DA LI SE ARHIV BIA NALAZI U LENGLIJU 

CIA gospodar srpskih tajni 


Višegodišnja tradicija susreta šefova tajnih službi Srbije i SAD počela
posetom Džona Dojča Beogradu posle Dejtonskog sporazuma 
  
Tim advokata Vladimira Bebe Popovića dostavio je juče Okružnom javnom
tužilaštvu nove detaljne informacije koje se odnose na njegova saznanja u
vezi sa predajom arhive BIA američkoj tajnoj službi. Reč je o konkretnim
podacima vezanim za ovu aferu, a kopije ovih dokumenata dostavljeni su
predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsedniku Skupštine Srbije Predragu
Markoviću i članovima Odbora za bezbednost parlamenta.

Iako su u javnosti su Popovićevi navodi najpre ocenjivani kao „čista
izmišljotina”, kasnije su i Rade Bulatović, direktor BIA i Milorad Mirčić,
šef skupštinskog Odbora za bezbednost, potvrdili informaciju da se deo
arhive BIA nalazi u posedu obaveštajne službe SAD. Epilog je poznat – Odbor
za bezbednost Skupštine Srbije dao je Radetu Bulatoviću, šefu BIA, rok od
deset dana da dokaže da nije izneo kopiju arhiva obaveštajne službe iz
zemlje i predao je američkoj CIA. 

U vreme vladavine Slobodana Miloševića, etiketa „američki špijuni” bila je
rezervisana za većinu protivnika režima. Da ironija bude veća, srpski
obaveštajci, tvrde dobro informisani, tada održavali mnogo prisnije kontakte
sa CIA nego njihove kolege danas.

Stanišić, Amerikanci i Hag

Jovica Stanišić, šef Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, posle
potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine ugostio je prvog
američkog obaveštajca, Džona Dojča, šefa CIA. On je u Beograd stigao
predsedničkim avionom, u pratnji supruge i čak 200 saradnika. Tokom
jednodnevnog boravka u Srbiji, šef CIA se sastao sa Miloševićem i
Stanišićem, a najviše su ga interesovala iskustva Srba u borbi protiv
islamskog terorizma. Stanišić je Dojču poklonio ogromnu sliku Olje
Ivanjicki, a mediji su ispoštovali zabranu da u roku od sedam dana niko
ništa ne objavi o toj poseti, koja je najavljivala novu eru u odnosima
Srbije i SAD.

Nezvanični podaci ukazivali su da su Amerikanci u to vreme za Stanišića
imali velike planove - razmišljali su da ga promovišu u svog čoveka „broj
jedan” u Srbiji. Da bi mu bilo omogućeno da poseti sedište CIA u Lengliju
odluku o tome je morao da donese američki Kongres, mada je Stanišić na kraju
ovu ponudu ipak odbio.

Ipak, Stanišić od tada vuče epitet „američkog čoveka”, što je u ovdašnjim
političkim krugovima praktično i „potvrđeno” odlaskom njegovog sina Vuka
(kao i sina jedne poznate sportske ličnosti) u Ameriku na obuku za pilota,
pa je to navodno bio jedan od razloga za njegovu smenu 1998. godine.

Međutim, Stanišiću se poznanstvo sa Dojčom isplatilo, o čemu govori i
pisanje medija da je centrala CIA bila angažovana u pronalaženju pravne
pomoći u procesu koji se protiv njega vodi u Hagu. Činjenica da je bivši šef
SDB Srbije pušten da se brani sa slobode, govori da je pritisak CIA i Stejt
departmenta ipak urodio plodom. 

Da li je bilo veleizdaje

Prvi čovek tajne Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović prvo je
negirao da je arhiva BIA predata tajnoj službi SAD, a kasnije ustvrdio da je
to istina, „ali da to nije uradio on, već bivši šef DB-a Goran Petrović”.
Sam Petrović odmah je demantovao da ima bilo kakve veze sa iznošenjem
dokumentacije, i potvrdio navode Vladimira Popovića Bebe. 

– Šta je Bulatović tamo nosio utvrdiće Odbor za bezbednost ako pozove ljude
iz BIA koji su išli s Bulatovićem u Vašington. Njihova imena su na spisku
putnika „Jata”, izjavio je Petrović. 

