Albanci su bar za prsa br�i od Srba
Krstović: Oni lak�e otvaraju svetska vrata. Savić: Umeju fino s međunarodnom zajednicom. Vuletić: Bolje su politički organizovani. Ivanović: Političari u Srbiji ne razumeju kosovsku stvarnost
Zbog svega do sada (ne)postignutog u re�avanju kosovskometohijskog pitanja, svakodnevno se javnosti izla�u različita obja�njenja, od političkih, finansijskih preko sociolo�kih do onih, u narodu najče�će zastupljenih shvatanja - da Srbe i njihovo stradanje niko ne razume.
- Albanci su 1999. godine u svetu označeni kao velika �rtva re�ima Slobodana Milo�evića. Međunarodna zajednica jo� nije na pravi način shvatila �ta se sve događalo Srbima na Kosovu pre 1999. i u međuvremenu, do 17. marta ove godine i etničkog či�ćenja.
Stiče se utisak da oni uvek imaju podr�ku i da su uvek lak�e otvarali svetska vrata, a da na�e vlasti nisu bile spremne da se nametnu. I danas Albanci imaju prednost (političku i svaku drugu), ali ne mislim da imaju istu podr�ku koju su ranije imali - smatra Dragi�a Krstović, �ef poslaničke grupe koalicije "Povratak".
Imaju prednost
On nagla�ava da Srbi treba da budu prodorniji i da objasne �ta je prava kosovska realnost. Takođe, kao moguć razlog neuspeha u pregovorima, Krstović navodi na�u unutra�nju političku problematiku i neorganizovanost.
Da li su Srbi neve�ti pregovarači ili albanski lobi ima snagu da
ih uvek zaodene senkom i stavi u drugi plan u očima međunarodne zajednice,
pitanje je koje se često pote�e.
- Albanci sa međunarodnom zajednicom umeju
fino da sarađuju. Oni prihvate plan Vlade Srbije kao dobar, a onda 90 odsto
izmene i tako izgleda da sarađuju. Mi treba da, zajedno sa međunarodnom
zajednicom, nudimo program i da se ve�emo za njih kako ne bi njihov finansijski
lobi prekrajao ono �to mi predla�emo - obja�njava Gojko Savić, član koalicije
"Povratak"
Albanski korak ispred Srba neki vide u njihovom
socio-psiholo�kom profilu nacije, ali obja�njenja stručnjaka te oblasti često
govore suprotno.
- Narod na Kosovu i Metohiji je sličan u kulturnom pogledu,
i �to se tiče dominacije Albanaca vi�e je reč o političkom organizovanju nego o
razlikama u mentalitetu. Reč je o volji i �elji elita koje hoće ne�to da
postignu - smatra Vladimir Vuletić, sociolog.
Dosada�nji pregovori srpskih vlasti sa svetom, kao i predlozi
re�enja krize na Kosovu nisu se pokazali ni efikasnim ni realnim, pa se
po�eljnim čini da predlog srpske vlade u Lucernu bude prekretnica u tome.
- U
razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice rečeno mi je da je predlog
izlo�en u Lucernu prvi ozbiljan predlog koji je Beograd dao od 1980. godine -
ka�e Du�an Proroković, narodni poslanik i predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju
u Skup�tini Srbije.
- Na�alost, mi nismo ni videli tekst tog programa. Ko�tunica i Samard�ić su nam samo prepričali o čemu se radi u tom re�enju. Ne bi trebalo tako, mimo nas, da se radi. Mi smo sa Kosova, a ovaj predlog je bukvalno samo protrčao mimo nas - komentari�e Gojko Savić.
Lucern prekretnica?
- Taj predlog je prvi ozbiljan i dobar, ali treba biti a�urniji kako bi ga međunarodni predstavnici �to pre razmotrili. Odugovlačenje sa smenom na čelu koordinacionog centra je mo�da predizborna taktika vlade, a to ne bi smelo da se sada radi - rekao je Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća za Kosovo i Metohiju, i naglasio da mnogi političari u Srbiji ne razumeju kosovsku stvarnost, ali postoje i neki sa Kosova koji olako prihvataju re�enja nepovoljna za Srbe.
Mi�ljenje koje postoji u srpskoj javnosti, po kome se čini da su
Albanci uvek za korak ispred Srba, Rada Trajković, poslanik u Skup�tini Kosova i
Metohije, obja�njava činjenicom da srpski političari tra�e podr�ku na pogre�nim
mestima.
- Na�a dr�ava mora da bira partnere u Va�ingtonu, Londonu, Moskvi i
Kini, a ne na �alterima Brisela. Praktičnije je da biramo partnere koji imaju
adresu i odgovaraju u svoje ime, a na�alost, Evropa je sukobljena sama sa sobom
kao zajednica mnogih dr�ava - razla�e svoj stav Trajkovićeva.
Niz neuspelih poku�aja saradnje Beograda i međunarodne zajednice mo�da je posledica neprihvatanja očigledne realnosti. Srbi ne �ele da vide izmene u strukturi stanovni�tva na Kosovu i Metohiji u proteklih pola veka.
