BEOGRAD - Problem sa strujom na Kosovu i Metohiji mo�e biti re�en ako se na njega gleda kao na humanitarno pitanje i re�avan prema tome koliko prekid struje ugro�ava socijalnu sigurnost pojedinaca.
Ovakve i slične izjave �efa Unmika Sorena Jesena Petersena i predstavnika Kosovske elektroenergetske korporacije nimalo ne ohrabruju kosovske Srbe, koji već du�e od dva meseca nemaju struju. Oko 10.000 Srba iz vi�e srpskih sela na Kosovu i Metohiji skoro dva meseca je u mraku. Isključenja struje selima u kojima �ive Srbi počela su početkom decembra pro�le godine, kada su osim Prilu�ja bez struje bila sela Dobrotin, Gu�terica i Livađe. Kada im je na intervenciju kosovskog ombudsmana Mareka Novickog uključena struja, bez nje su istog trenutka ostali Srbi u Čaglavici, Lapljem Selu i Preocu.
U Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji su naveli da su domaćinstva u pomenuta tri sela bez struje ostala zbog kvara na sistemu za prenos struje, koje radnici KEK-a ne nameravaju da otklone dok potro�ači ne izmire obaveze iz prethodnih pet godina. KEK neće da otkloni kvar dok se ne ispune tri uslova - potpisivanje ugovora s potro�ačima, izmirenje postojećeg duga za struju, ili njegovo reprogramiranje na pet godina.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Srbi smatraju da isključenja njihovih naselja iz elektromre�e nisu socijalno, već političko pitanje i najvi�e kritika upućuju na račun KEK-a koje zbog neizmirenih obaveza prema ovom preduzeću vr�i kolektivna isključenja.
Portparol KEK-a Paljok Beri�a je, međutim, demantovao ovakve
tvrdnje rečima da ne postoje kolektivna isključenja sa elektromre�e, jer
Kosovska elektrokorporacija to ne praktikuje. Sa elektromre�e nisu isključeni
samo Srbi, već je posle Nove godine oko 130 sela ostalo bez struje, koju su u
većini slučajeva dobili posle određene procedure, odnosno plaćenih računa,
potvrđeno nam je u KEK-u.
- Ako građani nisu u mogućnosti da izmire stare
račune, mi smo spremni na reprogramiranje dugova i do 60 meseci - tvrdi
Beri�a.
Ti uslovi va�e za sve građane Kosova, a u KEK-u ocenjuju da je
"�alosno �to se dug od 10.000 do 20.000 evra toliko politizuje".
- Mi ćemo
svoja dugovanja, ako nam ka�u kolika su, za dva dana izmiriti. Ne be�imo od
plaćanja. Ali, ugovore nećemo potpisivati dok nam ne uključe struju, posle čega
ćemo moći da razgovaramo o svim problemima - rekao je Vignjević.
Srbi ka�u da njihov dug iznosi svega oko četiri odsto ukupnog duga KEK-u za poslednjih pet i po godina i negiraju da je odbijanje plaćanja komunalija vid građanske neposlu�nosti, kakvom su godinama, pre rata, pribegavali Albanci. Podsećamo, takođe, da dugo po dolasku Kfora, juna 1999. godine niko na Kosovu i Metohiji nije plaćao nikakve račune, ali je to u početku smatrano kao pomoć ugro�enom stanovni�tvu.
|
KEK je nezavisan - Vlada Kosova nije u mogućnosti da pomogne ljudima koji su ostali bez struje, jer KEK vodi samostalnu, nezavisnu politiku i mi ne mo�emo da se me�amo. Stav KEK-a je da ne otklanja kvarove, niti uključi struju dok korisnici ne potpi�u ugovore koji će biti garancija da će ubuduće plaćati račune. Isključenja struje nisu etnički motivisana, a menad�ment KEK-a je iz Irske, pa im se ne mo�e pripisati nacionalna pristrasnost. Osim toga, trenutno je iz elektroenergetske mre�e isključeno 3.500 domaćinstava, od kojih je 500 srpskih - rekao je portparol Vlade Kosova Arben Ćirezi u odgovoru na pitanje �ta kabinet Ramu�a Haradinaja radi da bi Srbi dobili struju. |
||||
Lo�a naplata struje od građana, koji iznosi između 25 i 35 odsto, jo� vi�e ote�ava hronično nestabilnu elektroenergetsku situaciju u ju�noj srpskoj pokrajini. KEK je u prvoj polovini pro�le godine isporučio struju čija je vrednost 113 miliona evra, a naplatio svega 30 miliona.
Prema podacima KEK-a, dug kosovskih Srba za neplaćenu struju od 1999. godine kada je Unmik preuzeo vlast je 35 miliona evra, dok je ukupan dug svih potro�ača na Kosovu 200 miliona.
Sa ugro�enim srpskim porodicama vi�e puta je razgovarao i savetnik �efa Unmika za manjinske zajednice Greg D�enes, ali nije uspeo da ih ubedi da potpi�u ugovore. Problem, smatraju Srbi, mo�e da re�i jedino �ef Unmika, a za sada�nje isključenje struje veruju da je način da se skrene pa�nja sa priče o tome zbog čega nisu obnovljene srpske kuće spaljene pro�log marta.
