Blic", 30. jun 2004.
Ekskluzivno: Boris Tadić za „Blic“ -
prvi predsednički intervju
SRBIJI TREBA
STABILNOST
 |
Ljiljana Begenišić
Kao predsednik Srbije radiću
ono o čemu sam govorio u predizbornoj kampanji. Jedan od projekata koji ću
pokrenuti je narodna kancelarija za pomoć ugroženim građanima. Već sam išao u
Predsedništvo Srbije da vidim gde bi moglo da se smesti stotinak ljudi koji će
tamo raditi. Ne bih želeo da zgrada Predsedništva bude mračni prostor u kojem
postoji i radi jedan čovek, već da to bude živ prostor u kojem se rasde poslovi
koji predstavljaju državu kao servis građana. Hoću da podržim projekat koji se
zove „Naša Srbija“ i unutar tog projekta najviše ću se baviti ratnom siročadi -
rekao je Boris Tadić za „Blic“ u prvom intervjuu posle izbora za predsednika
Srbije. Odgovarajući na pitanje koji će biti njegovi prvi potezi na
unutrašnjopolitičkom planu, Tadić kaže da će narednih dana razgovarati sa
velikim brojem naših političara.
- Najpre ću obaviti konsultacije sa
predstavnicima Vlade u vezi sa opštom strategijom koja se tiče ekonomije,
spoljne politike, odbrane, naših unutrašnjih političkih relacija... Razgovaraću
sa mojim protivkandidatom na izborima Tomislavom Nikolićem, da vidim kako on
sagledava poziciju SRS u parlamentu i uopšte u našem političkom životu.
Razgovaraću i sa nekim liderima stranaka koje su van parlamenta, poput Nebojše
Čovića, Jožefa Kase i Rasima Ljajića. Pričaću i sa Bogoljubom Karićem s obzirom
da je postigao značajan rezultat na proteklim izborima jer hoću da saslušam
njegovo političko viđenje situacije. Kontaktiraću sa predstavnicima stranih
država, a neki od tih razgovora već su u toku, a čekaju me i kontakti i sa
predstavnicima Vojske o nekim važnim pitanjima među kojima je i izveštaj
predsednika SCG Svetozara Marovića o našem priključenju „Partnerstvu za mir“ jer
je on bio na samitu NATO u Istanbulu. Takođe ću razgovarati sa predstavnicima
crnogorskih vlasti. Miroljub Labus je juče najavio da nas uskoro očekuje
formiranje većinske demokratske vlade. Znači li to da se vaš odnos prema ulasku
u Vladu promenio?
- To samo znači da se promenio stav Miroljuba Labusa
prema formiranju većinske vlade. U mom stavu se ništa se nije promenilo i nema
razloga da razgovaramo o ulasku DS u Vladu. Okosnica mojih političkih poruka je
politička stabilnost. Rekonstrukcija Vlade ovog trenutka je prilika da ponovo
uđemo u političku nestabilnost. Zamislite pregovore o ministarskim mestima,
poziciji SPS koji je na ovaj ili onaj način stabilizovao vlastitu političku
poziciju i čija bi podrška Vladi bila dovedena u pitanje. SPS bi korak po korak
išao na intenziviranje antivladinih aktivnosti. Potom, koji rezultati izbora bi
bili validni za rekonstrukciju Vlade - da li rezultati parlamentarnih izbora u
decembru prošle godine ili rezultati predsedničkih izbora. Formalno vlada se
formira na osnovu rezultata parlamentarnih izbora, ali taj pristup sada bi bio
politički nemoguć. Nisu isti odnosi snaga jer i istraživanje javnog mnjenja i
izborni rezultati predsedničkih izbora govore o tome. Što se tiče Labusove
izjave, ja sam se zalagao za većinsku demokratsku vladu kada je ova vlada
formirana. Stranke koje su je formirale pokazale su da nisu za to, nego za
manjinsku vladu. Ukoliko se pokaže da je ulazak vaše stranke u Vladu važan za
državu, da li ćete onda promeniti stav?
- To može da postane u jednom
momentu državni razlog, ali sad nije. Ja sam sa Koštunicom o tome razgovarao i
on isto kao i ja smatra da bi rekonstrukcija bila štetna. Labus je s druge
strane za rekonstrukciju Vlade. Što se mene tiče, ta priča je završena i u ovom
trenutku nema ništa od rekonstrukcije Vlade. DS neće rušiti Vladu, a ako se ona
iz nekog razloga uruši od sebe, za to neće biti kriv DS. Kao predsednik Srbije
moram da vodim računa o interesima države i apelujem na sve stranke u Vladi da
očuvaju stabilnost države, što je i opšta poruka iz sveta. Da li vam
predstavnici međunarodne zajednice sugerišu da uđete u Vladu?
- Ne. Svet
je razumeo moju poruku u kampanji da želim političku stabilnost, a ne političku
ambicioznost. Ranije je najavljivano da će odmah nakon izbora četvorica generala
biti izručeni u Hag. Priprema li se nešto tako?
