Čudno mi je što Milošević predlaže Vučelića za lidera, iako je on 5. oktobra bio za puč
BEOGRAD - Predsednik Glavnog odbora SPS-a Ivica Dačić,
prvi čovek ove partije "u odsustvu" Slobodana Miloševića, novinare prima u
kancelariji u zgradi SPS-a na Studentskom trgu. U prostoriji ne radi klima,
pretoplo je, zidovi neokrečeni, a od Miloševićeve slike nema ni traga.
- Nije
tačno, ima Miloševićeve slike - reaguje Dačić na našu primedbu.
Gde je, pokažite nam, pa da Vas slikamo pored nje?
-
Pa, nema je u ovoj prostoriji, a i što bi bila? Nema je ni u Vučelićevoj
kancelariji! Slika ima svuda u salama gde se drže sastanci. A što bi se slike
lidera nalazile u svakoj prostoriji? Ja nikada nisam ni skidao ni Tita, ni
Miloševića, ni bilo koga drugog.
Da niste možda ljuti na Miloševića koji je za Vas rekao da
ste "mali naduvani ratluk"?
- Nema takve poruke iz Haga. Autor toga je
neko drugi, ko se nalazi ovde u Beogradu. Međutim, čak i da je to tačno,
nepristojno je prenositi šta Milošević priča u privatnim razgovorima. To bi bilo
kao kad bi ja pričao šta je Milošević meni privatno govorio o gospodi Vučeliću i
Vulinu, ili šta su Mira i Marija pričale o Hadži Draganu Antiću kada je otišao
iz zemlje 2001. godine, ili šta je Milošević obećao, pa porekao u vreme Petog
kongresa u novembru 2000...
Pa, hajde, recite.
- To nisu lepe reči, a ja upravo
pokušavam da izbegnem prepucavanje po novinama. Doduše, samo do 19. septembra.
Onda ćemo sesti i videti šta je ko radio i uradio. I šta je ko o kome pričao.
Zovite me tad, reći ću vam sve.
Da li Vi to pretite Vučeliću i Mrkonjiću isključenjem iz
partije?
- Ne, o tome se neće razgovarati pre lokalnih izbora, jer su nam
oni prioritet. Svačiji rad podleže odgovornosti, pa i moj. Inače, na sednici GO
SPS-a posle predsedničkih izbora bilo je prisutno 174 člana, među njima i
Vučelić i Mrkonjić. Postavio sam pitanje da li neko smatra da ja treba da odem.
Niko se nije javio. A sada o tome govore svaki dan po novinama.
Kažu da zloupotrebljavate Miloševićevo ime, uzurpirate
stranku, traže Vašu ostavku?
- Ovde se radi o dve stvari. Milošević traži
moju smenu i ja to znam. Doduše, čudno mi je da on predlaže Vučelića za lidera,
iako se on 5. oktobra radovao njegovom padu. Drugo je pitanje šta je ko rekao u
neformalnim razgovorima.
Zašto Vas Milošević ne želi na mestu predsednika GO?
-
On nije zadovoljan što nismo poslušali njegove stavove vezane za listu
poslanika. Od 22 poslanička mesta, tražio je čak 12 mesta za Bogoljuba Bjelicu i
članove udruženja "Sloboda", gde je bilo puno kadrova JUL-a. To nije odbio Ivica
Dačić, već Glavni odbor. Ne interesuje me šta Milošević misli o meni i on na to
ima pravo. Interesuje me jedino da se ne ogrešim o njega i njegovu
odbranu.
Kako sad to - on je predsednik stranke, ali ga slušate samo
onda kada Vam to odgovara?
- SPS treba da uvažava mišljenje Slobodana
Miloševića zato što je on naš predsednik. Ali, s druge strane, on mora da shvati
da se odluke o kadrovskim rešenjima više ne donose dekretima, nego se odlučuje
glasanjem i biranjem između više kandidata. Pa i Vučelić je izabran za
potpredsednika suprotno volji Miloševića.
Kako je on onda odjednom postao njegov čovek od
poverenja?
- Ne znam, to me najviše čudi, jer je Milošević svojevremeno
tražio moju smenu zbog Vučelićevog povratka u SPS. Pitam se samo šta je još
potrebno uraditi da bi me Slobodan Milošević podržao? Izgleda da nije bilo
dovoljno što sam mu bio veran, što sam govorio sve ono što je on mislio a nije
hteo da kaže javno, što sam ga branio kada su ga hapsili. Možda bi mu više
odgovarao da sam formirao svoju partiju, da sam ga napadao, da sam napravio
milione, imao račune po inostranstvu...
|
Slobodana je trebalo smeniti! Da li ste spremni da se povučete posle lošeg rezultata na
predsedničkim izborima? |
||||
Ko je to radio, Vučelić možda?
- Ja samo kažem da se
takvim ljudima više veruje nego meni.
Da li to znači da ste se odrekli Slobodana
Miloševića?
- Ovde nije reč o tome da li ćemo se mi odreći Miloševića ili
ne, već je problem u našim međusobnim odnosima. Poštujemo ga, ali tražimo da i
on poštuje odluke partije. Ono što je uvek bilo sporno kod Miloševića jeste
kadrovanje. Partija je uvek bila nezadovoljna njegovim kadrovskim
rešenjima.
Ali ste poslušno ćutali.
- I onda je bilo problema i
suprotstavljanja, samo što to nije dolazilo do javnosti. Ponavljam, nisam sporan
ja, niti bilo ko drugi na mom mestu. Sutra sam spreman da odem. Sporno je
postavljanje ljudi dekretima. Toga više neće biti.
Da li takav Milošević, koji i dalje hoće da vlada dekretima,
predstavlja mnogo veći balast po partiju? Zašto to niko ne sme da kaže
naglas?
- Mi zaista imamo jedan pošten odnos prema njemu. Ovih dana smo
ponovo jedini prikupili pare za njegovu odbranu. Iako traju sukobi između nas,
mi mu pomažemo.
On, ipak, neće Vas da vidi, već razgovara samo sa Mrkonjićem
i Vučelićem.
- Tako je.
Zašto?
- I ja se pitam. Čime sam ja to od njega
zaslužio? Veoma sam razočaran. Milošević više ceni one koji su mu okrenuli leđa
nego nas koji smo ostali. Dao sam sve što sam imao za partiju. Kada je trebalo
da se govore najteže stvari, kada je trebalo napasti Šešelja, Draškovića,
Đinđića, kada je trebalo napasti Gelbarda i Amerikance, albanske teroriste, tu
je bio Ivica Dačić. U oktobru 2000. Dačić je branio SPS na televiziji, a Vučelić
je veličao puč u novinama.
Zar Vam to ne govori dovoljno šta Milošević misli o
Vama?
- Ja ću sada zvanično zatražiti razgovor s njim i probaću sve
dileme i nedoumice da razrešim direktno. Nije problem u tome što SPS-u rade
Vučelić i Mrkonjić, uz pomoć Hadži Dragana Antića kao logističke podrške, već je
problem što SPS tone. Gubi podršku naroda. I to pre svega zbog njih. Ali oni to
ne vide. I ako ostanem, i ako odem, ostaću častan čovek. A ne kao ovi, koji žele
da satru SPS. Neka znaju: nema povratka na staro. To je gotovo, kraj!