Problem oko snabdevanja strujom Srba otvorio je i pitanje dugoročnih i sistemskih re�enja o električnoj energiji u ju�noj pokrajini. EPS je ulo�io desetine milijardi dolara u energetske kapacitete na ovim prostorima i dalje otplaćuje kredite koje je uzeo za izgradnju nekih elektrana. Takođe, oko 7.000 radnika koji su radili u delu srpske elektroprivrede na Kosmetu sada je bez posla.
Vladimir Spasić
Ljiljana
Staletović
BEOGRAD - Posle nedavnog objavljivanja podataka makedonske tajne slu�be o aktiviranju "radikalnog scenarija" albanskih separatista na Balkanu, ponovo se strepi od novog rata. Otkud makedonskim obave�tajcima takvi podaci i koliko su relevantni. Na�i diplomatski izvori tvrde da se informacije iznete u Skoplju moraju uzeti sasvim ozbiljno. Makedonska tajna slu�ba, kako nam je rečeno, servisirana je informacijama pojedinih zapadnih i regionalnih tajnih slu�bi o planovima Albanske nacionalne armije (ANA) i separatista.
Informativne "usluge" Makedoncima pru�ile su tajne slu�be nemačke BND, Grčke ali i Bugarske kao i Albanije, koje prate bezbedonosne rizike u sopstvenom okru�enju. Nemačka tajna slu�ba je obelodanila i namere albanskih ekstremista od 17. marta 2004. godine. Interes Nemačke je da se kontroli�u etničko-nasilje i teroristički procesi koji aktiviraju i islamsku pretnju na Balkanu i EU.
Albanski plan, kako nam je rečeno, podrazumeva integraciju albanskog političkog pokreta, frakcija, kao i paraformacija u jedinstveni sistem. Cilj je da ANA predstavlja bezbedonosni interes svih albanskih teritorija na zapadnom Balkanu koji bi okupio vi�e od 25.000 pristalica i centralizovano bi delovao na za�titi bezbedonosnih interesa Albanaca na Balkanu.
|
Finansijeri Glavni finansijeri ANA su biznismeni Bed�et Pacoli, preko kompanije "Mabiteks", i Ekrem Luka blizak premijeru Kosova Ramu�u Haradinaju preko kompanije "Dardanija" i "Mobikos". Tu je i "Kosova Petrol", kompanija koja je pod kontrolom Ha�ima Tačija. |
||||
Politički vođa ANA Hidajet Bećiri, koji je nedavno pu�ten iz zatvora u Albaniji, zala�e se za oru�ana re�enja u postizanju plana "velika Albanija" i za nezavisno Kosovo. Plan je da se krene sa destabilizacijom Makedonije u prvom koraku i to u zapadnim delovima i pograničnim oblastima prema Kosovu i Metohiji i jugu Srbije.
Drugi korak je aktiviranje svih formi političkog nasilja - od demonstracija, atentata, udarnih grupa sastavljenih od 3-5 pripadnika ANA, do akcija grupa od 15-30 pripadnika čiji bi zadatak bio kontrola saobraćajnih koridora posebno prema srpskim naseljima. Treći korak prati de�avanja na Kosovu i �iri se ka jugu Srbije sa dva scenarija. Prvi je politički zahtev za demilitarizaciju juga Srbije i kontrolu EU i NATO sa lokalnom policijom, a drugi je delovanje grupa "ANA".
Četvrti korak je insistiranje na albanskoj autonomiji u Crnoj Gori i podr�ku planu o nezavisnosti Crne Gore uz mogućnost selektivnog nasilja, posebno delova albanskog narko-kartela koji deluje u Crnoj Gori. Plan je nezavisno Kosovo, autonomija ili međunarodna kontrola "pre�evske doline' , federalizacija Makedonije, autonomija albanske oblasti u Crnoj Gori i stvaranje uslova za otvaranje statusnog pitanja albanske manjine.
Plan podrazumeva i novu administrativnu vlast u Albaniji koja bi servisirala interese globalnih "velikoalbanskih interesa". Ovo znači i da je reč je o ugro�avanju sada�nje vlasti u Albaniji. Zapadne i regionalne slu�be, računajući i saznanja BIA pokazuju da je Kosovo podeljeno u sedam operativnih zona, Crna Gora u tri, Makedonija u pet a Grčka u dve.
Svaka zona broji od 200-700 (u rezervi do 1.000) pripadnika koji bi bili nukleus ANA sa komandnim centrima u okolini Tetova i na �arplanini. Na Kosovu, centri ANA su na planini Bajgori i okolini Kosovske Mitrovice kao i u predgrađu Peći i Đakovice. Planina Bajgora je vi�e meseci centar obuke na Kosovu i Metohiji, koja je pod komandom generala KZK Rahmana Rame koji kontroli�e put Kosovska Mitrovica - Leposavić.
Očigledno je, ka�e na� sagovornik, da postoje različiti pristupi krizi na Balkanu i Kosovu od strane tajnih slu�bi EU i SAD. EU i njen obave�tajni sistem se trude da spreče �irenje krize na Balkanu, posebno islamske kanale, dok CIA i dalje deluje 'blagonaklono' prema separatističkoj strategiji i postojanju "ANA" koji za američke interese nije veliki rizik, iako je ova organizacija registrovana kao teroristička u bezbedonosnom katalogu u SAD. Procena je da jedan pripadnik "ANA" za svoje aktivnosti ko�ta oko 150 evra dnevno �to znači da anga�ovanje 500 pripadnika "ANA" dnevno ko�ta 75.000 evra.
