NIN
Broj 2817
23.12.2004
Opasni jubileji
Srpski entitet strahuje od gaÅenja u oba sluÄaja: i ako MladiÄ zavrÅi u
Hagu, i ako ostane begunac
NiÅta u Bosni danas nije vaÅnije od datuma i niÅta se ne da razumeti bez
kalendara, a u bosanskom novogodiÅnjem kalendaru najvaÅniji su datumi masakr
u Srebrenici, optuÅnica za genocid protiv Radovana KaradÅiÄa i Ratka
MladiÄa i Dejtonski sporazum, tim politiÄkim i hronoloÅkim redosledom. Dve
hiljade i pete navrÅava se deset godina od ova tri dogaÄaja, a meÄunarodna
zajednica grozi se i pomisli da KaradÅiÄ i MladiÄ na slobodi doÄekaju
jubilej srebreniÄkog masakra.
âOkrugleâ godiÅnjice su neprijatne âna kvadratâ kada se obeleÅavaju
na stratiÅtima Äije Årtve joÅ traÅe pravdu i meÄu narodima Äije su
teÅnje ostale nezadovoljene. Za meÄunarodne upravljaÄe izuzetno je neugodno
veÄ i to Åto Bosnu danas, deset godina i bar desetak milijardi dolara pomoÄi
kasnije, dele iste nevidljive sile koje su je prvobitno pocepale. A oni nemaju
boljeg odgovora nego da u Dejtonu obeÄanu multietniÄku demokratiju
âuterujuâ kaznenim merama koje provode silom, bez dugog marÅa kroz
institucije sistema i suprotno idealu postizanja vladavine prava putem
druÅtvenog konsenzusa.
Sve je to joÅ nekako i iÅlo dok su mere âpostmodernih kolonijalnih
upravljaÄaâ, kako visoke meÄunarodne predstavnike u BiH naziva britanski
ekspert za Bosnu Dejvid Äendler, bile uperene protiv âopstrukcionaÅaâ iz
redova Srpske demokratske stranke, tvrdokornih KaradÅiÄevih i MladiÄevih
ideoloÅkih i politiÄkih saveznika iz ratnih vremena. Relativno lako i bez
veÄeg roptanja primljeno je i EÅdaunovo izricanje drakonskih mera nepoznatih
modernim politiÄkim sistemima, poput doÅivotne zabrane bavljenja politikom.
MaloduÅna politiÄka elita Republike Srpske gledala je, valjda, da nekako
âizduraâ i ovog âvisokog predstavnika UN i EUâ (EÅdaunov mandat
istiÄe u decembru 2005) i da, ÅrtvujuÄi pojedince, âÄuvaâ Republiku
Srpsku kao glavnu tekovinu graÄanskog rata i Dejtonskog sporazuma.
Sada su se u Bosni promenili i meta i odstojanje visokog predstavnika.
Unazad nekoliko meseci sve se viÅe priÄa o âstrukturnim greÅkamaâ u
ustrojstvu Republike Srpske. Karla del Ponte ih je pred Savetom bezbednosti UN
23. novembra nazvala âsistemskim slabostimaâ u oblasti bezbednosti i
primene pravnog poretka u RS, a Pedi EÅdaun se pozvao na njene reÄi kada je
krenuo da ispravlja te strukturne greÅke, odnosno da oduzima nadleÅnosti
Republike Srpske u resorima odbrane i unutraÅnjih poslova. EÅdaun, koji viÅe
ne krije svoju ambiciju da korenito preuredi dejtonsku Bosnu i Hercegovinu tako
Åto Äe temeljito promeniti njen Ustav (koji je deo Dejtonskog sporazuma), na
prvi znak otpora u Republici Srpskoj nagovestio je da se ne moÅe iskljuÄiti
ni ukidanje Republike Srpske. Onda se povukao, Åacnut kritikom da se ponaÅa
nezakonito i neustavno (mandat je dobio da sprovodi dejtonske odluke, a ne da
ih menja), i demantovao da je ikada rekao (banjaluÄkim âNezavisnim
novinamaâ) da bi Republika Srpska mogla nestati kao rezultat nek!
ooperativnosti njenih izabranih voÄa.
