BEOGRAD - Problem sa strujom na Kosovu i Metohiji može biti rešen ako se na njega gleda kao na humanitarno pitanje i rešavan prema tome koliko prekid struje ugrožava socijalnu sigurnost pojedinaca.
Ovakve i slične izjave šefa Unmika Sorena Jesena Petersena i predstavnika Kosovske elektroenergetske korporacije nimalo ne ohrabruju kosovske Srbe, koji već duže od dva meseca nemaju struju. Oko 10.000 Srba iz više srpskih sela na Kosovu i Metohiji skoro dva meseca je u mraku. Isključenja struje selima u kojima žive Srbi počela su početkom decembra prošle godine, kada su osim Prilužja bez struje bila sela Dobrotin, Gušterica i Livađe. Kada im je na intervenciju kosovskog ombudsmana Mareka Novickog uključena struja, bez nje su istog trenutka ostali Srbi u Čaglavici, Lapljem Selu i Preocu.
U Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji su naveli da su domaćinstva u pomenuta tri sela bez struje ostala zbog kvara na sistemu za prenos struje, koje radnici KEK-a ne nameravaju da otklone dok potrošači ne izmire obaveze iz prethodnih pet godina. KEK neće da otkloni kvar dok se ne ispune tri uslova - potpisivanje ugovora s potrošačima, izmirenje postojećeg duga za struju, ili njegovo reprogramiranje na pet godina.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Srbi smatraju da isključenja njihovih naselja iz elektromreže nisu socijalno, već političko pitanje i najviše kritika upućuju na račun KEK-a koje zbog neizmirenih obaveza prema ovom preduzeću vrši kolektivna isključenja.
Portparol KEK-a Paljok Beriša je, međutim, demantovao ovakve
tvrdnje rečima da ne postoje kolektivna isključenja sa elektromreže, jer
Kosovska elektrokorporacija to ne praktikuje. Sa elektromreže nisu isključeni
samo Srbi, već je posle Nove godine oko 130 sela ostalo bez struje, koju su u
većini slučajeva dobili posle određene procedure, odnosno plaćenih računa,
potvrđeno nam je u KEK-u.
- Ako građani nisu u mogućnosti da izmire stare
račune, mi smo spremni na reprogramiranje dugova i do 60 meseci - tvrdi
Beriša.
Ti uslovi važe za sve građane Kosova, a u KEK-u ocenjuju da je
"žalosno što se dug od 10.000 do 20.000 evra toliko politizuje".
- Mi ćemo
svoja dugovanja, ako nam kažu kolika su, za dva dana izmiriti. Ne bežimo od
plaćanja. Ali, ugovore nećemo potpisivati dok nam ne uključe struju, posle čega
ćemo moći da razgovaramo o svim problemima - rekao je Vignjević.
Srbi kažu da njihov dug iznosi svega oko četiri odsto ukupnog duga KEK-u za poslednjih pet i po godina i negiraju da je odbijanje plaćanja komunalija vid građanske neposlušnosti, kakvom su godinama, pre rata, pribegavali Albanci. Podsećamo, takođe, da dugo po dolasku Kfora, juna 1999. godine niko na Kosovu i Metohiji nije plaćao nikakve račune, ali je to u početku smatrano kao pomoć ugroženom stanovništvu.
|
KEK je nezavisan - Vlada Kosova nije u mogućnosti da pomogne ljudima koji su ostali bez struje, jer KEK vodi samostalnu, nezavisnu politiku i mi ne možemo da se mešamo. Stav KEK-a je da ne otklanja kvarove, niti uključi struju dok korisnici ne potpišu ugovore koji će biti garancija da će ubuduće plaćati račune. Isključenja struje nisu etnički motivisana, a menadžment KEK-a je iz Irske, pa im se ne može pripisati nacionalna pristrasnost. Osim toga, trenutno je iz elektroenergetske mreže isključeno 3.500 domaćinstava, od kojih je 500 srpskih - rekao je portparol Vlade Kosova Arben Ćirezi u odgovoru na pitanje šta kabinet Ramuša Haradinaja radi da bi Srbi dobili struju. |
||||
Loša naplata struje od građana, koji iznosi između 25 i 35 odsto, još više otežava hronično nestabilnu elektroenergetsku situaciju u južnoj srpskoj pokrajini. KEK je u prvoj polovini prošle godine isporučio struju čija je vrednost 113 miliona evra, a naplatio svega 30 miliona.
Prema podacima KEK-a, dug kosovskih Srba za neplaćenu struju od 1999. godine kada je Unmik preuzeo vlast je 35 miliona evra, dok je ukupan dug svih potrošača na Kosovu 200 miliona.
Sa ugroženim srpskim porodicama više puta je razgovarao i savetnik šefa Unmika za manjinske zajednice Greg Dženes, ali nije uspeo da ih ubedi da potpišu ugovore. Problem, smatraju Srbi, može da reši jedino šef Unmika, a za sadašnje isključenje struje veruju da je način da se skrene pažnja sa priče o tome zbog čega nisu obnovljene srpske kuće spaljene prošlog marta.
