|
ČETVORICA GENERALA IZNAD NARODA I DRŽAVE
Jahači
Hagokalipse
Da li smo kao narod zaslužili svoju tragičnu
sudbinu kada su nam ubice i Miloševićevi podrepaši, nazovi generali, postali
heroji, koje brani i premijer i cela Vlada, profesori prava,
novinari-kolumnisti, TV urednici, koji u toj odbrani po svaku cenu ne nađoše
vremena ni da pročitaju i ispoštuju zakone koje su predlagali i usvajali.
Danica
DRAŠKOVIĆ
Kako je jadno stanje u našoj državi i koliko je
neznanja i improvizacije u svemu, pa i u najvažnijim državnim institucijama,
pokazalo se u aktuelnom postupku isporuke Hagu četiri optužena generala.
Optužnice su primljene još 2003. godine u Ministarstvu spoljnih poslova i prema
Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom (član 3.) one se moraju odmah proslediti
Okružnom sudu u Beogradu na postupak isporuke. Članom 4. istog Zakona propisano
je da republička Vlada ili Savet ministara mogu zaustaviti isporuku optuženih
svojom odlukom, ukoliko nađu da bi ona "ugrozila suverenitet i interese
bezbednosti države", kako piše u Zakonu. Nacionalni savet za saradnju sa Haškim
tribunalom u tom Zakonu se nigde ne pominje. Njegova nadležnost je jasno
regulisana samo odlukom Savezne vlade o formiranju ovog Saveta od 17.4.2002.
godine u kojoj piše: "Nacionalni savet sarađuje sa Međunarodnim tribunalom za
krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog
prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, naročito u
pogledu statusa okrivljenih jugoslovenskih državljana i ostvarivanja njihovog
prava na odbranu, položaja svedoka koji su jugoslovenski državljani, pristupa
Međunarodnog krivičnog tribunala arhivskoj građi i o drugim pitanjima od značaja
za ostvarivanje te saradnje.
Nacionalni savet preduzimaće potrebne mere u
pogledu pomoći porodicama okrivljenih jugoslovenskih državljana, pristupa
advokata okrivljenih arhivskoj i drugoj dokumentaciji od značaja za ostvarivanje
njihovih prava na odbranu i u pogledu drugih pitanja koja proizlaze iz obaveze
Savezne Republike Jugoslavije da štiti svoje državljane".
BRUKA ZA BRUKOM
Znači, ne donosi odluke, ne daje mišljenja, ne
daje saglasnosti i nema svoju ulogu u postupku izručenja. Sve je jasno propisano
i samo je trebalo pročitati, pa se ne bi brukali u javnosti svi redom. Od
premijera Koštunice koji je odmah izjavio da o isporuci generala odlučuje
Nacionalni savet, te da je Ministarstvo spoljnih poslova nenadležno, do Rasima
Ljajića koji je rekao da treba prvo konstituisati Nacionalni savet koji će se
izjasniti o postupku isporuke, ili tragičnog ministra pravde, Stojkovića, koji
je drhtećom bradom od ljutnje govorio u kamere da ministar spoljnih poslova Vuk
Drašković nema pojma o Ustavu i zakonima ove zemlje, te da Ministarstvo pravde
nije nadležno za haške optužnice nego Nacionalni savet, pa je te optužnice odmah
vratio u Ministarstvo spoljnih poslova. Da je samo pročitao Zakon o saradnji sa
Haškim tribunalom i odluku o formiranju Nacionalnog saveta pre toga, ili mnogo
ranije, što mu je bila radna obaveza, ne bi se brukao, jer ako Okružni sud
postupa po optužnicama onda je valjda nadležni ministar pravde obavezan da taj
postupak prati, kontroliše i obezbedi sprovođenje Zakona u odgovarajućem
postupku i rokovima, što već nije slučaj.
Pripazite se, ljuti smo
Zamenik direktora BIA Goran Živaljević uputio je
zameniku ministra unutrašnjih poslova Nenadu Iliću ovakvu informaciju:
"Prema raspoloživim saznanjima, podizanje
optužnice Haškog tribunala protiv načelnika Resora javne bezbednosti MUP-a
Republike Srbije, general-pukovnika Sretena Lukića, izazvalo je nezadovoljstvo
pripadnika MUP-a Republike Srbije, posebno u delu policijskog sastava koji je
aktivno učestvovao u antiterorističkim akcijama na KiM 1998. i 1999. godine.
