AKO U SJEDINJENIM DRZZAVAMA POBEDE DEMOKRATE... 27.10.2004. 11:53 AKO U SAD POBEDE DEMOKRATE. Dmitrij KOSIREV, politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Mozze se dopustiti razmisljanje o situaciji da ce se nakon predsednickih izbora 2. novembra u SAD na vlast vratiti demokrate. Na kraju krajeva, ssanse za to su jednake - 50 naspram 50 procenata - ako se sumiraju sve krivulje u anketama javnog mnenja u Americi. Da li ce, zbilja, zbog toga biti ogorcene ruske strukture vlasti, ruski politicki krugovi, rusko drustvo u celini? A ako nece, zasto je onda predsedniku Rusije Vladimiru Putinu trebalo da pre par nedelja izrekne nesto sto bi se moglo protumaciti kao podrska Dzordza Bussa protiv kandidata Dzona Kerija? "Ukoliko mi dodjemo na vlast mi treba da budemo sa vama prijatelji i partneri - i da li je onda trebalo govoriti da je poraz Dzordza Bussa - pobeda terorista?" - sa smeskom je ruskim kolegama izjavio jedan od najssarmantnijih predstavnika demokratske partije, koji je ovih dana posetio Moskvu. Mozda bi bilo dobro, polazeci upravo od mogucnosti takve perspektive, uputiti demokratama jasan signal: da, Moskva moze prijateljovati i sa demokratama. Nije iskljuceno, cak, da ce oni biti i bolji prijatelji od republikanaca. Ali je za to obema stranama - i ruskoj, i demokratskoj americkoj - potrebno da se unekoliko promene. Rusi bi trebalo da odbace prilicno ustaljene i, verovatno, pogressne predstave o tome da se demokrate razlikuju od republikanaca. A demokrate bi trebalo da shvate, da u inostranstvu odbojnost prema njima izaziva stil njihovog ponasanja. Na kraju krajeva, spisak zemalja u kojima vladajuce strukture gaje simpatije prema republikancima kudikamo je duzi od obicno navodjenih Japana, Italije i Rusije. I samo ta svetska odbojnost prema republikananskom stilu ponasanja oko rata u Iraku ne moze se vecito eksploatisati. Dakle, misljenje Rusa povodom americkih demokrata, mozda pogresno i uprossceno, skopcano je pre svega s time sto su demokrate, toboze, vise skloni uplivu u unutrasnje politicke i drustvene strukture stranih zemalja. Tu misionarsku ofanzivu neki racunaju od Dzona Kenedija i njegovog "Korpusa mira", a drugi jos i od ranijih vremena. Do dana dansanjeg Rusi se sa uzasom secaju polovine 90-ih godina koje se asociraju u umovima vecine sa bujicom savetnika, fondova, medijskih projekata, ciji tvorci u Rusiji nisu bili samo Amerikanci, vec vladajuci tokom 90-ih godina u SAD demokrate. Jedino su formirajuce tada u Rusiji centristicke i nacionalisticke politicke partije sa uzasom dozivljavale novu generaciju mladih gradjana, koji su vise licili na elektorat americke demokratske partije nego na bilo sta drugo. "Ko je izgubio Rusiju?" - pitali su republikanski konkurenti Bila Klintona krajem 90-ih godina. I oni su, verovatno, bili u pravu: "Izgubili" su je upravo demokrate. I aktuelna "putinska vecina" biraca, koja kategoricki ne prihvata cak ni sam pojam "reforme" primenjiv na 90-te godine koje nisu pusstale u Drzavnu dumu liberalne ruske politicare u koje se svojevremeno uzdao ne samo Vasington, nego i "Zapad uopste" - takodje je rezultat delovanja demokrata. Delovanja sa dobrim ili losim namerama - to je vec drugo pitanje, ali je rezultat ocigledan. Prekorima na racun americkih demokrata - i ne samo u Rusiji - mnogi dodaju jos i previse idealisticki prilaz realnostima naseg sveta, previse ohrabrujucu propagandu liberalnog ekonomskog modela, ideje globalizma kao sveta bez granica i suvereniteta. Sve to u nasem veku na prvi pogled i zaista izgleda zastarelim. Covekova prava kao batina za postizanje ciljeva, koji su daleko od prava coveka - i ta se novina takodje smatra vise demokratskom (uzgred receno, i evropskom) nego republikanskom. Problem je u tome sto su tu elegantnu ideologiju u 90-im godinama preccesto koristili neki delovi poslovnih krugova Amerike iz sopstvenih interesa, ne fermajuci pri tom interese ovih ili onih stranih poslovnih krugova ili, sto je jos gore, vlada. U celini uzev, moze se kazati da aktuelna politicka elita Rusije, koja se