Deo EÅdaunovog problema je u tome Åto se pravnici Venecijanske komisije,
uglednog tela koje o ustavnim pitanjima savetuje Savet Evrope, spremaju (kako
tvrde izvori âTransitions onlineâ, dobro obaveÅtenog Internet Äasopisa
koji pomno i kvalitetno prati zbivanja u Bosni i Hercegovini) da njegova
ovlaÅÄenja proglase protivpravnim, odnosno suprotnim Evropskoj konvenciji o
ljudskim pravima (to se posebno odnosi na doÅivotnost njegovih zabrana).
Britanski lord inaÄe voli da kritiÄare svog autokratskog ponaÅanja Åalje da
se Åale bosanskohercegovaÄkom Ustavnom sudu, znajuÄi da on ne podleÅe
autoritetu tog suda. A ozbiljni meÄunarodni pravnici joÅ se nisu pozabavili
pitanjem postoji li uopÅte sud na planeti kome bi vredelo tuÅiti EÅdauna
zbog nepoÅtovanja Dejtonskog sporazuma.
Ako se, naime, Republici Srpskoj oduzimaju ovlaÅÄenja koja je imala po
Dejtonu, onda je posredi neka vrsta razgradnje Republike Srpske, Åto je
verovatno suprotno i slovu i duhu Dejtona. Bi li u takvom sporu bio nadleÅan
MeÄunarodni sud pravde u Hagu, ukoliko bi mu se, primera radi, obratila Srbija
i Crna Gora kao naslednik garanta i potpisnika Dejtonskog sporazuma,
MiloÅeviÄeve Savezne Republike Jugoslavije? Beograd nema novca, a verovatno
ni politiÄke ni pravne energije za takve poduhvate, a Republika Srpska ionako
nema vremena da Äeka ishod. Njena sudbina reÅila bi se u stvarnosti, na
terenu, pre nego Åto bi sudije stigle da na dnevni red stave utvrÄivanje
nadleÅnosti za ovakav spor. Sam EÅdaun kaÅe (Älanak u âFrankfurter
algemajne cajtunguâ 11. jula ove godine, posle smenjivanja 60 funkcionera
Republike
Srpske) da je njegov autoritet podloÅan Evropskom sudu za ljudska prava u
Strazburu, ali nijednom pravniku na svetu ne bi bilo lako da postavi stvari
tako da se Strazbur proglasi nadleÅnim.
Ta EÅdaunova prednost je, uostalom, i glavni predmet kritike onih njegovih
osporavatelja koji nemaju niÅta zajedniÄko ni sa ratnim ciljevima Vojske
Republike Srpske, ni sa pritajenim nadama Srba u Bosni da se jednog dana, u
povoljnijim meÄunarodnim okolnostima, prikljuÄe matici preko Drine. Evropski
poznavaoci Bosne i teoretiÄari politiÄkih sistema, kakvih ima u viÅe
meÄunarodnih organizacija, poslednjih godina analizirali su prilike u BiH i
kritikovali poteze visokog predstavnika (najpoznatiji je britanski profesor
Äendler, ali tu su i Evropska inicijativa za stabilnost i Evropski centar za
pitanja manjina) sa aspekta njihove grube i voluntaristiÄke intervencije u
bosanski politiÄki sistem. ReÄ je o kritiÄarima Äiji se argumenti ne
zasnivaju na etniÄkom ekskluzivizmu veÄ na potrebi da ljudi koji nisu
demokratski birani veÄ imenovani i koji u tuÄe ime donose odluke sa Äijim
posledicama sami ne moraju da Åive, moraju bar negde, nekome da budu odgovorni
za!
te posledice.
