 |
Posle mnoštva nevolja, koje su usledile zbog kašnjenja plana i programa, udžbenika - koji su štampani u poslednji čas, nedoumica oko stranog jezika, izbornih i fakultativnih predmeta, učitelji skreću pažnju na još jedan problem – đaci prvaci sve teže savladavaju azbuku.
Već treću godinu u udžbenicima Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, koji su namenjeni prvacima, pojavljuje se nova ortografija ćiriličnog pisma. To i kod dece i kod roditelja stvara zabunu oko toga kako se neka slova pišu. Zbog toga Savez učitelja Srbije zahteva standardizaciju ćiriličnog pisma. Predstavnici učitelja, izdavačkih kuća, Filološkog fakulteta, Instituta za srpski jezik, složili su se na okruglom stolu posvećenom tom problemu i da pisana slova ćirilice treba da budu što jednostavnija. Predsednik Saveza učitelja Srbije Ljiljana Novaković objašnjava da su često veoma kitnjasta: “Ono što možemo naći u našem bukvaru danas jeste da je to preteško za učenika sa sedam godina, za njegovu motoriku. On će provesti mnogo vremena da ga nauči, i onda sve ostalo što ga čeka stvara mu poteškoće. Ako je jednostavno, onda će u kraćem periodu učenik biti osposobljen, što mu daje mogućnost da sva ona znanja koja kasnije treba da stekne, brže i bolje stekne”.
Učiteljica Marina Maksimović, koja vodi prvi razred škole Kralj Petar Prvi, objašnjava kako se u praksi prevazilaze problemi sa pisanjem ćiriličnih slova: “Kod pisanja pojedinih slova, deca nalaze svoja neka rešenja u nedostatku adekvatnih rešenja koja im se nude. Roditelji vrlo često imaju svojevrsan pritisak na decu, u smislu mi imamo takvo iskustvo, pa i ti piši slovo tako. Učitelji u nedostatku pravog modela takođe pronalaze neke svoje modele, recimo pravilnog povezivanja određenih slova i to naprosto nije dobro”.
Marina Maksimović kaže i da pojedina slova, zbog njihove složenosti, koja je vrlo slična krasnopisu, deca uspevaju da savladaju sa velikom mukom: „Zaista, njihova motorika nije na tom nivou da oni mogu da izvedu takve bravure, recimo slovo ’ž’, slobo ’b’. O tome, ko se bude bavio ovim problemom, zaista mora da vodi računa“.
Profesor Fililoškog fakulteta Ljubiša Rajić slaže se sa ocenom učitelja da slova moraju biti prilagodjena dečjem uzrastu i da to treba da bude onaj tip slova koji se već decenijama nalazi u bukvarima. On kaže da su svi ostali tipovi izvedeni iz tog osnovnog i da mogu da služe za sve druge potrebe, samo ne za opismenjavanje. Rajić, medjutim, ne smatra da korišćenje odredjenog tipa slova mora da se ozakoni: “To može da se ustali tokom upotrebe, i taj osnovni tip ćiriličnih i latiničnih slova ovde postoji desetinama godina i ne vidim nekog razloga da se neki poseban standard pravi, tim pre što kod nas postoji težnja da se posle taj standard proširi na sve ostalo i da se kaže da ništa drugačije ne sme da se piše, da čak i ako se propiše standard, onda bi on važio samo za ono početno opismenjavanje dece u školi i ni za šta drugo ne sme da važi. Nije reč o tome da li će se pisati standardno ćirilicom ili neće, nije reč o tome šta o tome misle oni koji se bave naukom o jeziku, već šta o tome misle pedagozi i psiholozi”.
Okruglom stolu posvećenom problemu standardizacije ćiriličnog pisma prisustvovao je i ministar prosvete Slobodan Vuksanović, koji o tome nije želeo da da izjavu, ali je obećao da nijednu odluku neće doneti bez prethodnog dogovora sa Savezom učitelja.
