"CILIBARSKA SOBA": MISTIFIKACIJA SE NASTAVLJA 9.6.2004.
22:57
"CILIBARSKA SOBA": MISTIFIKACIJA SE NASTAVLJA Anatolij KOROLJOV,
politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Petog juna, dan pre jubilarnog datuma - 60-godisnjice saveznickog desanta u
Normandiji - na knjizarskim policama Velike Britanije pojavila se knjiga
Edriana Levija i Ketlin Skot-Klark pod naslovom "Cilibarska soba. Prica o
velikoj mistifikaciji". Autori knjige tvrde, da je remek-delo nemackih
majstora iz XVIII veka, Cilibarska soba, izgorela za vreme pozara u
Kenigsbersskom zamku zbog javasluka ili vandalizma sovjetskih vojnika nakon
sto je Crvena armija zauzela Kenigsberg. Autori se pri tom pozivaju na
dokumenta, koja su nedavno pronasli u ruskim arhivama. Zapis o pozaru u
zamku zabelezio je u svojim beleskama bivsi saradnik Carskoselskog muzeja -
nadzornik Cilibarske sobe Anatolij Kuccumov. Podsetimo da je Cilibarska soba
bila najraskosnija prostorija Jekaterininskog dvorca u Carskom selu kod
Peterburga. Nju je Petru Prvom poklonio 1717. godine pruski kralj Fridrih
Prvi. Soba je u sustini predstavljala ogromnu kutiju, oblozenu panoima na
rasklapanje od cilibara. Za vreme napada Nemacke na SSSR saradnici
Carskoselskog dvorca nisu uspeli da demontiraju riznicu, pa su jednostavno
zidove oblepili tapetama. Medjutim, Nemci se nisu dali obmanuti: oni su
otkrili Cilibarsku sobu, demontirali je i odvezli u Kenigsberg, u zamak, gde
su riznicu ponovo sklopili i trofej priredili za pokazivanje publici.
Finalna sudbina remek-dela ostala je nejasna. Prema jednoj od
najautoritetnijih hipoteza, cilibarska soba je odvezena u Nemacku, zajedno
sa mnostvom drugih umetnickih riznica koje su odredi SS tada skrivali u
razlicitim skrovistima, i ona je definitivno propala. Knjiga Levija i
Skot-Klark iznosi verziju, koja je trenutno postala svetska senzacija. Na
cemu se zasniva ta verzija? Bivsi nadzornik sobe Kuccumov, baveci se
traganjem za nestalim remek-delom u Kenigsbergu prvih dana nakon ulaska
sovjetske vojske, pronasao je bivseg barmena oficirskog bara, koji je radio
u Kenigsbersskom zamku. I on mu je i ispricao da su sovjetski vojnici u
zamku izazvali pozar, za vreme koga je izgorelo sve sto se nalazilo u
Viteskoj Sali, u kojoj su se nalazili i sanduci sa upakovanom Cilibarskom
sobom. Istine radi treba kazati, da se na sam dan pozara - 12. aprila,
barmen nije nalazio u zamku, vec u bolnici, i od poznanika je cuo za pozar
kada se vratio u bar. Belesske Kuccumova autori senzacije otkrili su u
Centralnoj dzravnoj arhivi za knjizevnost i umetnost u Sankt-Peterburgu.
Medjutim, otkrivsi tamo citirane dokumente, Levi i Skot-Klark nisu smatrali
neophodnim da ta dokumenta prouce sa ruskim ekspertima, vec su o tome
saopstili mocnoj piarovskoj kompaniji uoci izlaska knjige. Takav stav
primorava nas da pretpostavimo, da su autori vodjeni vise komercijalnim
motivima, nego stvarnim naucnim interesima i utvrdjivanjem istine. Takav
stav autora navodi na oprez i izaziva kriticki odnos prema faktima koje
navode. Medjutim, sem moralne strane svega, u njihovoj senzaciji ima
ozbiljnih propusta. Na primer, nije objasnjena cinjenica kako je jedan od
najznacajnijih delova Cilibarske sobe ostao citav ako je ta soba izgorela u
zamku zbog javassluka vojnika? Radi se o fragmentu sobe, koji je nedavno
otkriven u Bremenu, u stanu izvesnog Hansa Ahtermana, koji je ponudio
fragment antikvarima za 2,5 miliona dolara, nakon cega je uhapsen. Nalaz je
postao predmet posebne brige nemacke vlade, i povodom 300-godisnjice
Sankt-Peterburga fragment je svecano vracen u Rusiju i postavljen na
predjasnje mesto. Do tog vremena, uostalom, cela soba bila je vec
restaurirana od strane peterburskih restauratora. Sedevr je ponovo rodjen.
Objasnjavajuci na koji je nacin fragment dospeo u njegov dom, Ahterman je
ispricao da je pano dovezao iz Rusije njegov otac, oficir vermahta, koji je,
toboze, uspeo da "spase pano" jos 1941. godine za vreme bombardovanja,
prilikom evakuacije remek-dela iz Jekaterininskog dvorca u Kenigsberg. Da se
radi o nekakvom malom fragmentu, o cilibarskoj ploci, onda cinjenica kradje
nikako ne bi protivurecila cinjenici unistenja sobe prilikom pozara.
Medjutim, radi se o srcu kompozicije, o centralnom jedinstvenom panou koji
su izradili Italijani u tehnici fiorentinskog mozaika (a takvih je bilo
svega cetiri). I on je ukrasavao centar cilibarskog zida. Kao sto brilijant
ukrasava prsten. Upravo cvet fiorentinskog mozaika od najdragocenijeg
kamenja bio je onaj dekorativni tonski detalj prema kome su majstori
odabirali nijanse celokunog ostalog cilibara. Da je fiorentkinski mozaik bio
ukraden 1941. godine, kasnije prikazivanje montirane Cilibarske sobe u
Kenigsbersskom zamku ne bi bilo moguce. Crna rupa u centru istanccane
kompozicije od cilibara lissava remek-delo polovine lepote i polovine
vrednosti. Medjutim, poznato je da je Cilibarska soba stalno izlagana u
muzeju pod patronatom istoricara umetnosti, doktora Alfreda Rozea. I nema
nikakvih indicija da se u salama Kenigsbersskog zamka Cilibarska soba
prikazivala publici sa tim nedostatkom. Njeno predivno "srce" moglo je biti
ukradeno tek kasnije, u danima kraha. I samo to pitanje dovoljno je da se
ozbiljno posumnja u verziju autora knjige da je Cilibarska soba u potpunosti
izgorela za vreme pozara. To pitanje isto tako dovodi u ozbiljnu sumnju i
pricu Ahtermana o podvigu oca, koji je "spasao mozaik" za vreme varvarskog
ruskog bombardovanja. Postavlja se pitanje: zasto ju je spasavao, kad je
nije vratio na mesto odakle ju je spasio? 1941. godina nije bila bas
najbolja godina u Nemackoj za pljackanje riznica koje su se nalazile pod
pokroviteljstvom rajha. Logicnije je pretpostaviti da nista nije bilo tako
plemenito, da se lopovluk desio ne 1941. godine, vec se desio u jeku
panicnog begstva iz Kenigsberga, u kobnoj 1945. Upravo za vreme evakuacije
remek-dela u Nemacku, kada kradja fiorentinskog mozaika nije vec pretio
surovom kaznom oficiru vermahta, mesec dana pre kapitulacije i pada Treceg
Rajha. - 0 - Moskva, juna 2004. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
