Muke naših studenata koji žele u SAD
Amerikanci "teški" za izdavanje viza
Na početku moram prvo da vam čestitam na hrabrosti koju ispoljavate u poslednje vreme u objavljivanju hrabrih, iskrenih, tačnih i, nada sve, čitanih tekstova, što, nažalost, nije tako ni u jednom dnevnom listu u našoj državi. Prvi put se javljam, a čitam ovaj cenjeni list od početka.
Zar je moguće da sada, kada su demokratske promene duboko zakoračile u stvarnost, kada Americi polako opraštamo, ali ne zaboravljamo rane, da i posle toga Ameri koče i to dobro koče izdavanje viza za studente! Zar su zaboravili da je Amerika postala baš od takvih mladih studenata iz Evrope, koji su se, sticajem okolnosti, tamo našli i ostali! Zar sada, kad su sve što su hteli uradili s nama, opet vrše opstrukciju i diskriminaciju, i to kod mladih.
Odlazeći ambasador Montgomeri i njegova supruga Li ostavili su dobar utisak, pomažući raznim donacijama i humanošću naš narod, hvala im od sveg srca. Uvek je naš narod umeo da ceni sve što je dobro. Pa ko može da zaboravi da smo mi zajednički saveznički narod koga su krasile samo dobre vrline. Lično sam se uverio pre izvesnog vremena kad sam vodio taštu od 80 godina da uzme vizu da obiđe svoju unuku.
Nonšalantno su je odbili, rekavši "nismo raspoloženi da vam damo vizu", dođite drugi put. Nažalost, to drugi put nije doživela jer je ubrzo umrla, ne videvši unuku. A da ironija bude veća, unuka je državljanin SAD. Kakav paradoks!
I najnoviji primer od samo unazad nekoliko dana. Moje dve rođake konkurisale su za vizu kao studenti prema programu za radno-stručno usavršavanje na nekoliko meseci. Kao dobri student, sve što im je traženo od dokumentacije su predali! Ali odgovor je bio klasičan: Nećete se vratiti. Drugo, ne znate jezik, a ona rođena u Engleskoj, odrasla tamo! Pa još sam čuo od njenih drugova i drugarica da listom odbijaju, ali samo Srbe!
Bio sam napolju ispred da ih sačekam kolima, svi koji su izlazili plaču, nerviraju se i izgovaraju mrske reči: Uh, ta kabina broj dva, vicekonzul kosi, drsko, neljubazno, potcenjivački i diskriminaciono, što mnogo boli. Zvao sam televizije da snime sliku mladih studenata u očaju! To ja u životu nisam video, a obišao sam 18 zemalja sveta!
Novinari su se zainteresovali i uzimaće slikom i rečju intervjue čim studenti izađu iz ambasade da se uvere u veoma drsko i ponižavajuće ponašanje konzularnog odeljenja ambasade SAD u Beogradu.
