NIN Broj 2817 23.12.2004
Opasni jubileji Srpski entitet strahuje od gaÅenja u oba sluÄaja: i ako MladiÄ zavrÅi u Hagu, i ako ostane begunac NiÅta u Bosni danas nije vaÅnije od datuma i niÅta se ne da razumeti bez kalendara, a u bosanskom novogodiÅnjem kalendaru najvaÅniji su datumi masakr u Srebrenici, optuÅnica za genocid protiv Radovana KaradÅiÄa i Ratka MladiÄa i Dejtonski sporazum, tim politiÄkim i hronoloÅkim redosledom. Dve hiljade i pete navrÅava se deset godina od ova tri dogaÄaja, a meÄunarodna zajednica grozi se i pomisli da KaradÅiÄ i MladiÄ na slobodi doÄekaju jubilej srebreniÄkog masakra. âOkrugleâ godiÅnjice su neprijatne âna kvadratâ kada se obeleÅavaju na stratiÅtima Äije Årtve joÅ traÅe pravdu i meÄu narodima Äije su teÅnje ostale nezadovoljene. Za meÄunarodne upravljaÄe izuzetno je neugodno veÄ i to Åto Bosnu danas, deset godina i bar desetak milijardi dolara pomoÄi kasnije, dele iste nevidljive sile koje su je prvobitno pocepale. A oni nemaju boljeg odgovora nego da u Dejtonu obeÄanu multietniÄku demokratiju âuterujuâ kaznenim merama koje provode silom, bez dugog marÅa kroz institucije sistema i suprotno idealu postizanja vladavine prava putem druÅtvenog konsenzusa. Sve je to joÅ nekako i iÅlo dok su mere âpostmodernih kolonijalnih upravljaÄaâ, kako visoke meÄunarodne predstavnike u BiH naziva britanski ekspert za Bosnu Dejvid Äendler, bile uperene protiv âopstrukcionaÅaâ iz redova Srpske demokratske stranke, tvrdokornih KaradÅiÄevih i MladiÄevih ideoloÅkih i politiÄkih saveznika iz ratnih vremena. Relativno lako i bez veÄeg roptanja primljeno je i EÅdaunovo izricanje drakonskih mera nepoznatih modernim politiÄkim sistemima, poput doÅivotne zabrane bavljenja politikom. MaloduÅna politiÄka elita Republike Srpske gledala je, valjda, da nekako âizduraâ i ovog âvisokog predstavnika UN i EUâ (EÅdaunov mandat istiÄe u decembru 2005) i da, ÅrtvujuÄi pojedince, âÄuvaâ Republiku Srpsku kao glavnu tekovinu graÄanskog rata i Dejtonskog sporazuma. Sada su se u Bosni promenili i meta i odstojanje visokog predstavnika. Unazad nekoliko meseci sve se viÅe priÄa o âstrukturnim greÅkamaâ u ustrojstvu Republike Srpske. Karla del Ponte ih je pred Savetom bezbednosti UN 23. novembra nazvala âsistemskim slabostimaâ u oblasti bezbednosti i primene pravnog poretka u RS, a Pedi EÅdaun se pozvao na njene reÄi kada je krenuo da ispravlja te strukturne greÅke, odnosno da oduzima nadleÅnosti Republike Srpske u resorima odbrane i unutraÅnjih poslova. EÅdaun, koji viÅe ne krije svoju ambiciju da korenito preuredi dejtonsku Bosnu i Hercegovinu tako Åto Äe temeljito promeniti njen Ustav (koji je deo Dejtonskog sporazuma), na prvi znak otpora u Republici Srpskoj nagovestio je da se ne moÅe iskljuÄiti ni ukidanje Republike Srpske. Onda se povukao, Åacnut kritikom da se ponaÅa nezakonito i neustavno (mandat je dobio da sprovodi dejtonske odluke, a ne da ih menja), i demantovao da je ikada rekao (banjaluÄkim âNezavisnim novinamaâ) da bi Republika Srpska mogla nestati kao rezultat nek! ooperativnosti njenih izabranih voÄa. Deo EÅdaunovog problema je u tome Åto se pravnici Venecijanske komisije, uglednog tela koje o ustavnim pitanjima savetuje Savet Evrope, spremaju (kako tvrde izvori âTransitions onlineâ, dobro obaveÅtenog Internet Äasopisa koji pomno i kvalitetno prati zbivanja u Bosni i Hercegovini) da njegova ovlaÅÄenja proglase protivpravnim, odnosno suprotnim Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima (to se posebno odnosi na doÅivotnost njegovih zabrana). Britanski lord inaÄe voli da kritiÄare svog autokratskog ponaÅanja Åalje da se Åale bosanskohercegovaÄkom Ustavnom