oslanja na mocnu podrsku biraca, zapravo i jeste ruski analog republikanaca. Tojest, ljudi za koje su na prvom mestu nacionalni interesi i jacanje sopstvene zemlje. Ne radi se tu o tome da ruski "republikanci" uvek prihvataju akcije njihove americke sabrace - narocito u slucaju sa Irakom, vec se radi o tome da je za njih u krajnjoj liniji takav prilaz razumljiv i unutrasnje prijemcciv. Niko u nasem svetu ne voli velike i jake drzave. Ali se tu postavlja pitanje stila njihovog ponasanja. U mnogim zemljama tigar je manje opasan od zmije, ali se prema njemu gaje simpatije makar zato sto je transparentan u namerama. Da li bi Putinova Rusija, na primer, ponudila americkim demokratama saradnju u takvim bliskim njenim granicama regionima kao sto su Gruzija ili Srednja Azija? Verovatno, da. Ali bi ispalo tako da su ti predlozi upuceni upravo republikancima. A zna se dobro da je podosta kriza u odnosima izmedju Moskve i Vasingtona nastajalo onda, kada su, po misljenju mnogih u Moskvi, republikanci pocinjali da rade nekako "previse po demokratski". Uzmimo, primera radi, Gruziju. Vecina Rusa ni do danas ne moze da shvati ko je pripremio mrezu nevladinih organizacija i tamo organizovao predaju vlasti koja se nikako ne uklapa u okvire izborne demokratije? Bussovi republikanci ili demokrate preko aktivno funkcionisuceg u republici Dzordza Sorossa? Ovde je neophodno primetiti da pokusaji Moskve da pruzi Americi ruku saradnje, pored ostalog i na postsovjetskom prostoru, imaju i jos jedno objasnjenje. Obim ekonomskih veza izmedju Rusije i SAD - jadnih nekoliko milijardi dolara, manji je ne samo od obima trgovine Rusije sa tesno integrisanom sa njom Ukrajinom, pa i od obima, recimo, sa Italijom. Zato nema niceg cudnog u tome sto rusko-americki odnosi imaju stratesko-ideoloski karakter. Da je 90-ih godina americki biznis investirao onoliko para u rusku ekonomiku koliko je ulozeno u poliitcko-ideolosku infrastrukturu, slika odnosa verovatno bi bila drugacija. Poznato je da bi u svojoj ruskoj politici eventualni predsednik Dzon Keri hteo da premesti akcente po pitanju Cecenije i nesirenja oruzja za masovno unistavanje. U vezi sa oba ova pitanja Moskva bi sa zadovoljstvom bila uvuccena i u dijalog, i u saradnju. Sto se Cecenije tice, ne samo Rusija, vec i Amerika bili bi na dobitku zahvaljujuci zajednickom iskustvu obnavljanja struktura normalnog zivota u bivsem carstvu bezakonja i ekstremalnog kriminala, kakvim je donedavno bila Cecenoija. Rusiji su, naravno, tu neophodni pomoc i iskustvo, ali bi i Americi koristilo takvo iskustvo, imajuci u vidu nemoc aktuelne administracije u njenom pokusaju da stvori mir Iraku nakon dobijenog rata. Unistavanje starih nuklearnih komponenata takodje je Moskvi neophodni posao. I uopste, u saradnji sa SAD i drugim zemljama vreme je da se preispita celokupni rezim nesirenja oruzja za masovno unistavanje i problematika skopcana s time. Izmedju ostalog, u tom cilju potrebno je da u svetu nestane sumnjicavosti da neko pod izgovorom nesirenja oruzja za masovno unistavanje zeli da lisi druge nacije prava na nuklearnu energetiku I da se neke nacije unapred unose na spiskove zemalja koje cine "osovinu zla", nezavinso od njihovih realnih namera da saradjuju u nuklearnoj sferi. Ne moze se dva puta stati u istu reku, posto se i voda i dno u njoj menjaju svakog trena. Moze se pretpostaviti da ce u slucaju pobede republikanaca na izborima 2. novembra to biti vec drugi republikanci, koji ce imati i nesto drugaciju ideologiju, i drugaciji stil. Oni ekstremisti koji su tako neuspesno pokusavali da realizuju panamericki globalni projekat, tiho ce otici, ako ih vec nije trebalo uklanjati uoci izbora. Ali ni demokrate, u slucaju njihovog dolaska na vlast, nece nas vratiti u 90-te godine. Neizbezzni za njih nakon neuspeha Bussove evropske politike izbor u korist saradnje i velike paznje prema saveznicima i partnerima omogucava da se nadamo i u saradnju, i u prijateljstvo. - 0 - Moskva, 27. 10. 2004. RIA "Novosti" http://www.antic.org Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
