Tranzicija Ima Evrope i sveta po firmama, ima ih u nekim prilagođenim zakonima, ima ih u političkim pričama. Nema ih u glavama... U glavama se ništa promenilo nije. Sve je stalo, samo deca rastu. Jal' za inostranstvo, jal' za Kosovo
E da dobermani nisu izujedali Gregori Peka u filmu "Momci iz Brazila", da ga nije proganjao Lorens Olivije, doktor Mengele bi još možda bio živ. Šta bi tek taj mogao da tuži država, institucija i pojedinaca, jer su se protivili njegovim vivo eksperimentima. Naljutio se i Frenki (ne onaj što ide u Holivud, nego onaj što se vraća iz Haga), pa presavio tabak žaleći se na državu, policiju, "Sablju", prepun sopstvenih građanskih i ljudskih prava. Sada i mi moramo da pazimo. Obrati pažnju na formulacije u sledećim rečenicama. Od ljudi iz Slavonije i Peći, dakle ne iz novina nego iz prve ruke, saznali smo da su one lešinare, koji su krali frižidere i palili kuće po Kosovu, i Srbi zvali "frenkijevcima". To, naravno, ne mora imati bilo kakve veze sa g. Simatovićem. A Šešelj ne mora ni da dođe iz Haga da bi tužio. Hteli Vuk i Dana da ga ubiju, čak izdali i nalog. Onda ovdašnja vlast pruži sve garancije da se vojvoda neće odmetnuti u hajduke. Navodno je kadar stići, ali ne i uteći. A premijer kao pokojni Otis Reding: "Sedim na doku u zalivu i gledam kako vreme prolazi". Jel' vas neko dirao u operaciji "Sablja"? Jeste! E pa bićete vraćeni na svoja mesta, možda i unapređeni, one druge ćemo u vatrogasce i odžačare. Niko ne sme da vas bije. Ako ništa drugo, ima da uzmete neke pare kao nadoknadu za rušenje takvih moralnih gromada. Onda se legalisti obrate ekspertima da u budžetu obezbede novac za sve mentalno i moralno mrtve i ranjene. I čemu onda naivna priča o uspavanoj lepotici? Nije taj ni tada spavao, nego je računao. Nisu ni vojska, ni policija, ni tajne službe bile na pravoj strani 5. oktobra, nego su videli da od Miloševića više sreće nema, pa su izabrali drugog. A on je mirno sačekao svoj trenutak, pustio da se oni koji su morali da rade diskredituju saradnjom sa svim i svakim, samo da ne bi bilo krvi, i zajahao na svog legalističkog konja. Nije mnogo, ali za novi početak je dovoljno da bar znamo šta se dogodilo. I umesto da SB zatvori krug, tranzicija zatvara krug. Kao što su se razni "bulatovići" vratili na svoja mesta, tako će valjda i četnici, na čelu sa Čičom. Dobro, možda je trebalo sačekati par godina da pomru svi stari Beograđani koji su se u oktobru 1944. godine, kada je oslobađan Beograd, plašili jedino četnika i Rusa. Ovi prvi su se, uz disciplinovanu nemačku vojsku, povlačili ubijajući sve pred sobom. Ovi drugi su oslobađali, malo se napili, pa je bilo uputno skloniti devojke od njih. I šta će četnicima isti status kakav danas imaju bivši partizani, osim zbog neke kinte iz budžeta. Ima li goreg statusa? Sakrij tu Spomenicu, nemoj neko da je vidi. Komunjare, zločinci zbog čije je neumerenosti streljano na hiljade ljudi, oni što su ubili svako drugačije mišljenje, vlasnici Golog Otoka, dužnici za četiri decenije propadanja zemlje i naroda, najveći srpski neprijatelji (zanimljivo, ali niko ne dopušta da u partizanima nije bilo najviše Srba). I ovde tranzicija zatvara krug. Srbija je valjda jedina zemlja na svetu koja želi da se iz pobednika u ratu pretvori u poraženog. Ma nije Srbin navikao da pobeđuje, nego da junački gubi zbog izdaje. I taj Haradinaj. Ovde bar niko neće da nas tuži, pa i ako tuži postaćemo nacionalni heroji. Eto, i presuda, on je gotovo sigurno ratni zločinac i poslednji čovek koji bi mogao da bude na mestu premijera Kosova. Na to treba da upozoravaju svi domaći zvaničnici, treba koristiti svaki legalni kanal da se činjenice saopšte međunarodnoj javnosti, treba držati do elementarnog dostojanstva nacije i države. Samo, da li tome služe onih stotinak studenata koji, pod opštom parolom "svi na Kosovo", šetaju beogradskim ulicama. Još su im menjali pelene kada su započeli ratovi na ovim prostorima, a već bi ponovo da im se podeli oružje, da idu da ratuju. Od koga su to naučili? Nije valjda u genima. I šta sad? Sve je isto, samo njega nema. Sve je isto, samo tranzicija napreduje. A u glavama, operacija "Sablja" kao najgrublje narušavanje ljudskih i građanskih prava, četnici i novi boj na Kosovu. Jači smo od sudbine. Ništa se u ovom društvu nije promenilo osim onog što je silom nametnuto. Ima Evrope i sveta po firmama, ima ih u nekim prilagođenim zakonima, ima ih u političkim pričama. Nema ih u glavama. I to su neki političari jako dobro shvatili. Prilagodiš rečnik svetu, a namiguješ svom izbornom telu. Sloba je, brate, bio mnogo drčan. Mi ćemo to polako i mirno. Što da se tučemo kad smo pametniji pa možemo da ih za....vrnemo. Jedini problem je, izgleda, što je svet toliko glup da prihvata samo činjenice. Sve to ne bi bilo tako tragično da u igru nisu ušli praktično svi. Radikali su se uljudili, demokrate su se pročistile, nacional-demokrate i ne moraju ništa da rade, na to i tako niko ne računa, eksperti misle da se tranzicija odvija samo preko kursa dinara i deficita budžeta. I svima njima je dobro. A, u stvari, u glavama se ništa promenilo nije. Sve je stalo, samo deca rastu. Jal' za inostranstvo, jal' za Kosovo. Ne valja ni jedno, ni drugo. Što bi rekao Mak Dizdar: "Valja nama preko rijeke". http://www.ekonomist.co.yu/magazin/em239/rr/rr1.htm Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