Povodom Popovićevih tvrdnji da je Bulatović učinio „krivično delo
veleizdaje”, predsednik Odbora Skupštine Srbije za bezbednost Milorad Mirčić
izjavio je da „Odbor ne može da se upušta ni u kakve procene sve dok ne
dobije pisano obrazloženje BIA”. 

U mnoštvu konfuznih optužbi i protivoptužbi, iskristalisala se jedna
činjenica – iznošenja arhive srpske obaveštajne službe je sigurno bilo, a
ostaje da se vidi na kome će se kola slomiti i ko će biti proglašen za
veleizdajnika. Ako se taj epitet nekome u Srbiji danas uopšte i može
prikačiti. Jer, kako tvrdi analitičar Tomislav Kresović, za američke
obaveštajce Srbija odavno nije nepoznanica. I „naši” i „njihovi” igraju na
dva koloseka – iako je slučajem „Perišić” prekinuta saradnja pojedinaca iz
bivše republičke vlade sa američkim obaveštajcima, uz prećutnu saglasnost
naših državnika da se u Beogradu formira važan centar CIA za ovaj deo sveta.


----------------------------------------------------------- 

Kvartet u avionu 

Direktor BIA Rade Bulatović je prilikom putovanja u SAD, između 17. i 22.
maja, američkoj obaveštajnoj službi ostavio celokupan izveštaj o radu BIA za
2003, piše u dokumentima koje je tužilaštvu juče dostavio bivši šef Biroa za
komunikacije Vladimir Popović Beba, javio je RTV B92. 

Popović u tim dokumentima navodi da je Bulatovićevu posetu organizovao
službenik američke ambasade u Beogradu Bert Braun, sada službenik Stejt
departmenta. 

On tvrdi da su u SAD sa šefom BIA boravili Radiša Roskić, načelnik Prve
uprave BIA, radnik BIA Rajko Savić i predstavnik 11. uprave, koja se bavi
informatikom, i koji je, po nalogu Bulatovića, nosio laptop s podacima
arhive BIA, preneo je RTV B92, tvrdeći da je imao uvid u ta dokumenta. 

Popović u dokumentima, prema tvrdnji tog medija, navodi da je Roskić tokom
devedesetih godina prošlog veka bio načelnik 10. uprave koja je, prema
njegovim rečima, bila angažovana za praćenje i pripremu atentata na Vuka
Draškovića, Ivana Stambolića i Slavka Ćuruviju. 

Isti izvor je naveo da Popović tvrdi da se tačni podaci o navedenim licima
mogu proveriti preko službenih naloga o putovanjima i avionskih karata. 

Po povratku u zemlju i saznanja da je Bulatović predao važne dokumente,
veliki broj radnika BIA pokušao je, prema Popovićevoj tvrdnji koju prenosi
B92, da stupi u kontakt s predstavnicima vlasti, kako bi ukazali na
„ugroženu bezbednost zemlje krivičnim delom špijunaže koju je učinio
Bulatović”. 

Popović je u dopisu Okružnom tužilaštvu naveo da je Bulatović izvršio
krivično delo špijunaže iz člana 128. Osnovnog krivičnog zakona. (Tanjug) 

-----------------------------------------------------------

Kako je KGB izgubio arhiv

Bivši arhivar KGB-a Vasilij Nikitič Mitrohin šokirao je početkom devedesetih
godina rusku javnost pošto je u Velikoj Britaniji objavio knjigu poverljivih
dokumenata sovjetske obaveštajne službe. On je stupio u NKVD 1948. godine,
da bi posle nekoliko godina postao rukovodilac arhiva Prve glavne uprave
(spoljna špijunaža). Tokom 25 godina, Mitrohin je krišom prepisivao, iznosio
po džepovima i kasnije u vikendici prekucavao najtajnije podatke sovjetske
obaveštajne službe. Kad je 1992. zaključio da je to dovoljno sigurno,
prebegao je u Veliku Britaniju i predao ogromnu količinu dokumenata KGB-a,
na osnovu kojih je kasnije pohapšeno desetak sovjetskih agenata. 
 
Marko Albunović 

 

http://www.politika.co.yu/





                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште