13. 4. 2004.
Politika i perverzija
Ubijanje Radovana u Srbima
Svako normalan sebi zato postavlja pitanje kako je moguće da su tokom rata u BiH samo Srbi ubijali, mučili, progonili, palili i �arili..., a da Srbi nisu ubijani, mučeni, progonjeni, paljeni i �areni...?! Činjenica je da svaki Srbin s pravom smatra da je takva postavka notorna la� i da se zbog toga oseća ugro�enim, manjim delom od Bo�njaka i Hrvata, a većim od međunarodne zajednice, koja formalno podr�ava dejtonsku kategoriju da je u BiH "vođen građanski rat", a su�tinski deluju kao da su Srbi bili agresori u vlastitoj zemlji. U takvoj situaciji mnogo je onih koji su prihvatili mit o "Radovanu bezgre�nom, nepobedivom i neuhvatljivom", ali ne iz idolopoklonstva koje je posledica obo�avanja Radovana do samouni�tenja, već iz potrebe da se nađe bilo kakav odgovor na permanentne pritiske i udare po srpskom narodu u celini, koji su neretko praćeni potpuno poni�avajućim i nipoda�tavajućim odnosom stranih vladara, o čemu svedoče i podaci iz Haga
pi�e: Slobodan Vasković
Polazeći od pretpostavke da je "Radovan Karad�ić za �ivota u srpskom narodu postao mit", međunarodna zajednica je re�ila da, kada već ne mo�e (ili neće) da uhapsi Karad�ića, uni�ti bar mit o njemu. I to nemilosrdno, brutalno, neljudski, zverski... kako bi svim onim koji Karad�ića do�ivljavaju kao prvog i poslednjeg pravog Srbina, a ne kao uzrok svih svojih problema, zgadili i �ivot i Radovana. Samo je trebalo pa�ljivo izabrati prvu �rtvu novog pristupa, kako bi se sna�no krenulo u "zgađivanje Radovana", koje bi za krajnji ishod trebalo imati, bar tako smatraju, njegovo preseljenje ili u Hag ili na onaj svet.
�rtva nije mogao biti bilo koji građanin srpske nacionalnosti, niti je to mogao biti ijedan političar srpske nacionalnosti (samo im je trebalo da ubijajući jedan mit stvore drugi) � �rtva je morala biti sve�teno lice, jer samo tako bi brutalnost koju je primenio SFOR na Palama dobila na potrebnom značaju (sve ostalo je već viđeno), samo tako su mogli veliku većinu Srba poljuljati u korenu, samo tako su mogli pokazati da Srpska pravoslavna crkva nije izvan dometa moći koje stvarni gospodari na�ih �ivota poseduju, samo tako su mogli odaslati poruku Srbima da će nastaviti stradavati budu li se i dalje usuđivali da Radovana smatraju RADOVANOM, a ne radovanom.
Isplati li se mit?
SFOR je bukvalno zatukao Jeremiju i Aleksandra Starovlaha kako bi sve
Srbe naterao da se zapitaju koliko im se isplati da Karad�ić i dalje bude mit?!
Najtragičnije u svemu je �to su svi ovi događaji samo posledica ogromnih gre�aka koje je upravo međunarodna zajednica počinila u svom pristupu prema ratnim i postratnim de�avanjima u BiH, pa i problemu znanom kao slučaj "Radovan".
Stvarni uzroci stvaranja mita o Karad�iću, najvećim delom, le�e u pona�anju međunarodne zajednice, koja nije propustila ni jednu jedinu priliku da napakosti Srbima i kada su krivi i kada nisu krivi.
Sam Radovan Karad�ić najmanje je zaslu�an za stvaranje mita o sebi, a Srbi su najmanje odgovorni za to. Veliki deo zasluga i odgovornosti nose predstavnici međunarodne zajednice, koji su učinili sve da stvore mit o Karad�iću, a sada čine sve da ga uni�te. I u jednom i u drugom projektu najvi�e strada srpski narod.
Ogroman je broj direktnih dokaza koji te�ko optu�uju međunarodnu zajednicu za ovako stanje stvari. Sama činjenica da do sada nisu uspeli ili nisu hteli da uhapse Karad�ića, pothranila je legendu o njegovoj neuhvatljivosti, a �to je vreme bi�e odmicalo, i bajku o njegovoj bezgre�nosti.
Stranci su nemilosrdno pothranjivali ove teze tako �to su optu�ili i u �eveningen odveli gotovo celi ratni politički i vojni vrh Republike Srpske, suočavajući ih sa najte�im optu�nicama � od zločina protiv čovečnosti do genocida nad Bo�njacima. (Nekim lokalnim srpskim ratnim liderima presuđeno je i bez suđenja.) Istovremeno, u �eveningen nije odveden niko od članova ratnog političkog i vojnog vođstva hrvatskog i bo�njačkog naroda zbog počinjenih zločina nad Srbima tokom rata u BiH. (Ratni vojni i politički vrh takozvane Herceg Bosne koji je pre neki dan oti�ao u Hag tereti se za zločine nad Bo�njacima.)
