VLADIN PROGRAM ZA "ZASTAVU" SANSE, IPAK, POSTOJE Prve ce u privatizaciju ici "Kovacnica", "Alatnica", "Livnica" u Topoli i "Zastava elektro" iz Race, a reprogramom duga prema "Fiatu", regulisanjem dugova prema bankama i "laganim" ukidanjem ZZO-a sansu da uskoro dobiju strateskog partnera steci ce i ostale "Zastavine" firme
Pise: Milutin DJEVIC SUDECI po tome sto su sednice Upravnog odbora Vojne fabrike i Saveta za stratesku konsolidaciju "Zastave" odrzane u Kragujevcu, moze se izvesti zakljucak da i za kragujevacku fabriku dolaze bolji dani. Bar tako najavljuju predstavnici Vlade Srbije. Da su stvari krenule sa mrtve tacke pokazuje i to sto su prosle nedelje u grad na Lepenici, pored ministra za privredu i privatizaciju i prvog coveka ministarskog Saveta za "Zastavu" Predraga Bubala, dosli i ministri za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalovic i energetiku Radomir Naumov. Sednica Saveta odrzana je iza zatvorenih vrata na osmom spratu Upravne zgrade, da bi potom pred rekordan broj okupljenih novinara lokalnih i prestonickih medija izasli pomenuti ministri. Na dnevnom redu Saveta za stratesku konsolidaciju "Zastave" nasla su se dva pitanja koja su ne samo najinteresantnija, nego i najbolnija kada su u pitanju Fabrika automobila, ali i sve ostale firme nekadasnje Grupe "Zastava". To su predstojeca privatizacija i sudbina radnika koji su posle dekomponovanja presli na ZZO (Zastavu zaposljavanje i obrazovanje). Dugovi, pa privatizacija Ministar Predrag Bubalo rekao je da je najvise uradjeno kada su u pitanju dugovi "Zastave" prema "Fiatu". - Direktna relaksacija duga iznosi oko 30 miliona evra, ali indirektno, zbog garancija koje su dale banke, hipoteka i medjusobnih potrazivanja, ta relaksacija iznosi oko sto miliona evra. Pored toga, privedeno je kraju i regulisanje duga "Zastave" prema bankama u stecaju. Podela svih internih dugova bice izvrsena za desetak dana. Najvaznije je da su dugovi locirani i da je sa fabrika nekadasnje Grupe "Zastava" skinuta solidarna odgovornost. Bez toga nije bilo moguce da se udje u privatizaciju. Taj proces pocece veoma brzo i to prvo sa fabrikama koje su za to spremne i koje imaju potencijalne kupce. Prve aukcije za prodaju kapitala "Zastavinih" fabrika ocekujem vec krajem ove ili pocetkom naredne godine, odnosno do kraja januara, rekao je ministar Bubalo. On kaze da pocetak privatizacije zavisi od nekih proceduralnih stvari, a potrebno je i da u samoj "Zastavi" donesu neke odluke, kao i da se dobije procena kapitala za svaku fabriku koja ulazi u proces privatizacije. - Prva cetiri preduzeca koja ce uci u privatizaciju, a o kojima je bilo reci i na Savetu za "Zastavu", su "Kovacnica", "Alatnica", "Livnica" u Topoli i racanska firma "Zastava elektro". Za ova preduzeca ima dosta onih koji su najavili da su zainteresovani. Subvencije i uredba Ministar Bubalo podsetio je da je drzava subvencijama i novcem iz Fonda za razvoj finansirala proizvodnju u "Zastavi", odnosno Fabrici automobila, kao i da je Vlada Srbije donela Uredbu o zabrani uvoza automobila starijih od tri godine. On je objasnio da je pomenuta uredba doneta pre svega zbog smanjenja ogromnog spoljno-trgovinskog deficita, ali da ce od toga velike koristi imati i kragujevacka fabrika. Prema podacima Saveta za "Zastavu", Fabrika automobila i ostale firme nekadasnjeg giganta ove godine su dobile milijardu i 805 miliona dinara "mekih" kredita. Pored toga, "Automobili", "Kamioni" i somborska "Specijalna vozila" su koristili mogucnost prodaje na lizing. Po tom osnovu u Grupu "Zastava vozila" doslo je dodatnih 210,5 miliona dinara. - Doneta je i Uredba o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji sa stranim partnerima. U tome vidim veliku sansu za preduzeca "Zastave" koja se bave proizvodnjom komponenti, ali i za samu Fabriku automobila. Na insistiranje menadzmenta kragujevacke fabrike smanjene su carinske dazbine