|
Naš reporter na Nijagarinim vodopadima Uzbuđenja na suvom Marketing je učinio svoje i ove vodopade učinio najslavnijim na svetu. Jesu lepi, ali prave atrakcije vas čekaju u okolnim mestima, muzejima, kazinima ili na gliseru što vozi skoro do same provalije
I danas je situacija slična. Nijagarini vodopadi jesu najslavniji na svetu i osećate se lepo dok gledate nešto tako poznato, ovekovečeno u filmovima, pričama, turističkim reportažama. Da li smo mi bili u pogrešno doba godine (decembar), tek malo od veličanstvenosti smo uspeli da osetimo. Dva velika vodopada, jedan naspram drugog. Jedan na američkoj, drugi na kanadskoj strani. Huk vode, kapljice koje vas polivaju dok tek prilazite vodopadima na više stotina metara udaljenosti, nekoliko zgodnih mesta da se slikate i… očekujete ono najvažnije. Odlazak do samih vodopada ili - ispod njega. Samo na jednom mestu (bar zimi) može da se priđe silovitoj vodi na dvadesetak metara. Sve drugo je pogled sa pristojne udaljenosti. Ručak na visini
E sad. Uzbuđenja zato ima koliko hoćete oko vodopada. Neka od njih se dešavaju samo leti, kao vožnja brodom do ispod vodopada ili jurnjava rečnim gliserom iznod vodopada gotovo do same ivice provalije. Prava stvar. Turistima obično ne promakne muzej u kome se mogu videti burad i "posude" u kojima su se ljudi tokom istorije spuštali niz vodopade. Tu je i posebni bioskop sa slikom u tri i efektima u četiri dimenzije, sa jačinom zvučnika od dvanaest hiljada vati od kojih se sve oko vas trese dok na ekranu uronjavate u vodopad. Odmah pored je "Grad avanture" posvećen junacima "Marvelovih stripova" Iks Menu, Hulku, Spajdermenu, Derdevilu sa igralištima za decu, pa "Hard Rok kafe" posvećen istoriji rokenrola, Muzej Ginisovih rekorda, tereni za golf sa živopisnim replikama dinosaurusa dok je posebna atrakcija ručak u tornju "Skajlon", na visini od 236 metara iznad vodopada. Restoran za jedan sat obrne pun krug, danju se sa njega vide gradovi Toronto (Kanada) i Bafalo (SAD), mada je noću takođe pogled na osvetljene vodopade veoma romantičan. Počast Nikoli Tesli
Za posao nije brinuo jer ga je ostavio u ruke pravim ljudima - svojoj deci Đorđu, Majklu i Katarini koji zvanično vode kulu i dva hotela. Proglašavan za preduzetnika godine, hvaljen kao darežljivi davalac priloga u humanitarne svrhe, Đorđe je jedinstven i po tome što je njegov "Holidej In" jedini koji ne pripada istoimenom američkom lancu hotela jer je Đorđev otac to ime počeo da koristi još 1930. za svoj hotel, ali ime na žalost nije zaštitio. Kasnije su odbili sve ponude moćne konkurencije da postanu njihov deo. Na tom imanju Jerića nalazi se novi kazino koga američki novinari nazivaju "draguljem u kruni". Ne samo zato što je posle aerodroma u Torontu najveća građevina u Kanadi čija je izgradnja stajala više od milijardu dolara, već i zato što izgleda nestvarno sa svojih tri hiljade mašina za kockanje, sto pedeset stolova. šest hiljada zaposlenih, non-stop radnim vremenom, halom za igranje koja nema prozore (da igrači zaborave na vreme kada jednom uđu unutra), hotelskim sobama, bioskopom, restoranima ili parkingom sa tri hiljade mesta. Kazino je promenio izgled Nijagare, slažu se posetioci vodopada. A centralno mesto u kazinu zauzima neobični "spomenik" posvećen Nikoli Tesli. Dizajnirao ga je Lari Lester i potrošio svojih deset miliona dolara da bi od metala, akrilika, kristala, vode i struje napravio čudo nazvavši ga "Hidroteslotron". Ta aparatura na svakih sat vremena izvodi svoj sedmominutni šou sa zvučnim efektima, laserima i devetnaest hiljada litara vode koji dočaravaju Tesline pronalaske, od indukovanog motora do obuzdavanja snage Nijagare 1896. kako bi dobio električnu struju. Povratak u prošlost
Turistička atrakcija su i mesta oko Nijagare, tamošnje šume, vinogradi, parkovi i gradići koji izgledaju kao preslikani iz prohujalih vremena. Jedan takav je posebno čuven - Najagra On Lejk. Jedna glavna ulica koja ide uz reku sve do vodopada, nekoliko poprečnih, kuće sa travnjacima ispred, bez ograda. Nema buke, nema uličnih prodavaca suvenira, nema šoping centara - ništa što bi remetilo sklad mesta koji se stanovnici trude da očuvaju. Izgleda kao da su britanski i francuski garnizoni smešteni tu negde a okolo vrebaju indijanska plemena. Nezaobilazna stanica, makar samo na čaj, je hotel "Princ od Velsa" sa sve uniformisanim sobaricama ili livrejisanim portirima. Ručkovi i popodnevne čajanke su tu najbolja zabava. Doček Nove godine? Taman posla: samo do deset uveče, gospodine! Pravo iz ovog romantičnog zaboravljenog sveta idemo u novo iznenađenje, prilično nepoznato našim ljudima koji prođu kroz ovaj deo sveta (kao gosti kod rođaka, recimo). Vinogradi! Region Nijagare daje osamdeset posto vina u celoj Kanadi, čuveni su poput francuskih a ima vina kojih nema nigde drugde u svetu… O tome, u sledećem nastavku priča sa i oko Nijagare. |
Tekst i fotografije Srđan JOKANOVIĆ