- Ne znam ništa o tome,
niti sam imao vremena da se time bavim. To nije u nadležnosti predsednika
Srbije. S druge strane, kao predsednik, ne želim da bežim od odgovornosti kada
je neko teško političko pitanje na dnevnom redu. Mi moramo da sarađujemo sa
Hagom i tim povodom razgovarao sam sa međunarodnim zvaničnicima. Ključni problem
ove države je Ratko Mladić. To je problem koji rešava mnoge druge probleme,
uključujući i suđenje pred našim sudovima svima koji su optuženi. Izručenje
Mladića je ključni problem, posebno nakon otvorenog i hrabrog priznanja
predsednika RS Dragana Čavića da je u Srebrenici počinjen zločin. U tom smislu
onaj koji je okrivljen za srebrenički tragični događaj mora da se nađe u Hagu.
Nadležni organi tvrdi da Mladić nije u zemlji. Koje dokaze naša zemlja mora da
prezentuje međunarodnoj zajednici da bi ih u to ubedila?
- Iz policije
dobijam informacije da Mladić nije u zemlji. Svet traži jasnu i snažnu
policijsku akciju koja bi bila dovoljan dokaz da smo mi sve pokušali da
otkrijemo gde se on nalazi. I ukoliko posle takve akcije on ne bude otkriven,
mislim da bi naša pozicija bila politički povoljnija. To bi bio dokaz da ova
zemlja iskreno želi saradnju sa Sudom u Hagu i preuzimanje svojih međunarodnih
obaveza. Ta akcija bi trebalo da bude na nivou one koja se izvodi u Republici
Srpskoj u pokušaju da se pronađu optuženi pred Sudom u Hagu. Da li ste možda
razgovarali sa nekim iz policije o preduzimanju takve akcije?
- Jesam,
još u vreme dok sam bio ministar odbrane. Razgovarao bih i opet, mada je taj
posao na Vladi. Međutim, ne želim da se ponašam nemoralno i kažem da je to samo
vladin posao, mada nemam formalno nikakvu odgovornost. Hoćete li razgovarati sa
nekim od četvorice generala o dobrovoljnoj predaji?
- Ne bežim od tog
razgovora. Svako ko je optužen učinio bi veliku uslugu zemlju kad bi se
dobrovoljno predao. Ali, istovremeno vrlo je važno da Tribunal bude institucija
koja će organizovati fer suđenje i neprekidno podizati vlastiti kredibilitet.
Očekujete li da će u vezi sa ustavom biti postignut konsenzus političkih
stranaka, uključujući i SRS bez koje bi ustav bilo teško doneti?
-
Mislim da bi izrada novog ustava trebalo da počne što pre. Moja sugestija
premijeru bila je da sve političke stranke treba da se uključe u to i da on ne
treba da bude formiran na osnovu vladinog predloga jer ustav treba da obezbedi
stabilnost u zemlji i zato bi sve parlamentarne stranke trebalo da se uključe u
njegovu izradu. Verujem da ćemo do jeseni imati prvi predlog novog ustava. Nadam
se da ćemo postići konsenzus svih stranaka. Voleo bih da se referendum o ustavu
raspiše zajedno sa lokalnim izborima koji treba da se održe 5. septembra.
Stranke će razgovarati o tome da li bi možda bilo politički celishodno pomeriti
taj rok kako bi zajedno održali i lokalne izbore i referendum o ustavu. Da li
nas posle ustava čekaju parlamentarni izbori?
- Pre ustava ih ne bi
trebalo održavati. Kada se donese ustav, stvara se nova politička atmosfera.
Ukoliko postignemo konsenzus, neće biti takvih političkih napetosti koje bi
zahtevale izbore. Srbiji je potrebna bar jedna godina političke stabilnosti. Šta
ćete učiniti da se ubrza primena vladinog plana o decentralizaciji Kosova?
- Naravno da ću sve učiniti da taj plan uspe. Moj posao je u tom smislu
spoljnopolitički. Moramo se boriti za ostvarenje naših nacionalnih ciljeva na
Kosmetu. Veoma je značajno da ovaj plan nije dobio nijedan izrazito negativan
signal iz sveta. Trenutno se vodi teška diskusija. Rok rešavanja problema na
Kosmetu definiše međunarodna zajednica. Međutim, niko ne može da zaobiđe
direktne pregovore srpske i albanske strane, ali oni moraju biti vođeni u
okolnostima koje obezbeđuju uspeh. Da li biste razgovarali sa albanskim
političarima o rešenju problema na Kosovu?
- Ne postoji nijedan albanski
političar s kojim ne bih razgovarao. Kosmet je sastavni deo SCG i želim da odem
tamo i razgovaram sa zvaničnicima Unmika i Kfora. Tražiću da se ta poseta
omogući. Kako vidite budućnost državne zajednice?
- U funkcionisanju SCG
neke stvari treba menjati, ali neki segmenti funkcionišu. Zalažem se za očuvanje
državne zajednice jer za to postoje ekonomski i bezbednosni razlozi. Sa
stanovišta interesa Evrope, Srbije, Crne Gore i regiona važno je očuvati državnu
zajednicu. Moje prvo putovanje kao predsednika Srbije biće u Podgoricu, gde ću
otvoreno razgovarati sa Milom Đukanovićem i Filipom Vujanovićem, koji su
političari koji uvažavaju evropske vrednosti. Koje ćete zemlje u međunarodnoj
zajednici najpre posetiti? - Prvo idem u Brisel, zatim u Ameriku, a moja je
namera da odem i u Rusiju.
http://www.blic.co.yu
