interNacional
Vratili smo se u zlatno doba
21.12.2004.
Milan St. Protić, zakleti demokrata i antikomunista, u razgovoru za Nacional tvrdi
Milan St. Protić, zakleti demokrata i antikomunista, u razgovoru za Nacional tvrdi
Koštunica je bio i ostao najveća greška. Pogledajte, pa on je na vlasti zahvaljujući SPS-u! To su njegovi koalicioni partneri i prijatelji
Zemlju ponovo vode likovi koji su se krili u mišjim rupama posle 5. oktobra, čekajući kada će biti pozvani da pred licem pravde odgovaraju za sve one pljačke Ne razumem Borisa Tadića. Njemu je danas bliži Koštunica nego Čedomir Jovanović!
Prozvao sam Vučelića da mu se ćerka školovala u jednoj od najskupljih škola u Evropi jer sam želeo da pokažem licemerje političara na vlasti
BEOGRAD - Milan St. Protić je bio jedan od lidera bivšeg DOS-a i protivnik Slobodana Miloševića od samog početka. Promenio je mnogo partija, ali nikada ideju kojom se vodio u politici. Zakleti je demokrata i protivnik komunizma. Nije tikva bez korena. Za sebe kaže da ne trpi autoritete. U ekskluzivnom razgovoru za Nacional otkriva gde je to Srbija pogrešila.
Vaša ocena političke situacije u zemlji? - Posle tragičnog događaja 12. marta kad je ubijen Zoran Đinđić ekspresno smo se vratili u zlatno doba Miloševićevog režima. Sve ono što su bile ideje kojima smo se vodili 5. oktobra Vojislav Koštunica je zgazio zarad nekih nazoviviših ciljeva i lažnog legalizma. Njemu su postali bliži i draži oni koji su nas tukli na protestima, oni protiv kojih smo išli da se borimo, oni koji su nas krali na izborima i koji su nas doveli do toga da zaratimo protiv celog sveta i izgubimo tradicionalne saveznike.
Da li je Koštunica bio najveća greška DOS-a? - Jeste. Vreme je pokazalo da je on bio i ostao najveća greška. Pogledajte, pa on je na vlasti zahvaljujući SPS-u! To su njegovi koalicioni partneri i prijatelji. Gde god da pogledate videćete one likove koji su se krili u mišjim rupama posle 5. oktobra, čekajući kada će biti pozvani da pred licem pravde odgovaraju za sve one pljačke, nedela i zločine koje su počinili. Nažalost, kako je vreme prolazilo i kako ih je Koštunica silovito branio, oni su se polako konsolidovali da bi danas ponovo oni bili ti koji vode zemlju i koji dele lekcije iz demokratije. Pa, oni ne znaju ni šta znači demokratija, a kamoli iz kojih se reči sastoji.
Kako gledate na tu činjenicu da niko od čelnih ljudi bivšeg režima nije odgovarao? - Mislim da za to svi snosimo veliku odgovornost. Narod je od nas to jasno tražio i mi smo morali to da uradimo. Nažalost, takva prilika nije iskorišćena i zato trpimo velike posledice i kao zemlja i kao narod. Evo, vidite, kad sam prozvao Vučelića da mu se ćerka školovala u školi `Roze` koja je jedna od najskupljih u Evropi, želeo sam da pokažem koliko je licemerje među našim političarima koji su na vlasti. Pored ćerke i Vučelićev sin je završio tu školu i sada studira u Parizu.
Vučelić je vlast i kamo sreće da je on jedini koji to radi, jer skoro svi to rade. Njima je bitno da obezbede sve najbolje za svoju decu, a druga deca što nemaju, njih baš briga. Mogu da vam kažem da škola `Roze` nije toliko kvalitetna bez obzira na to što toliko košta. Znam da neki koji su pokušavali da upišu osrednje američke koledže nisu prošli. `Roze` je za bogataše i ona pruža neke vrhunske vanškolske usluge, ali u naučnom smislu nije toliko dobra. Zato svršeni đaci ove škole prolaze vrlo loše na najboljim svetskim koledžima.
Kako biste ocenili Vaš boravak u Vašingtonu na mestu ambasadora SRJ? - Mislim da je bio dobar i da sam korektno radio svoj posao. Pokušavao sam da prezentujem jednu politiku.
Zašto ste opozvani? - Zato što nisam hteo da budem poltron i da se ulizujem Koštuničinoj šefici kabineta. U životu nisam trpeo mnogo veće autoritete nego što je jedna Ljiljana Nedeljković. Ja sam u Vašingtonu predstavljao politiku koja je išla u korist svih građana Srbije i koju su Amerikanci prihvatili. Napisao sam knjigu koja govori o svim tim događajima, ali, nažalost, niko ne sme da je objavi.
