Naš reporter na Nijagarinim vodopadima

Uzbuđenja na suvom

Marketing je učinio svoje i ove vodopade učinio najslavnijim na svetu. Jesu lepi, ali prave atrakcije vas čekaju u okolnim mestima, muzejima, kazinima ili na gliseru što vozi skoro do same provalije


„Skajlon” je u vlasništvu Đorđa Jerića
Francuski akrobata Žan Fransoa Gravel bio je jedan od prvih "heroja Nijagare". Pre nego što su avanturisti počeli da se spuštaju u buretu ili da prave grede preko čuvenih vodopada, on je iznad te gomile vode rastegao trapez i prešao preko njega. I ne samo to. Sa sobom je poneo prenosni tiganj sa plinom, iznad sredine vodopada zapalio vatru, ispekao omlet, poslužio ga u porculanskom servisu i spustio dole, gde su u brodu čekali na čudesno spremljeni obrok. Gravel je godinama ponavljao svoju tačku i bio veća atrakcija od samog vodopada.

I danas je situacija slična. Nijagarini vodopadi jesu najslavniji na svetu i osećate se lepo dok gledate nešto tako poznato, ovekovečeno u filmovima, pričama, turističkim reportažama. Da li smo mi bili u pogrešno doba godine (decembar), tek malo od veličanstvenosti smo uspeli da osetimo. Dva velika vodopada, jedan naspram drugog. Jedan na američkoj, drugi na kanadskoj strani. Huk vode, kapljice koje vas polivaju dok tek prilazite vodopadima na više stotina metara udaljenosti, nekoliko zgodnih mesta da se slikate i… očekujete ono najvažnije. Odlazak do samih vodopada ili - ispod njega. Samo na jednom mestu (bar zimi) može da se priđe silovitoj vodi na dvadesetak metara. Sve drugo je pogled sa pristojne udaljenosti.

Ručak na visini


Naš reporter ispred američkog dela Nijagare
A dole, u tunelima, gde se ulaz posebno plaća, idete hodnicima ispod vodopada koje ne vidite. Otvore vam se samo male platforme kroz koje vidite samo vodu što se sručuje pred vama. Najvažnije je da ne osećate bog-zna-kakvo uzbuđenje.

E sad. Uzbuđenja zato ima koliko hoćete oko vodopada. Neka od njih se dešavaju samo leti, kao vožnja brodom do ispod vodopada ili jurnjava rečnim gliserom iznod vodopada gotovo do same ivice provalije. Prava stvar.

Turistima obično ne promakne muzej u kome se mogu videti burad i "posude" u kojima su se ljudi tokom istorije spuštali niz vodopade. Tu je i posebni bioskop sa slikom u tri i efektima u četiri dimenzije, sa jačinom zvučnika od dvanaest hiljada vati od kojih se sve oko vas trese dok na ekranu uronjavate u vodopad. Odmah pored je "Grad avanture" posvećen junacima "Marvelovih stripova" Iks Menu, Hulku, Spajdermenu, Derdevilu sa igralištima za decu, pa "Hard Rok kafe" posvećen istoriji rokenrola, Muzej Ginisovih rekorda, tereni za golf sa živopisnim replikama dinosaurusa dok je posebna atrakcija ručak u tornju "Skajlon", na visini od 236 metara iznad vodopada. Restoran za jedan sat obrne pun krug, danju se sa njega vide gradovi Toronto (Kanada) i Bafalo (SAD), mada je noću takođe pogled na osvetljene vodopade veoma romantičan.

Počast Nikoli Tesli


Hotel „Princ od Velsa”
Ovu kulu, koja je postala simbol Nijagarinih vodopada i može se videti na gotovo svakoj razglednici iz tog kraja, kupio je pre dvadeset godina Đorđe Jerić sa suprugom Violetom, zajedno sa nekih devet hektara prostora na kome se nalazi i Đorđev hotel "Holidej In". U vreme našeg obilaska Nijagare Đorđe, sin iseljenika s početka prošlog veka koji se rodio 1930. baš u Nijagara Folsu, bio je na odmoru negde u južnim, toplim krajevima planete.