Problem oko snabdevanja strujom Srba otvorio je i pitanje dugoročnih i sistemskih rešenja o električnoj energiji u južnoj pokrajini. EPS je uložio desetine milijardi dolara u energetske kapacitete na ovim prostorima i dalje otplaćuje kredite koje je uzeo za izgradnju nekih elektrana. Takođe, oko 7.000 radnika koji su radili u delu srpske elektroprivrede na Kosmetu sada je bez posla.
Vladimir Spasić
Ljiljana
Staletović
BEOGRAD - Posle nedavnog objavljivanja podataka makedonske tajne službe o aktiviranju "radikalnog scenarija" albanskih separatista na Balkanu, ponovo se strepi od novog rata. Otkud makedonskim obaveštajcima takvi podaci i koliko su relevantni. Naši diplomatski izvori tvrde da se informacije iznete u Skoplju moraju uzeti sasvim ozbiljno. Makedonska tajna služba, kako nam je rečeno, servisirana je informacijama pojedinih zapadnih i regionalnih tajnih službi o planovima Albanske nacionalne armije (ANA) i separatista.
Informativne "usluge" Makedoncima pružile su tajne službe nemačke BND, Grčke ali i Bugarske kao i Albanije, koje prate bezbedonosne rizike u sopstvenom okruženju. Nemačka tajna služba je obelodanila i namere albanskih ekstremista od 17. marta 2004. godine. Interes Nemačke je da se kontrolišu etničko-nasilje i teroristički procesi koji aktiviraju i islamsku pretnju na Balkanu i EU.
Albanski plan, kako nam je rečeno, podrazumeva integraciju albanskog političkog pokreta, frakcija, kao i paraformacija u jedinstveni sistem. Cilj je da ANA predstavlja bezbedonosni interes svih albanskih teritorija na zapadnom Balkanu koji bi okupio više od 25.000 pristalica i centralizovano bi delovao na zaštiti bezbedonosnih interesa Albanaca na Balkanu.
|
Finansijeri Glavni finansijeri ANA su biznismeni Bedžet Pacoli, preko kompanije "Mabiteks", i Ekrem Luka blizak premijeru Kosova Ramušu Haradinaju preko kompanije "Dardanija" i "Mobikos". Tu je i "Kosova Petrol", kompanija koja je pod kontrolom Hašima Tačija. |
||||
Politički vođa ANA Hidajet Bećiri, koji je nedavno pušten iz zatvora u Albaniji, zalaže se za oružana rešenja u postizanju plana "velika Albanija" i za nezavisno Kosovo. Plan je da se krene sa destabilizacijom Makedonije u prvom koraku i to u zapadnim delovima i pograničnim oblastima prema Kosovu i Metohiji i jugu Srbije.
Drugi korak je aktiviranje svih formi političkog nasilja - od demonstracija, atentata, udarnih grupa sastavljenih od 3-5 pripadnika ANA, do akcija grupa od 15-30 pripadnika čiji bi zadatak bio kontrola saobraćajnih koridora posebno prema srpskim naseljima. Treći korak prati dešavanja na Kosovu i širi se ka jugu Srbije sa dva scenarija. Prvi je politički zahtev za demilitarizaciju juga Srbije i kontrolu EU i NATO sa lokalnom policijom, a drugi je delovanje grupa "ANA".
Četvrti korak je insistiranje na albanskoj autonomiji u Crnoj Gori i podršku planu o nezavisnosti Crne Gore uz mogućnost selektivnog nasilja, posebno delova albanskog narko-kartela koji deluje u Crnoj Gori. Plan je nezavisno Kosovo, autonomija ili međunarodna kontrola "preševske doline' , federalizacija Makedonije, autonomija albanske oblasti u Crnoj Gori i stvaranje uslova za otvaranje statusnog pitanja albanske manjine.
Plan podrazumeva i novu administrativnu vlast u Albaniji koja bi servisirala interese globalnih "velikoalbanskih interesa". Ovo znači i da je reč je o ugrožavanju sadašnje vlasti u Albaniji. Zapadne i regionalne službe, računajući i saznanja BIA pokazuju da je Kosovo podeljeno u sedam operativnih zona, Crna Gora u tri, Makedonija u pet a Grčka u dve.
Svaka zona broji od 200-700 (u rezervi do 1.000) pripadnika koji bi bili nukleus ANA sa komandnim centrima u okolini Tetova i na Šarplanini. Na Kosovu, centri ANA su na planini Bajgori i okolini Kosovske Mitrovice kao i u predgrađu Peći i Đakovice. Planina Bajgora je više meseci centar obuke na Kosovu i Metohiji, koja je pod komandom generala KZK Rahmana Rame koji kontroliše put Kosovska Mitrovica - Leposavić.
Očigledno je, kaže naš sagovornik, da postoje različiti pristupi krizi na Balkanu i Kosovu od strane tajnih službi EU i SAD. EU i njen obaveštajni sistem se trude da spreče širenje krize na Balkanu, posebno islamske kanale, dok CIA i dalje deluje 'blagonaklono' prema separatističkoj strategiji i postojanju "ANA" koji za američke interese nije veliki rizik, iako je ova organizacija registrovana kao teroristička u bezbedonosnom katalogu u SAD. Procena je da jedan pripadnik "ANA" za svoje aktivnosti košta oko 150 evra dnevno što znači da angažovanje 500 pripadnika "ANA" dnevno košta 75.000 evra.