Oni dele frustracije lorda EÅdauna u pogledu Äorsokaka u kom se Bosna nalazi
(zemlja nije postala stabilna multietniÄka demokratija kakva je dogovorena u
Dejtonu, i u Äije ime je bombardovana etniÄki eksluzivistiÄka Republika
Srpska) i traÅe evropska reÅenja za probleme, ali ne veruju da se do
demokratije i vladavine prava dolazi otpuÅtanjem izabranih predstavnika pod
izgovorom da se ne uklapaju u neke, veoma uopÅtene pojmove o âevropskim
standardimaâ kojih nema u Ustavu i za koje se ne snosi odgovornost u
parlamentu.
ObiÄno pouzdani izvori tvrde da Äe Savet za implementaciju mira, koji je
visokom predstavniku dao takozvana bonska ovlaÅÄenja (odobrena u Bonu 1997.
godine) da smenjuje izabrane predstavnike, ta ovlaÅÄenja EÅdaunu oduzeti u
proleÄe 2005. godine. Time se delom objaÅnjava EÅdaunova Åurba. On je u
Älanku u FAZ-u letos veÄ uveravao evropsku javnost da se sve reÄe sluÅi
nametanjem reÅenja, a sve viÅe âpomaganjemâ lokalnim vlastima da same
doÄu do reÅenja, i da Äe sve manje da otpuÅta rukovodioce koji mu se ne
sviÄaju, uveravajuÄi Äitaoce da se âpribliÅavamo danu kada Äe
meÄunarodna zajednica moÄi da se odrekne svojih ovlaÅÄenja u Bosniâ.
Ovog se puta, meÄutim, namerio na politiÄare koji nisu, poput letos
otpuÅtenog Dragana KaliniÄa, podrÅavali Radovana KaradÅiÄa i Ratka
MladiÄa u njihovom vojniÄkom pohodu, i koji nikad nisu bili Älanovi Srpske
demokratske stranke. Takvi kakvi su, bosanski Srbi Mladen IvaniÄ i Dragan
MikereviÄ, koji su podneli ostavke na poloÅaje ministra spoljnih poslova BiH
i premijera RS, protestuju protiv EÅdaunove samovolje u ime istih principa
zapadne demokratije u ime kojih i EÅdaun navodno deluje. PrikazujuÄi ih kao
zaÅtitnike Ratka MladiÄa zato Åto nisu uspeli da uhapse ni njega, ni
KaradÅiÄa, ni joÅ desetak haÅkih begunaca za koje Del Ponte ionako tvrdi da
su u Srbiji, EÅdaun rizikuje da ih pretvori u neke generiÄke âSrbeâ koji
veÄ samim tim Åto se ne zovu Milorad Dodik i ne sluÅaju bespogovorno na
svaki mig, ne mogu da budu na funkcijama u Bosni. To je istovremeno probudilo
sumnju da nije posredi samo MladiÄ, a pogotovo ne MikereviÄ, veÄ sama Repu!
blika Srpska.
Na to ukazuje pomalo ciniÄna upotreba Ratka MladiÄa u svrhu disciplinovanja
joÅ jedne politiÄke garniture bosanskih Srba. Svoj poslednji potez EÅdaun je
oÄigledno briÅljivo koordinisao sa haÅkom tuÅiteljkom, pa je signal za
pritisak na RS zbog nesaradnje sa Hagom bilo âcurenjeâ dosijea Ratka
MladiÄa u evropske i bosanske medije. To je, podseÄamo, onaj deo MladiÄevog
dosijea koji Karla del Ponte ima samo kao fotokopiju, a od vlasti u Beogradu i
Banjaluci potraÅuje original da bi mogla da ga koristi na suÄenju u Hagu. O
stranicama koje nedostaju prvo smo Äuli od Jovana SimiÄa, savetnika Borisa
TadiÄa, da bi detalji zatim istovremeno âprocuriliâ u nekoliko svetskih
listova. EÅdaun je neke od tih detalja (MladiÄ je navodno tek 2002.
