Ljubodrag Stojadinović o zbrinjavanju haških optuženika
Rehabilitacija Miloševića
Zakon ne štiti Miloševića kao političara nego kao građanina SCG, kaže Miloš Aligrudić (DSS)
BEOGRAD - Da li zbog velike brzine kojom je iz skupštinske procedure uleteo na dnevni red i usvojen po hitnom postupku, Zakon o pravima optuženih građana Srbije pred Tribunalom uskomešao je ionako nestabilnu i rovitu političku scenu.
- Šta mogu da kažem o Zakonu koji unapređuje pravo onih koji su unazađivali državu prethodnih 10-15 godina? Neverovatno je da zakonopisac izjednačuje status porodice majora Emira Šišića sa pozicijom Šešelja i Miloševića. Ili porodice poginulih i povređenih vojnika i policajaca koji su učestvovali u ratovima bivše Jugoslavije. Da li treba iz budžeta da plaćamo troškove Šešeljevoj porodici, iako je on javno rekao za govornicom saveznog parlamenta da ima ogromna sredstva na računu jedne kanadske banke, upitao je član Predsedništva DS Dragan Šutanovac.
Da je novi zakon promiloševićevski orijentisan, zaključuje i politički analitičar Ljubodrag Stojadinović. Osim što ga smatra skandaloznim, on veruje da je to još jedan pokušaj "razbojničkog samita", koji je unesrećio Srbiju, da unese amneziju u sveopšto pamćenje i bivše političare proglasi mučenicima.
- Milošević je jednom raspustio parlament da bi formirao novi kojim bi se ponosio. Onda pokušaj nije uspeo, sada jeste. S ovim parlamentom slobodno može da se diči. Što je njemu za ponos, nama je korak unatrag. Vladajuća koalicija je pristala na vrednosni, moralni i politički ustupak socijalistima i radikalima i rehabilitovala Miloševića.
Stojadinoviću nije jasno kako zakon ima patriotsku konotaciju, pošto Milošević nije samo haški optuženik, već treba da odgovara i pred srpskim pravosuđem za zločine, ubistva i korupciju.
- Jednostavno, ne mogu da podnesem pomisao da Miri i Marku plaćam put do Haga. Takva odluka je strašan šamar koji je parlament lupio svakom građaninu Srbije. Slobodan Milošević ne brani moje interese u Hagu. Nije ih branio ni dok je bio u Srbiji. Zato me baš briga za njega. Nema nijednog jedinog razloga da mu ova država pruža bilo kakvu pogodnost, ubeđen je ovaj politički analitičar.
Buru negativnih emocija koju je u javnosti probudio ovaj zakon pokušao je da stiša poslanik DSS-a Miloš Aligrudić objašnjenjem da se zakon nikad ne piše za jednog čoveka, već zbog određene situacije u kojoj se ljudi mogu naći.
- Zakon nije pisan ni za Slobodana Miloševića, ni za Vojislava Šešelja. Nije pisan ni za one koji su tamo, ni za one koji tek treba da odu, ni za komandno odgovorne, ni za neposredne izvršioce. Zakon polazi od osnovne premise Ustava Srbije da je svako nevin dok mu se pravosnažnom presudom ne dokaže da je kriv. Potpuno su na drugoj strani naša uverenja i ono šta mi politički mislimo o tim ljudima, objašnjava on.
Predloženi zakon ne reguliše pomoć Miloševiću kao političaru, već kao državljaninu Srbije koji je optužen za najteže oblike kršenja humanitarnog prava pred međunarodnim krivičnim sudom.
On podseća da je prvobitni predlog zakona delo poslaničke grupe radikala. Zakon je imao pravno-tehničkih nedostataka, pa je SRS prihvatila naše sugestije. Sve se desilo suviše brzo, priznaje Aligrudić. On veruje da svaki zakon koji se usvaja po hitnom postupku može negde da omane. Zato je tu vlada, koja tokom primene treba da uoči sve nedostatke. Ako treba da se utvrdi imovinsko stanje, to nije teško učiniti. Srpska vlada je potpuno legitimna da podnese predlog za izmene i dopune bilo kog zakona, zaključuje Aligrudić.
