DA LI SE ARHIV BIA NALAZI U LENGLIJU
CIA gospodar srpskih tajni Višegodišnja tradicija susreta šefova tajnih službi Srbije i SAD počela posetom Džona Dojča Beogradu posle Dejtonskog sporazuma Tim advokata Vladimira Bebe Popovića dostavio je juče Okružnom javnom tužilaštvu nove detaljne informacije koje se odnose na njegova saznanja u vezi sa predajom arhive BIA američkoj tajnoj službi. Reč je o konkretnim podacima vezanim za ovu aferu, a kopije ovih dokumenata dostavljeni su predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsedniku Skupštine Srbije Predragu Markoviću i članovima Odbora za bezbednost parlamenta. Iako su u javnosti su Popovićevi navodi najpre ocenjivani kao „čista izmišljotina”, kasnije su i Rade Bulatović, direktor BIA i Milorad Mirčić, šef skupštinskog Odbora za bezbednost, potvrdili informaciju da se deo arhive BIA nalazi u posedu obaveštajne službe SAD. Epilog je poznat – Odbor za bezbednost Skupštine Srbije dao je Radetu Bulatoviću, šefu BIA, rok od deset dana da dokaže da nije izneo kopiju arhiva obaveštajne službe iz zemlje i predao je američkoj CIA. U vreme vladavine Slobodana Miloševića, etiketa „američki špijuni” bila je rezervisana za većinu protivnika režima. Da ironija bude veća, srpski obaveštajci, tvrde dobro informisani, tada održavali mnogo prisnije kontakte sa CIA nego njihove kolege danas. Stanišić, Amerikanci i Hag Jovica Stanišić, šef Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije, posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine ugostio je prvog američkog obaveštajca, Džona Dojča, šefa CIA. On je u Beograd stigao predsedničkim avionom, u pratnji supruge i čak 200 saradnika. Tokom jednodnevnog boravka u Srbiji, šef CIA se sastao sa Miloševićem i Stanišićem, a najviše su ga interesovala iskustva Srba u borbi protiv islamskog terorizma. Stanišić je Dojču poklonio ogromnu sliku Olje Ivanjicki, a mediji su ispoštovali zabranu da u roku od sedam dana niko ništa ne objavi o toj poseti, koja je najavljivala novu eru u odnosima Srbije i SAD. Nezvanični podaci ukazivali su da su Amerikanci u to vreme za Stanišića imali velike planove - razmišljali su da ga promovišu u svog čoveka „broj jedan” u Srbiji. Da bi mu bilo omogućeno da poseti sedište CIA u Lengliju odluku o tome je morao da donese američki Kongres, mada je Stanišić na kraju ovu ponudu ipak odbio. Ipak, Stanišić od tada vuče epitet „američkog čoveka”, što je u ovdašnjim političkim krugovima praktično i „potvrđeno” odlaskom njegovog sina Vuka (kao i sina jedne poznate sportske ličnosti) u Ameriku na obuku za pilota, pa je to navodno bio jedan od razloga za njegovu smenu 1998. godine. Međutim, Stanišiću se poznanstvo sa Dojčom isplatilo, o čemu govori i pisanje medija da je centrala CIA bila angažovana u pronalaženju pravne pomoći u procesu koji se protiv njega vodi u Hagu. Činjenica da je bivši šef SDB Srbije pušten da se brani sa slobode, govori da je pritisak CIA i Stejt departmenta ipak urodio plodom. Da li je bilo veleizdaje Prvi čovek tajne Bezbednosno-informativne agencije Rade Bulatović prvo je negirao da je arhiva BIA predata tajnoj službi SAD, a kasnije ustvrdio da je to istina, „ali da to nije uradio on, već bivši šef DB-a Goran Petrović”. Sam Petrović odmah je demantovao da ima bilo kakve veze sa iznošenjem dokumentacije, i potvrdio navode Vladimira Popovića Bebe. – Šta je Bulatović tamo nosio utvrdiće Odbor za bezbednost ako pozove ljude iz BIA koji su išli s Bulatovićem