Kako ocenjujete Vašeg naslednika na mestu ambasadora u SAD? - Ivan Vujačić je dobar čovek i ambasador. Ja sam mu govorio s kakvim će se problemima suočavati i na kakve će sve teškoće nailaziti. Ubeđen sam da će možda i on jednog dana napisati neku knjigu u kojoj će govoriti o svom boravku u Vašingtonu i svim problemima koje je imao.
Kolika je odgovornost Gorana Svilanovića zbog Vašeg opoziva? - Moram da kažem da me je on u više navrata upozoravao da moram da promenim ponašanje ili ću, u protivnom, biti smenjen. Govorio mi je da su ljudi u kabinetu tadašnjeg predsednika SRJ Koštunice vrlo nezadovoljni mojim radom i da mi se sprema smena. Njemu je pripalo to zaduženje da kao ministar inostranih poslova potpiše moj opoziv i ja njemu nemam šta da zamerim. On je procenio da je za njega bolje da se ne zamera Ljilji Nedeljković i ostalim Koštuničinim saradnicima.
Da li je izbor Maršićanina na mesto ambasadora SCG u Švajcarskoj dobar za zemlju? - Naravno da nije. Maršićaninu će biti još teže, jer je otišao u zemlju u kojoj je ambasador pre njega bio vrhunski intelektualac i diplomata.
Šta je bio uzrok vašeg razlaza s Veljom Ilićem? - Naprosto smo imali drugačije političke vizije. Mi se nismo posvađali, jednostavno smo se razišli.
G17 i samostalna Srbija? - To su ljudi koji su DHSS ukrali tu ideju, ali vrlo brzo od nje i odustali zarad vlasti i lične koristi. Pogledajte, samo - grebali su i nogama i rukama da dobiju mesto ministra odbrane u Savetu ministara. To je jedino finansijski isplativo ministarstvo na nivou državne zajednice. Ljudi iz G17 su vrhunski licemeri koji su spremni na sve samo ako imaju koristi.
Kako gledate na politiku DS i Borisa Tadića? - Meni nije jasna ta kohabitacija s DSS. DS više nije onaj DS kao kad je na njegovom čelu bio Zoran Đinđić. Ja neću da se mešam u unutarstranačke poslove, ali jednostavno ne mogu da razumem Borisa Tadića. Njemu je danas bliži Koštunica nego Čedomir Jovanović! Možda je Jovanović grešio dok je bio na vlasti, praveći neke pogrešne poteze. Ja lično to mogu da prihvatim. Pa, svi ljudi greše. No, to je manji greh nego izdati onu ideju zbog koje smo se svi toliko žrtvovali.
Vuk Drašković kao partner SPS - da li ste to očekivali? - Vuk je čovek koji je imao neverovatne uspone i padove. Vuk i danas jedini sme da kaže da ovo ili ono ne valja. Ja sam opisao njegovu ličnost, napravio sam njegov portret. Njega čovek može da voli ili ne voli, ali o njemu čovek može nešto i da napiše. Šta o Koštunici može da se napiše?
Kada će doći do novih parlamentarnih izbora? - Izbori za mene više nisu interesantni i nemaju nikakav značaj. Političkih razlika nema ili su sve manje. Ključna pitanja su da li mi hoćemo kao nacija da krenemo ka prosvećenju ili želimo da tavorimo u sopstvenom primitivizmu i opraštamo sami sebi pod izgovorom svetske zavere? To pitanje je toliko duboko. Petog oktobra narod se izjasnio, ali mi ga nismo razumeli ili nismo hteli da ga razumemo. Zašto se mladi tako lako odlučuju da napuste roditelje, prijatelje, rodni kraj i odu u beli svet? Nije to samo zbog para. Pitanje je zašto oni ovde više ništa ne vole? Šta mi hoćemo da napravimo od sopstvene dece? Da li mi želimo da ona misle svojom glavom ili ne? - zaključuje Milan St. Protić.
P. T. N.
Daltonisti na crveno
Daltonisti na crveno
Kako biste ocenili rad MUP-a? - Policiji nikada nisam verovao. I, kad god vidim ili čujem da oni najavljuju da će raditi svoj posao, ja se tek tada uplašim. Pogledajte ko upravlja policijom. Sve go komunista do komuniste! Sve bivši doušnici Udbe! To su ljudi za koje postoji samo jedna boja - crvena. To su daltonisti na crveno.
Doušnici Udbe
Kakva su vaša iskustva s ljudima iz kabineta Vojislava Koštunice? - Neke sam znao još iz gimnazijskih dana i tada su još bili prljavi doušnici Udbe. Ja sam Koštunicu nekoliko puta pitao kako je moguće da više veruje onima koji su dokazani komunisti i koje je tek juče upoznao, a ne nama koje zna mnogo duže i s kojima se borio - kaže Protić.