sudu, znajuÄi da on ne podleÅe autoritetu tog suda. A ozbiljni meÄunarodni pravnici joÅ se nisu pozabavili pitanjem postoji li uopÅte sud na planeti kome bi vredelo tuÅiti EÅdauna zbog nepoÅtovanja Dejtonskog sporazuma. Ako se, naime, Republici Srpskoj oduzimaju ovlaÅÄenja koja je imala po Dejtonu, onda je posredi neka vrsta razgradnje Republike Srpske, Åto je verovatno suprotno i slovu i duhu Dejtona. Bi li u takvom sporu bio nadleÅan MeÄunarodni sud pravde u Hagu, ukoliko bi mu se, primera radi, obratila Srbija i Crna Gora kao naslednik garanta i potpisnika Dejtonskog sporazuma, MiloÅeviÄeve Savezne Republike Jugoslavije? Beograd nema novca, a verovatno ni politiÄke ni pravne energije za takve poduhvate, a Republika Srpska ionako nema vremena da Äeka ishod. Njena sudbina reÅila bi se u stvarnosti, na terenu, pre nego Åto bi sudije stigle da na dnevni red stave utvrÄivanje nadleÅnosti za ovakav spor. Sam EÅdaun kaÅe (Älanak u âFrankfurter algemajne cajtunguâ 11. jula ove godine, posle smenjivanja 60 funkcionera Republike Srpske) da je njegov autoritet podloÅan Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali nijednom pravniku na svetu ne bi bilo lako da postavi stvari tako da se Strazbur proglasi nadleÅnim. Ta EÅdaunova prednost je, uostalom, i glavni predmet kritike onih njegovih osporavatelja koji nemaju niÅta zajedniÄko ni sa ratnim ciljevima Vojske Republike Srpske, ni sa pritajenim nadama Srba u Bosni da se jednog dana, u povoljnijim meÄunarodnim okolnostima, prikljuÄe matici preko Drine. Evropski poznavaoci Bosne i teoretiÄari politiÄkih sistema, kakvih ima u viÅe meÄunarodnih organizacija, poslednjih godina analizirali su prilike u BiH i kritikovali poteze visokog predstavnika (najpoznatiji je britanski profesor Äendler, ali tu su i Evropska inicijativa za stabilnost i Evropski centar za pitanja manjina) sa aspekta njihove grube i voluntaristiÄke intervencije u bosanski politiÄki sistem. ReÄ je o kritiÄarima Äiji se argumenti ne zasnivaju na etniÄkom ekskluzivizmu veÄ na potrebi da ljudi koji nisu demokratski birani veÄ imenovani i koji u tuÄe ime donose odluke sa Äijim posledicama sami ne moraju da Åive, moraju bar negde, nekome da budu odgovorni za! te posledice. Oni dele frustracije lorda EÅdauna u pogledu Äorsokaka u kom se Bosna nalazi (zemlja nije postala stabilna multietniÄka demokratija kakva je dogovorena u Dejtonu, i u Äije ime je bombardovana etniÄki eksluzivistiÄka Republika Srpska) i traÅe evropska reÅenja za probleme, ali ne veruju da se do demokratije i vladavine prava dolazi otpuÅtanjem izabranih predstavnika pod izgovorom da se ne uklapaju u neke, veoma uopÅtene pojmove o âevropskim standardimaâ kojih nema u Ustavu i za koje se ne snosi odgovornost u parlamentu. ObiÄno pouzdani izvori tvrde da Äe Savet za implementaciju mira, koji je visokom predstavniku dao takozvana bonska ovlaÅÄenja (odobrena u Bonu 1997. godine) da smenjuje izabrane predstavnike, ta ovlaÅÄenja EÅdaunu oduzeti u proleÄe 2005. godine. Time se delom objaÅnjava EÅdaunova Åurba. On je u Älanku u FAZ-u letos veÄ uveravao evropsku javnost da se sve reÄe sluÅi nametanjem reÅenja, a sve viÅe âpomaganjemâ lokalnim vlastima da same doÄu do reÅenja, i da Äe sve manje da otpuÅta rukovodioce koji mu se ne sviÄaju, uveravajuÄi Äitaoce da se âpribliÅavamo danu kada Äe meÄunarodna zajednica moÄi da se odrekne svojih ovlaÅÄenja u Bosniâ. Ovog se puta, meÄutim, namerio na politiÄare koji nisu, poput letos otpuÅtenog Dragana KaliniÄa, podrÅavali Radovana KaradÅiÄa i Ratka MladiÄa u njihovom vojniÄkom pohodu, i koji nikad nisu bili Älanovi Srpske demokratske stranke. Takvi kakvi su, bosanski