u Vašington. Njihova imena su na spisku putnika „Jata”, izjavio je Petrović. Povodom Popovićevih tvrdnji da je Bulatović učinio „krivično delo veleizdaje”, predsednik Odbora Skupštine Srbije za bezbednost Milorad Mirčić izjavio je da „Odbor ne može da se upušta ni u kakve procene sve dok ne dobije pisano obrazloženje BIA”. U mnoštvu konfuznih optužbi i protivoptužbi, iskristalisala se jedna činjenica – iznošenja arhive srpske obaveštajne službe je sigurno bilo, a ostaje da se vidi na kome će se kola slomiti i ko će biti proglašen za veleizdajnika. Ako se taj epitet nekome u Srbiji danas uopšte i može prikačiti. Jer, kako tvrdi analitičar Tomislav Kresović, za američke obaveštajce Srbija odavno nije nepoznanica. I „naši” i „njihovi” igraju na dva koloseka – iako je slučajem „Perišić” prekinuta saradnja pojedinaca iz bivše republičke vlade sa američkim obaveštajcima, uz prećutnu saglasnost naših državnika da se u Beogradu formira važan centar CIA za ovaj deo sveta. ----------------------------------------------------------- Kvartet u avionu Direktor BIA Rade Bulatović je prilikom putovanja u SAD, između 17. i 22. maja, američkoj obaveštajnoj službi ostavio celokupan izveštaj o radu BIA za 2003, piše u dokumentima koje je tužilaštvu juče dostavio bivši šef Biroa za komunikacije Vladimir Popović Beba, javio je RTV B92. Popović u tim dokumentima navodi da je Bulatovićevu posetu organizovao službenik američke ambasade u Beogradu Bert Braun, sada službenik Stejt departmenta. On tvrdi da su u SAD sa šefom BIA boravili Radiša Roskić, načelnik Prve uprave BIA, radnik BIA Rajko Savić i predstavnik 11. uprave, koja se bavi informatikom, i koji je, po nalogu Bulatovića, nosio laptop s podacima arhive BIA, preneo je RTV B92, tvrdeći da je imao uvid u ta dokumenta. Popović u dokumentima, prema tvrdnji tog medija, navodi da je Roskić tokom devedesetih godina prošlog veka bio načelnik 10. uprave koja je, prema njegovim rečima, bila angažovana za praćenje i pripremu atentata na Vuka Draškovića, Ivana Stambolića i Slavka Ćuruviju. Isti izvor je naveo da Popović tvrdi da se tačni podaci o navedenim licima mogu proveriti preko službenih naloga o putovanjima i avionskih karata. Po povratku u zemlju i saznanja da je Bulatović predao važne dokumente, veliki broj radnika BIA pokušao je, prema Popovićevoj tvrdnji koju prenosi B92, da stupi u kontakt s predstavnicima vlasti, kako bi ukazali na „ugroženu bezbednost zemlje krivičnim delom špijunaže koju je učinio Bulatović”. Popović je u dopisu Okružnom tužilaštvu naveo da je Bulatović izvršio krivično delo špijunaže iz člana 128. Osnovnog krivičnog zakona. (Tanjug) ----------------------------------------------------------- Kako je KGB izgubio arhiv Bivši arhivar KGB-a Vasilij Nikitič Mitrohin šokirao je početkom devedesetih godina rusku javnost pošto je u Velikoj Britaniji objavio knjigu poverljivih dokumenata sovjetske obaveštajne službe. On je stupio u NKVD 1948. godine, da bi posle nekoliko godina postao rukovodilac arhiva Prve glavne uprave (spoljna špijunaža). Tokom 25 godina, Mitrohin je krišom prepisivao, iznosio po džepovima i kasnije u vikendici prekucavao najtajnije podatke sovjetske obaveštajne službe. Kad je 1992. zaključio da je to dovoljno sigurno, prebegao je u Veliku Britaniju i predao ogromnu količinu dokumenata KGB-a, na osnovu kojih je kasnije pohapšeno desetak sovjetskih agenata. Marko Albunović http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