penzionisan u RS) iskoristio da optuÅi vlasti RS da su âflagrantnoâ
krÅile Dejtonski sporazum: âDevet godina su navodno gonili MladiÄa da ga
uhapse, a zapravo su ga sedam godina zapoÅljavali.â Istovremeno su odabrane
redakcije (Bi-Bi-Si, londonski âTajmsâ i neki bosanski listovi) âdoÅle u
posedâ
meÄunarodnog dokumenta sa informacijama o kretanju Ratka MladiÄa, kojima je
Pedi EÅdaun odmah ukazao puno poverenje pa je ostalo nejasno da li je on sam
zapravo izvor âmeÄunarodnog dokumentaâ. U dokumentu piÅe da je Ratko
MladiÄ 28. juna ove godine âpioâ sa kolegama oficirima Vojske Republike
Srpske u tajnom vojnom postrojenju u Han Pijesku. Ta na prvi pogled
spektakularna nova informacija o MladiÄevom kretanju (do sada se obiÄno
tvrdilo da je on na teritoriji SCG) propraÄena je objaÅnjenjem da se MladiÄ
na dva meseca skrasio u Republici Srpskoj jer se, posle izbora Borisa TadiÄa
za predsednika Srbije, uplaÅio da Äe ga vlasti u Srbiji uhapsiti. BuduÄi da
je drugi krug predsedniÄkih izbora u Srbiji bio 27.juna, MladiÄ mora da je
munjevito reagovao jer je veÄ na Vidovdan, prema EÅdaunovoj informaciji,
viÄen u Han Pijesku kako âpijeâ.
Izvori NIN-a ukazuju da je EÅdaun imao ameriÄku i evropsku saglasnost za
najnoviji pritisak na Republiku Srpsku, ali da pritisak moÅda nije
najpreciznije kalibrirao. AmeriÄki ambasador ga je do kraja podrÅao
(MikereviÄ je, kaÅu, ostavku podneo revoltiran ponaÅanjem ambasadora Daglasa
Meklhenija, koji je uzeo slobodu da viÄe na premijera RS i lupa Åakom o sto),
otpor Vojislava KoÅtunice je verovatno anticipirao i unapred ukalkulisao, ali
je francusko Ministarstvo spoljnih poslova poverilo âMonduâ
da je zabrinuto zbog EÅdaunovih metoda. âDo sada smo mogli da ulijemo
poverenje Srbima, da garantujemo da meÄunarodna zajednica ne traÅi ukidanje
RS, da traÅi samo njihovu saradnju s Tribunalom u Hagu. Ovoga puta rizikujemo
da nam viÅe ne verujuâ, izjavio je jedan neimenovani francuski diplomata.
Najmanji je, meÄutim, problem da li Äe bosanski Srbi verovati Parizu. Pravi
problem je to Åto postepeno ukidanje Republike Srpske smanjenjem njenih
nadleÅnosti u korist centralne drÅave (posle Dejtona je centralna vlast u BiH
imala tri resora, sada ima devet) plaÅi bosanske Srbe. Åto je joÅ vaÅnije,
taj strah ih ne motiviÅe da uhapse ratne zloÄince i âskinuâ sebi sa vrata
HaÅki tribunal jednom zasvagda; umesto toga, taj strah ih sada sputava jer im
se Äini da, sa stanoviÅta opstanka Republike Srpske, hapÅenje i osuda Ratka
MladiÄa i Radovana KaradÅiÄa moÅda nije nikakav izlaz. Bosanski Srbi,
naime, sada strahuju da bi presuda tvoj dvojici âkreatoraâ Republike
Srpske, kako ih ovih dana naziva Bi-Bi-Sijev dopisnik iz Sarajeva Nik Hotn,
samo dobrodoÅla da se osuda dvojice lidera za genocid prenese na Republiku
Srpsku kao âgenocidnu tvorevinuâ. To je uoÄio i komentator sarajevskog
âOsloboÄenjaâ, koji ovih dana zvuÄi gotovo slavodobitno kad!