Srbi Mladen IvaniÄ i Dragan MikereviÄ, koji su podneli ostavke na poloÅaje ministra spoljnih poslova BiH i premijera RS, protestuju protiv EÅdaunove samovolje u ime istih principa zapadne demokratije u ime kojih i EÅdaun navodno deluje. PrikazujuÄi ih kao zaÅtitnike Ratka MladiÄa zato Åto nisu uspeli da uhapse ni njega, ni KaradÅiÄa, ni joÅ desetak haÅkih begunaca za koje Del Ponte ionako tvrdi da su u Srbiji, EÅdaun rizikuje da ih pretvori u neke generiÄke âSrbeâ koji veÄ samim tim Åto se ne zovu Milorad Dodik i ne sluÅaju bespogovorno na svaki mig, ne mogu da budu na funkcijama u Bosni. To je istovremeno probudilo sumnju da nije posredi samo MladiÄ, a pogotovo ne MikereviÄ, veÄ sama Repu! blika Srpska. Na to ukazuje pomalo ciniÄna upotreba Ratka MladiÄa u svrhu disciplinovanja joÅ jedne politiÄke garniture bosanskih Srba. Svoj poslednji potez EÅdaun je oÄigledno briÅljivo koordinisao sa haÅkom tuÅiteljkom, pa je signal za pritisak na RS zbog nesaradnje sa Hagom bilo âcurenjeâ dosijea Ratka MladiÄa u evropske i bosanske medije. To je, podseÄamo, onaj deo MladiÄevog dosijea koji Karla del Ponte ima samo kao fotokopiju, a od vlasti u Beogradu i Banjaluci potraÅuje original da bi mogla da ga koristi na suÄenju u Hagu. O stranicama koje nedostaju prvo smo Äuli od Jovana SimiÄa, savetnika Borisa TadiÄa, da bi detalji zatim istovremeno âprocuriliâ u nekoliko svetskih listova. EÅdaun je neke od tih detalja (MladiÄ je navodno tek 2002. penzionisan u RS) iskoristio da optuÅi vlasti RS da su âflagrantnoâ krÅile Dejtonski sporazum: âDevet godina su navodno gonili MladiÄa da ga uhapse, a zapravo su ga sedam godina zapoÅljavali.â Istovremeno su odabrane redakcije (Bi-Bi-Si, londonski âTajmsâ i neki bosanski listovi) âdoÅle u posedâ meÄunarodnog dokumenta sa informacijama o kretanju Ratka MladiÄa, kojima je Pedi EÅdaun odmah ukazao puno poverenje pa je ostalo nejasno da li je on sam zapravo izvor âmeÄunarodnog dokumentaâ. U dokumentu piÅe da je Ratko MladiÄ 28. juna ove godine âpioâ sa kolegama oficirima Vojske Republike Srpske u tajnom vojnom postrojenju u Han Pijesku. Ta na prvi pogled spektakularna nova informacija o MladiÄevom kretanju (do sada se obiÄno tvrdilo da je on na teritoriji SCG) propraÄena je objaÅnjenjem da se MladiÄ na dva meseca skrasio u Republici Srpskoj jer se, posle izbora Borisa TadiÄa za predsednika Srbije, uplaÅio da Äe ga vlasti u Srbiji uhapsiti. BuduÄi da je drugi krug predsedniÄkih izbora u Srbiji bio 27.juna, MladiÄ mora da je munjevito reagovao jer je veÄ na Vidovdan, prema EÅdaunovoj informaciji, viÄen u Han Pijesku kako âpijeâ. Izvori NIN-a ukazuju da je EÅdaun imao ameriÄku i evropsku saglasnost za najnoviji pritisak na Republiku Srpsku, ali da pritisak moÅda nije najpreciznije kalibrirao. AmeriÄki ambasador ga je do kraja podrÅao (MikereviÄ je, kaÅu, ostavku podneo revoltiran ponaÅanjem ambasadora Daglasa Meklhenija, koji je uzeo slobodu da viÄe na premijera RS i lupa Åakom o sto), otpor Vojislava KoÅtunice je verovatno anticipirao i unapred ukalkulisao, ali je francusko Ministarstvo spoljnih poslova poverilo âMonduâ da je zabrinuto zbog EÅdaunovih metoda. âDo sada smo mogli da ulijemo poverenje Srbima, da garantujemo da meÄunarodna zajednica ne traÅi ukidanje RS, da traÅi samo njihovu saradnju s Tribunalom u Hagu. Ovoga puta rizikujemo da nam viÅe ne verujuâ, izjavio je jedan neimenovani francuski diplomata. Najmanji je, meÄutim, problem da li Äe bosanski Srbi verovati Parizu. Pravi problem je to Åto postepeno ukidanje Republike Srpske smanjenjem njenih nadleÅnosti u korist centralne drÅave (posle Dejtona je centralna vlast u BiH imala tri