića, zato što su oni upravo ovih dana, na kalendarskoj smeni zime i proleća, doživeli "punu satisfakciju" na političkoj sceni Srbije, pa i Crne Gore, naročito u stručnim vojnim krugovima. Tako je, Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakultetu civilne odbrane, ustvrdio da su pukovnik i Agencija znali ama baš sve, ili skoro sve šta će se dogoditi na Kosmetu, na sve blagovremeno ukazivali, a da jedino nisu znali jednu "sitnicu": naime, nisu znali da je "štab šiptarskih terorista" "planirao" da dan "D" ovaj put bude 17. mart! A to je ipak - osmelili bismo se da primetimo - pomalo čudno s obzirom na činjenicu da je Stojanović u intervjuu što ga je dao Tanjugu 1. februara ove godine izjavio kako su on i Agencija uspostavili agenturnu mrežu u samom srcu "terorističkog pokreta" na Kosovu!
 |
|
"Ajmo, ajmo!"... Ko ih
poziva? |
Pošto je Stojanović tada obelodanio (što je bilo krajnje neobično i u dubokoj koliziji sa načelima profesije, osim ako posredi nije bila neka zadata konkretna igra) da Al Kaida ne samo da je prisutna na Kosovu, nego da pipci te hidre palacaju Sandžakom i rubnim područjima Crne Gore koji se naslanjaju na "južnu srpsku pokrajinu", i time isprovocirao neke tamošnje sekularne i konfesionalne zvaničnike do te mere da su oni od ministra vojnog Borisa Tadića zahtevali da smeni direktora Agencije - ministar je obećao da će "slučaj Stojanović" biti uvršten u dnevni red naredne sednice Vrhovnog saveta odbrane, prve nakon petomesečne prinudne pauze. I, evo, po diktatu nužnosti, jedna za drugom, hitno su održane dve sednice Vrhovne komande u proširenom sastavu, 17. i 18. marta, i bile su, dakako, posvećene analizi bezbednosnog stanja u zemlji nakon najnovije eksplozije nasilja na Kosovu, mogućnostima zaustavljanja eskalacije toga zla i o ulozi Vojske u tome.
Iako o tome ništa nije rečeno u veoma šturim saopštenjima, pukovnik Stojanović i Agencija su, po svemu sudeći, i na tim "seansama" pobrali aplauze.
Osim ostalog, Vrhovni savet odbrane je "izrazio spremnost da se Vojska SCG angažuje u pomoći međunarodnim snagama na Kosovu i Metohiji u okviru Rezolucije SB UN 1244 i obavezao načelnika Generalštaba VSCG da prati situaciju i da Savetu predlaže preduzimanje drugih mera primerenih situaciji". Zvaničnim je kanalima taj državni "dar" uredno uručen Komandi Alijanse u Briselu, ali je on učtivo odbijen, što su mogli očekivati čak i laici koji su trezveno rasuđivali o ovom potezu srbijansko-crnogorske Vrhovne komande, i nisu opterećeni inače skromnim mogućnostima nacionalne armije.
Ratoborni
Vuk Drašković, lider Srpskog pokreta obnove i najozbiljniji pretendent na ministarsku fotelju Gorana Svilanovića, domaćoj i svetskoj javnosti, između ostalog, poručuje da je "naše legitimno pravo da sa vojskom uđemo na Kosovo i zaštitimo život naših građana i srpske svetinje", ako napori međunarodne zajednice budu jalovi kao što su bili do sada. "Nije ovo nikakav nerazuman zahtev, kao što neki pokušavaju da prikažu", tvrdi Drašković. A da je više nego nerazuman pokazuje gotovo dvodecenijska praksa rešavanja kosovske krize tenkovima koja je takođe rezultovala - jalovinom! Dakako, nije lider SPO jedini srpski političar koji nudi takvo rešenje. Pomenimo samo radikala Tomu Nikolića koji ima respektabilnu zaleđinu - između četvrtine i trećine srbijanskog elektorata, i koji bi već sutra mogao da zasedne na mesto predsednika Srbije, dakle i na upražnjeno mesto u Vrhovnoj komandi.
U generalskom koru, pak, valjda i preovlađuje takav stav. General Vladimir Lazarević - još uvek u mundiru aktivne vojne službe uprkos haškoj optužnici, i jedan od najtalentovanijih ratovođa po mišljenju "Generalštaba" "patriotskih snaga" - skoro da i ne vidi drugi izlaz iz "kosmetske krize", nego - "oružjem na oružjem"! Baš kao da čovek nije do mile volje isprobavao taj Miloševićev model u "Drugom kosovskom boju"!
Najveća nevolja, međutim, jeste u tome što neki centri političke moći
forsiraju upravo taj model "upravljanja krizom" nezavisno od konkretnih
okolnosti i od bilo kakvog opšteg društvenog interesa!
Iako vešto upakovani u
rodoljubnu retoriku, indikatori takvog forsiranja ipak su se mogli raspoznavati
tokom minulih demonstracija u Srbiji, naročito u prestonici, ali je na njih
prilično riskantno upirati prstom u veoma zapaljivoj atmosferi nove nacionalne
homogenizacije u kojoj se vrlo brzo i lako povlači vododelnica između
"izdajnika" i "patriota".
No, za sada opšte bezbednosno stanje oscilira oko normale, uprkos tome što se prisustvo tzv. vojnog faktora oseća u vazduhu. Iz izjava ministra Tadića i šefa Generalštaba Krge može se zaključiti da su svi operativni sastavi Vojske u mobilnom stanju, a da je u Prištinskom (Prištinski sa sedištem u Vranju!) i Užičkom korpusu borbena gotovost "podignuta" gotovo na najviši stepen, budući da se nalaze na "vrućoj" administrativnoj liniji sa Kosovom.
Stipe Sikavica