Mo�e se to reći i ovako � među �eveningenskim zidinama nalazi se 96 Srba optu�enih da su počinili zločine nad Hrvatima i Bo�njacima; 34 Hrvata optu�ena da su počinili zločine nad Bo�njacima i osam Bo�njaka, od kojih je pet, koji su tokom rata bili visoki oficiri takozvane Armije BiH, optu�enih za zločine nad Hrvatima, a dva sitna lopova i zatvorska stra�ara za zločine nad Srbima u Čelebićima. Osmi Bo�njak je ubica Naser Orić, koji je optu�en za zločine nad Srbima u Srebrenici, ali ni njegova ratna funkcija nije bila dovoljno visoka da bi se moglo govoriti o uravnote�enom odnosu Ha�kog tribunala prema počinjenim zločinima na prostoru BiH.
Srbi jedini krivci?!
Svako normalan sebi zato postavlja pitanje kako je moguće da su tokom rata u BiH samo Srbi ubijali, mučili, progonili, palili i �arili..., a da Srbi nisu ubijani, mučeni, progonjeni, paljeni i �areni...?! Činjenica je da svaki Srbin s pravom smatra da je takva postavka notorna la� i da se zbog toga oseća ugro�enim, manjim delom od Bo�njaka i Hrvata, a većim od međunarodne zajednice, koja formalno podr�ava dejtonsku kategoriju da je u BiH "vođen građanski rat", a su�tinski deluju kao da su Srbi bili agresori u vlastitoj zemlji. U takvoj situaciji mnogo je onih koji su prihvatili mit o "Radovanu bezgre�nom, nepobedivom i neuhvatljivom", ali ne iz idolopoklonstva koje je posledica obo�avanja Radovana do samouni�tenja, već iz potrebe da se nađe bilo kakav odgovor na permanentne pritiske i udare po srpskom narodu u celini, koji su neretko praćeni potpuno poni�avajućim i nipoda�tavajućim odnosom stranih vladara, o čemu svedoče i podaci iz Haga.
Prosto rečeno, dobar deo Srba je zbog stalnog nametanja osećanja krivice celom narodu, zbog stvorene atmosfere nesigurnosti oko opstanka RS i nemoći da se tom presingu suprotstavi � pribegao inatu, tako �to je u svakoj neuspe�noj akciji SFOR-a koja je za cilj imala hap�enje Karad�ića, video ne Radovanovu, nego svoju pobedu.
Da su stranci na vreme osudili i procesuirali zločine koji su počinjeni i nad Srbima i da su na vreme optu�ili one koji su te zločine izvr�ili i naredili, da su ikada posetili jedno od mnogobrojnih strati�ta srpskog naroda, i Srbi bi lak�e prihvatili svoj deo krivice za sve ono mračno i u�asno �to se de�avalo tokom rata u BiH, a mit o Karad�iću nikada ne bi dosegao sada�nje razmere.
Istina je i da su stranci ključnu gre�ku napravili kada su 1996. godine Karad�ića udaljili sa vlasti. Da su mu dozvolili da nastavi sa političkim delovanjem, on sigurno ne bi bio ono �to je danas, već bi, najverovatnije, zavr�io kao Slobodan Milo�ević.
Domaća radinost
Međutim, bilo bi neodgovorno optu�iti isključivo međunarodnu zajednicu za ovako stanje. Dobar deo odgovornosti nose i određene političke snage iz RS koje su svesno pothranjivale legendu o sveprisutnom Radovanu, ali ne zato �to im je stalo do Karad�ića i njegove za�tite, već da bi se, predstavljajući se njegovim izaslanicima, �to lak�e dokopali vlasti.
Isti ti nisu godinama učinili ni�ta da se istina o zločinima nad Srbima sazna, niti su učinili i�ta da međunarodna zajednica konačno počne koliko-toliko realno da posmatra ratna de�avanja u BiH, a posebno nisu učinili ni�ta za one koji su optu�eni i zatvoreni zbog toga �to su imali tu (ne)sreću da vode srpski korpus od 1992. do 1995. godine.
Isti ti nikada nisu smogli snage da iskreno ka�u narodu �ta zaista misle o Karad�iću, jer nisu bili spremni da se suoče sa posledicama te iskrenosti � bilo da one dođu od međunarodne zajednice ili od naroda. Su�tina je da su oni sve vreme zloupotrebljavali Karad�ića i njegov status da bi sebi obezbedili �to bolja mesta, a da pri tom nisu učinili ni�ta kako bi na bilo koji način re�ili njegov polo�aj.
Na taj način su strancima dali odličan alibi da u celoj priči pobegnu od vlastite odgovornosti zbog gre�aka koje su počinili i sve svale na srpska pleća rukovodeći se logikom � "kada vama nije �ao va�ih, za�to bismo ih mi �alili"?!
Zbog ovakvog pozicioniranja međunarodna zajednica, uz saučesni�tvo onih koji su godinama zloupotrebljavali poverenje srpskog naroda, danas nameće do sada najopasniju tezu prema kojoj je "srpski narod �rtva jednog čoveka". Najopasniju zbog toga �to stranci demonstriraju spremnost i odlučnost da, ako bude potrebno, uni�te celi narod zbog jednog čoveka?!
Istina je da nijedan čovek, ma ko on bio i kako se zvao, nije vredan jednog naroda, kao �to je istina i da niko, ma koliko moćan i veliki bio, nije u stanju uni�titi jedan celi narod. Istina je i da ova istina nikom od zainteresovanih (ni Karad�iću ni međunarodnoj zajednici) u ovom trenutku nije prihvatljiva, pa je izvesno da ćemo proći jo� ko zna koliko krugova brutalnosti, bahatosti, krvi i inata.
Za krst časni i slobodu zlatnu, demokratiju i Evropu.