resora, sada ima devet) plaÅi bosanske Srbe. Åto je joÅ vaÅnije, taj strah ih ne motiviÅe da uhapse ratne zloÄince i âskinuâ sebi sa vrata HaÅki tribunal jednom zasvagda; umesto toga, taj strah ih sada sputava jer im se Äini da, sa stanoviÅta opstanka Republike Srpske, hapÅenje i osuda Ratka MladiÄa i Radovana KaradÅiÄa moÅda nije nikakav izlaz. Bosanski Srbi, naime, sada strahuju da bi presuda tvoj dvojici âkreatoraâ Republike Srpske, kako ih ovih dana naziva Bi-Bi-Sijev dopisnik iz Sarajeva Nik Hotn, samo dobrodoÅla da se osuda dvojice lidera za genocid prenese na Republiku Srpsku kao âgenocidnu tvorevinuâ. To je uoÄio i komentator sarajevskog âOsloboÄenjaâ, koji ovih dana zvuÄi gotovo slavodobitno kad! kaÅe: âAko RS i dalje bude odbijala saradnju, potpuno Äe izgubiti osnovu za pozivanje na dejtonsku zaÅtitu. Ako, pak, saraÄuje, jaÄaÄe dokaze o motivima svog nastanka i o zlu uÄinjenim tim povodom. Pri tome Äe pomoÄi i snaÅenju argumenata tuÅbe BiH protiv SRJ. U oba sluÄaja dalje Äe se razotkriti agresorska i genocidna pozadina rata u BiH i kvislinÅka uloga RS.â To ne znaÄi da vlast u RS moÅe da uhapsi MladiÄa ali neÄe jer brine za buduÄnost Republike Srpske. (InaÄe bi ga valjda uhvatili CIA i MI6, za koje bi se na osnovu najnovijih informacija dalo zakljuÄiti da pomno, ali pasivno prate njegovo kretanje izmeÄu Srbije i Republike Srpske.) Ali to znaÄi da i hapÅenje i izostanak hapÅenja Ratka MladiÄa zbunjuju i plaÅe Republiku Srpsku, a to nije dobar znak za izglede da on tamo bude uhapÅen. Dejvid Äendler, profesor meÄunarodnih odnosa na Univerzitetu Vestminister u Velikoj Britaniji NeograniÄeni marginalac Farsa je da neko ko je politiÄki neuspeÅan u svojoj zemlji ima neograniÄenu upravljaÄku vlast u Bosni. I to podrÅku Evropske unije i Sjedinjenih AmeriÄkih DrÅava OdstranjujuÄi ponovo izabrane predstavnike i funkcionere u Republici Srpskoj, lord Pedi EÅdaun, visoki predstavnik meÄunarodne zajednice, doveo je u pitanje legitimnost svojih autoritarnih moÄi i kompetencije jer je blokirao krhki politiÄki proces u Bosni. Kao neko ko nikad nije bio izabran za upravljaÄku funkciju u Velikoj Britaniji EÅdaun - nekadaÅnji pripadnik vojne policije koji dolazi iz ruralne izborne jedinice, s nadimkom Pedi âspuÅtenih gaÄaâ - s lakoÄom je 18. decembra demonstrirao svu aroganciju onih koji veruju da su iznad svake odgovornosti i ponovo gurnuo Bosnu u joÅ dublju politiÄku krizu. Farsa je da neko ko je politiÄki marginalac u svojoj zemlji ima neograniÄenu upravljaÄku vlast u Bosni. I to uz podrÅku Evropske unije i Sjedinjenih AmeriÄkih DrÅava. Devet godina nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma ova zemlja oskudeva u demokratiji i stabilnosti. Umesto da preuzme odgovornost za krhku politiÄku, ekonomsku i socijalnu situaciju u Bosni, EÅdaun veselo odstranjuje izabrane predstavnike i administrativnim merama forsira neprihvatljive zakone. Krivicu za spor posleratni oporavak EÅdaun jednostavno prebacuje na politiÄare i narod u Republici Srpskoj i Srpsku demokratsku stranku. Umesto da Bosnu vodi korak dalje ka boljoj buduÄnosti, EÅdaun i armija meÄunarodnih administratora i predstavnika nudi politiÄke, ekonomske i socijalne projekte koji ne mogu privuÄi paÅnju bosanskih glasaÄa. Ostavke Dragana MikereviÄa, premijera RS i Mladena IvaniÄa, ministra spoljnih poslova RS, skrenule su paÅnju na Äinjenicu da narod i izabrani predstavnici u RS nemaju prava da preispituju EÅdaunov nastran naÄin odluÄivanja. Nadam se da Äe reÅenje ove politiÄke krize ipak doprineti reformi i ograniÄavanju moÄi visokog predstavnika. Ljiljana SmajloviÄ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/