za uvoz celicnih proizvoda, pre svega limova, koje Fabrika automobila i "Kamioni" mnogo koriste. Carine su vracene na nivo pre harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom, rekao je ministar Bubalo. On kaze da je njegova filozofija da se uradi sve sto je potrebno da "Zastava" dobije sansu. - Velika stvar je kada neko ima sansu. A sansa "Zastave" se zove da ima smanjen broj radnika u odnosu na raniji period, da nema dugova ili da su oni svedeni na minimum, sedam ili osam ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama u susedstvu, gde nema puno proizvodjaca automobila... tako da sam ubedjen da "Zastava" sada ima mnogo bolju poziciju nego 2000-te godine. "Zastava" ce imati sansu, a da li ce je iskoristiti ne znam, rekao je Bubalo. On dodaje da do danas, kada je Fabrika automobila u pitanju, nije dobijena ni jedna jedina ozbiljna ponuda. Ukida se ZZO Ne manje vazna tema koja je izazvala veliku paznju bila je dalja sudbina Zastave zaposljavanje i obrazovanje. Prema sporazumu Vlade Srbije, sa jedne, i poslovodstva i sindikata sa druge strane, jedan deo ekonomsko-tehnoloskog viska radnika zbrinut je osnivanjem ZZO-a. Pomenuti sporazum predvidja da ZZO funkcionise najkasnije do 1. septembra naredne godine. Tada i prestaje obaveza Vlade da finansira nadoknade za ljude koji su presli na ZZO. Inace, kada je formiran pre vise od tri godine na ZZO je preslo vise od 9.000 radnika. Prema poslednjim informacijama sada Zastava zaposljavanje i obrazovanje broji oko 6.240 ljudi. Ministar za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku Slobodan Lalovic kaze da je postojanje i finansiranje ZZO-a jedan od vecih problema i tereta koji je prethodna Vlada ostavila sadasnjem kabinetu. - Taj problem je veliki ne samo za Kragujevac, nego i za drzavu. Procena je da taj problem mora da se resi do kada je pomenuti sporazum na snazi, a to je najkasnije do 1. septembra sledece godine. To predstavlja veliku hipoteku koja u sustini otezava dosta uspesno zapocet proces koji treba da dovede do privatizacije "Zastave", rekao je Slobodan Lalovic. Prema njegovim recima, Ministarstvo za rad, zaposljavanje i socijalnu politiku, u saradnji sa celnim ljudima ZZO-a i lokalne uprave, treba da osmisli mere i program. - Za to treba obezbediti novac, koji bi doveo dotle da ljudi koji su sada u ZZO-u imaju odredjenu mogucnost da pocnu sa sopstvenim radnim angazovanjem. Odmah posle Nove godine ponudicemo ljudima nekoliko mera, a oni ce moci da se opredele za onu koja im najvise odgovara. Sustina je da vise nece biti takozvanih pasivnih mera, vec ce ljudi morati da pocnu sami da brinu o svojoj sudbini. Oni koji ne budu prihvatili ni jednu od ponudjenih opcija, a ja ne verujem da ce biti mnogo takvih, morace se suociti sa tim da od 1. septembra 2005. godine ZZO-a nece vise postojati. Naravno, za takve ostaje mogucnost da se posle tog datuma prijave Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje, rekao je Lalovic i dodao da ce ponudjeni novac, uz licno angazovanje radnika, biti dovoljan da sebi i porodici obezbede egzistenciju. Posle poduze konferencije za novinare ministri Bubalo, Lalovic i Naumov su, na poziv sindikata, presli u salu Radnickog saveta Fabrike automobila i odgovarali na brojna pitanja sindikalaca, ali i poslovodstva pojedinih osamostaljenih i zavisnih fabrika. Posle prvih verbalnih carki sindikalaca i, pre svega, ministra za privredu i privatizaciju Predraga Bubala, "spustena je lopta na zemlju". Dan kada je u Kragujevcu zasedao Savet za stratesku konsolidaciju "Zastave" bio je naporan, kako za clanove Saveta i poslovodstvo fabrike, tako i za fabricke sindikate. Prvi i drugi su susrete ocenili visokom ocenom, dok sindikalci bas i nisu bili odusevljeni ponudjenim odgovorima ministara http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2004/480/480-2.htm Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
