Ni na zapadu život nije baš sladak
Rintanje od jutra do mraka
Gospodin Stebal iz Novoga Sada vam uvek šalje originalna i oštroumna pisma. Ovoga puta me je razočarao. Neću ulaziti u diskusiju o demokratiji, centralizmu ili levičarstvu. Možemo sesti jedne lepe letnje noći i čitavu noć raspravljati, uz mnogo dobre volje - a da nam prevashodni cilj bude ugodno provedeno vreme. Jer, previše ima onih koji, kiteći se demokratijom, ranije komunizmom... ili već aktuelnom ideologijom, gledaju svoje uske lične interese.
Dakle, g. Stebal kaže: "Želim da živim slobodno i da imam pristojan život od svoga rada". Pre svega, razmislite dobro šta je to sloboda? Da li sam ja ovde slobodan ako ne smem noću u šetnju parkom? Ako ne smem da otvorim prozor na autu na raskrsnici, a kamoli prozor na kući?
Da li sam slobodan ako sam zaposlen do pet po podne, a šef sa osmehom traži da se ostane do osam - a ja ne smem da odbijem, jer znam da mogu zbog toga lako dobiti otkaz? A što se "pristojnosti" života tiče od svoga rada, kako g. Stebal navodi, stvar je ukusa šta je "pristojno"(čemu, kako), a šta "nepristojno".
Odista je vreme da se upitamo, jer sam ove fraze previše često čuo u Srbiji "želim da živim pristojno od svog rada" - i to najčešće od onih koji vrlo malo znaju o životu na zapadu. Zašto svi takvi ne dođu da vide kako se juri na posao ujutru, juri (zašto) uveče sa posla kući, vojnički i pod tenzijom radi 10-11 sati i po šest dana nedeljno - a o odlasku u Evropu se sneva, kada se (i ako) doživi penzija.
Od 300 miliona Amera samo devet ima pasoš, a pre neki dan mi neko reče da ima odličan posao jer ima i dve nedelje plaćenog odmora. To je ovde velika stvar. Koliko vidim, Srbija se, uprkos želji za ulaskom u EU više amerikanizuje nego što se evropeizira. Pismo o prodaji droge me je odista jako ražalostilo...