Za posao nije brinuo jer ga je ostavio u ruke pravim ljudima - svojoj deci Đorđu, Majklu i Katarini koji zvanično vode kulu i dva hotela. Proglašavan za preduzetnika godine, hvaljen kao darežljivi davalac priloga u humanitarne svrhe, Đorđe je jedinstven i po tome što je njegov "Holidej In" jedini koji ne pripada istoimenom američkom lancu hotela jer je Đorđev otac to ime počeo da koristi još 1930. za svoj hotel, ali ime na žalost nije zaštitio. Kasnije su odbili sve ponude moćne konkurencije da postanu njihov deo.

Na tom imanju Jerića nalazi se novi kazino koga američki novinari nazivaju "draguljem u kruni". Ne samo zato što je posle aerodroma u Torontu najveća građevina u Kanadi čija je izgradnja stajala više od milijardu dolara, već i zato što izgleda nestvarno sa svojih tri hiljade mašina za kockanje, sto pedeset stolova. šest hiljada zaposlenih, non-stop radnim vremenom, halom za igranje koja nema prozore (da igrači zaborave na vreme kada jednom uđu unutra), hotelskim sobama, bioskopom, restoranima ili parkingom sa tri hiljade mesta.

Kazino je promenio izgled Nijagare, slažu se posetioci vodopada.

A centralno mesto u kazinu zauzima neobični "spomenik" posvećen Nikoli Tesli. Dizajnirao ga je Lari Lester i potrošio svojih deset miliona dolara da bi od metala, akrilika, kristala, vode i struje napravio čudo nazvavši ga "Hidroteslotron". Ta aparatura na svakih sat vremena izvodi svoj sedmominutni šou sa zvučnim efektima, laserima i devetnaest hiljada litara vode koji dočaravaju Tesline pronalaske, od indukovanog motora do obuzdavanja snage Nijagare 1896. kako bi dobio električnu struju.

Povratak u prošlost


Prodavnica suvenira
Snaga ovih vodopada je davno zauzdana. Kažu da danas gotovo dve trećine vodene mase uzimaju elektrane načičkane oko Nijagare koje greju i osvetljavaju ceo Ontario (oblast u Kanadi) i istočnu obalu Sjedinjenih Američkih Država. Prastanovnici ovih oblasti su mogli da čuju šum vode koja pada mnogo pre nego što bi je ugledali. Zvučalo je kao neprestana grmljavina pa su vodopadi i dobili takvo ime - Ongijara (danas Najagra u originalu), što bi značilo "velika vodena grmljavina).

Turistička atrakcija su i mesta oko Nijagare, tamošnje šume, vinogradi, parkovi i gradići koji izgledaju kao preslikani iz prohujalih vremena. Jedan takav je posebno čuven - Najagra On Lejk. Jedna glavna ulica koja ide uz reku sve do vodopada, nekoliko poprečnih, kuće sa travnjacima ispred, bez ograda. Nema buke, nema uličnih prodavaca suvenira, nema šoping centara - ništa što bi remetilo sklad mesta koji se stanovnici trude da očuvaju. Izgleda kao da su britanski i francuski garnizoni smešteni tu negde a okolo vrebaju indijanska plemena. Nezaobilazna stanica, makar samo na čaj, je hotel "Princ od Velsa" sa sve uniformisanim sobaricama ili livrejisanim portirima. Ručkovi i popodnevne čajanke su tu najbolja zabava. Doček Nove godine? Taman posla: samo do deset uveče, gospodine!

Pravo iz ovog romantičnog zaboravljenog sveta idemo u novo iznenađenje, prilično nepoznato našim ljudima koji prođu kroz ovaj deo sveta (kao gosti kod rođaka, recimo). Vinogradi! Region Nijagare daje osamdeset posto vina u celoj Kanadi, čuveni su poput francuskih a ima vina kojih nema nigde drugde u svetu… O tome, u sledećem nastavku priča sa i oko Nijagare.

Tekst i fotografije Srđan JOKANOVIĆ



VRATI NA NASLOVNU STRANU



http://www.politika.co.yu/ilustro/


Одговори путем е-поште