Polazeći od činjenice da su u navedenom
periodu profesionalno izvršavali svoje zadatke na KiM, štiteći teritorijalni
integritet zemlje i bezbednost njenih građana, pripadnici MUP-a podizanje
optužnice protiv generala Lukića tumače kao negiranje opravdanosti i
svrsishodnosti vlastitog angažovanja na KiM, u kome su podneli brojne žrtve.
Ovakva situacija negativno utiče na
motivisanost i spremnost dela policijskog sastava da izvršava zadatke proistekle
iz obaveza zemlje prema Haškom tribunalu, a istovremeno dovodi do preispitivanja
njihovog dosadašnjeg angažovanja na ovom planu.
Stoga se ne isključuje mogućnost da reakcije
navedenih policijskih struktura budu usmerene ka osporavanju jasno definisanih
obaveza SCG prema Međunarodnom krivičnom sudu."
Nakon premijera, ministra pravde, ministra za
manjinska i ljudska prava, oglasio se i obrukao i istražni sudija Okružnog suda
preko svog portparola, rekavši da će tražiti od Nacionalnog saveta za saradnju
sa Hagom i republičke Vlade dalja uputstva za rad Okružnog suda. Ni on, jadan,
nije pročitao važeće propise, jer da jeste video bi da nema on šta da traži od
Nacionalnog saveta koji je potpuno nenadležan u postupku izručenja, već bi radio
ono što mu Zakon nalaže. Ali, ovde, u ovoj državi, zakoni se ne čitaju i ne
poštuju, već se radi po volji vladalaca, pa otuda istražni sudija Todić, onaj
isti koji je po nalogu Slobodana Miloševića 1993. godine i po optužnici Veselina
Mrdaka držao u istražnom zatvoru Vuka i mene sve dok je to Milošević hteo, ne
čita zakone nego sluša šta kaže Koštunica i tako postupa. A čuveni legalista,
doktor pravnih nauka i premijer Srbije Koštunica o najvažnijem državnom problemu
i poslu, od kojeg zavisi budućnost svih građana, nema pojma, nije proučio ni
problem ni propise i bahato, kao nekada Milošević, svoju volju i politiku
proglašava za vrhovni zakon. Nakon bruke koju je doživeo zbog neznanja očekujem
bar izvinjenje i objašnjenje građanima Srbije, jer postupak isporuke generala
neće, niti može, rešiti Nacionalni savet za saradnju sa Hagom, nego samo sud, on
i njegova Vlada. Jedno su želje, a drugo su zakoni i mogućnosti, pa će i sudija
Todić morati da krene u postupak odmah, bez čekanja ni prethodne ni nove odluke
Nacionalnog saveta, jer ni jedna ni druga za sud ne znače ništa.
OTALJAVANJE POSLA
Tragično je i to da i prethodna Vlada nije htela
ozbiljno da se bavi ovim propisima ili bar da ih pročita, pa je tadašnji
ministar spoljnih poslova, Svilanović, optužnice koje je dobio za četiri
generala stavio u fioku, iako je dužan po Zakonu o saradnji sa Hagom da ih
prosledi odmah Okružnom sudu. Umesto toga, zakazao je nenadležni Nacionalni
savet za saradnju sa Haškim tribunalom 29.9.2003. godine, na kojem su
diskutovali i drvili sve okolo-naokolo, samo ne o isporuci optuženih generala, i
doneli solomonski zaključak koji glasi: "Da se nastave konsultacije po pitanju
optužnica protiv Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića, Vlastimira Đorđevića i
Sretena Lukića, imajući u vidu interes bezbednosti zemlje utvrđenu u zaključku
Vlade Srbije od 23. oktobra 2003. godine, kao i obavezu Srbije i Crne Gore o
saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom". Zatim je 28. januara 2004.
godine zakazao drugu sednicu Nacionalnog saveta na kojoj su razmatrali zahtev
registrata Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Hansa Hoštrausa
da Srbija i Crna Gora podnese izveštaj o razlozima nepostupanja po nalogu
Tribunala za hapšenje i predaju Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića,
Vlastimira Đorđevića i Sretena Lukića. Na toj sednici Nacionalnog saveta
konstatovali su da je to pitanje optužnice rešeno na prethodnoj sednici od 29.
septembra i doneli zaključak: "Nakon razmenjenog mišljenja članovi Nacionalnog
saveta su zauzeli stanovište da o ovom zahtevu Tužilaštva ne treba postupati do
izbora novog Nacionalnog saveta, to jest da ne treba obavezivati postupanje po
ovom zahtevu Vladu Republike Srbije pre nego što bude konstituisan Savet". Na
taj način nezakonito je obustavljen postupak isporuke otpuženih generala, a
nadležni ministar spoljnih poslova, Goran Svilanović, nije poslao Haškom
tribunalu prigovor, kao što je bio obavezan, prema članu 4. Zakona o saradnji sa
Haškim tribunalom i ceo postupak je stao.
