14. 02. 2005.
Zapadna prljava tehnologija za spaljivanje medicinskog otpada i Srbiji ozbiljno preti
Za gomilu evra – gomilu otrova
Naš dramatični glas protesta mora dopreti do javnosti. Građani moraju biti upozoreni na opasnost pred kojom se nalaze. Znam, zapadnjaci neće trepnuti, prodaće nam za velike pare taj otrov i biće ih baš briga za naše zdravlje. Upoznala sam te dvostruke aršine na kongresu u Francuskoj, kada je predstavnicima zapadnih zemalja dramatično naređeno zaustavljanje tih pogona za spaljivanje medicinskog otpada, a nas iz "trećeg sveta" samo su blago upozorili – "da nije poželjno odlagati taj otpad u naseljena mesta"
piše: Nenad M. Stevanović
Još jedna prljava tehnologija sa zapada, a proglašena od strane Evropske unije za najopasnijeg zagađivača životne okoline, mogla bi narednih meseci da bude uvezena u Srbiju. Na ovu zlokobnu mogućnost upozorila su neka odeljenja za ekologiju kliničkih centara Srbije, naglasivši da se na terenu već nalaze "trgovački putnici" koji vrbuju uvoznike ne bi li na mala vrata progurali te fabrike otrova. A reč je o pogonima za spaljivanje medicinske otpada koji po hitnoj naredbi zapadnih vlada moraju u najkraćem roku biti izbačeni iz upotrebe. Ovakav dramatični demarš EU usledio je posle otkrića francuskih, belgijskih i holandskih vlasti da se u hrani nalazi otrov.
Sprovedenom istragom utvrđeno je da su opasni otrovi "furan" i dioksin" u enormnim količinama prisutni u mesu, mleku i jajima, a proizvedeni na farmama koje su se nalazile u blizini fabrika za spaljivanje medicinskog otpada. O nalazima je odmah obaveštena EU i po hitnom postupku usledilo je naređenje – još hitnije zatvaranje svih tih pogona. E baš ta i takva tehnologija nudi se Srbiji, a znajući kakav haos vlada i u segmentu uvoza-izvoza, ekolozi su ubeđenja da neće biti iznenađenje ukoliko se baš te "mašine smrti" čak i legalno uvezu u našu zemlju.
Opasnost
– Naš dramatični glas protesta mora dopreti do javnosti. Građani moraju biti upozoreni na opasnost pred kojom se nalaze. Znam, zapadnjaci neće trepnuti, prodaće nam za velike pare taj otrov i biće ih baš briga za naše zdravlje. Upoznala sam te dvostruke aršine na kongresu u Francuskoj, kada je predstavnicima zapadnih zemalja dramatično naređeno zaustavljanje tih pogona za spaljivanje medicinskog otpada, a nas iz "trećeg sveta" samo su blago upozorili – "da nije poželjno odlagati taj otpad u naseljena mesta" – uzbuđeno priča načelnik za ekologiju KCS biolog-ekolog Milena Grubor.
Inače, otrovi "furan" i "dioksin" oslobađaju se prilikom spaljivanja medicinskog otpada. Veoma su postojani i sve dosadašnje analize pokazale su da ih je nemoguće zadržati na specijalnim filterima tih pogona. Kao takvi odlaze u zemlju i vodu, a zatim ulaze u lanac ljudske ishrane i truju sve. Francuzi, Belgijanci i Holanđani za gotovo tri dana povukli su sve količine mesa, mleka i jaja sa tržišta, a potom uništili sve farme, stočne fondove. Bila je to velika ekonomska šteta, velika žrtva, ali u korist zdravlja. Zbog činjenice da se od ovih otrova praktično nije moguće odbraniti i da je odlaganje u životne sredine i tri puta skuplje od novih pogona, članice EU vide spas u izvozu tih pogona. Hoće po svaku cenu da ih se otarase prodajom zemljama u razvoju. Među njima našla se i Srbija, inače zemlja preplavljena raznim otpadima sa zapada.
– Nisu Slovenci jedini koji nam nude tu opasnu prljavu tehnologiju, ali su najdrskiji. Nude nam te pogone po većim cenama nego što su ih kao novi koštali. Inače, "menadžeri" još triju zemalja poslednjih meseci vršljaju po Srbiji. Deluju po grupama i veoma su prepredeni, nude svašta, ne smem da kažem šta...(smeh). No, za nas su isto toliko opasnost niske pobude i sitni interesi naših ljudi. Zbog toga mora da se energično umeša država. U protivnom, posledice su neminovne – upozorava Gruborova.
Nadležni ćute
Ministarstvo zdravlja Srbije uporno odbija bilo kakav razgovor na tu temu. Bezuspešno smo danima pokušavali da bar saznamo stav onih koji su zaduženi za naše zdravlje. Nije vredelo, bežali su od ovog problema kao đavo od krsta. Izmišljali su razloge, nudili su umesto objašnjenja – neobaveštenost, neupućenost, zauzetost nadležnih, odsustvo onih koji su ovlašćeni da pričaju sa novinarima. Umesto odgovora nudili su pitanja poput – zašto se baš za taj problem interesujemo... Strašno!
Ovim povodom se oglasila Uprava za zaštitu životne sredine. U njihovom pismenom odgovoru između ostalog stoji:
– U našu zemlju se ne mogu uvoziti tehnologije čija je primena zabranjena u zemljama porekla. Dakle, ne postoji opasnost ni od plasiranja takve tehnologije i zbog toga što nadležni organi nikada ne bi mogli niti smeli da izdaju dozvole za rad ovakvim postrojenjima – stoji u odgovoru Uprave za zaštitu životne sredine.
Imajući u vidu nepodnošljivi stepen korupcije u Srbiji i beskrupulozne namere izvoznika koji "gaje" odvratnost prema novim troškovima, realno je očekivati puštanja u rad na mala vrata nekog od ovih pogone negde u Srbiji. Jer, zapadnjaci će po svaku cenu izbeći nova ulaganja u obavezne sterilizacije pogona, dekontaminacije filtera, a posebno zbog odlaganja pepela, što bi bilo čak skuplje od same vrednosti pogona. I baš taj momenat i naša podmitljivost mogu biti kobni za našu životnu sredinu. Zbog toga – u pamet se, narode!
Prvi pokušaj
– Jedna zapadna zemlja već tri meseca pokušava da Crnoj Gori proda jedan takav pogon. Pošto nije uspela, pre izvesnog vremena taj isti pogon ponudila je Crnogorcima kao poklon, ali uz uslov da svoj medicinski otpad ubuduće spaljuju i odlažu u toj republici, kao i da zaostali pepeo dovezu u Crnu Goru. Zasada u toj nameri, koliko znam, nisu uspeli – otkriva Gruborova.
Primer Engleske
– Zbog načina uništavanja tog otpada Liverpul je bio najugroženiji, pa je doneta odluka da se te mašine za uništavanje medicinskog otpada zamene savremenim. No, računica je pokazala da se to ne isplati. Potom su krenuli u zamenu filtera i tada su doživeli još veći šok – samo filteri koštali su šest i po miliona evra. Odustali su od rekonstrukcije, zatvorili su pogone i prešli na alternativne metode uništavanja tog otpada, ali ne odustaju da nam utrape te izbačene pogone – kaže Gruborova.