kaÅe: âAko RS i dalje bude odbijala saradnju, potpuno Äe izgubiti osnovu
za pozivanje na dejtonsku zaÅtitu. Ako, pak, saraÄuje, jaÄaÄe dokaze o
motivima svog nastanka i o zlu uÄinjenim tim povodom. Pri tome Äe pomoÄi i
snaÅenju argumenata tuÅbe BiH protiv SRJ. U oba sluÄaja dalje Äe se
razotkriti agresorska i genocidna pozadina rata u BiH i kvislinÅka uloga
RS.â To ne znaÄi da vlast u RS moÅe da uhapsi MladiÄa ali neÄe jer brine
za buduÄnost Republike Srpske. (InaÄe bi ga valjda uhvatili CIA i MI6, za
koje bi se na osnovu najnovijih informacija dalo zakljuÄiti da pomno, ali
pasivno prate njegovo kretanje izmeÄu Srbije i Republike Srpske.) Ali to
znaÄi da i hapÅenje i izostanak hapÅenja Ratka MladiÄa zbunjuju i plaÅe
Republiku Srpsku, a to nije dobar znak za izglede da on tamo bude uhapÅen.
Dejvid Äendler, profesor meÄunarodnih odnosa na Univerzitetu
Vestminister u Velikoj Britaniji
NeograniÄeni marginalac
Farsa je da neko ko je politiÄki neuspeÅan u svojoj zemlji ima
neograniÄenu upravljaÄku vlast u Bosni. I to podrÅku Evropske unije i
Sjedinjenih AmeriÄkih DrÅava
OdstranjujuÄi ponovo izabrane predstavnike i funkcionere u Republici
Srpskoj, lord Pedi EÅdaun, visoki predstavnik meÄunarodne zajednice, doveo je
u pitanje legitimnost svojih autoritarnih moÄi i kompetencije jer je blokirao
krhki politiÄki proces u Bosni.
Kao neko ko nikad nije bio izabran za upravljaÄku funkciju u Velikoj
Britaniji EÅdaun - nekadaÅnji pripadnik vojne policije koji dolazi iz ruralne
izborne jedinice, s nadimkom Pedi âspuÅtenih gaÄaâ - s lakoÄom je 18.
decembra demonstrirao svu aroganciju onih koji veruju da su iznad svake
odgovornosti i ponovo gurnuo Bosnu u joÅ dublju politiÄku krizu.
Farsa je da neko ko je politiÄki marginalac u svojoj zemlji ima
neograniÄenu upravljaÄku vlast u Bosni. I to uz podrÅku Evropske unije i
Sjedinjenih AmeriÄkih DrÅava. Devet godina nakon potpisivanja Dejtonskog
mirovnog sporazuma ova zemlja oskudeva u demokratiji i stabilnosti.
Umesto da preuzme odgovornost za krhku politiÄku, ekonomsku i socijalnu
situaciju u Bosni, EÅdaun veselo odstranjuje izabrane predstavnike i
administrativnim merama forsira neprihvatljive zakone. Krivicu za spor
posleratni oporavak EÅdaun jednostavno prebacuje na politiÄare i narod u
Republici Srpskoj i Srpsku demokratsku stranku.
Umesto da Bosnu vodi korak dalje ka boljoj buduÄnosti, EÅdaun i armija
meÄunarodnih administratora i predstavnika nudi politiÄke, ekonomske i
socijalne projekte koji ne mogu privuÄi paÅnju bosanskih glasaÄa.
Ostavke Dragana MikereviÄa, premijera RS i Mladena IvaniÄa, ministra
spoljnih poslova RS, skrenule su paÅnju na Äinjenicu da narod i izabrani
predstavnici u RS nemaju prava da preispituju EÅdaunov nastran naÄin
odluÄivanja.
Nadam se da Äe reÅenje ove politiÄke krize ipak doprineti reformi i
ograniÄavanju moÄi visokog predstavnika.
Ljiljana SmajloviÄ
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