Zaključak Nacionalnog saveta za saradnju sa
Haškim tribunalom od 28. januara 2004. godine Koštunica je proglasio zabranom
isporuke generala, a istražni sudija Todić u postupku koji je pokrenut pismeno
traži taj zaključak da bi isporuku takođe zaustavio. Republička Vlada je
23.10.2003. godine donela odluku da samo Lukića ne treba isporučiti, jer je,
zaboga, zaslužan za državu i neophodan, a za generale se pobrinuo načelnik
Generalštaba Branko Krga, jer Savet ministara, koji je jedini nadležan da
odlučuje o ugroženosti državnih i nacionalnih interesa, to nije hteo. General
Krga je napisao nenadležnom Nacionalnom savetu da su "najnovije otpužnice
podignute od strane Tužilaštva Haškog tribunala protiv četvorice generala
Nebojše Pavkovića, Vladimira Lazarevića, Vlastimira Đorđevića i Sretena Lukića
izazvale uznemirenost i zabrinutost među pripadnicima Vojske Srbije i Crne Gore.
Znatan deo pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore stekao je utisak o pristrasnosti
tužioca Haškog tribunala. Naime, najveći broj optuženih pred Haškim tribunalom
su građani Srbije. Posebno nezadovoljstvo pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore
ispoljavaju zbog pokretanja neargumentovane komandne i kolektivne odgovornosti".
Zatim je predložio Nacionalnom savetu Srbije i Crne Gore za saradnju sa Haškim
tribunalom sledeće:
"1. da se obrati Haškom tribunalu sa iskazivanjem
interesa da se utvrde stvarni krivci za zločine u proteklim ratovima i potvrdi
spremnost Srbije i Crne Gore za nastavak pune saradnje na tom planu,
2. da se detaljnije i konkretnije obrazlože
najnovije i prethodne optužbe za lica koja se već nalaze u pritvorskoj jedinici
Haškog tribunala. U tom smislu neophodno je istaći kako priznanje pojedinih
optuženih, posebno lica na koje je vršen pritisak, da sklope nagodbe sa
Tužilaštvom, ne treba da predstavljaju konačne dokaze o učinjenim krivičnim
delima već se istina treba objektivno dokazati,
3. da se pre rasprave i današnje bilo kakve
odluke na sednicu Saveta odbrane pozovu generali Nebojša Pavković i Vladimir
Lazarević, saslušaju njihova obrazloženja i stavovi, kako bi se izbegle moguće
negativne posledice po bezbednost zemlje".
OD PODREPAŠA DO HEROJA
Nakon pisma generala Krge i odluke Vlade o tome
da se Lukić ne sme isporučiti, jer bi ugrozio državni i nacionalni interes
Srbije, sve je obustavljeno, a Okružni sud optužnice nije ni video, sve do pre
nekoliko dana, odnosno nakon više od osam meseci od njihovog dolaska u
Ministarstvo spoljnih poslova.
Da je neznanje propisa opšte i tragično potvrdio
je u emisiji "Zamka" na Pink televiziji i profesor Pravnog fakulteta i doktor
pravnih nauka, Kosta Čavoški, koji je rekao da je Ministarstvo
spoljnih poslova potpuno nenadležno za optužnice i da je Vuk Drašković optužnice
prosledio Okružnom sudu zato što je ucenjen od stranih država. Kako će on,
jadan, učiti studente nečemu kad ni sam ne zna ništa i to neznanje iznosi na
uvid javnosti?
Nakon svega, zapitajmo se da li smo mi svoju
tragičnu sudbinu kao narod zaslužili kada su nam ubice i Miloševićevi podrepaši,
nazovi generali, postali heroji koje brani i premijer i cela Vlada, profesori
prava, novinari-kolumnisti, TV urednici, koji u toj odbrani po svaku cenu ne
nađoše vremena ni da pročitaju i ispoštuju zakone koje su predlagali i usvajali.
Već više od nedelju dana se improvizuje, daju nestručne izjave, osporavaju
procedure, a niko ne sede da pročita i obavesti narod šta treba i šta se mora. U
jednom su se opet, kao i u vreme Miloševića, svi saglasili: Vuk Drašković je
kriv za sve, svi drugi su nevini. Malo li je.
|
